Horor filmovi

Non si sevizia un paperino (1972)

, 08 2012 13:06:23 +0200

Ovaj film čudnog naslova "Nemoj da mučiš pače", velikog "Godfather of Gore" Lucia Fulcija i tipičan predstavnik italijanske Giallo kinematografije, pričaju da je jedan od prvih Fulcijevih filmova u kojima je započeo sa korišćenjem nasilnih krvoliptačkih efekata što je kulminiralo u njegovim kasnijim delima poput "Zombie 2", "Paura nella città dei morti viventi", "Sette note in nero", "...E tu vivrai nel terrore! L'aldilà", "Quella villa accanto al cimitero".

Odlika ovih njegovih kasnijih filmova, a isti je slučaj i sa "Pačetom", su specifični scenariji koje je za svoje filmove takođe pisao Fulci. Kada pišem specifični, to se onda odnosi na solidne i zanimljive ideje koje je izbacivao njegov u, ali i gomilu nejasnoća, pa čak i nebuloza u samom scenariju. Zato je Fulci svakako jedan od najčudnijih filmskih autora jer svaki njegov film u sebi spaja dosta dobrih i dosta loših detalja. Njegovu specifičnost možda najbolje oslikava ovaj odličan post koji je na forumu hrvatskog sajta HorrorHr.com, ostavio član po imenu Mairosu.

Što se tiče "Non si sevizia un paperino", radnja prati novinara i promiskuitetnu devojku koji pokušavaju da razreše misterioznu seriju ubistava dece u izolovanom italijanskom gradiću na jugu zemlje, ispunjenom sujeverjem i nepoverenjem u pridošlice.

Nažalost, sama priča nije toliko uprošćena kao ovaj opis, već zahvaljujući Fulciju pomalo konfuzna, mada ne toliko kao u njegovim kasnijim horor filmovima. Tako se kroz ceo film prebacuje sumnja s jednog lika na drugi, u pokušaju da se što duže sačuva identitet pravog ubice. Kako je to obeležje klasičnih slešer filmova, pretpostavljate da mi se nije dopalo, čak mi je bilo zamorno na trenutke da ispratim radnju.

S druge strane, ovaj film ima i nekih svetlih momenata kao što su smrti trojice dečaka, to je dosta u Fulcijevskom stilu, kao i završna scena u kojoj gine ubica - istovremeno je i komična zbog efekata. Naime, glava u krupnom kadru udara u stene i varniči pri tome. To je očigledno i kao da nije ni pokušano da se to sakrije.

Ipak, sveukupni utisak mi i nije bio nešto naročit, jer sam očekivao više od ovog hvaljenog filma. Dakle, svi drugi Fulcijevi filmovi koje sam pogledao su mi daleko bolji od ovog. Ovako će mi u pamćenju više ostati kontroverznost koja ga je obeležila, a to je scena u kojoj se glavna glumica Barbara Bouchet, kao od majke rođena pojavljuje ispred dvanaestogodišnjaka koji je igrao jednog od dečaka. Fulci je zbog te scene išao i na sud, a odbranio se neverovatnom pričom u koju je izgleda poverovao samo sudija - navodno je dečak sniman posebno i nije video golu Barbaru, već ga je menjao patuljak.

Non si deve profanare il sonno dei morti (1974)

, 09 2012 16:12:11 +0200

Davne 1974. godine, u špansko-italijanskoj koprodukciji, nastao je film koji se u originalu zove "Non si deve profanare il sonno dei morti", ali je inače daleko poznatiji po nazivima "Let Sleeping Corpses Lie" i "The Living Dead at The Manchester Morgue". Ovaj film o zombijima, snimljen je na engleskom jeziku, vrlo verovatno zbog napada na šire tržište, iako za tako nečim nije bilo preke potrebe. Sniman je većim delom u Italiji, a manjim u Engleskoj, iako se radnja dešava u okolini Mančestera.

Radnja prati Georga i Ednu, koji dolaze na farmu na kojoj živi njena sestra s mužem. Ubrzo će ih napasti oživljeni leš lokalne pijanice koji ubija Edninog zeta i oni postaju glavni osumnjičeni u očima konzervativnog inspektora koji ih unapred osuđuje i ne veruje u njihovu odbranu. Naime, oni tvrde da je ubica zombi i da im preti još veća opasnost pošto naučnici i njihova mašina za uništavanje insekata i štetočina nesmetano rade na okolnim poljima i povećavaju broj "oživljenih mrtvaca". George i Edna ulaze u trku s vremenom da unište mašinu, dok im revnosni inspektor diše za vratom.

"Let Sleeping Corpses Lie" je po mnogo čemu specifičan film. Jedan je od onih filmova koji je prevođen na zaista neverovatne načine na engleski i druge jezike, pa otuda i neki zaista tupavi nazivi kao što su "Don't Open the Window", "Breakfast With the Dead", "Breakfast at the Manchester Morgue" ili "Weekend With the Dead". A na srpskom bi se otprilike zvao "Ne smemo da oskrnavimo san mrtvih".

Na hrvatskom blogu o SF i horor filmovima Horor film playground, ovaj film je dosta nahvaljen i svrstan u kategoriju remek dela, što je bio jedan od razloga da ga nabavim i pogledam, a drugi razlog je naravno taj što spada u kategoriju filmova o zombijima. Sem toga, i na IMDB-u se dosta visoko kotira za horor film - ocena 6.9 i preko 3000 glasača. Ipak, kada se film završio, krajnji utisak mi je bio daleko od oduševljenja. Činjenica je da ima nekoliko zabavnih i kultnih dijaloga, naročito kada je reč o odnosu glavnog junaka Georga i inspektora, ali scenario je na više mesta bušan, naročito na početku putovanja glavnih junaka.

Pre svega, mislim da je sam početak dosta razvučen, a da je najveći propust taj što se zombiji pojavljuju isključivo u okruženju Georgea i Edne, pa uvek ispada da su oni krivi, a kad dođe murija, od živih mrtvaca ni traga ni glasa. S druge strane, zombiji su dosta zanimljivi, spori su ali krvoločni i posebno upečatljiva je scena kod crkve i lokalnog groblja, gde ima i ozbiljnog krvoprolića u kome strada jedan pandur koji pokušava da bude hrabar.

Neki krajnji utisak koji je "Let Sleeping Corpses Lie" ostavio na mene je da je reč o solidnom ostvarenju, kome se nedostajali malo bolji scenario i više dinamičnosti, pa da zaista bude klasik.

Kill List (2011)

, 31 2012 21:24:22 +0200

Iz engleske kuhinje, protekle godine, serviran nam je još jedan film koji igra na granici horor žanra, a iza njega stoji Ben Wheatley, britanski televizijski režiser kome je ovo bio prvi dodir sa stravom i užasom. Reč je o, kod kritike i dela publike, dobro prihvaćenom i hvaljenom filmu "Kill List", još jednom izrazito niskobudžetnom produktu u čije je stvaranje uloženo tek 500 hiljada funti.

Kombinacija pohvala koje su preplavile filmske sajtove specijalizovane horor temama i solidna ocena na IMDB-u, navela me je da što pre pogledam "Kill List" i neki prvi utisak (a čini mi se i poslednji) mi je da je film precenjen. Jedan od razloga je taj što se na iole misteriozniju i intrigantniju radnju dosta dugo čeka, a čak i pored toga, misterioznost i morbidnost u tim trenucima nije mi se učinila dovoljno jakom i realnom. A možda mi je taj utisak otupilo prethodno mrsomuđenje i neprekidna i dosadna stalna svađa između supružnika.

Opis radnje na IMDB-u je dosta obećavao: "Skoro godinu dana nakon nevešto odrađenog poslića, plaćeni ubica prihvata novi posao uz obećanu masnu naknadu za tri likvidacije. Ono što počinje kao lagani zadatak ubrzo se zamrsi, šaljući ubicu u srce tame.."

I sve bi ovo bilo odlično, da se Wheatley nije malo zaneo i ubio u pojam uvodom u priču, pokušavajući da likovima izgradi nekakav imidž zbog koga bi nam stalo do njih. U tome nije uspeo, iako su Neil Maskel i Michael Smiley solidni glumci (ruku na srce mnogo talentovaniji je Smiley). Za mene su do kraja filma ostali negativci, jer su plaćene ubice, makar likvidirali jednog odvratnog pedofila. Ali zato je više simpatija pobrala supruga jednog od njih dvojice, tačnije slatka Šveđanka MyAnna Buring koja se ustalila u horor filmovima (posle "The Descent"-a i epizode u rimejku "The Omen"-a, glumila je još u "Freakdog", "Credo", "Grindhouse", "Lesbian Vampire Killers", "The Descent Part II", "The Devil's Playground"). Zaista impozantan niz, iakoje većina ovih filmova loša ili tek prosečna.

MyAnna Buring je, eto, sreću potražila i u ovom filmu, ali što se mene tiče i "Kill List" može da podvede pod kategoriju prosečnog dela. Osim navedenih razloga, po mom mišljenju ga je u ovu kategoriju svrstala i tematika pošto nisam ljubitelj filmova koji se dotiču verskog fanatizma, kultova i sekti, te me je "Kill List", slično filmovima "Wake Wood" i "Dorothy Mills", ostavio uglavnom ravnodušnim. Sama završnica koja jeste spookie, nije popravila neki opšti utisak.

Dog Soldiers (2002)

, 02 2012 20:23:07 +0100

Talentovani britanski reditelj Neil Marshall, inače odgovoran za odlični "The Descent" iz 2005. godine, svoj nesporni talenat nagovestio je tri godine ranije, kada je 2002. godine snimio "Dog Soldiers", pravi akcioni spektakl s vukodlacima. Marshall je sam napisao i scenario za ovaj film po kome rutinska vojna vežba u škotskim brdima postaje prava noćna mora za četu britanskih vojnika. Ignorišući lokalne legende, oni nailaze na ostatke Jedinice za specijalne operacije, ubrzo ih napada grupa vukodlaka i oni s dva smrtno ranjena pripadnika naleću na zoologa Megan koja je upućena u prirodu stvorenja koja su ih napala i vodi ih na najbližu farmu i u usamljenu kuću na njoj. Ispostavlja se da je ta farma u posedu porodice čiji se članovi pretvaraju u krvoločne zveri i četu hrabrih vojnika očekuje najteža bitka za opstanak.

Osim nekih sitnijih grešaka u scenariju i twista vezanog za Megan, Marshall je napisao i ekranizovao vrlo dinamičan horor film kome ne manjka akcije i adrenalina. Glavni likovi imaju istoriju koja podrazumeva neraščišćene račune, što dodatno otežava borbu za opstanak, a gluma je na zavidnom nivou što ni ne čudi, jer u filmu igraju Kevin McKidd, Sean Pertwee i Liam Cunningham. Jedna od zanimljivosti je vezana za lokaciju, jer je film gotovo u celosti snimljen u Luksemburgu.

Poseban kvalitet su vukodlaci koji su vrhunski odrađeni i dosta često ih ima u kadru. Ipak, ostaje žal što nismo videli nijednu potpunu transformaciju iz čoveka u vukodlaka, a pretpostavljam da je uzrok tome ograničen budžet, što se na sreću nije bitnije odrazilo u drugim segmentima. U još neke nedostatke uvrstio bih i povremeno pojavljivanje klišea u radnji i likovima, ali ništa preterano iritirajuće.

Inače, Marshall je "Dog Soldiers" iskoristio da oda počast određenim kultnim filmovima, između ostalih filmu "The Evil Dead", pa se čak jedan lik zove kaplar Bruce Campbell. "Dog Soldiers" je sasvim prihvatljiv horor, idealan za neke praznične dane ili kišovite i hladne vikende. Za 2014. godinu je najavljen nastavak "Fresh Meat", ali ni to nije siguran datum pošto je već nekoliko puta dolazilo do pomeranja, a za prošlu 2011. je bilo u planu snimanje TV serije "Dog Soldiers: Legacy", ali na netu nema preciznijih informacija šta se desilo s tim projektom.

Sint (2010)

, 04 2012 13:22:06 +0100

"Sint" je holandski horor film iz 2010. godine koji je režirao Dick Maas, vrativši se tako horor žanru nakon 22 godine (tada je režirao uspešni "Amsterdamned"). Kako je radnja ovog filma vezana za zlog Deda Mraza, tačnije njegovu inspiraciju Svetog Nikolu, koji je ovde okrutni biskup koji teroriše stanovništvo pomoću svojih saradnika i otima i ubija decu i to na godišnjicu njegove smrti kada se poklopi s punim mesecom, ovo je delovalo kao idealan praznični film.

Ipak, da sve ne ispadne idealno pobrinule su se vremenske prilike pošto snega nema ni od korova, iako je tek počela Nova godina, a i sam Maas koji nam osim vizuelno dopadljivog dela nije podario neki spektakularan film. Tako, osim nekoliko zanimljivih scena borbe zlog Deda Mraza i njegovih pomoćnika (njihovo ime je Crni Petar) sa glavnim junakom i policijom, ostalo me nije impresioniralo, naprotiv. Kako se radnja bliži kraju "Sint" mi je bio sve dosadniji i naporniji za gledanje. Dakle, scenario je najslabiji deo filma, posledica toga je preblagost, nedostatak imalo napetosti i neizvesnosti, te površnost priče o glavnom negativcu. Šta tek reći o inspektoru koji je jedini preživeo pokolj pre 32 godine, kome niko ne veruje i koji ima problem s pićem. Kliše.

Moglo je to sve mnogo bolje i strašnije da izgleda. Čini mi se da je Maas jednostavno zarđao.

Dorothy Mills (2008)

, 06 2011 20:07:12 +0100

Francuskinja Agnès Merlet snimila je pre tri godine niskobudžetnu horor dramu, podvlačim dramu "Dorothy Mills" o psihijatru koja dobija zadatak da u zatvorenoj, čudnoj, ostrvskoj i pobožnoj zajednici prouči slučaj poremećene mlade dadilje Dorothy Mills.

Merletova nam predstavlja priču koja dosta vuče na još jedan film o egzorcizmu, ali se ispostavlja da je ovo jeftina inspiracija filmovima "The Wicker Man" i "Session 9". Ova mešavina lažne zaposednutosti, duhova i poremećaja višestruke ličnosti je dosta dobro primljena od strane publike i kritičara koji su filmu dali i nekoliko nominacija, bar kada su u pitanju irske filmske i televizijske nagrade.

Što se mene tiče, "Dorothy Mills" nije ostavio Bog zna kakav utisak na mene. Dosta toga mi deluje već viđeno i prežvakano, posebno sama završnica i isticanje ludačkih karakteristika ostrvskih društvenih zajednica, a ne sumnjam da je to, na žalost, zastrašujuća realnost, inače i jedino zaista strašno u filmu. Ono što bih istakao je gluma jezive Jenn Murray kojoj savršeno pristaje uloga Dorothy, a i ostali glumci su realno dočarali ambijent sumornog života na ostrvu. Ipak, ovo je sve nedovoljno za neki značajniji utisak i čini mi se da se radi o filmu koji se dosta brzo zaboravlja...

Phenomena (1985)

, 02 2011 12:52:22 +0100

Jennifer je mlada devojka, koja poseduje neverovatnu sposobnost da komunicira sa insektima. Ona upisuje ekskluzivnu školu u Švajcarskoj gde bi njen neobičan dar mogao da reši seriju krvavih ubistava.

Ovo je ukratko radnja filma "Phenomena" iz 1985. godine čiji scenario i režiju potpisuje čuveni Dario Argento. Ovaj Italijan, poznat svim ljubiteljima horora, snimio je krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih više filmova koji su zauzeli posebno mesto u horor žanru. Niz je započeo giallo filmom "Profondo rosso" 1975. godine, a sledili su "Suspiria, "Inferno" i "Tenebre", pomenuti "Phenomena", a krug je zatvorila "Opera" 1987. godine. Argento, poznati majstor slashera i krvoprolića, snimio je "Phenomenu" inspirisan saznanjem da policijski inspektori otkrivaju vreme smrti teško raspadnutih leševa pomoću nekoliko insekatskih vrsta.

"Phenomena" je klasičan slasher film, u kome se Argento trudi da vešto sakrije identitet ubice, gde majstorskom režijom kreira pomalo nadrealnu atmosferu zbog neobične priče i devojčice koja mesečari i stupa u izvesnu telepatsku vezu sa okrutnim ubicom. Devojčicu glumi Jennifer Connelly, tada slatka petnaestogodišnjakinja koja svojim izgledom devojke iz susedstva privlači simpatije gledalaca. Podrška su joj iskusni Donald Pleasance, čuveni dr Sam Loomis iz klasika "Halloween" i tadašnja supruga i Argentova muza Daria Nicolodi, inače i majka njihove kćerke Asie Argento koja će, kasnije, često glumiti u Dariovim filmovima.

Ovaj film karakteriše i neobična muzička podloga, jer dominiraju metal pesme pa se mogu čuti pesme Iron Maidena i Motorheada, uz pesme već standardnih Argentovih muzičkih saradnika benda Goblin, ali i nagrađivanog britanskog kompozitora Simona Boswella. Ipak, moj favorit je stvar koju je radio Claudio Simonetti:

Trolljegeren (2010)

, 28 2011 15:08:52 +0100

André Øvredal, malo poznati norveški režiser i scenarista, ali i veliki entuzijasta, snimio je prošle godine fantazijsku avanturu "Trolljegeren" ("The Troll Hunter"). Za ekranizaciju ogromnih i neverovatno ružnih bića iz norveške mitologije, budžet i nije bio tako sjajan, posebno što je Øvredal ima zamisao da ova stvorenja imaju zapaženu ulogu i pojavljivanja u filmu, pa je posledica toga okupljanje malo poznatih glumaca, osim Otta Jespersena, i izbor da film bude snimljen u formi tzv. found footage mockumentarca (nisam siguran da ova reč postoji u našem jeziku ali ne bih da se dalje zaglibljujem i da je prevodim). Lično, nisam protivnik takve forme, mada je činjenica da se u poslednje vreme s tim preteralo.

Citiraću jedan od ranijih sopstvenih tekstova (komentar na film "Grave Encounters"): "Dakle, još jedan film inspirisan "The Blair Witch Project"-om, da ne kažem njegovim uspehom da sa mizernim ulaganjem namlati ozbiljne pare. U poslednje vreme, tačnije od pojave "Paranormal Activity"-ja, opšta je moda snimanje ovakvih filmova i već se došlo do jednog impresivnog niza: španski "Rec" 1 i 2, "Cloverfield", "Quarantine", "Evil Things", "Paranormal Activity 2", "Atrocious", korejski "Pyega", "Unaware", "Apollo 18" i još nekoliko manje poznatih ili očajnih filmova iz studija "The Asylum"."

Mislim da je i hardcore zaljubljenicima ovo već počelo da smeta.

No, da se vratim na "Trolljegeren". Radnja filma je prilično jednostavna: grupa studenata snima dokumentarac o navodnom lovokradici Hansu, ali će ubrzo otkriti da on radi za tajnu Vladinu organizaciju i da lovi trolove. Iako isprva protivnik njihovog uhođenja, Hans će pristati da ih uvede u lov na trolove koji će ih ostaviti bez daha.

Ono što mogu da napišem je da me je "Trolljegeren" ostavio u zbrkanom stanju nakon gledanja. Dakle, neki momenti su neodoljivi, a neki su mi smetali. Dobre strane su naravno lokacija snimanja pošto se većina radnja odigrava u šumovitim planinama zapadne Norveške, predivnom krajoliku netaknute prirode. Tu je zatim gluma, a prednjači Jespersen u ulozi Hansa, pravog baje koji ima i ljudsku stranu za razliku od ovakvih holivudskih likova koji su po običaju nadljudi. Zatim, akcije ne nedostaje pa se trolovi često pojavljuju u kadrovima i premda nisam stručnjak za specijalne efekte, po meni su sasvim dobro dočarani.

A onda dolazimo do negativnih strana: najpre, zasmetala mi je priča o tajnom projektu norveške Vlade koja ne dozvoljava da priča i istina o trolovima ispliva na površinu, a sve to uspešno suzbija pomoću dva čoveka - jednog birokrate i jednog lovca. A njegova lovina nisu sitna živina već stvorenja visine 6-30 metara i ko zna koje težine. Isto tako, trenutak kada studenti saznaju da bića iz priča kojim su ih zastrašivale njihove babe dok su bili deca je veoma neuverljiv, tačnije njihova reakcija je gotovo u rangu one da su saznali da je Riki Martin gej. Osim ovoga, zasmetala mi je i nekako linearna radnja, zasićenost found footage snimcima i naravno sam završetak filma. No, mislim da je "Trolljegeren" ipak solidna avanturica, koja će se verovatno najviše dopasti najmlađima.

Vargtimmen (1968)

, 24 2011 11:33:59 +0100

"Vargtimmen" ili "Hour of the Wolf" je, bar tako kažu, jedini horor film čuvenog i maestralnog Ingmara Bergmana. Lista filmskih autora koji su Bergmana apostrofirali kao jedno, ako ne i najznačajnije ime iz sveta filma je zaista imresivna. Upravo povezanost ovog filma s horor žanrom i činjenica da ga je stvorio takav genije, naveli su me da pogledam "Vargtimmen", ali iz ugla jednog zaljubljenika u ovaj žanr, veoma sam razočaran viđenim. Iako je Bergman priču o umetniku koga muče teške more i unutrašnji demoni, što s njim proživljava i njegova verna žena, smestio u sumorni ambijent vetrovitog ostrva i delom u gotski zamak na istom, jezovitost takvih lokacija nije dočarana i u potpunosti iskorišćena. Razlog je u tome što se film guši u drami, tačnije ona otupljuje horor aspekt, a stalnim gledaocima horor filmova radnja može biti samo morbidna, ali ne i zastrašujuća.

Kada je reč o Bergmanu i nehoror elementima, tu se nema šta prigovoriti, a za to su zaslužni i glumci koje je birao. Sporedni likovi su odlično odradili svoj posao, a Liv Ullman i Max von Sydow u glavnim ulogama razbijaju. Kako je ovo blog posvećen horor filmovima, "Vargtimmen" bih preporučio onima koji nisu usko ograničeni na ovaj žanr.

Wake Wood (2011)

, 14 2011 17:23:39 +0200

Nekada moćna produkcijska kuća "Hammer Films", najpoznatija po filmskim naslovima u kojima su glavni monstrumi bili Drakula, Frankenštajn i Mumija, poslednjih godina pokušava da oživi na polju horor žanra, pa tako posle vaskrsavanja koje je započelo 2008. specifičnim serijalom "Beyond the Rave", usledila je saradnja na uspelom rimejku uspešnog švedskog filma "Låt den rätte komma in", snimanje filma "Wake Wood" u koprodukciji sa Ircima i Šveđanima i rad na rimejku odličnog televizijskog filma "The Woman in Black" iz 1989. godine.

Radnja se vrti oko bračnog para čija ćerkica pogine u napadu besnog psa, a ta tragedija svakako ostavlja neizbrisiv trag na njih dvoje i njihov brak. Baš pred totalni raspad sistema i odlazak iz varoši, lokalni starešina daće im morbidnu ponudu - da ostanu da žive i rade u Wakewoodu pošto će im on i lokalno stanovništvo vratiti ćerku iz mrtvih na tri dana i dati im priliku da se oproste od nje. Oni pristaju, ali nešto će ipak krenuti po zlu.

"Wake Wood" je klasičan evropski film, sniman na upečatljivim lokacijama u Irskoj i Švedskoj, ali ipak ti pejsaži i nisu previše korišćeni u ovom, inače sumornom filmu. Kao što napisah, atmosfera je dosta sumorna i mučna, lokacija za odvijanje radnje je savršeno ruralna, a priča morbidna i očigledno inspirisana "Pet Sematary"-jem. Iako nas režiser David Keating postepeno uvlači u tok priče, dosta verno dočaravajući pakao kroz koji prolaze supružnici, "Wake Wood" je tek nešto oko prosečnog filma. Ili možda za nijansu više od toga. Pred kraj, ima i zaista groznih scena krvoprolića, zanimljivi su i paganski rituali lokalaca, ali čini se da nešto nedostaje filmu, nekako se guši u drami. Na ruku ne ide ni slab budžet što se oseća na svakom koraku. Ipak, za neki početak ovo nije loše, tako da se nadam da će se "Hammer Films" vraćati hororima još češće i da će biti sve boljih naslova.

The Descent: Part 2 (2009)

, 24 2010 07:54:13 +0200

Britanac Neil Marshall nakon velikog uspeha sa prvencem "Dog Soldiers", nastavio je da stiče fanove među ljubiteljima horor žanra i drugim filmom u karijeri "The Descent". Te 2005. godine "The Descent" je svakako bio jedan od najboljih horora, a kako to na zapadu (gotovo) uvek biva, dobre stvari se eksploatišu do iznemoglosti. Tako je 4 godine kasnije Jon Harris debitovao kao reditelj nastavkom pomenutog uspešnog filma, iako se "The Descent" završava tragično po glavne junakinje.

Tako u nastavku, glavni lik Sarah, dezorijentisana i sa amnezijom, nalazi spas iz mračnih pećina i završava u bolnici, ali je, potpuno neverovatno, posle svega nekoliko časova lokalni šerif primorava da predvodi ekspediciju spasilaca koja treba da otkrije šta se desilo sa njenim prijateljicama. Kada se spuste u pećine, Sarah se polako priseća užasa koji je preživela, a stalna opasnost od bića koja ih naseljavaju, mobiliše njene poslednje atome snage i hrabrosti kako bi se ponovo izvukla iz pakla.

"The Descent: Part 2" po mnogim aspektima deluje kao nepotreban nastavak. Jedan od njih je već pomenuti tragičan završetak originala. Drugi je to što ne donosi ništa novo žanru, već praktično u mnogo čemu kopira original. Naravno, on se od tog prvog dela i razlikuje, ali te razlike retko idu ka podizanju kvaliteta, čak se pre može reći da je to suprotno. Scenario je daleko, daleko po kvalitetu od scenarija originala, prepun nelogičnosti i teško svarljivih delova. "The Descent" je imao potpuno žensku glumačku ekipu, što u nastavku nije slučaj i čime se nekako izgubila draž. Atmosfera u "Part 2" je slabija, nema one napetosti iz prvog dela, a samim tim je i izostala adrenalinska bomba koja je obeležila original. Nastavak je čak doneo i promenu u izgledu tzv. "Crawlersa" koji nastanjuju pećine i oni likom dosta podsećaju na kombinaciju čudovišta iz ruskog filma "Viy" i Orka iz trilogije "Lord of the Rings". Na posletku, sama završnica filma je toliko predvidljiva i glupa, da sam ostao šokiran otkrićem da se moje sprdanje sa mogućim krajem ispostavilo tačnim, na žalost.

Ipak, "The Descent: Part 2" ima i solidnih elemenata. Tako je pojavljivanje "Crawlersa" učestalije nego u originalu, a same scene krvoprolića su brojne i dobro realizovane. Gledanje ovog nastavka odvojeno od prvog dela, možda i može da prođe, film nije baš neko teško đubre, ali ko je gledao sjajni "The Descent" ne bi trebalo da kvari utisak gledanjem drugog dela.

28 Days Later... (2002)

, 16 2010 18:18:41 +0100

2002. godine Danny Boyle, do tada poznat filmofilima po uspešnim filmovima kao što su "Shallow Grave" i "Trainspotting", snimio je postapokaliptični horor film "28 Days Later..." koji je sigurno obeležio horor žanr te godine. Budžet je iznosio skoro 10 miliona dolara, a zarada je bila preko 80 miliona $. Pored finansijskog uspeha, film je imao puno uspeha i na festivalima te je osvojio mnoge nagrade.

Scenario je napisao Alex Garland inspirisan novelom Johna Wyndhama "The Day of the Triffids", što je Boyle isticao kako bi opovrgao mišljenja da je film inspirisan pre svega originalnom Romerovom Dead trilogijom. Kada aktivisti za prava životinja provale u tajnu laboratoriju u kojoj se vrše biohemijska istraživanja na životinjama, u neznanju oslobađaju virus "besa" te dolazi do haosa širom Velike Britanije. Radnja prati nekolicinu preživelih i nezaraženih stranaca koji 28 dana posle izbijanja epidemije pokušavaju da dođu do vojne baze za koju veruju da će im doneti spasenje.

Boyle je okupio sasvim dobru glumačku ekipu koju predvode Cilian Murphy i Christopher Eccleston. Ono što je "28 Days Later..." doneo i što je mnoge oduševilo je što su zombiji (da ne ulazimo u raspravu jesu li to ili ne) veoma brzi i krvoločni, što je donelo pravo osveženje, pojačalo napetost i lučenje adrenalina. Film odlikuje veoma dobra atmosfera kao i dosta posvećivanja pažnje dijalozima te isticanje humane strane neinficiranih i samim tim približavanje gledaocu. Garland je znalački predstavio i tamnu stranu ljudske prirode u postapokaliptičnim uslovima.

Specijalni efekti su odlični, zombiji deluju baš moćno, ali kao jednu od mana filma naveo bih to što scena krvoprolića nema mnogo, tek pred kraj ima nešto više akcije. "28 Days Later..." smatra se jednim od najboljih zombi filmova te ga svaki hororfil mora pogledati.

[Rec] 2 (2009)

, 10 2010 20:23:18 +0100

Posle fantastičnog uspeha koji su doživeli 2007. godine spektakularnim zombie filmom [Rec] koji je isplivao iz gomile nezanimljivih američkih filmova i koji je razdrmao horor scenu te godine, Jaume Balaguero i Paco Plaza uhvatili su se u koštac snimanja nastavka jednog od najboljih evropskih horor filmova ikad.

Balaguero i Plaza su nastavili tamo gde je radnja stala u prvom delu te nas u nastavku vraćaju u zgradu u kojoj je izbila nepoznata infekcija što je dovelo do stavljanja čitavog objekta u karantin. Ovoga puta u pomenutu zgradu ulazi jedinica specijalne policije (pandan našem SAJ-u ili američkom S.W.A.T.-u), predvođena zvaničnikom iz zdravstvene organizacije. Njihov zadatak je da otkriju šta se desilo sa stanarima i TV ekipom koja je pratila vatrogasce koji su ušli u zgradu kada je epidemija započela.

Kako je [Rec] bio film koji me je naprosto, narodski rečeno, "izuo iz cipela", sa velikim nestrpljenjem očekivao sam nastavak, naročito posle puštanja u javnost odličnih trailera koji su mi raspalili maštu i podigli nestrpljenje na veoma visok nivo. Pošto [Rec]2 nije nastavak za sebe, već se radnjom i lokacijom nastavlja na prvi deo, veoma me je interesovalo šta je katalonski dvojac smislio ovoga puta. I moram priznati da su me, u poređenju sa prvim delom, neprijatno iznenadili.

U prednosti ili dobre strane nastavka bih svakako ubrojao zadržavanje klaustrofobičnog ambijenta te je ostajanje u zgradi pod karantinom u situaciji kada opasnost vreba iz svakog mračnog ćoška majstorski iskorišćeno i čitav film će vas držati jeza zbog takve atmosfere koju dodatno pojačavaju zvučni efekti kao i akcija koja ne prestaje. Specijalni efekti su vrhunski, a možda jedina prednost u odnosu na original je bolja osvetljenost. Takođe, izdvojio bih dosta dobru realizaciju zamisli da neke scene podsećaju na FPS igrice. Akcije ima dosta, dosta pucnjave, a i nekoliko headshotova koji su izvedeni maestralno.

Ono što je problematično kod ovog nastavka je scenario. Iako se na kraju [Rec]-a naslućivalo da infekcija ima veze sa hrišćanskom mitologijom o demonima, dalje objašnjavanje njenog porekla je izvedeno u detalje, što zamara i neopisivo podseća na američke horor filmove. Sem toga, uključivanje radoznalih tinejdžera u celu priču je dosta naivno i po mom mišljenju nepotrebno.

Ipak, i pored mnogih dobrih stvari i manje loših, [Rec]2 nije u potpunosti zadovoljio moj ukus, jer je u poređenju sa originalnim filmom daleko manje strašan, mada ima par zanimljivih scena koje će vas prodrmati. U principu ovo je veoma dobar film koji vredi pogledati ali uvek će mu kao omča oko vrata visiti prvi deo koji je bio zaista osveženje i pravi masterpiece žanra.

Naravno, pošto je ova filmska priča postala prava "zlatna koka", autori su najavili i snimanje trećeg dela koji bi po planu treba da doživi premijeru 2011. godine. I evo, već sad se radujem tome.

Triangle (2009)

, 20 2010 17:18:03 +0100

Britanska filmska industrija izbacila je još jedan horor film - "Triangle" o grupici putnika koji dožive brodolom, ali spas pronađu na ogromnom no napuštenom brodu "Aeolus". Ispostaviće se da ih na "Aeolusu" očekuje veći užas nego što je nestanak u talasima.

Film je režirao Christopher Smith, već iskusan u horor vodama, a poznat po ranijim radovima kao što su solidni "Creep" i manje solidna horor-komedija "Severance". Inače, Smith je dobrano zabrazdio u horor žanr, pa pored ova tri filma koja je snimio, trenutno radi na filmu "Black Death" koji bi mogao biti spektakularan.

Glumačku ekipu predvodi australijska glumica Melissa George, kojoj je ovo četvrti horor film u karijeri koji je snimila (pre "Triangle"-a, gledali smo je u filmovima "The Amityville Horror", "Turistas" i "30 Days of Night"). Melissa je dosta dobra i mnogi kritičari ishvalili su njenu glumu u ovom filmu. Ostatak ekipe predvode uglavnom manje poznati/nepoznati glumci koji su dobro odradili svoj deo posla.

Osim role Georgeove, i sam film je dosta dobro prošao i kod kritike i kod publike. Npr. na sajtu IMDB "Triangle" se visoko kotira sa ocenom 6,7 što je po meni možda i previše. Ovaj moderni prikaz mita o Sizifu, bar sam ja tako doživeo film, deluje nekako nedorečen, što uz očigledan nedostatak strašnijih scena najviše utiče na moj utisak da je malo iznad proseka. Eh, da je bogatiji ovakvim scenama, bio bi svakako bolji:

Frostbiten (2006)

, 17 2010 09:38:21 +0100

"Frostbiten" ili "Promrznut" je švedski horor film iz 2006. godine. Režirao ga je Anders Banke, malo poznati švedski reditelj kome je to bio dugometražni prvenac. Radnja filma odvija se u gradiću na severu Švedske tokom 30 dana tame u zimskom periodu. Vampirska infekcija koja je decenijama bila pritajena širi se kada mladi medicinski tehničar ukrade crvene pilule iz lokalne bolnice te one završe u posedu razuzdanih tinejdžera koji organizuju žurku.

Kao što se može pročitati, scenario filma je prilično čudan, s obzirom da se radi o vampirizmu koji se prenosi, pored ustaljenih načina, i gutanjem lekova za koje tinejdžeri misle da su ekseri. Taj deo scenarija je dosta neuverljiv, iako film započinje odličnim izborom lokacije i vremena odvijanja radnje - pomislio sam da će se radnja do samog kraja odvijati tokom snežne zime 1944. godine i da će pratiti doživljaje vojnika švedske SS Pancir divizije koji se susreću sa vampirima ali, na žalost, to je bio samo uvod u film. Inače, film otvara pesma "Tamna je noć", a radi se naravno o originalnoj ruskoj verziji, a ne obradi Riblje čorbe.

Efekti su dosta dobri, naročito kada je reč o vampirima i elementima vezanim za ispijanje krvi, ali glavni vampirski negativac deluje na momente suviše plastificiran što se da primetiti. Posle nekih sat i po gledanja, moj utisak je da je "Frostbiten" sasvim prosečan film o vampirima, niti preterano dobar niti preterano loš. Jednostavno, sasvim je solidan za ubijanje dokolice, a zašto nije i nešto više, čini mi se da je glavni razlog pomenuti scenario.

Film inače zatvara odlična stvar od švedskog benda "The Hives" po imenu "Diabolic Scheme":

Cannibal Holocaust (1980)

, 14 2010 17:38:41 +0100

Jedan od najkontraverznijih horor filmova u istoriji svakako je "Cannibal Holocaust" Ruggera Deodata. Kako i ne bi bio kada je nedugo po premijernom prikazivanju u Italiji zabranjen, a sličnu sudbinu doživeo je i u Velikoj Britaniji, Australiji i još nekoliko država. Sam reditelj bio je čak uhapšen, jer je neko pustio buvu da je u pitanju snuff film i da su neki od glumaca zaista ubijeni tokom snimanja. Deodato je kasnije, naravno, oslobođen optužbi, ali film je i dalje bio pod zabranom zbog šokantnih scena nasilja, seksualnog iživljavanja i šest scena istinskog i brutalnog ubijanja životinja.

Radnja filma se uglavnom odvija u prašumama Amazonije, gde četvoro reportera snimaju dokumentarac o putovanju u dubine džungle koje naseljavaju primitivna i ratoborna domorodačka plemena. Kako im se izgubi svaki trag, poznati antropolog odlazi njihovim putem u pokušaju da otkrije šta im se desilo. On nalazi njihove snimke koji otkrivaju sudbinu tih avanturista.

"Cannibal Holocaust" je po mnogo čemu specifičan film, pa je tako i glavni glumac Robert Kerman, koji igra slavnog antropologa Monroa, imao zapaženu karijeru u porno filmovima koje je snimao pod pseudonimom Richard Bolla, a uz to ide još jedna trivija - glumio je u jednom od najpoznatijih pornića "Debbie Does Dallas".

Zanimljivo, film je po prikazivanju, a pre zabrane, naišao na pozitivne kritike, pre svega zbog toga što u sebi nosi poruku tj. kritiku savremene civilizacije. Čak je i slavni Sergio Leone bio impresioniran filmom iako je bio svestan da će Deodato imati velikih problema.

Film je svakako veoma brutalan, sa nekoliko upečatljivih scena, kao što je na primer kažnjavanje zbog preljube, brutalna ubistva životinja, kažnjavanje obolele žene od ostalih članica plemena, a tu je i scena zbog koje je film završio na sudu - žrtva nabijena na kolac je bila toliko realna da je Deodato morao da dokazuje kako je ta scena snimljena i da je glumica živa. Ono što je karakteristično je da su scene nasilja veoma realne. Ovaj film nije klasičan horor, što je moja najveća zamerka, a preporučio bih ga onima sa jakim želucem i strpljenjem.

"Cannibal Holocaust" je, zanimljivo, doživeo dva nezvanična nastavka. Tako je 5 godina kasnije Mario Gariazzo snimio film "Schiave bianche: violenza in Amazzoni" koji je u Evropi nazvan i "Cannibal Holocaust 2: The Catherine Miles Story", dok je 1988. godine Antonio Climati snimio "Natura contro" koji je na Filipinima i u Velikoj Britaniji preveden kao "Cannibal Holocaust II.

Jedna od muzičkih tema - delo Riza Ortolanija:

Rovdyr (2008)

, 08 2010 14:22:16 +0100

Niz osvrta na hororfilmovi.blog.rs nastavljam sa još jednim norveškim horor filmom i to iz 2008. godine po imenu "Rovdyr" iliti "Predator". Film je režirao Patrik Syversen, koji je ujedno radio i na scenariju sa Nini Bull Robsahm. Radnja prati četvoro prijatelja koji odlaze na odmor u šumu. Kada odluče da predahnu u zabačenom restoranu, oni pokupe nepoznatu devojku čije čudno ponašanje i nagle promene raspoloženja unose razdor među njih. Ubrzo će shvatiti razloge njene pogubljenosti, ali biće kasno jer će već biti plen u specifičnoj vrsti lova.

Prvi utisak koji se javio dok sam gledao ovaj film je da je on veoma "pozajmio" delove priča iz filmova "Wrong Turn" i "The Texas Chainsaw Massacre". "Rovdyr" je zbog toga poprilično nezanimljiv film. Pre svega, priča o poludelim seljačinama koje kokaju putnike namernike nikada mi nije bila zanimljiva, čak filmove tog tipa ne volim. Do duše, ovde lokalci nisu mutirani kanibali, no to nije bitnije promenilo srž radnje.

Ipak, da "Rovdyr" bude koliko-toliko gledljiv film, pobrinuli su se autori razumnom minutažom od skoro 75 minuta kao i majstori koji su radili na efektima koji su veoma dobri i veoma realni. Ipak, to ne utiče na utisak da je ovaj film deja-vu, zbog mnogo toga, pa čak i klasične američke i predvidljive završnice.

Nattevagten (1994)

, 05 2010 20:14:40 +0100

Sledeći u nizu skandinavskih horora bio je danski "Noćni čuvar" iz '94-e godine reditelja i scenariste Olea Bornedala (koji se žanru vratio 13 godina kasnije u horor komediji "Vikaren"). U "Nattevagten"-u se radnja vrti oko studenta prava koji, da bi finansirao studije, prihvata posao noćnog čuvara u mrtvačnici. Ubrzo po stupanju na dužnost, on postaje osumnjičen za ubistvo nekoliko prostitutki te mu predstoji zadatak da otkrije ko mu namešta igru dok postaje sve sumnjiviji.

Film je doživeo neverovatan uspeh u Danskoj, a bio je primećen i van granica te države, pa je čak u SAD snimljen i uspešni rimejk 1997. godine pod imenom "Nightwatch" koji je okupio sjajnu glumačku ekipu: Ewan McGregor, Patricia Arquette, Josh Brolin, Nick Nolte, Brad Dourif i Lauren Graham.

I u originalnom filmu, glumačka ekipa je dosta dobra, a upečatljive uloge su ostvarili Nikolaj Coster Walda kao student Martin, Kim Bodnia kao njegov odvratno nesimpatični prijatelj i Ulf Pilgaard kao inspektor Wörmer.

"Nattevagten" je sasvim dobra triler drama sa elementima horora, a najvažniji deo u celoj ovoj priči je glavna lokacija na kojoj se radnja odvija. Pusta bolnica sa mrtvačnicom u podrumu i scene vezane za nju su najbolji deo filma. Bornedal je majstorski dočarao atmosferičnost takvog mesta i sa blagom jezom sam zamišljao na šta bi ličilo kada bih radio na takvom poslu. Posle svega sam konstatovao da ne bih to radio ni za platu od 200000 dinara. :) Prvih pola sata je dosta razvučeno i usporeno što mi se nije dopalo, kao i mali broj strašnijih scena, ali ipak je snimljen zanimljiv film, sa radnjom koja drži pažnju do samog kraja.

Villmark (2003)

, 03 2010 07:22:17 +0100

Kao što sam napomenuo u prošlom blogu, naredni osvrti biće posvećeni horor filmovima koji su doživeli procvat u poslednjoj dekadi u kinematografiji skandinavskih zemalja. Nakon ranije odgledanih filmova "Vikaren (2007)", "Låt den rätte komma in (2008)", "Sauna (2008)", "Død snø (2009)", zatim "Skjult (2009)" i "Fritt Vilt (2006)", na red je došao još jedan film Påla Øiea - "Villmark" (u bukvalnom prevodu "Divljina" ili "Pustinja").

Øie je ovaj film snimio 6 godina pre filma "Skjult", a još tada je sarađivao sa dva glumca iz tog filma: Markom Kanicem i odličnim Kristofferom Jonerom koji je za ulogu Lassea nominovan za najboljeg glumca i to za najvažnije priznanje u norveškoj kinematografiji - nagradu Amanda.

Radnja filma se vrti oko malobrojne TV ekipe koja odlazi u prirodu, u zabačenu vikendicu kako bi provela 4 dana bez civilizacijskih tekovina kao što su TV, mobilni telefoni, računari, ali i bez cigareta i hrane. Vođa ekipe, a ujedno i bogati gazda, ovim poduhvatom želi da ojača tim sa kojim sarađuje, međutim kada u obližnjem jezeru pronađu mrtvu ženu, međusobni odnosi se pogoršavaju i TV ekipa puca po šavovima. Despotski odnos gazde prema ostalim članovima ekipe i ucenjivanje karijerom dodatno pogoršavaju situaciju. A tagline filma lepo glasi "Trebalo je da se drže što dalje od jezera".

Pošto sam odgledao oba filma ovog reditelja, stekao sam utisak da se drži svog zacrtanog pravca i da veoma voli da zamrsi radnju i misterijom je zakomplikuje. Ipak, "Villmark" je daleko lakši za gledanje od "Skjulta". Ono što posebno impresionira u ovom filmu je ambijent i spooky atmosfera koja iz njega proističe. Ovde se radnja odvija u norveškoj divljini što je iskorišćeno na pravi način i u kombinaciji sa pretežno odličnim scenariom, Pål Øie je snimio jako dobar film koga je samo, ka putu remek dela, stopirala završnica i traljavo objašnjenje. Tu sam se baš neprijatno iznenadio, u stvari razočarao.

Do samog kraja, film je vrlo zanimljiv, dosta napete atmosfere i na visokom nivou kada su u pitanju glumci, a naravno prednjači pomenuti Kristoffer Joner, ali i Bjørn Floberg u ulozi čudnog gazde. Iako traljave završnice, film preporučujem za gledanje.

Fritt Vilt (2006)

, 31 2010 20:01:09 +0100

Kraći niz skandinavskih filmova koje sam odlučio da pogledam, zahvaljujući zanimljivom, misterioznom i zamršenom filmu "Skjult", započeo sam još jednim norveškim hororom po imenu "Fritt Vilt" ili "Hladan plen" koji je režirao Roar Uthaug.

Radnja filma bazirana je na grupici prijatelja koji se bave snowboardom i čiji se izlet u prirodu pretvara u noćnu moru kada, pošto jedan od njih pri padu polomi nogu, utočište od zime pronađu u napuštenom planinskom odmaralištu.

Same lokacije na kojima je sniman film oduzimaju dah. Prelepe norveške šume i planine prekrivene snegom deluju jako privlačno, a lokacija na kojoj se odvija glavni deo radnje je fantastično uznemirujuća. Napušteni planinarski dom/odmaralište u kojem kao da je vreme stalo je sjajan izbor, a autori filma su to iskoristili na veoma dobar način.

Samo uvođenje u priču i laganiji razvoj radnje se dosta dobro uklapaju, ali otkrivanjem da se radi o slasheru, meni uvek nezanimljivom, impresioniranost sa početka filma je naglo splasnula. Jednostavno, tu vrstu filmova ne gotivim te sam kraj filma čekao u fazonu "ma samo da se završi". To ne znači da je film loš, ali prosto nije po mom ukusu, iako ima dosta dobrih scena. Verujem da ga ljubitelji slashera ne smeju zaobići.

Mutants (2009)

, 28 2010 08:20:33 +0100

Ovaj francuski film je dugometražni prvenac reditelja Davida Morleta koji je, kako je i sam priznao, inspiraciju našao u hitu Dannyja Boylea "28 dana kasnije" i u filmu Davida Cronenberga "Muva". Radnja filma vrti se oko para, Sonje i Marka, koji ambulantnim kolima pokušavaju da dospeju do vojne baze Noa kako bi pronašli spas iz apokalipse koja je zadesila Francusku. Opasni virus proredio je ljudsku populaciju, a zaraženi mutiraju u spodobe željne ljudskog mesa i krvi. Kao da im to nije bilo dovoljno, Sonja i Marko nailaze na brojne prepreke kako bi stigli do baze.

Kako sam uglavnom nailazio na pozitivne komentare, moram priznati da su me poneli i da sam očekivao mnogo od ovog filma. U pitanju su Francuzi koji su poslednjih godina snimili gomilu manje-više kvalitetnih horor filmova (ali ipak moram da naglasim da i nisam neki preterani fan istih, pre svega, jer se uglavnom baziraju na torture pornu koji ne podnosim). Kako je "Mutants" film o nekoj vrsti zombija (mada ne bih rekao da su zaraženi ovde i mrtvi), onda sam morao da ga pogledam.

Što se tiče mnogih segmenata filma oni su uglavnom jako dobri. Glavna glumica Hélène de Fougerolles je odlično dočarala Sonju, režija je dosta dobra što se naročito primećuje na samom otvaranju filma i u završnici kada imamo više akcije. Efekti su impresivni i veoma realistično su dočarali mutaciju, a kvalitetni su i kada je u pitanju maska tj. izgled zaraženih (koji su me najviše podsetili na Orke iz "Lord of the Rings" trilogije), kao i u scenama rasparčavanja glava inficiranih i ostalih scena nasilja.

Ipak, da film ne bude sjajan pobrinuo se sam Morlet, koji ga je nakon dinamičnog početka bacio u vode drame i koji ga je usporavanjem radnje dosta umrtvio. Dosta dugo se čeka da započne akcija i jurnjava sa inficiranima, a vreme do toga popunjeno je pomalo patetičnom, a dosta iracionalnom ljubavi Sonje prema Marku. U svakom slučaju, "Mutants" vredi pogledati, ali nemojte postavljati preterano visoka očekivanja.

Skjult (2009)

, 23 2010 07:23:16 +0100

Poslednjih godina, tačnije od 2006. godine, sasvim respektabilnu količinu horor filmova počeli su da snimaju Skandinavci. Taj trend započeo je švedski film "Frostbiten", a usledilo je više dobrih i loših filmova sa tog područja. Šveđani su nam podarili fantastični "Låt den rätte komma in" i "Vampyrer", a očekuje se i završetak filma "Insain" (Ludilo). Tvorac danskog horor hita "Nattevagten" iz 1994. godine Ole Bornedal, vratio se u žanr horor komedijom "Vikaren" a iz te zemlje dolazi i film "Kollegiet". Finci su snimili filmove "Dark Floors" i odlični "Sauna", a na kraju dolazimo do Norvežana koji su po ovom pitanju najaktivniji. Naslovi "Fritt Vilt" i "Fritt Vilt 2", "Rovdyr", predstojeći "Hora", zatim "Død Snø" to potvrđuju, a zaokružuje ih "Skjult" (Sakriven) iz 2009. godine.

"Skjult" je imao budžet od 1.25 miliona € i ovaj film scenariste i režisera Påla Øiea je bio veoma blizu da bude pun pogodak. Iako, ipak, skromnog budžeta, film je snimljen tako da se to ni ne primeti. Radi se o čoveku koji dolazi u rodno mesto posle 19 godina pošto mu javljaju da mu je majka, koja ga je inače zlostavljala dok je bio klinac, umrla. On nasleđuje njenu kuću, a povratak na mesto patnje prouzrokuje mučna sećanja na detinjstvo te potrebu da reši mračnu tajnu iz prošlosti.

Øie je uspešno stvorio atmosferu u ovom filmu odlično ukomponovavši ambijent u kome se radnja odvija, lokacije na kojima se snimalo (prednjače gotovo devastirana i potpuno oronula kućerina, kao i gusta okolna šuma), efekte, ali i glumu. Kada pišem da je "Skjult" bio blizu toga da bude pun pogodak, mislim da ima par nedostataka koji su ga u tome omeli.

Najveći nedostatak je svakako dosta zamršena priča, ispričana gotovo u stilu misterioznog "Twin Peacks"-a, dakle zapetljana do detalja. Drugi nedostatak, ipak manje bitan, je prečesto korišćenje istih metoda zastrašivanja što gubi draž stalnim ponavljanjem. Uglavnom, "Skjult" je sasvim zadovoljavajući a posebno bih ga preporučio onima koji vole psihološke horor filmove.

I Sell the Dead (2008)

, 06 2009 07:42:06 +0100

Irski direktor i scenarista Glenn McQuaid snimio je debitantski film "I Sell the Dead", horor-komediju o životu i sudbini dvojice pljačkaša grobova Arthuru Blakeu i Willieju Grimesu. Za film skromnih finansijskih mogućnosti, McQuaid je imao ludu sreću da na jednom mestu okupi sjajne glumce kao što su uvek zabavni Ron Pearlman, zatim Larry Fessenden i jedan od Hobita iz "Gospodara prstenova" Dominic Monaghan. Pored njih, u ulozi zlog doktora pojavljuje se Angus Scrimm, čovek koji je obeležio serijal filmova "Phantasm".

Radnja filma je smeštena u XVIII vek i to je pun pogodak. Jednostavno, takav izbor je kao stvoren za ovako šašavu priču o životu pljačkaša grobova, njihovim avanturama, sukobima sa zakonom i konkurencijom. Scenario je jako šaren, pa je McQuaid izmešao vampire, vanzemaljce i druga bića iz noćnih mora čovečanstva.

Što se tiče efekata, oni su solidni s obzirom da je jasno da je budžet bio ograničen. Takođe, moram da pomenem i lik Valentine Kelly čija me je pojava fascinirala. Na žalost, "I Sell the Dead" nije jeziv film, jer je scenario mnogo oslonjen na komediju, a glavni nosilac te komične strane filma je Fessenden koji briljira u ulozi starijeg pljačkaša.

Što se tiče stila kojim je "I Sell the Dead" snimljen, on od postera preko uvodne, pa sve do odjavne špice odiše šarmom horora od pre više decenija. To je jako zanimljiv i pozitivan deo ovog filma. Ipak, da sve ne bude potpuno sjajno, pobrinuo se McQuaid koji je osiromašio film scenama strave i užasa, mada su neke scene, poput one na groblju sa vampiricom prava poslastica. Kao nešto što mi se u celoj priči posebno dopalo je lik Valentine Kelly, negativca iz konkurentske grupe pljačkaša Murphey's house.

Zvanični sajt se nalazi na ovom linku.

Trailer

Vikaren (2007)

, 08 2009 13:12:24 +0100

"Vikaren" ili "Zamena" je danska horor SF komedija o biću sa druge planete koje nastanjuje telo sredovečne žene kako bi saznalo koje je značenje ljubavi pošto na njegovoj matičnoj planeti takva emocija ne postoji. Ona dolazi u školu kao zamena za jednu bolesnu učiteljicu, a jedan od mališana po imenu Carl, slučajno otkriva da je nova učiteljica vanzemaljac. Ubrzo Carl ubeđuje skeptične drugove u istinitost njegove priče, međutim roditelji smatraju da je to još jedna dečja igrarija. Kada učiteljica shvati da je provaljena, učiniće sve da zavede Carlovog oca kako bi ga odvela svojoj kući, oplodila se njegovim semenom i nakon svega pojela.

Video sam na IMDB-u da je ovaj film ocenjen dobrom ocenom 6,3 i to mi je bila jedina preporuka, pošto se uopšte ne može naći puno podataka o njemu. Generalno, mišljenja sam da film nije loš i da je solidan, mada je još jedan od onih koji ima ipak suviše malo dodirnih tačaka sa horor žanrom. "Vikaren" je fino skockan, režija je dobra, kao i glumačka postava koju predvodi poznata danska glumica i režiserka neobičnog imena Paprika Steen, dobitnica mnogih nacionalnih priznanja u oblasti glume. Ona je veoma dobro otelotvorila zlu učiteljicu u ovom filmu. Pored svega toga, i sama atmosfera u filmu je dosta dobro izvedena, dosta mračna i sumorna, gotovo kao u švedskom remek-delu "Låt den rätte komma in" iz 2008.

Sve u svemu, ovo je solidan film, više drama nego komedija, sa samo jednom strašnom scenom koja dosta podseća na scenu iz filma "Pee Wee's Big Adventure" kada se Pee Wee vozi u kamionu sa Large Marge.

Doghouse (2009)

, 14 2009 20:55:52 +0200

Režiser:
Jake West
Scenarista:
Dan Schaffer
Uloge:
Danny Dyer ... Neil
Stephen Graham ... Vince
Noel Clarke ... Mikey
Terry Stone ... Sergeant Gavin Wright
Lee Ingleby ... Matt
Keith-Lee Castle ... Patrick
Emil Marwa ... Graham
Neil Maskell ... Banksy
Radnja:

Grupa drugara odlazi u zabačeno selo kako bi pomogla jednom od njih da preboli razvod. Njihov plan je da skrenu misli teškim opijanjem i povaljivanjem lokalnih devojaka. Međutim, ubrzo po dolasku, shvataju da se vojni eksperiment oteo kontroli i da selom gospodare krvoločne zombificirane žene koje se hrane muškarcima.

Osvrt:

Britanci su se baš osilili u poslednje vreme. Njihova filmska industrija sve češće izbacuje filmove sa horor tematikom, pa se tako i na ovom blogu u relativno kratkom roku nađoše "Lesbian Vampire Killers", "Tormented", "The Children" i sada "Doghouse". Za razliku od "Tormented" i "The Children", druga dva filma su u stvari komedije koje koriste teme karakteristične za horor filmove što ujedno znači i dobru priliku da se opustite i zabavite.

Kako je o "LVK" bilo više reči ovde, vreme je da "Doghouse" dobije svojih 5 minuta. Ono što mi je privuklo pažnju kada je ovaj film u pitanju, bio je odličan trailer, pa sam ga s nestrpljenjem očekivao. Značajan podatak bila je i činjenica da ga je režirao Jake West, poznat po otkačenoj SF horor komediji "Evil Aliens". Uz sasvim solidnu glumačku postavu koju predvode Danny Dyer i Stephen Graham, dobijena je jako zabavna horor komedija, pomalo politički nekorektna i pretpostavljam trn u oku mnogim feministkinjama.

Već sam postao papagaj, ali ko prati ovaj blog zna da sam veliki fan zombie filmova, pa njima uopšte teže pronalazim mane te će tako biti i u ovom slučaju. Tačno je da film ima nekih sitnih grešaka u scenariju, ali sve ostalo mi se jako dopalo. Radnja je uglavnom dinamična, humor je odličan, a na visokom nivou su i režija i gluma. Najveći kvalitet filma su efekti, tačnije zombie žene koje su dosta neobične i van klišea. Naime, svaka od njih ima određeni predmet kojim ubija ili neku drugu odliku. Maske su odlično odrađene kao i drugi efekti vezani za posledice gladi ovih kanibalki.

U principu, nemojte film shvatiti ozbiljnim, već onim što jeste - komičan prikaz muško-ženskih odnosa u vrlo neobičnom okruženju i pod neuobičajenim okolnostima. Tako ćete dobiti nešto manje od devedesetominutne zabave namenjene za odmor od napornog radnog dana.

Tormented (2009)

, 12 2009 07:44:34 +0200

Režiser:
Jon Wright
Scenarista:
Stephen Prentice
Uloge:
Alex Pettyfer ... Bradley
April Pearson ... Tasha
Dimitri Leonidas ... Alexis
Calvin Dean ... Darren Mullet
Tuppence Middleton ... Justine
Georgia King ... Sophie
Mary Nighy ... Helena
Olly Alexander ... Jason
Radnja:

Darren Mullet, ugnjetavani srednjoškolac, izvršio je samoubistvo. Ta vest nikoga nije potresla u školi, a čak oni koji su ga najviše maltretirali sprdaju se s njegovom smrću. No, ni to im nije dosta, pa organizuju i žurku isti dan kada je njihov školski drug sahranjen. Njihova bezbrižnost se rasprši kada počnu da im stižu preteće SMS poruke i to sa telefona pokojnog Darrena!

Osvrt:

Britanci su nam podarili još jedan horor film koji uz užas kombinuje i malo humora, mada je to ovoga puta daleko manje zastupljeno nego u filmovima kao što su "Evil Aliens" ili "Lesbian Vampire Killers". U filmu "Tormented" obrađena je stara i očigledno uvek aktuelna tema u Engleskoj - maltretiranje štrebera i sličnih marginalaca od strane prepotentnih buržujčića i sličnih pešovana kojima je zadovoljstvo da kinje slabije od sebe.

Ipak, u filmu "Tormented", siledžije su se zajebale. Njihova omiljena "igračka" Darren Mullet, vraća se iz mrtvih kako bi se osvetio. Nažalost, iako je film dosta solidno urađen, mislim da su malom doradom priče mogli da ga učine boljim. Na nekoliko mesta radnja pada u tempu i postaje dosadnjikava, ali to ne znači da je film za bacanje. Likvidacije, sada ne tako hrabrih siledžija, su dosta zanimljive, da ne napišem kreativne i veoma prigodne školskom ambijentu u kom se radnja odvija.

Likovi su uglavnom dosta iritantni, njihova oholost, arogancija i prepotentnost nerviraju, a rekao bih da su glumci dobro odradili svoj deo posla u vernom predstavljanju takvih likova. "Tormented" je sasvim solidan i neobičan horor koji kombinuje elemente lažnog slashera, zombija i duhova, a na sve se nadovezuje i odlična muzička podloga koja se savršeno uklapa u radnju filma. Citiraću Lakija Topalovića iz "Maratonaca": "Ljudi, pa ovo i nije tako loše."

The Devil's Chair (2006)

, 27 2009 07:00:42 +0200

Režiser:

Adam Mason

Scenaristi:

Simon Boyes & Adam Mason

Uloge:

Andrew Howard ... Nick West
Pollyanna Rose ... Sammy

Olivia Hill ... Nurse
Nadja Brand ... dr Clairebourne
David Gant ... dr Willard
Louise Griffiths ... Melissa

Radnja:

Nick West dovodi svoju devojku Sammy u napuštenu ludnicu Blackwater želeći da se malo zabave uz esid i seks. Oni u jednoj prostoriji nailaze na čudnu stolicu i Nick predloži Sammy bizarni seks na njoj. Ipak, aktivira se smrtonosni uređaj i Sammy gine na stolici. Nicka hapse i institucionalizuju u ludnicu Hildon uprkos njegovim tvrdnjama da su Sammy ubile natprirodne sile. Četiri godine kasnije, ugledni profesor doktor Willard sa Kembridža predlaže Nickovom psihijatru doktorici Clairebourne da ga uslovno pusti na slobodu kako bi pokušali eksperimentalnom metodom da ga izleče i to vraćanjem na mesto zločina. Iako se isprva protivi, dr Clairebourne na kraju popušta i prihvata ponudu dr Willarda. Dr Willard, njegova asistentkinja Melissa i studenti Rachel i Brett odlaze s Nickom u ludnicu Blackwater gde otkrivaju smrtonosnu istinu o đavoljoj stolici...

Osvrt:
"The Devil's Chair" je slabi britanski horor iz 2006. godine, sasvim solidno ocenjen na sajtu IMDB sa 5.1/10 što ga je preporučilo da se nađe na mojoj listi filmova za pogledati. Naravno, kako to često biva, ocena sa IMDB-a nije Bog zna kakvo merilo, pa tako je bilo i u ovom slučaju.

Radi se o veoma dosadnom filmu, gde se radnja bazira na prozirnoj priči i gde se dosta vode dijalozi koji poprilično zamaraju. Veći deo radnje otpada na takve razgovore, a ništa nije preokrenuto specifičnim stilom snimanja, sa čestim zadržavanjem kadrova koje obično prati naracija glavnog lika.

Završnica filma je predvidljiva što dodatno opterećuje ovaj film, a jedino vredno hvale su efekti, tačnije šminka. Postoje mnogo bolji horor filmovi vezani za napuštene ludnice i sanatorijume kao napr. odlični "Session 9".

La maschera del demonio (1960)

, 06 2009 15:11:02 +0200

Režiser:
Mario Bava
Scenaristi:
Ennio De Concini, Mario Serandrei & Marcello Coscia
Uloge:
Barbara Steele ... Katia Vajda / Princess Asa Vajda
John Richardson ... Dr. Andre Gorobec
Andrea Checchi ... Dr. Thomas Kruvajan
Ivo Garrani ... Prince Vajda
Arturo Dominici ... Igor Javutich / Javuto
Enrico Olivieri ... Prince Constantine Vajda
Radnja:

Osvetoljubiva veštica i njen prijateljski nastrojen sluga, vraćaju se iz mrtvih i započinju krvav pohod za telom vešticine potomkinje koja neopisivo liči na nju. Brat devojke čije je telo u pitanju i zgodni doktor koji se slučajno našao u tom mestu, pokušaće da stanu na put đavoljem paru i spreče dalji teror.

Osvrt:

"La maschera del demonio" poznat i pod nazivima "Black Sunday" i "The Mask of the Satan" je italijansko-engleski horor film, režiserski prvenac Maria Bave koji mu je bio odskočna daska u karijeri. Film je takođe "izbacio" i glavnu glumicu Barbaru Steele koja je jedna od kraljica vriska, žena koje su obeležile horor žanr.

Film je imao skroman uspeh, u Italiji je zaradio skoro onoliko koliko je u njega uloženo (87 hiljada $), a naročito je bio uspešan u inostranstvu, pre svega Francuskoj i SAD. Za standarde koji su važili šezdesetih godina XX veka, film je smatran neuobičajeno jezivim pa je tako u Velikoj Britaniji bio zabranjen do 1968. godine, a u SAD ga je distributer "American International Pictures" cenzurisao pre puštanja u bioskope.

Film je odličan! Po stilu, lokaciji, scenografiji, kostimografiji neverovatno podseća na filmove Rogera Cormana i Vincenta Pricea inspirisane delima E. A. Poea. Priča je do duše, sa dosta detalja, pa su tako glavni negativci veštac i veštica koji inače svojim žrtvama piju krv poput vampira, ali to ne smatram nekim nedostatkom, već drugačijim od uobičajenog.

Režija je perfektna, ambijent u kome je sniman film turoban i verno prikazan, gluma ne baš neka osim Barbare Steele ili je takav efekat izazvalo to što je film sniman sa italijanskim glumcima na engleskom jeziku. Inače, Bava je izabrao Barbaru zbog specifične lepote, a sećao se da je s njom bilo jako teško raditi: "Ona se ponašala nekako iracionalno, plašila se Italijana, a jednog dana je odbila da dođe na snimanje, jer joj je neko rekao kako sam koristio poseban filmski materijal koji čini ljude golim." Iako su ovi vešci vampiri, nijednom u kadru se ne vide očnjaci, jer su svi smatrali da su veoma loše odrađeni pa su izbačeni iz upotrebe. Efekti su u nekim scenama vrlo dobri. "La maschera del demonio" je klasičan primer gotskog horora i ljubitelji filmova trija Corman-Price-Po, koji su usledili posle uspeha ovog, obavezno ga moraju pogledati.

Trailer možete videti ovde.

The Children (2008)

, 29 2009 08:15:18 +0200

Režiser i scenarista:
Tom Shankland
Uloge:
Eva Birthistle ... Elaine
Stephen Campbell Moore ... Jonah
Jeremy Sheffield ... Robbie
Rachel Shelley ... Chloe
Hannah Tointon ... Casey
Raffiella Brooks ... Leah
Jake Hathaway ... Nicky
William Howes ... Paulie
Eva Sayer ... Miranda
Radnja:
Dve sestre i njihove porodice odluče da zajedno provedu idilične Božićne praznike. Iznenadna bolest jednog od deteta, prerašće u pravu traumu i užas kako i ostala deca postaju bolesna. Sve to vodi ka sadističkom i ubilačkom ponašanju mališana što šokirane roditelje navodi na iracionalno ponašanje i oni postaju nesposobni za branjenje od njihovih napada. Može li buntovna tinejdžerka da pronađe spas za svoju majku i sebe iz ove zastrašujuće situacije?

Osvrt:
Britanski horor film "The Children" našao se na mom repertoaru iako je moj drug Jeresija pokušao da me odvrati od njega. Na vreme sam ga prekinuo da mi ne kvari ugođaj prepričavanjem radnje, ali ono što sam shvatio, posle gledanja ovog filma, je da su naši horor ukusi podosta različiti. Ne mogu da napišem da sam fasciniran filmom, ali ni da sam razočaran (tj. da je bez veze kako reče Jeresija). "The Children" je sasvim solidan apokaliptični film koji stravu i užas takve situacije predstavlja kroz krvoločnu dečicu koja iz čista mira polude i postaju veoma agresivna i što je još gore - nemilosrdne ubice.

Istakao bih da je gluma u filmu OK, kao i mnoge druge stvari poput režije, krvavih scena, šminka i sl. Sama priča je manje-više OK, mada deluje bez nekog početka, ali u jednoj sceni je dat nagoveštaj zbog čega deca flipnu te se to može prihvatiti kao razlog.

Neke mane filma su ne baš jasni odnosi između dve porodice, dok je psihološka strana i ponašanje odraslih kao reakcija na šokantno-neočekivano ponašanje dece dosta dobro prikazano. Možda se tu čak i preteralo, ali to ne mogu da tvrdim pošto nisam psiholog. Mana filma je i to što događaji u izolovanoj kući u kojoj se odvija deo radnje, predvidljivo navode na apokalipsu širih razmera. To sam provalio još na pola filma. U svakom slučaju ovo je uznemirujuć i brutalan film i sasvim OK za pogledati. Na kraju, pomenuo bih i predobru Hannahu Tointon, nadam se novu mladu nadu horor žanra.

Zvanični website

Lesbian Vampire Killers (2009)

, 11 2009 20:33:30 +0200

Režiser:
Phil Claydon
Scenaristi:
Paul Hupfield & Stewart Williams
Uloge:
James Corden ... Fletch
Mathew Horne ... Jimmy
MyAnna Buring ... Lotte
Silvia Colloca ... Carmilla
Lucy Gaskell ... Judy
Radnja:

Kada jednog od njih, po hiljaditi put šutne devojka, a drugi ostane bez posla, dva drugara u pijanom stanju odluče da, pošto su dekintirani, provedu odmor u nekoj engleskoj zabiti. Ovi simpatični luzeri nadaju se da će upoznati bar neku seljančicu koju će povaliti i tako zalečiti rane. Kada stignu u malo englesko selo Norfolk, potrefi se da u isto vreme, tu letuju nemačke studentkinje. Međutim, oni ne znaju da je selo ukleto i da sve devojke iz sela, kada napune 18 godina, postaju lezbijke vampirice!

Osvrt:

"Lesbian Vampire Killers" je britanska horor komedija o dvojici luzera koji igrom slučaja završe u ukletom selu i postaju ubice vampirica lezbijki. Film je snimljen direktno za DVD i to kao izazov scenaristima da snime jako jeftin film, za otprilike 50 hiljada $. Film je po načinu snimanja u stvari omaž klasicima žanra koje je snimao čuveni filmski studio Hammer. Čak su tvorci smatrali da bi ovo trebao da bude prvi film iz ere novih Hammer filmova, ali to nije prošlo, pa su ga producirali Alliance, Momentum Pictures i AV Films.

Film je prilično otkačen i što me je iznenadilo, zabavan. Humor je otkačen i britanski, ali se dobro uklopio u celu priču, a iznosi ga na svojim leđima odlični James Corden u ulozi simpatično "poremećenog" Fletcha. Generalno, priča je prepuna klišea vezanih za filmove sa vampirskom tematikom, ali su scenaristi na bitnim mestima to iskoristili i predstavili na zabavan način.

Svakako najveće razočarenje je nedostatak golotinje iako se po imenu filma to ne bi moglo zaključiti, ali da, u filmu nema golih vampirica, pa čak nema nijednog para golih sisa. "LVK" je iznenađujuće dobra horor komedija, nemojte od nje mnogo očekivati i dobićete duhovit film, odličan za ubijanje dosade.

Ocena: 6.0/10
Zvanični website

Escalofrío (2008)

, 04 2009 08:21:59 +0200

Režiser:
Isidro Ortiz
Scenaristi:
Hernán Migoya, José Gamo, Alejandro Hernández & Isidro Ortiz
Uloge:
Junio Valverde ... Santi
Blanca Suárez ... Ángela
Jimmy Barnatán ... Leo
Mar Sodupe ... Julia
Francesc Orella ... Dimas
Radnja:

Srednjoškolac Santi boluje od veoma ozbiljne bolesti - fotofobije i ne sme da boravi na sunčevoj svetlosti. Njegova majka i on su zbog toga primorani da se presele u izolovano, senovito selo na severu Španije, u planinama gde se stanovnici sela pokazuju ksenofobičnim. Kada počnu da se dešavaju užasni, nasilni događaji, a zatim i stravična ubistva, Santija smatraju odgovornim u školi, a čak postaje i glavni osumnjičeni. On uz pomoć par prijatelja pokušava da dokaže svoju nevinost i otkrije prave uzroke užasa koji teroriše učmalo selo.

Osvrt:

"Escalofrío" ili po srpski "Drhtanje" je sasvim solidan španski horor film. Pod ovim mislim da su autori filma jako dobro odradili svoj posao u većem delu, ali i to poništili na nekim mestima. Glumačka ekipa je sasvim OK, zatim izbor lokacije je odličan, jer špansko selo u planinama na severu, okruženo šumetinom deluje impresivno, režiser je uspeo da veći deo filma kreira napetu i na momente jezivu atmosferu.

Moja najveća zamerka usmerena je na samu priču na kojoj su radila četvorica scenarista, pa ona deluje dosta kašasto, jer je dosta toga izmešano. Samim tim, potkralo se nekoliko nelogičnosti u celoj priči, ali ako se to zanemari, a može jer nije presudno, stiče se utisak da je film jako gledljiv i zanimljiv. Film svakako nije u rangu drugih španskih remek dela poput "Rec" i "El Orfanato", ali ne zaostaje mnogo za njima tj. pokazuje da Evropa pored francuskih horora koji su hit u poslednje vreme, snima dobre horor filmove i na Pirinejskom poluostrvu.

Za kraj, jedna mala zanimljivost, u filmu igra i Jimmy Barnatán poznat kao Ćuki iz španske serije "Los Serrano", veoma popularne na ovim prostorima, ali kao i tamo i ovde je to tek epizodna uloga.

Ocena: 6.0/10

The Woman in Black (1989) (TV)

, 09 2009 14:32:44 +0200

Režiser:
Herbert Wise
Scenarista:
Nigel Kneale
Uloge:
Adrian Rawlins ... Arthur Kidd
Bernard Hepton ... Sam Toovey
David Daker ... Josiah Freston
Pauline Moran ... Woman in Black
David Ryall ... Sweetman
Radnja:

Kada stara udovica, bez igde ikoga, umre u gradiću na moru po imenu Crythin, mladog advokata šalje firma kako bi prodao imanje na kome je živela. Advokat otkriva kako su lokalni žitelji vrlo neraspoloženi da govore o posedu, pa čak nevoljni da prilaze sumornoj kući, a i kada počne da mu se ukazuje žena u crnom, niko ne želi da priča o tome. Ignorišući upozorenja lokalnog stanovništva, on odlazi u kuću gde otkriva njenu užasnu istoriju i postaje namamljen u njenu još užasniju zaostavštinu...

Osvrt:

Jako dobar televizijski horor film koji je producirala TV Granada postigao je neočekivani uspeh.Pod ovim neočekivan uspeh misli se na to da je "The Woman In Black" bio nominovan za četiri BAFTA nagrade. Ovaj film snimljen je po scenariju Nigela Knealeja koji je obradio istoimenu novelu koju je napisala Susan Hill, a neke, ipak sitne promene u odnosu na originalni tekst, razbesnele su ovu spisateljicu (naročito što je zamenjen pol psa wtf? i prezime glavnog lika). Film je prvi put prikazan za Badnje veče 1989. godine i samo je jednom repriziran, 4 godine kasnije. Razlozi za to su što je neki mamlaz otkupio prava na film i odlučio da ga nikada više ne prikaže, mada se naravno širom sveta pojavila kopija.

Sam film je zanimljiv, iako se odmah vidi da se radi o televizijskom filmu skromnog budžeta. To režisera nije sprečilo da sa onim čime raspolaže, snimi dobar horor o duhovima. Atmosfera malog obalskog grada i njegovi žitelji su dobro predstavljeni, a kostimografija i scenografija su takođe odlične. Najveći kvalitet je svakako zvuk i zvučni efekti što je rezultiralo nominacijom za BAFTA nagradu u kategoriji najbolji zvuk. Ono što bih izdvojio kao posebno je i jedna scena koja izuva, samo ne smem da napišem koja da ne bih spojlovao. Sama žena u crnom je dosta creepy i na svako njeno pojavljivanje osetićete malu nelagodnost.

Dakle, "The Woman in Black" vredi pogledati, čak bih ga preporučio.

Ocena:
7.0/10

La noche del terror ciego (1971)

, 11 2009 08:42:31 +0200

Režiser:
Amando de Ossorio
Scenaristi:
Jesús Navarro Carrión & Amando de Ossorio
Uloge:
Lone Fleming ... Betty Turner
César Burner ... Roger Whelan
María Elena Arpón ... Virginia White
José Thelman ... Pedro Candal
Rufino Inglés ... Insp. Oliveira
Verónica Llimera ... Nina
Radnja:

U XIII veku, postojala je legija zlih vitezova Templara koji su tragali za večnim životom ispijanjem ljudske krvi i žrtvovanjem ljudi. Zbog svojih nedela su pogubljeni i njihova tela ostavljena su da im vrane iskopaju oči. Sedam vekova kasnije, u Portugalu, jedna devojka naiđe na napušteni manastir ovih vitezova, što oživljava njihove trule leševe i počinje teror. Njeni prijatelji pokušavaju da saznaju šta se s njom desilo, nesvesni kolika im opasnost preti.

Osvrt:

Ovo je prvi film u serijalu "Blind Dead" režisera de Ossorija i poznatiji je pod nazivom "Tombs of the Blind Dead". Usledili su manje uspešni "Return of the Blind Dead", "The Ghost Galleon" i "Night of the Seagulls". "La noche del terror ciego" odlikuje zaista jeziva atmosfera koja je dobijena izborom lokacije koja je jedna od najboljih mogućih, a to je napušteni manastir nekada vitezova krstaša koji su u Egiptu počeli da praktikuju crnu magiju. Zaista, sama lokacija gde se odigrava veći deo filma je dovoljna pozivnica da se film pogleda.

Dodatni plus su vaskrsli leševi vitezova. Oni nisu klasični zombiji, jer su više nalik nekakvim mumijama i isisavaju krv iz svojih žrtava, do poslednje kapi. Bez obzira na to - izgledaju veoma zanimljivo i scene u kojima se pojavljuju su predobre, naročito što je u to uklopljen ambijent, ali i jeziva crkvena muzika. Jedino nelogično je što ovi "Slepi mrtvaci", kada ustanu iz svojih grobova, uzjašu konje koji se tu pojave niotkuda i koji su živi, a ne nekakvi zombiji kao oni. Ali verovatno bi scenaristi na pitanje otkud konji tu odgovorili čuvenom Čubaka odbranom Džonija Kohrana iz "South Park"-a.

Film zahvaljujući atmosferi, ambijentu, mrtvim vitezovima uspeva da nadjača one negativne strane kojih ima dosta, a neke od njih su neobjašnjivo oduživanje nekih scena (film je lagano mogao biti skraćen bar za 20 minuta), rupe u scenariju i loša gluma. Takođe, sama završnica je odlična, što je dodatni plus.

Ako ste ljubitelji zaboravljenog, gotskog terora onda preporučujem da pogledate ovaj film, za ostale ne znam da li bi im se dopao, pre svega zbog nekih nepotrebnih scena.

Ocena: 7.0/10

Les lèvres rouges (1971)

, 09 2009 08:51:45 +0200

Režiser:
Harry Kümel
Scenaristi:
Pierre Drouot, Jean Ferry, Manfred R. Köhler & Harry Kümel
Uloge:
John Karlen ... Stefan
Delphine Seyrig ... Countess Bathory
Danielle Ouimet ... Valerie
Andrea Rau ... Ilona Harczy
Radnja:
Nedavno venčani mladi par provodi medeni mesec u velikom hotelu na belgijskoj obali. Kako nije sezona, oni su sami u hotelu, dok se jedne večeri ne prijave misteriozna mađarska grofica Elizabeth Báthory i njena sekretarica Ilona. Grofica ubrzo postaje opsednuta mladim bračnim parom što vodi neplaniranim i neočekivanim situacijama koje rezultiraju sadizmom, napuštanjem i ubistvom...

Osvrt:
Da ocena sa IMDB-a može da Vas navede na pogrešan put, odavno je poznato. Takav slučaj mi se još jednom dogodio, jer sam naišao na ovaj nemačko-belgijski horor film o vampirima, prilično dobro ocenjen sa 6.6. Da Vas ne buni ovo nemačko-belgijski film - "Daughters of Darkness" je snimljen na engleskom jeziku i zasnovan je na klasičnoj priči o lezbijskom vampirizmu "Carmilla" od Sheridana le Fanua.

Po meni, ovo je jedan od najlošijih filmova o vampirima. Pre svega, zbog toga što je tako snimljen da se ni u jednoj sceni ne vide vampirski zubi, toliko su bili jadni efekti. Čini mi se da su scenaristi (a njih je četvorica) prosto upropastili priču, verovatno vukući svako na svoju stranu, pa kad se na to doda očigledno mizeran budžet i očajni efekti (ili bolje da napišem njih ni nema) onda nije ni čudo što je "Daughters of Darkness" većim delom dosadan film.

Nažalost, autori filma nisu uspeli ni u stvaranju bar napete i neugodne atmosfere, a sve su pokušali da isprave golotinjom mada bezuspešno. Na sve ovo se dodaje i prilično neubedljiva gluma gde naročito dominira recepcioner u hotelu koji je drven i očajan što će Vas na momente zabaviti.
Da ipak ne bude da je sve u filmu totalni promašaj, pobrinula se Delphine Seyrig koja je igrala misterioznu groficu i koja je zaista odisala aristokratskim izgledom i savršeno se uklopila u ulogu. Ipak, to teško da može da izvuče film, jednostavno radi se o drami sa vampirima bez imalo napetosti i uzbuđenja. Prilično booooring...
Ocena: 3.0/10

E tu vivrai nel terrore - L'aldilà (1981)

, 05 2009 18:56:43 +0200

Režiser:
Lucio Fulci
Scenaristi:
Dardano Sacchetti, Giorgio Mariuzzo & Lucio Fulci
Uloge:
Catriona MacColl ... Liza Merril
David Warbeck ... Dr. John McCabe
Cinzia Monreale ... Emily
Antoine Saint-John ... Schweick
Veronica Lazar ... Martha
Radnja:

Njujorčanka Liza Merril nasledi stari hotel u Louisiani i uloži svoju ušteđevinu u renoviranje. Dok traje popravka građevine, mnogi ljudi počinju da umiru, pa Liza i lokalni doktor John McCabe pokušavaju da razreše misteriju hotela. U međuvremenu, Emily, slepa devojka, savetuje Lizu da napusti mesto što je pre moguće. Liza i John ubrzo shvataju da je hotel sagrađen na jednom od ulaza u pakao i da je taj prolaz između dva sveta otvoren zbog čega mrtvi počinju da hodaju Zemljom...

Osvrt:

Iako je po mišljenju nekih fanova žanra, ovo možda i najbolji film italijanskog režisera, ne mogu to i da potvrdim jer daleko od toga da sam pogledao sve horor filmove ovog zaista specifičnog režisera. Kao i u slučaju "Zombi 2" i "Paura nella città dei morti viventi", oseća se i vidi njegov stil na svakom koraku. Kao i u tim filmovima, Fulci je stvorio ambijent sa specifičnom, nelagodnom atmosferom koja se pojačava kako se film bliži kraju.

Naravno, kako je i s pravom nosio nadimak "Godfather of Gore", i ovaj film obiluje vrhunskim i obilnim scenama krvoprolića, razrađenim do detalja, a iako se na pojedinim mestima jasno razaznaje upotreba lutaka, na drugim mestima su efekti izvedeni začuđujuće realno. To naročito važi za scene sa očima.

Takve scene, svojevremeno su prouzrokovale mnoge probleme samom filmu, pa je tako bio pod teškom cenzurom u SAD gde je prikazan tek dve godine posle snimanja, pod imenom "Seven Doors of Death" (prevođen je i kao "The Beyond"). Inače, ovaj film se nezvanično smatra drugim u trilogiji "Gates of Hell" (zajedno sa "City of the Living Dead" i "The House by the Cemetery").

I na ovom filmu, Fulci je sarađivao sa Dardanom Sacchettijem i Fabiom Frizzijem, mada je po meni Frizzi u ovom slučaju podbacio i film nije imao karakterističnu muzičku podlogu koja se savršeno uklapala u njihove prethodne radove. Što se tiče ostalog, film odlikuje i solidna priča, koju pomalo guši suviše krvavih scena, zatim standardno iritirajući likovi (zbog snimanja na engleskom jeziku), dok je sve drugo poprilično dobro. Mogu samo da kažem da je to još jedna sedmica za Fulcija.

Ocena: 7.0/10

La orgía nocturna de los vampiros (1973)

, 30 2009 09:10:20 +0200

Režiser:
León Klimovsky
Scenaristi:
Gabriel Moreno Burgos & Antonio Fos
Uloge:
Jack Taylor ... Luis
Dyanik Zurakowska ... Alma
José Guardiola ... Boris, the Major
Charo Soriano ... Raquel
Helga Liné ... The Countess
Manuel de Blas ... Marcos
David Aller ... Cesar
Radnja:

Grupa glumaca putuje autobusom u gradić Bojoni kako bi radila za jednu aristokratsku porodicu. Kada vozač doživi smrtonosni srčani udar, grupa odluči da skrene u obližnje selo Tolnio kako bi tu provela noć, a onda sledećeg jutra nastavila za Bojoni. U sablasno praznom seocetu ne pronalaze nikoga, međutim, sledećeg jutra selo vrvi gostoljubivim stanovnicima. Ipak, primorani su da produže boravak u Tolniju, jer se kvari motor na autobusu. Ubrzo, saznaće da su zarobljeni u selu vampira!

Osvrt:

Španski horor film snimljen na engleskom jeziku, "La orgía nocturna de los vampiros" (poznat i po nazivima "The Vampires' Night Orgy", "Grave Desires", "Orgia notturna dei vampiri", "Orgy of the Vampires") definitivno je jedan od najjeftinijih filmova koje sam ikad pogledao. Čini mi se da je za njegovo snimanje bilo dovoljno 1000 dolara. No, to nije glavni problem, mada je definitivno prazna kasa uticala na efekte kojih u stvari ni nema (osim klasičnih vampirskih zuba), uz to je i priča jako slaba, inače očigledan miks vampira i neke istočno-evropske mitologije (samo pojavljivanje i nestajanje sela jako podseća na naše bajke o tzv. đavoljim svatovima).
Vampiri su imuni na dnevnu svetlost i opušteno se šetkaju po danu, što sam eto, prvi put video kao i to da se mogu ubiti ne na klasičan način, glogovim kocem u srce, već jednostavno - oštrim predmetom. Statiste su otprilike doveli iz staračkog doma i grupne scene su zbog toga komične. Inače, kada pišem grupne scene, nemojte da se zanosite - iako naziv filma ima seksualnu konotaciju od orgija nema apsolutno ništa.
Na sve ovo se nadovezuje i očajno-dosadna i razvučena završnica filma, sa poterom vampira za dvoje glavnih junaka, što mi je stavilo tačku na krajnji utisak - loše, nezanimljivo i dosadno delo. Bah...

P.S. kako sam film odgledao online, a na netu nisam našao nijednu sličicu iz filma, onda nažalost nema ni screenshotova...

Ocena: 2.0/10

Paura nella città dei morti viventi (1980)

, 25 2009 08:57:25 +0200

Režiser:
Lucio Fulci
Scenaristi:
Lucio Fulci & Dardano Sacchetti
Uloge:
Christopher George ... Peter Bell
Catriona MacColl ... Mary Woodhouse
Carlo De Mejo ... Gerry
Antonella Interlenghi ... Emily Robbins
Giovanni Lombardo Radice ... Bob
Daniela Doria ... Rosie Kelvin
Fabrizio Jovine ... Father William Thomas
Luca Venantini ... John-John Robbins
Radnja:

U malom gradu Dunwichu u Novoj Engleskoj, sveštenik izvrši samoubistvo vešanjem na crkvenom groblju. Taj čin nekako otvara kapije pakla dozvoljavajući mrtvima da ustanu iz grobova, kako je i predskazano u drevnoj knjizi Enocha pre 4000 godina. Peter, njujorški novinar, zajedno sa Mary, mladim medijumom, putuje u Dunwich gde se udružuju sa još jednim parom, psihijatrom Jerryjem i njegovim pacijentom Sandrom, kako bi pronašli način da zatvore vrata pakla pre Dana svih Svetih inače će mrtvi pobiti sve žive...

Osvrt:

"Paura nella città dei morti viventi" je italijanski horor film režisera Lucia Fulcia. Njegovi alternativni nazivi su i "City of the Living Dead" i "Gates of Hell". Nakon Fulcijevog "Zombi 2" nisam bio pokoleban da pogledam još jedno njegovo delo, a eto, "City of the Living Dead" mi se, čak, više dopao od pomenutog "Zombi 2". Razloga za to ima više.

Najpre, moram da istaknem da je Fulci uspeo da stvori neverovatan ambijent u filmu. Sam Dunwich je svakako mestašce kroz koje ne biste želeli čak ni da prođete. Čudni, snažni vetrovi, izmaglica i magla, sumorna atmosfera, tišina, sve zajedno efektno utiče na čula gledalaca. Dakle, ambijent i atmosfera su za čistu desetku, a sve to upotpunjuje nelagodna muzika koju je takođe stvarao Fabio Frizzi, kao u "Zombi 2".

Ono što je karakteristika za rad Fulcija su svakako odlične scene krvoprolića, a ovde su neke scene antologijske (kao napr. kada Rosie Kelvin ispovraća svoju utrobu ili scena u kojoj crnu ovcu Dunwicha, psihopatu Boba, likvidira otac jedne od devojaka - burgijanje njegove glave je odlično odrađeno). Efekti su, kada na sve ovo dodamo i izgled živih mrtvaca, odlični.

Ono što bih izdvojio kao neke mane filma su stalna menjanja lokacije radnje (psihijatrijska kancelarija, mrtvačnica, kuća malog John Johna, groblje, lokalna kafana, ulice Dunwicha, i sve u krug), poneko odugovlačenje (kao napr. scena u kojoj Peter otkriva da je Mary živa sahranjena) i na kraju, neshvatljiv završetak sa klincem. Ipak, to nije mnogo ugrozilo utisak koji je ovaj film ostavio na mene.

P.S.

Najzanimljivija stvar u filmu je svakako oglašavanje nečistih sila na dva mesta, jer se radi o apsolutno identičnim zvucima koje ispušta vampirica u filmu "Leptirica".

Ocena: 7.0/10

Fabio Frizzi i muzika iz "City of the Living Dead" :

Dracula (1958)

, 12 2009 07:35:44 +0200

Režiser:
Terence Fisher
Scenarista:
Jimmy Sangster
Uloge:
Peter Cushing ... Doctor Van Helsing
Christopher Lee ... Count Dracula
Michael Gough ... Arthur
Melissa Stribling ... Mina
Carol Marsh ... Lucy
Radnja:

Jonathan Harker dobija posao kod grofa Dracule, naizgled da sredi grofovu biblioteku. Međutim, on je u stvari prihvatio posao kako bi ubio grofa koji je vampir. Ipak, Harker ne stiže na vreme da likvidira grofa te ubrzo i sam postaje njegova žrtva. Grof Dracula se zainteresuje za Harkerovu verenicu te ostaje na Harkerovom kolegi doktoru Van Helsingu da je zaštiti. On, međutim, ima puno teškoća da ubedi njenog brata Arthura na opasnost ili čak i na samo postojanje vampira. Kako god, ubrzo će i Arthurova supruga Mina postati meta grofa Dracule pa Arthur i Van Helsing žure da pronađu grofovo sklonište pre nego što je izgube zauvek...

Osvrt:

"Dracula" je britanski horor film iz 1958. godine i prvi u nizu horor filmova čuvene produkcijske kuće "Hammer" koji su inspirisani istoimenom novelom Brama Stokera. Film je režirao Terence Fisher a glavne uloge su igrali legende žanra Peter Cushing i Christopher Lee. Zanimljivo, u SAD je film dobio naziv "Horror of Dracula" kako bi se izbegla konfuzija sa filmom Toda Browninga "Dracula" iz 1931. godine gde je grofa Drakulu ovekovečio Bela Lugosi.

Verovali ili ne, u snimanje filma je uloženo tadašnjih 81000 funti! A dobijeno je remek-delo. To svakako nije čudo, jer ipak su takvi velikani učestvovali u njegovom stvaranju što se vidi na svakom koraku. Režija je odlična, gluma dva glavna lika perfektna a i ostali su uglavnom dobri, dok poseban štimung filmu daje i specifična i snažna muzička podloga.

Atmosfera u filmu je takođe odlična, a čak su i efekti, za to vreme, jako zadovoljavajući. Što se tiče nekih loših strana, to bi eventualno mogla da budu odstupanja od novele, ali to je samo ako bi tražili dlaku u jajetu. "Dracula" je svakako horor klasik koji treba svako da pogleda.
Ocena: 8.0/10

Sauna (2008)

, 28 2009 14:27:58 +0100

Režiser:
Antti-Jussi Annila
Scenarista:
Iiro Küttner
Uloge:
Ville Virtanen ... Eerik
Tommi Eronen ... Knut
Viktor Klimenko ... Semenski
Rain Tolk ... Rogosin
Kari Ketonen ... Musko
Sonja Petäjäjärvi ... Poika
Radnja:

Godina je 1595. Dugi rat između Švedske i Rusije je konačno završen. Braća Eerik i Knut su švedski izaslanici u komisiji koja određuje granicu između Finske i Rusije. Njih dvojica počine strašan greh kada ostave mladu devojku da umre užasnom smrću. Kada granična komisija dođe u močvarnu oblast koje nema na mapama, ta devojka počinje da ih proganja i bljuje beskrajnu nečistoću. Iscrpljeni ljudi nalaze sklonište u sauni u bezimenom selu u sred močvare. U sauni u kojoj se svi gresi mogu sprati. Tražeći oproštaj Knut i Eerik ulaze u nju...

Osvrt:

Finski film "Sauna" još jedan je dobar znak da je evropsku kinematografiju zahvatio vrlo pozitivan trend snimanja manje-više uspešnih horor filmova. Ono što horore iz Evrope čini različitim od holivudskih je lagana radnja, kvalitetna gluma i priče ispričane na zanimljiviji način. Moram priznati da mi se isprva, film nije dopao, ali kada sam malo mućnuo glavom i povezao neke detalje iz filma promenio sam mišljenje.

"Sauna" je film koji ima dosta kvaliteta - glumci su odlični, produkcija takođe, režija, u ovom slučaju i scenografija i kostimografija, dakle sve je jako dobro. Sama radnja je dosta složena (a njeno praćenje mi je dodatno otežao očajan prevod ), ali je ipak takva da ćete se posle filma preispitivati šta je poenta, a ne kao u većini slučajeva samo ugasiti film i vratiti se svakodnevnim obavezama.

Film je metaforičan, zalazi duboko u filozofiju o gresima i njihovim posledicama na ljudsku savest, meša religiju i sujeverje, pa čak i okultizam. Takva priča je odlično uklopljena u ambijent, pa su vreme i mesto odvijanja radnje pun pogodak. Mada je veći deo filma u dramskim vodama, on nije dosadan, jer se horor scene doziraju pravovremeno.

Na kraju, efekti su takođe zanimljivi i kvalitetni što dodatno doprinosi opštem utisku da je "Sauna" osvežavajuće dobar film i preporučujem ga.
Ocena: 7.0/10

Martyrs (2008)

, 18 2009 21:10:35 +0100

Režiser i scenarista:
Pascal Laugier
Uloge:
Morjana Alaoui ... Anna
Mylène Jampanoï ... Lucie
Catherine Bégin ... Mademoiselle
Robert Toupin ... Le père
Patricia Tulasne ... La mère
Radnja:
15 godina nakon što je pobegla iz zatočeništva, Lucie pronalazi svoje mučitelje i ubija ih, kao i njihovu decu. Njena najbolja drugarica Anna, koja je i zaljubljena u Lucie, pomaže joj da zataška zločin, ali još dok su u kući pobijenih, Lucie izvršava samoubistvo izmučena halucinacijama pri kojima sama sebi nanosi teške povrede. Šokirana smrću svoje drugarice, Anna slučajno pronalazi vrata za skriveno mučilište u podrumu kuće gde pronalazi još jednu devojku. Ubrzo, zažaliće što nije pobegla iz kuće na vreme...

Osvrt:
Novi francuski horor film dobio je veliki broj fanova širom planete. Dobra produkcija uz kvalitetnu režiju i glumu, sa solidnim pričama, zaokupili su pažnju ljubitelja žanra. Francuzi zaista snimaju kao "ludi" pa smo poslednjih godina u prilici da gledamo širok izbor: 2003. je snimljen "Haute Tension", 2006. su snimljeni "Sheitan" i "Ils", 2007. "Frontière(s)" i "À l'intérieur", a 2008. "Martyrs" i "Mutants".

Ipak, iako su dakle svi oduševljeni francuskim hororima, ja spadam u onu manjinu koja nije. Osim "Mutants", pogledao sam sve gore navedene i moram priznati da mi je svaki film ostavio nepotpun utisak. Moje osvrte na neke od njih možete naći na blogu (Haute Tension, Frontière(s), À l'intérieur).

Što se tiče "Martyrs"-a, mislio sam da je sa "À l'intérieur" završeno sa trendom brutalno bolesnih filmova ali sam se prevario. "Martyrs" je do poslednjih pola sata jako dobar, sa specifičnom pričom, sa odličnom scenom masakra "obične francuske porodice", ali u tih poslednjih pola sata se sve ruši, filozofijom koja meni nije zanimljiva a scene maltretiranja i mučenja su preterane. Možda neko to voli da gleda, ali po meni je ekstremna brutalnost nezanimljiva i daleko od horora - da Vam prevrće creva to stoji međutim to nije horor fantazija koju ja volim da pogledam.

Pošto su komentari filma po internetu uglavnom pozitivni, izbor je na Vama - hoćete li preskočiti "Martyrs" ili u skladu sa imenom filma pristati na mučenje dok ga gledate.
Ocena: 5.0/10