Bogdanov Dnevnik

Kakva je bila naša obaveštajna služba?

Некада (давно) у време нашег председника, др. Јосипа Броза ака Тита, имали смо прлично јаку обавештајну службу. Зашто је то тако знају само врхови исте, и Руси. Зашто Руси? Моје веровање је да је због њих и настала толико јака служба. Сви знате шта је било између “нас” и Руса 1948. год.

Сви знају каква је била та наша служба. Добро, не баш сви. Ја не. Рођен сам далеко након што је друг Тито умро (1990. године - да не би било заблуде, није Тито тад умро, него сам ја тад рођен), али сам слушао приче из прве руке и из поверљивих извора.

Шта ме је инспирисало да напишем ово? Прича…која гласи овако.

У то лепо време, један наш пријатељ ишао је у полицијску школу. У трећој години имали су праксу у “правом животу” и добили су пиштоље и сл. И њему баш западе да ради на обезбеђењу тадашњег нам председника. Чувао је руљу која је пробала да додирне председника, поцепа му део одеће, узме оно мало длака са главе и остало. Ту је била и ограда.

Сваки приправник добио је свој рејон. У свом рејону, пријатељу је пажњу привукао човек дугачке црне косе, са окаченим будилником око врата. Типичан тадашњи хипик. Одлучио је да мало боље припази на њега. Како је Тито пролазио, хипик је само узвикивао и никакву акцију није преузео. Пријатељ је све време будно мотрио само на њега.

Када колона прође и широке народне масе се утишаше, дотични хипик пришао је том нашем пријатељу, извадио парче некаквог картончета и рекао му: “Добар си мали, добар си”. Парче картона било је у ствари легитимација Државне Безбедности.

Divlji Zapad 2

Дакле, ово је наставак саге о Дивљем Западу (или западу). У овом запису прочитаћете препричану једну серију коју сам одгледао на Виасат Експлорер каналу. Дакле, на каналу са високом репутацијом.

У питању је била нека црквена организација. Међутим, американци (ако таква нација као нација уопште и постоји) су је класификовали као секту. Човек, вођа ове организације, међу својим “поданицима” сматран је Богом. РАЗЛИКА је што су све његове присталице биле ту својевољно - нико их није присилио да буду ту где јесу, и свако је могао у сваком тренутку да напусти имање. У питању је имање у Тексасу, САД.

И шта се даље дешава? Не знам како (нисам емисију гледао од почетка), али на лицу места долази локална полиција која је хтела да изведе људе. Небитно, занимљив је део када долази федерални истражни биро, у широм света познатији као ФБИ.

Након што преговарачи ФБИ-а безуспешно покушавају да натерају вођу да се преда полицији, као и да пусти “таоце” који би по самом излажењу измомента били ухапшени (што се касније и десило), ФБИ прелази на чвршћу тактику. Извршили су напад на цркву (имање) при чему је погинуло 4 агента, а 22 је рањено. Да, једну једину цркву опсело је 150 агената ФБИ.

ФБИ се наљутио. Није му се допало што су му погинули агенти, и што опсада траје већ три дана. Треба то решити на брзину. У помоћ позива “славну” војску САД.

Девет (9) тенкова и четири (4) војна хеликоптера окружују цркву, са укупно 80 људи у њој, а од тога 30-оро деце.

Опсада већ траје 3 недеље. ФБИ прелази на још чвршћу тактику. Напољу, а и унутар цркве, је -8 степени целзијуса. Тада истражном бироу пада на памет идеја - искључити напајање струјом и систем централног грејања!

Људи унутра очајавају. Безнадежно шаљу видео снимке агентима да би им доказали да су ту својевољно, и да могу да оду, ако хоће и кад год хоће.

Федерални истражни биро прелази на психолошко дејство. Не дају им да спавају. На тенкове су закачили огромне звучнике из којих избијају неартикулисани звуци. Поред тога, хеликоптери нон-стоп надлећу цркву и упиру рефлекторе у прозоре исте.

Шест недеља је трајала опсада ове јадне цркве и ових јадних људи. На крају, ФБИ је брутално упао, испалио сузавце у све собе и извело људе напоље. Наравно, све присталице моментално су биле ухапшене.

Ко нас учи демократијом?

Divlji Zapad 1

Недавно сам гледао телевизију. Ако се питате зашто то наводим, знајте да ретко гледам јавни сервис. За све што ме интересује, ту је јутјуб.цом или тв-линкс.цо.ук .

Елем, да се вратим на тему. Сви знате за рат у Ираку. Сви знате (претпостављам) зашто су САД напале Ирак и чиме је све то праћено у свету.

У категорији “Дивљи запад” покушаћу да вам што више приближим сурову реалност Запада. Или запада. Морате знати да то није оно што гледате на холивудским филмовима и што видите на разгледницама.

Недавно је на горепоменутом ТВ-у гостовао у некој емисији, на неком каналу, новинар једне америчке новинарске куће. Новинар је потпуно независан, и, упркос 95% својих колега, има своје ставове које он сам диктира и није под утицајем “конгреса”. Говорио је о свом боравку у Ираку. Интервјуисао је људе, питао шта се догађа. А онда је саопштио један догађај који га је дирнуо, а и мене, а верујем да ће и вас. Следи слободан превод и цитат.

Улазим у ауто, такси. Возачу кажем место где желим да ме одвезе. Одмах сам приметио да је возач прилично намргођен и нераспложен. Бомбашки нападу у Ираку нису реткост, те сам га упитао:

“Зашто сте тужни? Да вам није неко погинуо у нападу? Да вам није неко мртав?

Возач се само тужно и кратко насмејао, а потом одговорио:

“Господине”, рече, “сви смо ми мртви!”

Ето, волео бих да чујем ваше мишљење о овоме.

Fascinatno!

Svakako verujem da je i vama, kao i meni, dosadilo da se prilikom posete nekog foruma/bloga/sajta, u želji da napišete nešto, svaki put registrujete. Uglavnom registrujete iste podatke (isto korisničko ime, e-mail i sl.). Proces, iako kratak i besplatan, troši dragoceno vreme nas, internet surfera.

Kao vlasnik jednog povećeg foruma, počeo sam da tražim način da se moji korisnici mogu što pre registrovati, kako bih postigao izvesan "registration ratio" na svom forumu. I nađoh - rešenje je u OpenID.

Ukratko, u čemu je caka? Pa, otvorite nalog na, recimo, www.myopenid.com ili www.claimid.com za tili čas, i sa tim se nalogom možete ulogovati na bilo koji sajt (koji podržava OpenID, a takvih je sve više) za sekudnu, bez potrebe za registracijom!

Da nije reč o propalom projektu govori i podatak da su Google, Microsoft i Yahoo zainteresovani da implementiraju ovu "tehnologiju". Google za sada dopušta korisnicima OpenID-a da komentarišu blogove na svom servisu blogspot, dok Yahoo vrši zatvorenu proveru načina funkcionisanja OpenID-a. Sajt poput LiveJoural već ima podršku za OpenID.

Definitivno vredi probati. Ja sam već otvorio svoj OpenID nalog.

Kečeri...

И тако, после “Бигија”, појави се још једно благо ретардирана “емисија” на драгим нам домаћим телевизијама.

“Кечери” или “Америчко рвање” очигледно представља још један покушај продора стране (не)културе на древне просторе Србије. Не уживам у томе. Ономад, када су покушали први пут да продру, пре једно два’ес година, био је мој ћале да их гледа у Хали Језеро (овдашња хала, у Крагујевцу). Сви су једва чекали да их виде, америчко рвање, јеботе, гурали су се у редовима за карте.

Мрзи ме да пишем целу причу; углавном, резултат је да су тражили да им се врате паре.

Да се разумемо: не замерам деци што гледају то. Нека их, мали су. Али замерам родитељима што гледају то и, што је још горе, дозвољавају деци да гледају то. Да не поверујеш! Зар није боље одгледати полу-едукативни цртани, него гледати дебилске изливе беса? Слажем се да цртаних филмова има све мање (има ли их?), али то није разлог због којег не можете отићи у локални видео клуб. Додуше, можда је баш родитељ крив што нема више цртаних филмова; не знамо да ли је био отац онај лик који је, за време Багер Револуције, упао у просторије РТС-а и Молотовљевим коктелом спалио комплетну архиву цртаних филмова…

Е, тај лик сад гарантовано ужива у кечерима.

Узгред, јесте ли приметили како скороотворена ФОХ (фокс) телевизија промовише Западне (читај: америчке) начине телевизије. Можда то и није лоше, кад видимо каква је америчка телевизија? Хм. Дебели, масни, одвратни, ружни. Кауч потејто што би они рекли. Не могу замислити живот без ТВ-а. Неке про-америчке емисије са америчким начинима размишљања, америчком кореографијом, америчком сценом и америчким сценаријом покушавају да продру у Српске, илити наше. Не дозволите им. Гледајте Виасат Експлорер уместо пишљивог Фок

Pravi Srbin ne voli nkoga?

Izvinuo bih se što je ostatak ovog članka na ćirilici, ali dotični sam pisao odavno, na drugom bloging sistemu.

Недавно сам примио једну притужбу првенствено на рачун мог блога. Један мој онлајн пријатељ рече ми, након што је прочитао мој блог, “А ти баш волиш Тита?”. Ја волим само себе и мајку и оца, мислим се. Но, нећемо сад о томе. Одговорих, ипак “Да”.

Волим Тита? Не знам. Слушао сам све лепе приче о њему, и у главу су ми утувили да је “у његово време” било лепо, и да није као сад. Слушао сам доста прича о фамозном “црвеном пасошу” и какав је то био другар на путовањима. Када би ми неко рекао да Тито није ваљао, мој ум је аутоматски одбијао ту примедбу. Све саме приче? Процените сами…

“Ја сам прави Србин! Дражицевац!”, настави особа на ЕМ ЕС ЕНУ. Прво је почео да ми на неправилном Немачком говори “Не Тито! Не Југославија! Само Србија!”. Пређе касније и на више нивое.

“Ја сам прави Србин! Ја не волим никога! (опет на лошем Немачком) Не Хрвати, не Муслимани, само Срби!!!”

Молим?!?

Признаћу, био сам запањен. Од када, ми, Срби, не волимо никога? Мене нико није питао, а и ја сам члан те заједнице. Ко је то уопште и пренео светом? Нећу сад да почнем да досађујем са оним “ако ‘оћемо у Европу” и сл. јер верујем да вам је мука више Телевизија и Новина, а и нисам за улазак у ЕУ, што сте закључили из мог одељка “Дивљи Запад”.

Освестите се, “браћо”. Докле ће да догурамо овако? Ко ће нас онда да воли? Ко ће онда да нас жени и да нам рађа децу? Црнци?

У том тренутку, другар на МСН качи слику Дражину, а ја Титову…