porodjaj u SRB

, 27 2013 12:52:26 +0100

LARYNGEAL CLEFT

- “Dete je najveća radost u kući...“ reče neki pesnik, neke godine.

16.12.2008. godine, konačno su se ostvarili naši snovi o proširenju porodice; posle idealne trudnoće, moja supruga je rodila ćerku, 3150kg, 52cm sa apgar skorom 9/10.

18.12.2008. godine, počinje pakao.

Beba je pokazivala na licu znake neke, kasnije će se videti, „za doktore nepojmljive“ nelagodnosti kao i tihog zvuka koji je samo podsećao na dečiji plač. Moja supruga je odmah alarmirala dežurno osoblje odeljenja neonatologije GAK Narodni Front uporno tvrdeći da sa bebom nešto nije u redu, gde bi najčešći odgovor bio:

-„ Majko, nisi se ti jedina porodila...“

-„ Majko, mi smo ovde stručnjaci, a ne ti...“

-„ Majko, ...“

Kada smo ih konačno ubedili da urade neke analize i pronadju problem, utvrdjeno je da je CRP (C-Reaktivni Protein) dosta iznad normale, a koji ukazuje na postojanje, još nepoznate infekcije.

Sve ovo je nateralo tamošnje lekare, neonatologe, pedijatre da dete smeste na kontinuirani monitoring (u prevodu: u inkubator) i uključe razne antibiotike, iako još uvek neznajući uzrok. Antibiotici su se menjali, od slabih do najjačih koji postoje (pentreksil, amikacin, pa sve do najjačih na svetu – vankomicin, meronem).

Naši lekari su slobodno govoreći – „operisani“ od humanosti, povodeći se uglavnom za literaturom svetski priznatih inostranih lekara (konj sa amovima gleda samo pravo, kako mu se kaže). Kako reče jedna od načelnica u „Frontu“, :“ Kod naših lekara je medicina odavno pobedila razum“.

Da se vratimo na problem naše male, ukratko, simptomi su narednih dana bili sledeći:

kod bebe se jasno čuje stridor, slabašan plač, pri svakom pokušaju hranjenja na usta, dete dobija asfiksiju, kašlje, menja boju lica od plave do sive. Ovo su jasni znaci za nekog ko je medicinu završio učeći, a ne plaćajući ispite ili prolazeći „preko veze“.

Narednih dvadeset dana su istim metodama bebu lečili od verovatne upale pluća, ne znajući pravi razlog problema. Sećam se jedne mlade dotorke, koja inače važi za najperspektivniju u svojoj branši, kako mi je uporno ponavljala:“ Znate, beba ima NEKI problem OVDE“, pritom glupavo mašući rukom, pokazujući u predelu vrata. Hteo sam tada da pitam tu kozu da li je to njeno stručno mišljenje i dijagnoza „NEKI problem OVDE“, ali sam se uzdržao, jer bi to odvelo u, blago rečeno, „nepotrebnu raspravu“ (znam sebe).

Svi su se oni (lekari) hvalili svojim profesorima sa Instituta za majku i dete, koji su inače i konsultanti kod težih slučajeva, a niko se nije setio da za dvadeset dana pozove te konsultante da daju svoje mišljenje, već su govorili:“ Biće ona dobro, izaći će za sedam dana..., izaći će do Nove godine..., izaći će do Božića...“.

Naša Nova 2009 godina prošla je u očajnom i zabezeknutom fiksiranju jedne tačke na belom zidu.

Sve vreme, prvih deset dana, moja supruga je preživljavala torturu naših vrsnih stručnjaka, koji su na kraju kao mogući razlog naveli i moguće zaraze nas samih, te su nas uputili na testiranje na HIV i TORCH (herpes, rubeola...). Naravno, negativni smo.

Već smo bili umorni od pogrešnih dijagnoza i različitih mišljenja, te smo preko prijatelja uspeli da 05.01.2009. iščupamo dete iz tog legla nestručnosti i neznanja i prebacimo ga na Institut za majku i dete, gde su za dva sata uradjene sve analize, izmedju ostalog rendgen i fleksibilna bronhoskopija, te je ubrzo postavljena dijagnoza: LARYNGEAL CLEFT iliti urodjeni rascep laringsa, veoma retka anomalija koja se javlja jednom u 10.000-20.000 slučajeva, u našoj zemlji nevidjeno u poslednjih 30 godina (naš priznati lekar, načelnik jednog odeljenja na Institutu, za 35 godina staža, video 1 slučaj). Možda je i bilo slučajeva, ali nisu na vreme dijagnostikovani, pa su bebe obično „neobjašnjivo“ umirale od čestih upala pluća.

Laryngeal Cleft, prevedeno na srpski: kanal kroz koji prolazi hrana i kanal kroz koji prolazi vazduh, još u embriogenezi, nisu se do kraja razdvojili, pa beba sve što proguta, umesto u stomak, ide u pluća.

S obzirom da nema mnogo efekta „tući“ po našoj medicini, a mogli bi još mnogo toga reći o našim lekarima, vratimo se na konkretan slučaj, a to je

ŠTA RADITI AKO (NE DAJ BOŽE) DOĐE DO LARYNGEAL CLEFT-A?

Kao prvo, obraćam se nekom budućem namučenom roditelju, niko vam drugi neće pomoći ako to vi sami ne uradite; bolnica će stajati iza vas, ali vi morate sve sami organizovati.

Jedini u Evropi ko se bavi lečenjem ove anomalije su dva centra: Lozana, Švajcarska i Pariz, Francuska.

Posle neuspelog pokušaja kontaktiranja profesora u Lozani, okrenuli smo se Parizu.

Čovek ogromne reputacije koji se bavi ovim i sličnim medicinskim problemima zove se Prof.Dr.A.N.Garabedian, načelnik ORL odeljenja bolnice Armand Truso (Armand Trousseau). Bolnicu možete kontaktirati na telefone (33) 1 44 73 61 86 i fax (33) 1 44 73 61 08, e-mail secretariat.garabedian@trs.aphp.fr.

Operacija kao i hospitalizacija je veoma skupa (oko 1500e/danu), a potrebno je ostati 15-30 dana. Kod ovakvih tipova anomalija, naš RZZO nema ujednačeno mišljenje jer je sama anomalija veoma retka, pa se tako ne nalazi na spisku oboljenja čije troškove lečenja snosi naš Zavod, ali na kraju su doneli odluku da će ipak pokriti sve troškove, jer se operacija ne radi u Srbiji.

Ukratko, dokumentacija koja će biti potrebna je sledeća:

U RZZO (Jovana Marinovića 2) podnesete zahtev za upućivanje na lečenje u inostranstvo (imaju ga blanko u Zavodu)
Izveštaj lekara specijaliste o celom problemu i da se intervencija ne radi u našoj zemlji
Pozivno (prihvatno) pismo iz inostrane bolnice da prihvataju da rade operaciju, kao i da navedu, koliko je okvirno potrebno ostati na lečenju, kolika je (procentualno) uspešnost operacije i kolika je okvirna cena (po mogućstvu i profaktura zajedno sa bankarskim instrukcijama plaćanja - swift-om)
Sve mejlove sa inostranim lekarima dostavite, takođe (ako se odlučite za Pariz, bilo bi više nego korisno imati nekoga poznatog tamo, jer francuzi nikako ne govore engleski)
U našem, širom planete poznatom, avioprevozniku, će vam dati blanko formular (MEDIF) koji će lekar bebe (pacijenta) popuniti, potpisati, pečatirati...(naterati ga, jer on to sam sigurno neće uraditi), koji ćete potom vratiti u centralu JAT-a (Omladinskih brigada 16).

Da ne grešim dušu, JAT će vam uvek izaći u susret ako podnesete zahtev za „popust usled puta u inostranstvo iz medicinskih razloga“.

Kako nisam pisac, a s obzirom da mi je već muka od pisanja, svako ko želi dodatne informacije, može nas kontaktirati na deuroshevic@yahoo.com

Poenta ove kratke sage nije da se utera strah u kosti budućim roditeljima ili da se baca drvlje i kamenje na naše zdravstvo, ali jedno je sigurno:

Zahvaljujući određenom broju naših „divinity“ belih mantila

...NIKAD VIŠE POMISAO NA DRUGO DETE...bar ne u GAK Narodni Front...bar ne u Srbiji...

Čestitamo

, 27 2013 12:50:45 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

porodjaj u Srbiji

porodjaj u SRB

Čestitamo