Filmovi

Ljubavni film

Ljubavni film je filmski žanr koji je fokusiran na strast, emocije i odnos privrženosti između glavnih likova. Kod ljubavnih filmova, glavna tema zapleta je ljubavna priča ili traganje za ljubavlju. Povremeno se glavni junaci suočavaju sa preprekama kao što su finansije, bolest, razni oblici diskriminacije, psihološke barijere ili pretnje porodica koje ne odobravaju njihovu vezu. Zaplet u ljubavnim filmovima mogu činiti i svakodnevne životne tenzije i iskušenja, neverstvo, kao i karakterne i druge razlike između glavnih junaka.

Najčešće teme ljubavnih filmova su ljubav na prvi pogled, neuzvraćena ljubav, opsesivna ljubav, duhovna ljubav, zabranjena ljubav, seksualna i strastvena ljubav, destruktivna ljubava, tragična ljubava, razlika u godinama itd. Ljubavni filmovi služe gledaocima kao beg od stvarnosti, pogotovo ako glavni junaci prevaziđu sve teškoće i iskušenja života i žive „srećno do kraja života“.

Podzanrovi:

Ljubavna drama. Romantične drame obično stavljaju veći naglasak na seks i ličnost ljubavnika nego romantične komedije. Muzika se često koristi da ukaže na emocionalno raspoloženje, stvarajući atmosferu veće izolacije za par. Romantična drama obično ne otkriva da li će glavni junaci na kraju stupiti u brak. Primer romantične drame je film Mostovi okruga Medison.

Čik flik je termin koji se koristi za filmove koji su usmereni ka ženskoj publici. Primeri su Prljavi ples, Titanik i drugi.

Romantične komedije su filmovi koji imaju duhovit zaplet baziran na romantičnim idealima poput onog da je prava ljubav u stanju da prevaziđe većinu prepreka. Humor je u takvim filmovima najčešće verbalan ili situacioni. Primeri je film Dogodilo se jedne noći.

Ljubavni triler je žanr koji kombinuje elemente romantičnog filma i trilera. Neki primeri romantičnih trilera su Gospodin i gospođa Smit, Turist, Sumrak itd.

TOP 5 poučnih ljubavnih filmova

Mnogi ljudi nam svakodnevno daju savete, počev od mame, sestara koje su upućene u sve što se dešava, pa sve do prijateljica ili komšinica koje su slučajno uhvatile kako plačemo u ulazu zgrade. Međutim, postoje i one filmske priče iz kojih mogu da se izvuku mnoge pouke.

Romanticne komedije i ljubavni filmovi nisu tu samo da bi nas opustili i zabavili, već i da nas nečemu nauče. Pametan čovek izvlači pouku iz svega, pa makar i iz filmskih priča koje su nastale kao produkt nečije mašte. Sve na ovom svetu nosi neku poruku, a kada je ljubav u pitanju, pored mama, sestara ili prijateljica, neke lekcije možemo da izvučemo i iz filmova koje pamtimo po fatalnim ljubavnim pricama. Evo nekih od njih.

Ta luda ljubav (Crazy, Stupid, Love)

I nakon duze veze ili braka, nikada nemojte prestati da se međusobno osvajate. Kada nađete vremena, izađite u grad sa svojim partnerom i dobro se zabavite, baš kao nekad.

Jedan dan (One Day)

Svaka veza ima svoje vreme – nekima treba mesec dana da se odluče na “korak više”, nekima godina dana, a nekima deset. Bitno je da se ne zamarate time šta rade drugi oko vas, već da isključivo budete usmereni na svoju sopstvenu situaciju.

Beležnica (The Notebook)

Glavna glumica Ali je prvo odbila ljubav svog zivota ali je, ipak, naknadno odlučila da mu da drugu priliku. To što s nekim nisu prštale varnice sa svih strana na prvom sastanku, ne znači da ga morate odmah izbaciti sa spiska potencijalnih partnera.

U stvari ljubav (Love Actually)

Ljubav se zaista može dogoditi bilo kada, jer vi to uopšte ne možete da kontrolišete.

Svi moji bivši (What’s Your Number?)

Naučena je sledeća lekcija – pravi frajer je u tvojoj budućnosti, a ne u prošlosti. Da je bilo dobro, bili biste zajedno, zar ne?

Naučna fantastika

Naučna fantastika (eng. science fiction ili skraćeno sci-fi) je umetnički žanr koji obrađuje razne opšteljudske situacije smeštene u zamišljenu realnost. Naučna fantastika bavi se dočaravanjem utiecaja zamišljenih ili predviđenih naprednih nauka i tehnologija na društvo i pojedince. Pojam naučne fantastike vezuje se pre svega za književna, televizijska i filmska dela, ali naučna fantastika utieče i na likovnu i muzičku umetnost.

Granice žanra nisu jasno definisane. Mnoga naučno fantastična dela sadrže delove drugih umetničkih žanrova, poput kriminalističkih romana, romana strave i užasa, istorijskih romana i, naročito, fantastike.

Žanr naučne fantastike često se označava skraćenicama NF te SF ili sci-fi (po engleskom izvoru).

Tvrda Naučna Fantastika (eng. hard Sci-Fi ) je vrsta naučne fantastike koja opisuje svet konzistentan sa poznatim prirodnim zakonima. To znači da se u takvoj vrsti Naučne Fantastike radnja događa u okruženju gde postoje razne pojave, čak i kontraverzne ili danas samo teoretske (nepotvrđene opažanjem ili eksperimentom), ali čiji opis može biti u skladu sa poznatim fizičkim zakonima.

Drugim rečima, tvrda Naučna Fantastika može obuhvatati pojave i tehnologije koje ne postoje, ali spadaju u “granice mogućeg”.

Može se reći i da tvrda Naučna Fantastika opisuje svet u kojem postoje pojave i tehnologije koje nisu dokazano nemoguće.Pred tvrdu Naučnu Fantastiku postavlja se i zahtev realnog i konzistentnog oslikavanja zamišljenog društva, pojedinaca ili stvorenja.

Granice tvrde Naučne Fantastike nisu jasno definisane zato jer različiti ljudi drugačije doživljavaju i procenjuju “granice mogućeg” koje tvrda Naučna Fantastika često opisuje. Osim toga, u naučnofantastičnim delima često se mešaju elementi tvrde i meke naučne fantastike.

Granice tvrde Naučne Fantastike ponekad se pomeraju i zato što se zbog napretka stvarne nauke neke pojave i tehnologije sele u čistu maštu, neke postaju realnost, a mogućnost ostvarenja nekih novih dolaze u domen izvedljivosti.

Horor Film

Horor filmovi, ponekad (arhaično) filmovi strave ili filmovi strave i užasa su filmovi koji bi trebalo da izazovu strah, strepnju i uzas kod gledaoca. Tematika horor filmova uglavnom je vezana za smrt i mistcne događaje. U skoro svakom horor filmu centralni lik je negativac. Raniji horor filmovi su uglavnom bili zasnovani na gotskoj literaturi sa čudovištima kao što su vampiri, vukodlaci, fantomi... Uglavnom su bili niskobudžetni, sa eksplicitnim scenama nasilja. Posle Drugog svetskog rata jasno se izdvajaju podžanrovi horora i nastaju prvi kvalitetni i cenjeni filmovi ovog tipa.

Prvi filmovi koji se mogu smatrati hororima jesu neka nema, kratkometražna ostvarenja Žorža Melijesa iz sredine 90ih 19-og veka, među kojima se kao prvi horor film ikada izdvaja Đavolja kuća iz 1896. godine. Tri godine kasnije, pojavljuju se prvi japanski filmovi strave i užasa, a 1910. i prvi horor-blokbaster - Frankenštajn. Prvi dugometražni filmovi ove vrste se pojavljuju sa Kvazimodom - prvim dugometražnim čudovištem u istoriji filma, junakom romana Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu Viktorka Igoa. Dvadesete godine prošlog veka su period kada nastaju neka od najpoznatijih imena iz sveta filma: Doktor Džekil i Gopsodin Hajd (1920), Nosferatu (1922) - prva adaptacija Bream Stokerovog romana Drakula, Fantom iz opere (1925), Fantomska kočija(1927). To je doba kada stvaraju prve holivudske zvezde horor filma - Lon Čejni Stariji, Bela Lugoši i Boris Karlof. Godine 1941. pojavljuje se film Vukodlak - ne prvi te vrste, ali svakako od najvećeg uticaja na režisere današnjih akcionih horora.

Sledecih decenija dolazilo je do raznih promena, period od 1960-1980. je obelezen sa najkvalitetnijim horor filmovima, dok se period od 1980. do 2000. smatra periodom losih horor filmova. Kasnije nije bilo toliko horor filmova. 2010. godine Crni labud je bio veoma uspešan psihološki horor, za koji je Natali Portman osvojila Oskar za najbolju glavnu glumicu, a koji je zaradio više od 225 miliona dolara u bioskopima širom sveta.

Ko prvi umre u horor filmovima?

Jedan američki sajt analizirao je dvadeset pet horora,a cilj ove mini-analize bio je da se konačno utvrdi istina – ko to najčešće umire prvi u ovim filmovima strave i užasa

Premda u Holivudu postoji nepisano pravilo da "crnac uvek umire prvi", kada su horor filmovi u pitanju, najnovije istraživanje pokazalo je da je to samo još jedan urbani mit. Na žalost mnogih belkinja.

Horor filmovi služe da nas suoče sa strahovima, nateraju nas da ih preispitamo i otkrijemo njihovo poreklo, a neki od ovih filmova tu su samo da nas zabave u bisokopskom mraku ili tami spavaćih soba. Nije ni čudo što je i ovaj žanr podlegao klišeima, pa se tako čini da većina horor filmova sastoji od već utvrđenih obrta u kojima se zna šta glavni junak sme, a šta ne sme da uradi, ko će prvi da umre a ko će da preživi.

U susret ovogodišnjoj Noći veštica, jedan sajt analizirao je dvadeset pet horora, među kojima su filmovi "Vrisak", "Znam šta ste radili prošlog leta", "Petak 13", "Isterivač đavola", "Ajkula"... Cilj ove mini-analize bio je da se konačno utvrdi istina –ko to najčešće umire prvi u ovim filmovima strave i užasa.

Ispostavilo se da su to belkinje, iako je nepisano (često i kritikovano) pravilo da, bar kada je američka produkcija u pitanju, crnac uvek umire prvi.

Oni su došli do zaključka da je u više od polovine pogledanih ostvarenja (52%) jedna od belkinja umrla prva u filmu. Na drugom mestu našli su se belci (24%), a potom slede crnci (12%) i crnkinje (8%).