Опште карактеристике краја

Рашка област је име за простор у коме се зачела српска државна идеја и настала прва српска државна организација под кнезом Властимиром у 9. веку. А који је све до почетка двадесетог века умногоме и касније у европској литератури био познат под именом Рашка или “Стара Рашка”. У Расу, српској престоници, на чијим темељима данас лежи Нови Пазар, столовао је велики жупан Стефан Немања, где му се и родио најмлађи син Растко (Свети Сава).

Рашка област се налази у југо-западном делу Републике Србије, са градовима Нови Пазар, Рашка, Тутин, Сјеница, Пријепоље, Нова Варош и Прибој, који су смештени у долинама поред река Рашке, Лима, Вапе... Рељеф Рашке области је већим делом брдско-планински, са благо заталасаним платоом Пештерске висоравни, која се налази у југо-западном делу Србије према административној граници са Црном Гором. Крај оивичавају планине Голија, Рогозна, Гиљева, Златар, и делом Копаоник и Златибор. Присутни планински крај даје велике потенцијале зимском, а и летњем туризму. Пештерска висораван, позната је по својим пашњацима и пропланцима, који због здраве хране, и чисте воде, омогућавају да се вредно становништво бави сточарством и производњом како млечних прерађевина, тако и вуне од оваца које гаје у бројнијим стадима. Подно Пештери, недалеко од манастира Сопоћани и старог града Раса, извире река Рашка, којом се водом снабдева Нови Пазар, град на надморској висини око 490 метара. Река Рашка се у истоименом граду, удаљеном 20 километара северно од Новог Пазара улива у Ибар. Клима у Рашкој области је углавном умерено-континентална, док у неким пределима има и облика жупске климе, као и планинске. Дежевски крај, код Новог Пазара, са прилично повољном климом има предиспозиције за гајење разних врста воћа, које по приносима и квалитету предњачи у нашој земљи. Становништво у Рашкој области бави се претежно трговином, текстилном, обућарском индустријом, рударством, сточарством, пољопривредом итд. Нови Пазар је трговачки центар, са развијеном трговином и занатством, док се становници Рашке и Сјенице баве и рударством (Баљевац, Штаваљ...) У Прибоју послује ФАП – Фабрика аутомобила Прибој, „Златар“ из Нове Вароши бави се хемијском индустријом, производњом и прерадом пластике. Рашка област је богата шумама, које представљају плућа овог краја за производњу кисеоника, а и сировину за огрев становништва, као и за прераду у дрвопрерађивачкој индустрији. Присуство термалних извора и бања (Новопазарска, Рајчиновића ...) дају овом крају и додатне услове за развој туризма, због све већег броја интересената људи за ова лечилишта. Становништво Рашке области припада Хришћанској и Исламској религији; крај је богат култирно-историјским споменицима још из доба Немањића, из хришћанске културе, као и споменицима исламске културе, који су грађени по доласку Турака на Балкан (од 14. века н.е.). Последице дугогодишње владавине турске империје овим крајем су приметне и данас, јер се овај крај наше земље прилично спорије развијао у односу на северне делове Србије који су били под утицајем развијеније европске културе, и у далеко повезанијем односу са остатком Европе.