Horor filmovi

Marebito (2004)

, 21 2012 21:17:04 +0200

I konačno, nakon dosta kvalitetnih, dobrih i sasvim solidnih azijskih filmova, na repertoaru mi se našao jedan koji je prekinuo taj niz. Reč je o filmu "Marebito" (Božansko biće), a preporuke su bile ocena na IMDb-u i podatak da ga je režirao Takashi Shimizu, čovek koji stoji iza "Ju-on" franšize. Na žalost, nisam na vreme uočio podatke da je film snimljen za samo 8 dana i to za manje od 50000 dolara.

Glavni problem u svemu tome je što je priča jako nepovezana, na trenutke besmislena, oslonjena na neku ispraznu filozofiju o strahu pred smrt, ludilo i poricanje istog od strane glavnog junaka Masuoke. Radi se o pravom buvljaku ideja, a sve prate sporo odvijanje i mega dosadni monolozi i dijalozi. Sem toga, jedan segment priče govori o Masuoki koji u podzemlju Tokija pronalazi okovanu devojku, dovodi je kući i brine se o njoj, otkrivajući da ona može da preživi samo ispijanjem krvi. Taj deo me je u mnogome podsetio na švedski film "Låt den rätte komma in", posebno scene kada Masuoka ubija dve žrtve i sakuplja njihovu krv u kanistere. Međutim, za razliku od Eli iz pomenutog filma, ovde devojka nije vampirica već neko stvorenje koje ni sam Shimizu nije uspeo da objasni baš najbolje.

Iskreno, "Marebito" me je propisno udavio i neprijatno iznenadio, jer sam očekivao mnogo više od Shimizua, a ne nedefinisano i zbrkano i pre svega dosadno delo. Preskočite.

Honogurai mizu no soko kara (2002)

, 16 2012 21:12:35 +0200

Režiser Hideo Nakata, nakon ogromnog uspeha koji je postigao filmom "Ringu" i njegovim nastavkom, nije dugo ostavio fanove horor žanra u čekanju novog odličnog filma. Tri godine posle "Ringu 2", Nakata je režirao "Honogurai mizu no soko kara", još jedno sjajno delo japanske horor kinematografije koje je na američkom tržištu prevedeno "Dark Water" iako bi u bukvalnom prevodu na naš jezik približnije glasilo "Voda iz mračnih dubina".

Nakata je, dakle, uspeo da snimi još jedno nezaboravno delo, a ovu horor dramu snimio je po kratkoj priči Kôji Suzukija "Poplava" koju su u scenario prilagodili Ken'ichi Suzuki i Yoshihiro Nakamura. Radnja se vrti oko razvedene majke Yoshimi i njene šestogodišnje kćerke Ikuko, koje se useljavaju u jeftin i pristupačan stan u sumornoj zgradi i u kom prokišnjava plafon iz stana iznad - a u njemu niko ne živi. Naravno, Japanci ne bi bili majstori kada ovu glavnu priču ne bi proželi porodičnim problemima i Yoshiminim problemima iz detinjstva, kao i sudbinom dveojčice koja je živela u stanu iznad njihovog i koja se vodi kao nestala.

Rezultat svega je potresna priča o majčinskoj ljubavi i žrtvi koju su majke spremne da podnesu kada su u pitanju njihova deca. Ovu priču praktično na svojim plećima nosi Hitomi Kuroki u ulozi Yoshimi, a priča se savršeno uklapa u mračan, turoban i depresivan ambijent siromašnijeg dela grada koji je gotovo stalno okovan oblacima i teškom kišom. Osim tog dramskog dela, koji je dakle na visokom nivou, "Vodu iz mračnih dubina" odlikuje i sasvim solidna doza strave i užasa, a od završne scene u liftu zgrade diže se kosa na glavi. Nema šta, reč je o prelepom filmu...

Gui si (2006)

, 11 2012 15:18:42 +0200

Posle japanskih i jednog tajlandskog filma, serijal gledanja azijskih ostvarenja nastavlio sam s tajvanskim "Gui si" (Svila), delom Chao-Bin Sua koji je njime debitovao u horor žanru. Su je pisao scenario i režirao film koji se smatra najboljim u tajvanskoj kinematografiji u tom žanru. Po podacima sa sajta asian-horror-movies.com u ovoj zemlji je u poslednjih desetak godina snimljeno sedam horora, a "Gui si" je odskočio kvalitetom (uz "Shuang tong" koji ću možda pogledati ako ga nabavim).

Kao što je za očekivati, "Gui si" je izraziti predstavnik azijskog horora - odlikuje ga složena priča, dosta dramskih segmenata ali i strava i užas u maloj, ali upečatljivoj dozi. Radnja prati japanskog naučnika Hashimota koji je stvorio nekakav uređaj za zarobljavanje energije. On svom timu saradnika pridružuje specijalnog agenta Tunga, kako bi mu pomogao da razreši misterioznu smrt i sudbinu dečaka čijeg je duha zarobio upravo pomoću svoje spravice.

Kako sam pomenuo, priča je komplikovana i to zbog paralelnog praćenja sudbine nekoliko likova - duha dečaka i njegove majke, Tunga i njegove majke, Hashimota. "Gui si" je u svakom slučaju zanimljiv film, koji obrađuje temu života posle smrti i večitog traganja ljudi za beskonačnim životom. Naravno, film produkcijski izgleda savršeno, glumačka ekipa je na nivou i predvodi je Chen Chang koji je igrao u spektaklima Johna Wooa i Ang Leeja - "Red Cliff" i "Crouching Tiger, Hidden Dragon", a specijalni efekti su fantastično odrađeni.

Možda će nekome pomoći trivijalnost da sam na jednom stranom blogu, naleteo na komentar kako je "Gui si" azijski "Ghost Busters", samo bez smeha. Summa summarum, ovo nije spektakularno delo poput "Ringu", "Ju-on" i "Shutter", ali je sasvim gledljivo i na momente vrlo zanimljivo.

Noroi (2005)

, 06 2012 07:57:33 +0200

Da razbijem stvaranje monotonije, posle odličnih filmova "Ju-on", "Shutter" i "Ringu", pogledao sam još jedno japansko ostvarenje - "Noroi" (na srpskom "Prokletstvo"). Kada pominjem razbijanje monotonije, mislim na taj podatak da je "Noroi" tzv. found footage film po čemu se razlikuje od navedenih koji su klasični horor filmovi o duhovima, a ovaj pripada podžanru koji je iznedrio "The Blair Witch Project". I kada već pominjem "TBWP", moram reći da me "Noroi" po mnogim detaljima podseća na taj film.

Iza njega stoji Kôji Shiraishi koji je još jedan japanski zaluđenik za horore i koji je stvorio neobično dugačak i vrlo komplikovan film o priznatom novinaru-istražitelju paranormalnog Masafumi Kobayashiju koji istražuje naizgled nepovezane natprirodne slučajeve koji se, kako se radnja bliži kraju, pokazuju povezanim sa legendom o drevnom demonu po imenu Kagutaba. Kako to biva u ovakvim filmovima, Kobayashi je nestao, a iza sebe je ostavio gomilu video materijala dok je snimao svoj najbolji i film koji će vas (nas) najviše uznemiriti.

Koliko je Shiraishi zakomplikovao radnju ovog lažnog dokumentarca, dovoljno govori podatak da u njemu čak 14 likova umire na razne načine, što je najbolje opisano samom tagline rečenicom: "Everybody dies!". Kao i većina drugih kritičara, takođe ću kritikovati dužinu ovog filma, mislim da je komotno moglo da se izbaci dosta toga i trajanje sa 115 minuta svede na 90-95 minuta što bi bilo mnogo podnošljivije. Ovako je razvučenost radnje otupila oštricu straha, što je prava šteta jer je sama priča odlično prezentovana, a kao i drugi azijski horori, "Noroi" sadrži nekoliko izrazito jezivih i nezaboravnih scena. Kada sam pomenuo sličnost "Noroia" sa "TBW Projectom", to se odnosi na iznošenje dela radnje u šumu, zatim čudna obeležja na mestima gde boravi Kagutaba i naravno dokumentovanje ovih paranormalnih događanja. No, to je ipak zanemarljiva sličnost, pa ko voli azijske horore mora na listu obavezno pogledati da doda i ovaj film.

Shutter (2004)

, 02 2012 22:00:22 +0200

U sklopu akcije "Vreme je azijske horore", nakon jezivih "Ringu" i "Ju-on", "selim" se na kratko iz Japana u Tajland. Kada sam već tu, moram da napomenem da je posle Japana i Južne Koreje, tajlandska kinematografija rame uz rame sa hongkongškom na trećem mestu u Aziji po broju snimljenih horor filmova. Dakle, iz zemlje koja ima dugu i veliku tradiciju snimanja horora, stiže "Shutter", a njegovi režiseri su Banjong Pisanthanakun i Parkpoom Wongpoom, likovi koji su posvećeni žanru i koji stoje iza nekoliko odličnih tajlandskih filmova: "Alone", "4bia", "Phobia 2".

Radnja u "Shutteru" prati sudbinu mladog para (fotograf i njegova devojka), koji nakon "hit and run" saobraćajke primećuju misteriozne beličaste senke na svojim fotografijama. Da se radi o nečem natprirodnom, potvrđuju im i jeziva priviđenja u kojima se pojavljuje tajanstvena crnokosa devojka. Ono što će naučiti je da se ne može pobeći od prošlosti.

Naravno, sama radnja nije baš tako jednostavna, ali to je draž "Shuttera", pa se gledaoci do samog kraja drže u neizvesnosti zbog čega tačno su glavni junaci na meti osvetoljubivog duha. Dvojac Pisantahankun-Wongpoom je svetu filma podario remek-delo, to je moj prvi utisak. "Shutter" je odličan horor film, čiji su autori uspešno predstavili priču o duhu, a pod tim uspešno mislim na gomilu jezivih scena. Neke od njih su zaista nezaboravne, a sam završetak spada u kategoriju neprevaziđenih i savršenih. Sem toga, produkcija je fina, a kvalitetu doprinose svakako i specijalni efekti.

Da je "Shutter" zaista specifičan film, možda dočarava podatak da je rimejkovan u dve zemlje i to na tri jezika! Osim najpoznatijeg, istoimenog američkog rimejka, u Indiji su snimljena dva rimejka i to jedan na hindi jeziku u čuvenom Bolivudu (Click, 2010.), a drugi na tamilskom jeziku u tzv. Kolivudu (Sivi, 2007.).

Ju-on: The Grudge (2002)

, 28 2012 11:27:41 +0200

Kao što sam već pomenuo ovde, Shimizu je nakon uspeha koja su u Japanu doživela njegova dva direct-to-video filma, dobio priliku da priču o kletvi koja nastaje kada neko u stanju teške razjarenosti i besa ubije svoje bližnje, prikaže i na velikom platnu. Iz tog razloga, nekako je nejasno da li je "Ju-on: The Grudge" rimejk ili pak nastavak u "Ju-on" franšizi. Naime, radnja je potpuno iste osnove kao u prethodnim direct-to-video filmovima: "Misteriozni i osvetoljubivi duhovi progone svakoga ko se usudi da kroči u kuću koju opsedaju."

Sem toga, Shimizu ne odstupa od svog stila i jedina razlika je u likovima koji su za priču sporedni, a to su oni likovi koji naprave tako kardinalnu grešku i dođu u kontakt sa duhovima porodice Saeki. Režiser i ovde u prikazu njihovih sudbina prepliće prošlost, sadašnjost, pa čak na neki način i budućnost, što je po meni najveći minus filma, ali opet nekako prihvatljiv, jer odudara od holivudskog stila.

Iako je "Ju-on: The Grudge" produkcijski pomak, u odnosu na "Ju-on" i "Ju-on 2", moram priznati da nije ostavio toliko dobar utisak na mene poput "Ju-on"-a. Razlog je svakako taj što je principijelno priča ista i film ne donosi ništa novo u odnosu na pomenuti original. Jeste, i ovo ostvarenje ima nepodnošljivo jezivu Kayako, malog Toshia, legendarnu scenu silaska niz stepenice, grozomorni zvuk koji se često ispuštaju ovi duhovi, ali jednostavno sve je to već viđeno u prethodnim filmovima. No, to ne znači da mi se nije dopao, čak bih rekao da je ovo postala jedna od mojih omiljenijih horor franšiza.

Za kraj ću pomenuti i samo jednu triviju, a to su dve preslatke, sexy Japanke koje glume u filmu: Misaki Itô i Megumi Okina.

Ju-on 2 (2000)

, 23 2012 18:32:40 +0200

Svega mesec dana nakon prikazivanja V-cinema filma "Ju-on", njegov tvorac Takashi Shimizu izbacio je direct-to-video nastavak "Ju-on 2". Na zapadu, ovi filmovi su uz japanski naziv dobili i engleski naziv "The Curse" i po tome se razlikuju od kasnijih biskopskih ostvarenja koji su nazvani "The Grudge" i "The Grudge 2".

Shimizu je u filmu "Ju-on 2", nastavio tamo gde je stao u kecu - isto je radnju iscepkao na gomilu segmenata i čak je uspeo da je još više zakomplikuje slaganjem ovih segmenata bez ikakvog reda. To, dakle, ostaje najveći minus njegovog rada. Sem toga, Shimizu u nastavku, iako film traje svega 75 minuta, ponavlja dva segmenta iz prvog dela što traje dobrih pola sata i uopšte ne vidim poentu toga.

Naravno, radnja se i dalje oslanja na osvetoljubive duhove porodice Saeki, tako da već upoznati sa njima oštrica straha je otupljena, čime doprinosi i više likova za likvidaciju i njihove suviše brzo prikazane sudbine. Ipak, taj mali pad Shimizu uspeva da nadoknadi apokaliptičnim završetkom koji je stravičan. Moja preporuka bi bila da se "Ju-on 2" gleda odmah nakon "Ju-on"-a i to bez prva dva segmenta. Dobićete i više nego pristojnu porciju strave i užasa iz japanske kuhinje.

Ju-on (2000)

, 18 2012 21:16:06 +0200

Kada neko pomene japansku franšizu "Ju-on", većina poklonika horor žanra pomisli na film "Ju-on: The Grudge" iz 2002. godine. Međutim, ova franšiza započela je četiri godine pre toga, kada je nadareni Takashi Shimizu pozvan od strane Kiyoshi Kurosawe da učestvuje u televizijskom projektu "Gakkô no kaidan G", sedamdesetominutnom filmu koji se sastojao iz četiri priče. Shimizu je pisao scenario i režirao dve od te četiri priče: "Katasumi" i "4444444444" (u japanskoj kulturi broj 4 je nesrećan broj, pa tako npr. ne postoje hotelske i bolničke sobe s tim brojem, a razlog leži u tome da se ovaj broj izgovara kao reč smrt). Sam Shimizu izjavio je da su ove dve priče u stvari osnova Ju-on serijala i da su istinski prequeli priče.

Dve godine kasnije, u okviru čuda zvanog V-Cinema (filmska industrija nastala u Japanu osamdesetih godina XX veka, u kojoj su se snimali filmovi direktno-za-video; za razliku od ovakvih filmova sa zapada, japanski su prestižniji, posebno zbog toga što su neka velika rediteljska imena pravila karijeru na ovaj način, kao Takashi Miike i pomenuti Takashi Shimizu, pre nego što su dobili priliku da snimaju filmove za bioskopska prikazivanja), nastao je "Ju-on", još jedan sedamdesetominutni film. Uspeh koji je Shimizu doživeo ovim filmom, i njegovim nastavkom iz iste godine "Ju-on 2", doveo je do snimanja i bioskopskih verzija "Ju-on: The Grudge" i "Ju-on: The Grudge 2", pa čak i jednog američkog rimejka i njegova dva nastavka!

Kada pustite "Ju-on", možda ćete se osetiti razočarano, zbog kamere kojom je sniman, ali ne dajte da vas to pokoleba i udalji od ovog fantastičnog filma. Shimizu je koncipirao film kao priču ispričanu kroz sudbinu šest likova i jedina zamerka ide u pravcu redosleda ovih segmenata što gledaoce može prilično zbuniti. Osim toga, sve ostalo je sjajno i meni je ovo bio jedan od strašnijih filmova koje sam pogledao, posebno u poslednje vreme. Svi segmenti priče kulminiraju scenama koje izazivaju istinsku i pomalo zaboravljenu jezu. Zbog toga, ovu priču o prokletstvu preporučujem kao obaveznu "lektiru" za sve horor fanove i kako ne bih kvario utisak neću opisivati ni jedan detalj radnje već prepuštam da sami odgledate film i uživate.

Ringu (1998)

, 13 2012 09:52:24 +0200

Kao što sam pomenuo u ranijim blogovima, aktuelna suša koja je zahvatila horor žanr, kao i veliki broj pogledanih novijih filmova, naterali su me da filmove potražim u periodu pre 2000. godine, pa čak i u davnim 60-im ili 70-im godinama XX veka (80-e su poprilično obrađene na ovom blogu). Isto tako, rešio sam da u narednom periodu pružim šansu i odličnim azijskim (pre svega japanskim, korejskim i tajlandskim) delima, koja su priznajem u zapećku kada je u pitanju moja malenkost i samim tim hororfilmovi.blog.rs. Neki od osnovnih razloga zbog čega je to tako i zašto se vrlo malo horora iz Azije našlo ovde su ti što mi je dosta teško da pratim zamršene priče zbog jezičke barijere i glumaca koji mi, naročito u japanskim i korejskim filmovima, liče kao jaje jajetu. Malo istraživanje tj. kopanje po arhivi pokazuje da se na hororfilmovi.blog.rs našlo devet osvrta na azijske horor filmove. Ipak, kako je stanje takvo kakvo je, očekujte bar još desetak najboljih azijskih horor filmova u dogledno vreme u osvrtima.

Čast da započne ovu seriju, pripala je čedu Hidea Nakate "Ringu" iz 1998. godine. Ovaj japanski režiser čiji filmovi uglavnom pripadaju horor žanru snimio je film koji me je po priči pomalo podsetio na osamdesete godine prošlog veka, a inspiracija je nađena u istoimenoj noveli Kojija Suzukija:

"Gradom počinje da kruži legenda o ukletoj video kaseti. Urbana legenda kaže da ko god odgleda snimak, u roku od nekoliko trenutaka dobija telefonski poziv iz koga saznaje da mu ostaje još sedam dana života. Mlada novinarka Reiko, u želji da razbije mit i otkrije šta je stvarni uzrok smrti njene rođake, nabavlja kasetu i otkriva da ima samo sedam dana da razreši misteriju video snimka. Uz pomoć bivšeg supruga, Reiko počinje trku s vremenom..."

Priča o ukletoj video kaseti me je podsetila na očajni film "Video Dead", samo što je Nakata imao daleko bolji budžet (1,2 miliona $), talenat za režiju, kvalitetnije glumce i još mnogo toga. Tako je nastao film koji se smatra najuspešnijim japanskim hororom kada je u pitanju zarada (sa bioskopskih blagajni pokupio skoro 140 miliona dolara samo u Japanu!), ali i najstrašnijim u toj kategoriji.

Osim te, bar meni glupave premise o ukletom snimku i malo sporijeg tempa u nekim delovima filma, "Ringu" je praktično odličan film. Priča jeste malo zamršena, ali je zanimljiva, a pažnju drži i ta trka s vremenom Reiko i njenog eks muža. Sve to odlično upotpunjuje glavni negativac Sadako, sada već čuvena japanska devojčica crne, duge kose i scene s njom su zaista jezive i neprijatne. Scenario je tako napisan da ćete se zainteresovati za sudbinu Reiko i biti na strani simpatične Nanako Matsushima koja tumači njen lik. U principu, o filmu "Ringu" ne treba mnogo otkrivati ili pametovati, preporučujem ga za gledanje.

Phoonk 2 (2010)

, 25 2011 16:15:22 +0200

2008. godine Ram Gopal Varma režirao je slab i jeftin horor film "Phoonk" o crnoj magiji i kletvi, a kako je ovaj Indijac vrlo aktivan režiser, producent i scenarista u čuvenom Bollywoodu, dve godine kasnije bacio se na produciranje ničim izazvanog nastavka, naravno, prikladnog naziva "Phoonk 2". Pošto je znao da za malo uloženog novca ne može da stvori nešto dobro i upečatljivo, Varma je smislio marketinšku kampanju koja je odjeknula kao bomba i to širom planete. Ovaj filmski mag, objavio je zanimljiv izazov - prijavite se da sami pogledate "Phoonk 2" u bioskopu i ako vas ovaj, citiram "veoma, veoma strašan horor film ne uplaši nijednom dobićete 500000 indijskih rupija kao nagradu" (to vam dođe nešto preko 10500 dolara).

A onda se pojavio izvesni Hitesh Sharma koji je smelo prihvatio ovaj izazov (i to jedini od 1210193422 stanovnika druge najmnogoljudnije države u svetu). Avaj, Sharma je izdržao samo do četrdesetpetog minuta objasnivši da je pre toga reakciju na gomilu strašnih scena uspešno skrivao od budnih očiju kamera koje su ga snimale i aparata na koje je bio priključen, ali onda se desila ta toliko jeziva scena da više nije mogao da izdrži pa je bio prinuđen da prihvati poraz i odrekne se keša. Kako je to zgodno i prosto srceparajuće.

Osim što je Sharma ispao luzer, nakon gledanja "Phoonk 2" zaključujem i da je žešća sisica, jer se do famoznog četrdesetpetog minuta ne dešava apsolutno ništa vredno pažnje horor fanova. U stvari, ceo film je jedan predugačak, dosadan i iscrpljujuć pokušaj, iritirajuće smešnog budžeta koji je efekte sveo na nivo statističke greške. Kada nekih 45 minuta pre kraja filma nešto i počne da se dešava, onda ta akcija toliko zamara, što zbog načina realizacije, što zbog stenjanja najmlađe glumice koje skoro da dovodi do ludila.

"Phoonk 2" je, dakle, dosadan film koji uopšte nije strašan, koji ima nejasan tok radnje, nezanimljive efekte, a i traje bar 40-50 minuta duže nego što bi trebalo. Inače, koliko je bezvezan ovaj film, možete videti i sami na primeru scene tuče nekakvog voodoo vrača i zaposednute lutke:

Carski, zar ne?

Phoonk (2008)

, 13 2010 14:47:34 +0100

Pre nekih nedelju dana, širom interneta proširila se jedna zanimljiva vest, koja je najverovatnije jeftin marketinški trik - indijski reditelj Ram Gopal Varma ponudio je nagradu hrabrom gledaocu koji se neće uplašiti dok sam u bioskopu bude gledao njegov novi film "Phoonk 2". Suma o kojoj se radi je, verovali ili ne, 10000 $, a strah će se meriti aparatima koji prate rad srca kao i snimanjem kamerom u slučaju da preplašeni gledalac slučajno ne zažmuri na koju od scena koje pune gaće.

Pošto ne mogu da se borim za pomenutu nagradu, potpao sam pod marketinški uticaj ove kampanje i odlučio da pogledam Varmin film "Phoonk" za koji sigurno ne bih ni čuo da nije bilo pomenute, pomalo otkačene informacije. Navodno je taj film bio bioskopski hit u Indiji, te samim tim i vrlo profitabilan za producente jer je imao veoma skroman budžet.

U "Phoonk"-u, radnja prati mladog indijskog građevinskog mogula i njegovu porodicu koje zadesi strašna sudbina kada otkrije da ga njegovi poslovni partneri potkradaju. Kada lopove izbaci iz posla, oni primene crnu magiju i bace kletvu na njegovu kćerkicu.

"Phoonk" ili "Dah" je, mogu slobodno da kažem, veoma jeftina indijska verzija tema koje su obrađene u filmovima kao što su "The Exorcist" ili "The Exorcism of Emily Rose". U ovom slučaju radi se samo o drugoj kulturi i religiji, a sva jeftinoća filma se ogleda u izostanku vizuelnih efekata, te npr. zaposednuta devojčica samo mršti lice. Akcenat je stavljen na zvučne efekte, ali njih ima toliko mnogo da zamaraju, kao i neverovatno opsednutost Varme da kadrira lutke i figurice u skoro svakoj drugoj sceni.

Meni je film bio uglavnom monoton i dosadan iako gotivim filmove ovakve tematike. S druge strane, mom bratu se film dopao, a njemu je obično svaki film bez veze. Ipak, predlažem da se oslonite na moj ukus i da preskočite ovog indijskog isterivača đavola.

Ôdishon (1999)

, 29 2009 09:27:39 +0200

Režiser:
Takashi Miike
Scenarista:
Daisuke Tengan po istoimenoj noveli Ryûa Murakamija
Uloge:
Ryo Ishibashi ... Shigeharu Aoyama
Eihi Shiina ... Asami Yamazaki
Tetsu Sawaki ... Shigehiko Aoyama
Jun Kunimura ... Yasuhisa Yoshikawa
Radnja:

Usamljeni udovac, čiji sin jedinac planira da se u skorije vreme iseli iz kuće, izjada se svom prijatelju i kolegi koji je filmski producent i koga to inspiriše da održi audiciju za nepostojeći film kako bi udovac mogao da izabere potencijalnu mladu od prijavljenih kandidatkinja. Udovac se zaljubljuje u jednu od njih, mladu ženu koja ga potpuno fascinira. Međutim, prvi utisak često može biti užasno pogrešan...

Osvrt:

"Ôdishon" ("Audicija") je japanska horor drama čuvenog režisera Takashi Miikea. Film je snimljen po istoimenoj noveli, a vremenom je stekao kultni status, naročito kod publike sa zapada. Kao i svaki japanski film, i ovaj ima kompleksnu i komplikovanu radnju koju dodatno zamrse vizije glavnog lika, ali ni to, ni dosadna prva polovina filma, nisu poremetili krajnji utisak koji "Ôdishon" ostavlja na gledaoca.

Radi se, bar kada je reč o završnici filma, o izuzetno brutalnom filmu, sa perfektnom režijom i glumom i zanimljivim obrtom u priči. Sumorna atmosfera, u kombinaciji sa pomalo nadrealnim scenama je najjači adut filma. Ali svakako, najupečatljiviji deo filma je ozloglašena scena mučenja koja je prikazana uznemirujuće realno i propraćena odličnim zvučnim efektima. Evo, i sad kad se setim te scene prođu me žmarci i zgrči mi se želudac. Iako nisam ljubitelj, bolje da napišem, iako ne podnosim "torture" filmove, ovaj odskače od ostalih, jer deluje dosta realniji. Svemu tome doprinosi i realno prikazana, već pomenuta, sumorna današnjica u kojoj žive Japanci.

Ono što je zanimljivo u vezi "Ôdishon"-a je da su John Landis i Rob Zombie izjavili da je film ekstremno uznemirujuć. Mislim da je to dovoljna preporuka da ga pogledate.

Ocena: 7.5/10

Khun krabii hiiroh (2004)

, 18 2009 12:17:01 +0200

Režiser:
Taweewat Wantha
Scenaristi:
Sommai Lertulan, Kuanchun Phemyad, Uncle, Taweewat Wantha & Adirek Wattaleela
Uloge:
Suthep Po-ngam ... Master Thep
Supakorn Kitsuwon ... Khun Krabii
Phintusuda Tunphairao ... Liu
Lena Christensen ... Dr. Diana
Radnja:

Četvrta generacija SARS virusa je otkrivena u Africi! Taj virus je mnogo opasniji od prethodnih i uzrokuje da se zaraženi transformišu u krvoločne zombije. Virus ubrzo stiže u Tajland i veoma brzo se širi među stanovnicima jednog stambenog kompleksa. U to vreme, mladi borac Khun pokušava da izbavi kidnapovanu devojku Liu koju u toj zgradi drže okrutni kriminalci. Khun i Liu, kao i njegov učitelj Thep i doktorica Diana koja radi na pronalasku anti-virusa, završavaju zarobljeni u zgradi koju zatvaraju specijalne jedinice. Okruženi zombijima pokušavaju da nađu izlaz iz zgrade pre nego što Vlada digne u vazduh miniranu zgradu kako bi uništila virus...

Osvrt:

"Khun krabii hiiroh", poznat i kao "SARS Wars" ili "Bangkok Zombie Crisis" je otkačena tajlandska horor parodija, o kojoj sam čitao dosta pohvala na forumu www.horrorhr.com. Zbog toga sam odlučio da filmu dam šansu, iako sam sve manje fan azijskih filmova iz jednog čudnog razloga - teško mi je pratiti i onako komplikovane priče uz krš titlove koji se nađu na netu.

Dakle, da se vratim na "Khun krabii hiiroh". Ne mogu da kažem da film nema dobrih strana, ali isto ne mogu da kažem i da sam fasciniran. Naime, film obiluje brojnim otrcanim forama koje su odavno iskorišćene i tek po koja šala je uspešna. Film inače parodira sledeće naslove: "Star Wars", "Crouching Tiger, Hidden Dragon" i "The Matrix", uz crtani deo, kao u "Kill Bill" spektaklu i iako je loše prošao u Tajlandu ipak je stekao kultni status i fanove širom sveta. Još jednom ponavljam, ja baš i nisam nešto uživao u humoru jer su mi se šale činile vrlo bajatim i nisu mi bile mnogo smešne. Sama priča je u skladu sa parodijom - neozbiljna, uz par komentara na sam scenario glavnih glumaca, u toku radnje, kao i potpuno neobjašnjivu ulogu zmije koja odjednom postane 1000 puta veća nego što je bila ( na slici ispod možete videti kako proždire svoju gazdaricu trandžu).

Ono što bih izdvojio kao najbolji deo filma su čudni zombiji, koji imaju zube slične vampirima, ali su efekti odlično odrađeni i oni izgledaju standardno dobro. Takođe, efekti masakriranja zombija su odlični, pa tako u filmu imamo dve eksplozije glave i te scene su vrhunski odrađene (jedna od njih može se videti na slici ispod).

U principu, nekome bi ovaj film mogao biti jako zabavan, nekome ne. Meni se nije dopalo što ipak obiluje sa previše trash elemenata, a nisam baš neki ljubitelj takvih filmova.

Ocena: 4.5/10

Resident Evil: Degeneration (2008)

, 26 2009 11:33:58 +0200

Režiser:
Makoto Kamiya
Scenarista:
Shotaro Suga
Glasove pozajmili:
Alyson Court ... Claire Redfield
Paul Mercier ... Leon S. Kennedy
Laura Bailey ... Angela Miller
Roger Craig Smith ... Curtis Miller
Crispin Freeman ... Frederic Downing
Radnja:

Napad zombija donosi kaos u Harvardville zračnu luku. Leon S. Kennedy i Claire Redfield, dvojac koji se borio protiv zločinaca Umbrella korporacije tijekom tragedije u Racoon City-ju prije 7 godina su se vratili natrag. U visokom i opasnom Resident Evil stilu, spremni su boriti se s bijesnim ratnikom koji potražuje osvetu nakon što mu je ubijena obitelj u Racoon City-ju. Smrtonosni G-Virus je ponovno aktiviran i novo mutirano čudovište kreće u smrtonosni pokolj. Hoće li Claire i Leon biti sposobni ukloniti virus prije nego se povijest ponovi?

(izvor: http://crtanifilmovi.eludiumq.com)

Osvrt:

"RE: Degeneration" je prvi dugometražni japanski CG animirani film, zasnovan na čuvenom serijalu video igara. Za njegovu realizaciju zaslužni su Capcom i Sony Pictures Entertainment Japan. Za razliku od filmske trilogije, "RE: Degeneration" je smešten u isti svet kao u originalnim video igrama. Glavni likovi su Leon S. Kennedy i Claire Redfield, koji se pojavljuju zajedno po prvi put od "Resident Evil 2".

Ovaj animirani film je sa aspekta animacije fenomenalno odrađen. Neke scene su neverovatno realistične. S te strane, "RE: Degeneration" je čista desetka, ali sve ostalo je mnogo, mnogo slabije. Pošto ovde ne mogu da se osvrnem na glumu, onda najveća zamerka ide u pravcu same priče koja je dosta sastavljena od nabacanih raznoraznih detalja koji su pokupljeni iz ranijih filmova, a i ona je konstantno produžavana dodatnim komplikovanjem. Zbog toga je krajnji rezultat dosta prosečno delo, koje će Vas fascinirati animacijom, ali na trenutke i uspavati radnjom.

Ocena: 5.0/10

Musallat (2007)

, 18 2009 08:34:16 +0100

Režija:
Alper Mestçi
Scenario:
Alper Mestçi & Güray Ölgü
Uloge:
Burak Özçivit ... Suat
Bigkem Karavus ... Nurcan
Kurtulus Sakiragaoglu ... Haci Burhan Kasavi
Ibrahim Can ... Metin

Radnja:
Kada mladi Suat ode u Nemačku da radi počinje da ga muči strašna nostalgija za rodnim selom, majkom i ženom. Teško mu je da se uklopi a njegov prijatelj Metin sumnja da je u pitanju nešto mnogo gore od nostalgije. Zato njih dvojica putuju za Istanbul kod poznatog vrača Burhana kako bi ovaj pomogao Suatu pre nego što se vrati u selo. Njegova ljubav prema Nurcan biće kobna za mnoge...

Osvrt:
"Musallat" je turski horor film koji po zapletu gotovo da podseća na Lavkraftovsku literaturu, uplitanjem bića iz druge dimenzije. Sama priča nije toliko komplikovana koliko ju je nespretno režiser predstavio, podelivši praktično film na tri celine koje su prožete zbunjujućim vremenskim obeležjima.

To je jedna od mana filma, kao i pojedini delovi kada je radnja umrtvljena i zamarajuća, dok produkcijski gledano film ne zaostaje za američkom, evropskom ili azijskom kinematografijom. Gluma je takodje sasvim solidna, mada glumci nisu ni imali suviše težak posao.

U filmu ima nekoliko scary scena koje će Vas "protresti", a porodjaj Suatove žene Nurcan je najupečatljiviji deo filma. Nažalost, u "Musallat"-u nema gore scena te su ubistva prilično neupečatljiva.

Krajnji zaključak je da je "Musallat" solidan turski horor film (inače mizernog budžeta), pomalo nepotrebno iskomplikovan ali u svakom slučaju dobro je da se može pogledati i nešto što nije sa engleskog govornog područja.

Ocena: 6.5/10

Kansen (2004)

, 15 2008 09:58:38 +0100

Režija:
Masayuki Ochiai
Scenario:
Masayuki Ochiai
Uloge:
Michiko Hada ... Dr. Nakazono
Mari Hoshino ... Nurse
Tae Kimura ... Nurse
Yoko Maki ... Nurse
Kaho Minami ... Head nurse
Moro Morooka ... Dr. Kishida
Shirô Sano ... Kiyoshi Akai
Koichi Sato ... Dr. Akiba
Masanobu Takashima ... Dr. Uozumi

Radnja:
U centralnoj bolnici koja je blizu bankrota, redukovano osoblje radi pod velikim stresom. Tokom hitne vizite pacijenta koji je izgoreo u požaru, doktor Akiba i jedna od sestara, u prisustvu doktora Uozumija i još dve sestre, načine kobnu grešku i ubijaju ga.

Doktor Uozumi ubeđuje ostatak tima da falsifikuju izveštaj kako bi spasili svoje karijere. U međuvremenu, vozilo hitne pomoći ostavlja misterioznog pacijenta u bolnici, zaraženog smrtonosnom infekcijom. Kada se pacijentovi mišići i unutrašnji organi pretvore u tečnost, doktor Kiyoshi Akai ubeđuje dvojicu kolega da istraže i ispitaju virus, vodeći zaposlene u noćnoj smeni do tragičnog kraja.

Osvrt:
"Kansen" je japanski horor film iz 2004. godine i prvi je od 6 filmova iz serijala "J-Horror Theater". Filmska verzija je zasnovana na epizodi japanske horor televizijske serije "Tales of the Unusual". Epizoda se zvala "Kyũkan" tj."Urgent Patient" i napisao ju je Ryoichi Kimizuka, a u Japanu je prvi put emitovana 1991. godine.

Kada sam na drugim blogovima čitao recenzije za ovaj film, jako sam se zainteresovao, iako nisam baš preterani fan japanskih filmova, pre svega zbog jezičke barijere i uglavnom traljavih titlova, ali i zbog komplikovanosti radnje koja često ume da bude i prekomplikovana.

Ono što me je privuklo filmu je izbor lokacije, a to je siromašna bolnica pred bankrotom, s problemima sa strujnim generatorima i osobljem koje radi pod velikim stresom i u teškim uslovima. U takvom ambijentu praktično ništa drugo ni ne mora da se desi da bi se osećali neprijatno i uznemireno.

Dakle, lokacija, ambijent i atmosfera u filmu su čista desetka, a kada svemu tome dodam i zanimljivu karakterizaciju likova, gde svaki lik ima neku svoju priču, kao i odličnu režiju, onda dolazim do zaključka da je film remek-delo. Dodao bih i da je većina glumaca svoj posao odradila na visokom nivou, efekti su dobri i upečatljivi, a neke scene su impresivne.

Ipak, kao izvesni nedostatak filma može se uzeti (ali i ne mora), zbunjujuća završnica, ali to može istovremeno da bude i vrlina filma - sam kraj Vas navodi na razmišljanje, što je toliko strano većini američkih horora. Inače, kad sam već kod toga, za narednu godinu je najavljeno snimanje rimejka za američku publiku.

Ocena:

Alone (2007)

, 21 2008 08:51:28 +0200

Režija:

Banjong Pisanthanakum & Parkpoom Wongpoom

Scenario:

Aummaraporn Phandintong, Banjong Pisanthanakum, Sophon Sukdapisit & Parkpoom Wongpoom

Uloge:

Marsha Wattanapanich ... Pim/Ploy

Vittaya Wasukraipaisan ... Vee

Ratchanoo Bunchootwong ... Pim and Ploy's Mother

Hatairat Egereff ... Pim – age 15

Rutairat Egereff ... Ploy – age 15

Namo Tongkumnerd ... Vee – age 15

Radnja:

U Seulu, Tajlandjanka Pim saznaje da joj je majka doživela srčani udar u rodnom gradu. Pim i njen momak Wee odlaze na Tajland kako bi pomogali njenoj majci. Ipak, Pim počinje da proganja njena sijamska bliznakinja Ploy koja je umrla tokom operacije razdvajanja, kada su bile tinejdžerke. Wee traži pomoć od starog drugara i psihijatra da razgovara sa Pim i otkloni traumu koja je prati zbog gubitka. Ali kada Pimina majka uspe da progovori sa Weejem, ona otkriva mračne tajne iz prošlosti dve sestre bliznakinje...

Moj osvrt:

Kada su azijski horor filmovi u pitanju, onda je jedna stvar jasna – očekuje Vas dramska priča sa sjajnim horor elementima, što se i ovaj put potvrdilo.

Posle rediteljskog debija sa filmom Shutter, tajlandski dvojac odlučio je da uspeh nastavi još jednim horor filmom, koji govori o proganjanju preživele sestre sijamske bliznakinje od strane nemirnog duha njene sestre koja nije preživela operaciju razdvajanja, ali ova priča ima i obrt, koji je čini kompleksnijom i zanimljivom.

Neke scene su mi baš bile napete i izgledale su opako dobro, a čak i kad se dešavalo nešto što je predvidivo, uspeli su da ih energičnošću i dinamikom veoma uspešno izvedu.

Kao što sam napomenuo, reč je o drami, ali kad god su u radnju uključivani strava i užas, to je izvedeno uspešno, sa prilično uverljivim efektima, koji su uz režiju veliki plus.

Sama gluma je na visokom nivou, i ovo je zaista zanimljiv horor, u kome bi jedina mana mogla biti ta sporost u nekim scenama, karakteristična za drame, ali to ipak ne utiče na krajnji utisak da je reč o vrlo dobrom hororu.

Zvanični website

Ocena: