HEMIJA

Племенити метали

, 05 2013 22:12:10 +0100

Племенити метали су метали који имају специфичне особине и ретки су у природи. Најчешће се користе за израду накита, а раније су се користили за израду новца (златници, сребрењаци итд). У групу племенитих метала спадају злато, сребро, платина и паладијум, а користе се најчешће као легуре. Поред тога што се користе за израду накита, користе се за специјалне врсте лемова и контаката, а у новије време имају велику примену у медицини.

Земноалкални метали

, 05 2013 22:08:58 +0100

У IIа групу периодног система елемената спадају: берилијум, магнезијум, калцијум, стронцијум, баријум и радијум, и једним именом се називају земноалкални метали.Порекло заједничког имена ових елемената лежи у чињеници да су најраспрострањенији међу њима (калцијум и магнезијум) значајни састојци Земљине коре и да њихови карбонати: кречњак (CaCO₃), доломит (CaCO₃•MgCO₃), а у значајној мери и магнезит (MgCO₃), представљају основне стене од којих је изграђен рељеф читавих области на Земљи.

Сви су лаки метали, изузев радијума. Сивкасто су беле боје, металног сјаја, али на ваздуху брзо потамне, услед оксидације и пресвлачења танким слојем оксида који их штити од даље оксидације. Тврдоћа се разликује од елемента до елемента због тога што поседују различите типоце кристалне решетке, па је тако берилијум прилично тврд а баријум мек као олово. Густина се такође разликује, али су сви тежи од воде.

Атоми ових елемената садрже по два s-електрона у највишем енергетском нивоу те су, према томе, у својим једињењима позитивно двовалентни. Због присуства два електрона у периферној сфери електронског омотача имају јако изражен позитивни метални карактер, иако имају релативно слабије изражене металне особине у односу на алкалне метале (због мањег полупречника атома и самим тим јаче изражене силе привлачења између језгра и електрона услед чега се они теже отпуштају), а поред тога земноалкални метали треба да отпусте и већи број валентних електрона да би стекли конфигурацију племенитог гаса.

Хемијски су врло реактивни, па се стога не јављају у природи у елементарном стању већ искључиво у облику својих једињења, а међу њима најраспрострањенији су калцијум ибаријум. Као и у другим групама периодног система, идући одозго на доле, од берилијума ка радијуму, са растућим редним бројем повећава се метални карактер и активност елемената што је условљено повећањем пречника атома и смањењем потенцијала јонизације елемената. За сада није објашњено зашто, али се зна да је енергија јонизације код радијума већа него што се очекивало. Због негативног редокс потенцијала добра су редукциона средства. Земноалкални метали се, иначе, одликују веома малим енергијама јонизације, па стога имају и мали коефицијент електронегативности који опада са порастом атомских бројева.

Ови елементи се лако растварају у киселинама, а берилијум се раствара и у алкалним хидроксидима јер је амфотеран. Загрејани на ваздуху бурно сагоревају дајући оксиде, који су базични, изузев берилијума чији је оксид амфотеран. Земноалкални метали дејствују и на воду (изузев берилијума) и прелазе у одговарајуће хидроксиде, који представљају јаке базе и веома су слабо растворљиви у води. Иначе ови елементи реагују и са азотом, са угљеником, са халогеним елементима итд. Различита својства берилијума последица су тога што има мањи атомски и јонски полупречник, а и чињеница је да се код s и p- елемемената јавља дијагонални ефекат .

Алкални метали

, 05 2013 22:05:48 +0100

Групи алкалних метала припадају: литијум (Li), натријум (Na), калијум (K), рубидијум (Rb), цезијум (Cs) и францијум (Fr). Заједничка ознака за електронску конфигурацију ових елемената је nS¹. Вредност оксидационог броја у једињењима јонске природе је +1; граде једновалентне безбојне катјоне.

Алкани су добили име по имену калијума (арап. al kali - пепео биљака)

У елементарном стању атоми алкалних метала повезани слабом металном везом граде металну кристалну решетку. Због ангажовања само једног електрона веза је слаба, стога имају ниску температуру кључања и малу густину (пливају на води). Мале су тврдоће тако да се могу сећи ножем. Порастом атомског броја у групи расту и јонски радијуси и густина, доктемпературе топљења и кључања опадају. Сребрнастобеле су боје, добри су проводници топлоте и електрицитета. Први члан групе, литијум, има унеколико другачија својства од остатка групе. Тако је по неким особинама сличнији магнезијуму него натријуму. Веома мале димензије атома литијума и још мање његовог јона узрокују веће јачине металне везе у кристалној решетки у односу на остале алкалне метале. Због тога је литијум знатно тврђи од њих, а има и вишу температуру топљења и кључања.Алкални метали боје пламен карактеристичним бојама. Литијум боји пламен светло црвено, натријум жуто, а калијум светло љубичасто.

Према хемијском понашању алкални метали чине групу међусобно најсличнијих елемената у периодном систему елемената. Енергија јонизације опада порастом атомског броја. Вредности за прву јонизациону енергију су веома ниске (ниже од осталих елемената). Алкални метали имају најниже вредности за кофицијенте електронегативности у односу на све елементе у периодном систему. Из тога произилази њихов позитиван оксидациони број без обзира са којим елементом градили једињење. На основу редокс-потенцијала може се закључити да су то најреактивнији метали и најјача редукциона средства.

У природи се алкални метали налазе само у виду једињења, најчешће у саставу силиката и алумосиликата. Док су натријумова и калијумова једињења веома распрострањена, једињења осталих алкалних метала се јављају у малим количинама. Натријумова једињења су толико распрострањена да је тешко наћи узорак супстанце без трагова натријума (доказ за то је натријумова жута боја у пламену). Највише натријума има у алумосиликатима, каменој соли, чилској шалитри и криолиту. Калијума у земљиној кори има мање него натријума. Највише га има у облику силиката из којих га биљке не могу користити иако је веома значајан за њих. Силикати се не могу користити ни као руда за добијање калијума. Литијум се јавља у неким силикатина и фосфатима, док се рубидијум и цезијум уз остале алкалне метале у алумосиликатима и природним лежиштима калијумових једињења.

Mетали

, 05 2013 21:46:40 +0100

Метали се у односу на положај у Периодном систему елемената и карактеристична заједничка својства могу поделити у три групе.Тако се метали Iа(1) групе Периодног система елемената као што су литијум,натријум и калијум називају алкални метали,метили IIа(2) групе,на пример магнезијум и калцијум,јесу земноалкални метали,а метали из б група (од 3 до 12) јесу прелазни метали.

Неметали

, 05 2013 21:38:41 +0100

Неметали су група хемијских елемената који се по својим карактеристикама битно разликују од метала који чине знатно већу групу. Главне карактеристике су велика електронегативност, и грађење киселих оксида. По правилу се не растварају у минералним киселинама. С водоником граде постојана, већином испарљива једињења. Могу бити гасовити, течни или чврсти на собној температури. Обично слабо одбијају светлост, а густина им је углавном мала. Лоши су проводници топлоте и електрицитета. Ковност и тегљивост нису им добро изражене и молекули су им обично полиатомски у парном стању.

То су: угљеник (C), азот (N), кисеоник (O), флуор (F), фосфор (P), сумпор (S), хлор (Cl), бром (Br) и јод (I). Неметали, на собној температури, могу да буду у сва три агрегатна стања. Неки су чврсти (угљеник, сумпор, јод, фосфор), други гасовити (кисеоник, азот, водоник, хлор, флуор ), а бром је течан. Осим племенитих гасова, сви елементи који се налазе у гасовитом стању на собној температури од 25˚C јесу неметали.

Неметали се могу разликовати по боји. Сумпор је жут, фосфор је бео или црвен, јод је љубичаст, хлор је жутозелен, угљеник је црн или безбојан. Неки гасови су безбојни, па су зато невидљиви (на пример, водоник, кисеоник и азот). Неметали се могу разликовати по боји и по мирису. Неки од њих имају веома јак, непријатан мирис, на пример, хлор и бром. Не смеју се удистати јер су веома штетни за зравље. Општа особина неметала је да не проводе електрицитет. Изузетак је облик угљеника који називамо графит. И поред наведених разлика у физичким особинамa, сви неметали због заједничких хемијских особина чине један скуп елемента.

Живот на земљи се не може замислити без неметала. Један од најважнијих неметала је кисеоник. Он је саставни део ваздуха и воде. Нематали угљеник, водоник, кисеоник, азот, фостор и сумпор основни су градивни елементи једињења која чине живи свет. Зато се они називају биогени елементи.