FIZIKA

FIZIKA http://katarina6.blog.rs/blog/katarina6 katarina6 2026-08-18T22:25:54Z Кулонов закон http://katarina6.blog.rs/blog/katarina6/generalna/2013/12/05/kulonov-zakon У <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Физика">физици</a>, Кулонов закон дефинише интензитет, правац и смер <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Електростатика">електростатичке</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Сила">силе</a> којом непокретно наелектрисање малих димензија (у идеалном случају <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Тачкасто наелектрисање (чланак још није написан)">тачкасто наелектрисање</a>) делује на друго. Та сила се често назива и &bdquo;Кулонова сила“. Названа је по <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%80%D0%BB-%D0%9E%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD_%D0%B4%D0%B5_%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Шарл-Огистен де Кулон">Шарлу Кулону</a> који је користио <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D0%B3%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Торзиона вага (чланак још није написан)">торзиону вагу</a> како би је измерио.Кулонов закон се може дефинисати као:&bdquo;Интензитет електростатичке силе између два тачкаста наелектрисања је директно пропорционалан производу количина њихових наелектрисања, а обрнуто пропорционалан квадрату растојања између та два наелектрисања“.<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Coulombslaw.svg/392px-Coulombslaw.svg.png" border="0" alt="Графички приказ Кулоновог закона" />Кулонов закон се може навести као једноставан математички израз. Скаларни и векторски облици математичке једначине су<table style="font-size: 13px; color: #000000; font-family: sans-serif; line-height: 19.1875px"><tbody><tr><td><img class="tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/3/f/6/3f67479eda67aa1df0b2b44ca10a116d.png" border="0" alt="|boldsymbol{F}|=k_e{|q_1q_2|over r^2}" /></td><td>   и  </td><td><img class="tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/e/f/8/ef87bc3c057ca5d7216b1079f2d0a9e6.png" border="0" alt="boldsymbol{F_{1}}=k_e{q_1q_2boldsymbol{hat{r}_{21}} over |boldsymbol{r_{21}}|^2}" /></td><td> </td></tr></tbody></table>где је ke Кулонова константа , q1 i q2 су магнитуде наелектрисања, скаларно r је растојање између наелекрисања, вектор <img class="tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/b/7/6/b7673e36d9ddd04c21820b6957a3f3a1.png" border="0" alt="boldsymbol{r_{21}}=boldsymbol{r_1-r_2}" /> је векторско растојање између наелекрисања и <img class="tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/1/1/4/1142230283f4ba85b1fcb4ae8d2a393f.png" border="0" alt="boldsymbol{hat{r}_{21}}={boldsymbol{r_{21}}/|boldsymbol{r_{21}}|}" />(Јединични вектор од q2 do q1). Векторски облик једначине изнад израчунава силу <img class="tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/5/d/5/5d5550fe994b884290d60156085fddce.png" border="0" alt="boldsymbol{F_{1}}" /> примењује на q1 од стране q2. Ако је r12 уместо тога искоришћен, онда се ефекат на q2 може наћи. Такође се може израчунати коришћењем Њутновог трећег закона : <img class="tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/2/a/4/2a4b8d0c5dd29210b3217dc047bcbe05.png" border="0" alt="boldsymbol{F_{2}}=-boldsymbol{F_{1}}" />. Генерална 2013-12-05T22:44:19Z katarina6 Наелектрисање http://katarina6.blog.rs/blog/katarina6/generalna/2013/12/05/naelektrisanje Наелектрисање или електрични набој је једна од основних особина неких субатомских честица којом се карактеришу електромагнетне интеракције (интеракције честица са електромагнетским пољем). Наелектрисана материја ствара <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5" title="Електромагнетско поље">електромагнетно поље</a>. Наелектрисање је узрок електромагнетног поља, а такође подлеже дејству електромагнетних поља. Узајамно дејство наелектрисања и поља је узрок <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Електромагнетна сила">електромагнетне силе</a> која представља једну од четири основне силе у природи.У природи постоје две врсте наелектрисања. Договорено је да се ова наелектрисања обележавају алгебарским знацима &bdquo;плус“ и &bdquo;минус“. Употреба алгебарских знакова + и - је у складу са запаженим особинама сила које дејствују између два наелектрисана тела. Наелектрисања различитих знакова се привлаче што одговара чињеници да је производ два броја различитог знака увек негативан. Такође, наелектрисања истог знака се одбијају што је у складу са чињеницом да је производ два броја истог знака увек позитиван.Наелектрисање је некада сматрано непрекидном и бесконачно дељивом особином. Данас знамо да постоји најмања количина наелектрисања. Она се везује за основно (елементарно) наелектрисање електрона. Свако наелектрисано тело у природи има вишак или мањак електрона. Стога се каже да је количина наелектрисања (некада се зове електрично оптерећење) коначан скуп <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Елементарно наелектрисање">елементарних количина електрицитета</a>.Наелектрисање је својство субатомских честица и у природи се јавља само као целобројни умножак <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Елементарно наелектрисање">елементарног наелектрисања</a>. Зато се каже да је наелектрисање дискретно односно квантовано. Када се изражава као умножак елементарног наелектрисања, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD" title="Електрон">електрон</a> има наелектрисање -1 а <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Протон">протон</a> наелектрисање +1. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BA" title="Кварк">Кварк</a>, зависно од врсте, може да има наелектрисање −1/3 или +2/3. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Античестица">Античестице</a> имају наелектрисања супротна од одговарајућих честица (позитрон +1, антипротон -1). Постоје и друге наелектрисане честице (тау, мион...).Налектрисање <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Макроскопски (чланак још није написан)">макроскопског</a> тела је збир наелектрисања свих честица од којих је тело састављено. Често, укупно налектрисање је једнако нули, пошто је број електрона у сваком<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC" title="Атом">атому</a> једнак броју <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Протон">протона</a>, па се њихова наелектрисања поништавају. Појава у којој укупно наелектрисање није једнако нули, и притом су та наелектрисања непокретна и њихова количина се не мења у времену, назива се <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1" title="Статички електрицитет (чланак још није написан)">статички електрицитет</a>. Даље, чак и када је збир наелектрисања једнак нули, позитивна и негативна нелектрисања не морају бити равномерно распоређена унутар тела (на пример под утицајем спољњег <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5" title="Електрично поље">електричног поља</a>), и онда се за материјал каже да је <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Поларизација (чланак још није написан)">поларизован</a>, а наелектрисање које настаје услед поларизације назива се <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Везано наелектрисање (чланак још није написан)">везано наелектрисање</a> (док се додатно наелектрисање донето споља у тело нназива слободно наелектрисање). Уређено кретање наелектрисаних честица у одређеном смеру назива се <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B0" title="Електрична струја">електрична струја</a>.<a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%98" title="СИ">СИ</a> јединица наелектрисања назива се <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Кулон">кулон</a> и означава се са C. Један кулон садржи око 6.24 × 1018 елементарних наелектрисања (наелектрисање једног протона или једног електрона). Кулон се дефинише као количина наелектрисања коју у току једне <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B0" title="Секунда">секунде</a> пренесе струја од једног <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80" title="Ампер">ампера</a>. Симбол Q се користи да означи количину наелектрисања.  Генерална 2013-12-05T22:38:51Z katarina6