Moje Zaplanje

ISTINITA PRIČA

mikac48 — Sat, 23 Aug 2014 22:16:31 +0200

ISTINITA PRIČA

Ovoj što ću vi s’g ispričam je cela istina. Ništa nesam izmislila, smem u sve živo da se zakunem. Ja sam si rođena u Zaplanje, a onakoj poblizu da vi objasnim i iz koje selo. Toj se selo zove Semče, a toj vam je između Mali Vrtop i Mali Krčimir, na gore kad se projde Barje kude si je s’g škola. E, od toj Barje će ovde da bude cela priča.

Tuj si ja imam nekakav rod. More neje nekakav, nego baš pravi rod. Tuj, u toj Barje si živi moja tetka Zorka i njojna ćerka. Tj tetka Zorka si je pomlada sestra na mojega baštu, a on si je pa imal i postaru sestru. Oni, taj postara mi tetka i moj bašta su s’g negde zajedno na onaj svet, jer i dok su bili živi, živeli su skoro u isti dvor. A ovoj Barje, toj si je jedna ledina sas nekol’ko stana u koji žive nekol’ko učitelja, a od kuće si je samo kuća od moju tetku. Ona je nekad bila žena na poznatoga Marka vodeničara sas golemi uši. Rasturaše se oni, ide muka, nevolja, pa se ponovo sastaviše, pred kraj, kad tetin Marko videl da nema kuj da ga pogleda. Takoj ga tetka Zorka posle ponovno venčanje urovi i dobi si njigovu penziju. Tuj si tetka s’g živi sas ćerku, k’o na pusto ostrvo. Pa, ’tele – ne ’tele, moraju jedna drugu da podnose. Još kad beo’ dete, bašta me nekol’ko put dovodil kude nju i mlogo sam volela da idem u Barje. A ona si mi je bila i kumica. Pošto bašta neje ’tel da mu stari kum krštevlja samo žensku decu, ja sam si treće žensko, a ima ni još, takoj si tetka men’ odnela u crkvu i krstila me. Lele, kakvo mi je ime dala, da se Bog sačuva! Pop voj rekal: ,,Aman bre, ovakoj lepo dete, pa da mu dadeš takvoj ime, ne ide si baš!’’. Takoj mene pop krstil i fala mu, neje neko ime, al’ neje ni Milunika. Al’ na ovoj da se vrnem, što sam zapamtila k’o dete. Kad god smo doodile kude nju, još od kapiju počne da vika: ,, Lele, ma zašto si pa s’g idete, nemam ’leb, danaske nesam mesila’’! Ono ti odma’ presedne doodak. Skoro si sas jednu sestru sedo’ u fiću, pa pravac u Barje. Al’ si znamo znanje. Ponesomo si mi ’leb, pogaču, sirenje, ovge za banicu, voće, povrće, kavu i šiker, ponesomo i za nju svašta. Zadnji put, neje bilo skoro, otidomo mi, al’ se nesmo najavile, jel nemaju ni telefon. Au, kad ni vide odozgor od basamaci, što mož’ poče da vika: ,,Ma pa li idete, ’leb si nemam! ’’ Podviknu i ja na tetku: ,, More bre tetko, kuj te pa pituje za ’leba! Danaske će si jedemo banicu i pogaču. Došle smo da se vidimo, znas da od naj rod još teb’ imamo i neje sve u ’leba’’. Smiri se ona malko, pa kad vide da istovarujemo vagon ’ranu, uozbilji se, zauze stav k’o zapovednik i poče da vika: ,, Aj, mori, pa kol’ko vi mislite da ostanete ovdeka, pa ste donele tol’ku ’ranu?’’ Reko voj’ nikol’ko. K noći će si idemo. Kad je takoj, nemoj da pravite banicu, ja ću si ispečem ’leb, a toj će turimo u ’ladnjak. Uzo’ ja od onoj testo njojno, nasuka sas sukaljku nekolko ovge, al’ ni to voj ne beše pravo. Turaj si što oćes u ’ladnjak, al’ salatu ne možeš, neje za tam’. Te mi lepo banicu i salatu doručkovamo, a ostade i puna panica sas banicu. S kompiri i s mleveno meso napravimo musaku al’ reče da smo mnogo krompiri turile. Izlezomo si mi u šljivar, al kad se vrnumo, tetka poče da vika: ,,pojede mačka banicu!’’ Mi k’o da nesmo ni čule. Opra’ ja sudovi, brknu’ u sudoperu za krpu, kad tamo, puna panica sas banicu, nepipnuta. Ne ’tedo ništa da kažem, samo si sas moju sestru pokupimo prnje, sedomo u fiću i reko’ na sestru: ,,ovaj si ga pa tetka pretera’’. Zasmejamo se obe i rekomo da ćemo za mesec dana pa da otidemo kod nju, opak je ona naša.

Izvini tetka za ovuj priču, al’ takoj si je sve, od reč do reč. Normal 0 21 false false false SR X-NONE X-NONE

BLOKADA MEDIJA NEKAD I SAD (ima li razlike)

mikac48 — Fri, 02 May 2014 18:17:27 +0200

Pisano za vreme rata, kada je bilo žestoko bombardovanje Niša i okoline.Niko iz medija nije smeo da ovo objavi. Vlast u Nišu bila je neka druga.

,,BELAJ'' će sigurno nastati ako Srpska pravoslavna crkva bude makar i nezvanično od vlasti priznata kao državna konfesija--prorekao je nekad MITAR TARABIĆ.

Lično nisam neki vernik,ali ni protivnik crkve u globalu. Poštujem one koji veruju u Boga,koji slave krsnu slavu ,posećuju crkvu,jer svako ima pravo na opredeljenje i način života koji sebi odabere. Ali danas je RAT! Pitam se da li preterujemo u idealizovanju pojedinih institucija ,u ovom slučaju crkve. Da li moramo da u ratu kada mnogi od nas jedva preživljavaju, u Nišu u jedinom parku napravljenom posle drugog svetskog rata pravimo crkvu? Da li to možda neko sebi podiže zadužbinu, iako to ničim nije zaslužio, pogotovo ne u ovom surovom vremenu. Odakle niškoj vladi gorivo, materijal , dnevnice, farbe za ogradu, da ista ne bi ,,ružila'' okolinu. Slažem se da ima donatora, što je veoma dobro,pa neka onda ne bude ni sporna gradnja crkve. Ali, pitam se odakle crkvi pravo da raspolaže pošiljkama iz humanitarne pomoći? Neko će verovatno reći da je poslato iz neke strane eparhije na adresu naše crkve.Lepo je to, ako bi se naša crkva našla kao dobar i pošten delilac te pomoći. Da li neko od njih zna da članovi nekih porodica ,koji su podneli zahteve za pomoć jer su im muške glave u ratu,a mnogi od njih su i poginuli, čekaju nekoliko meseci tu pomoć, koja se na kraju , ako je uopšte i dobiju, svede na 1.kg brašna, 400.grama makarona, špageta i mleka u prahu. Zašto se deo te pomoći pojavljuje na pijacama ? Odakle pojedinim popovima pravo da pakete koje dobiju najpre,, pretresu'' ,a onda telefonom pozivaju svoje vernike i prijatelje koji slave krsnu slavu,kod kojih isti svete vodu uz ,,debelu tarifu''.Znači li to,, ja tebi-- ti meni''. I to bi verujem bilo u redu da je bar jedan od ukućana tih vernika mobilisan. Na sreću znala sam i ljude koji su odbili tu pomoć, jer niko od ukućana nije bio u ratu. Zašto se niška vlada nije, umesto gradnje crkve pobrinula da za potrebe porodilišta nabavi inkubator za bebe, kako majka koja se porađa ne ide za Beograd i time ugrožava i svoj i život svoje nedonešene bebe.ZAŠTO? Neznam kako je to zakonom rešeno, ali ako su popovi tolike patriote,da li je neko od njih, ili njihovih ukućana , otišao u rat ,ili oni na ovakav način brane svoju domovinu? Možda je brane time što imaju određene tarife za krštenja, venčanja, sahrane, što su u pravoslavlju svete tajne ,koje se ne smeju naplaćivati. Ili je i u pravoslavlju možda donešeno novo pravilo da se u crkvi čuči, čak i leži, kao što je običaj u Islamu. Izgleda, da je njihovo glavno geslo kada nekoga sahranjuju, kažu da Bog uzima samo najbolje. Možda su tu jedino u pravu !!!!!!!!!!

KUD SAD DA SE DENEM?

mikac48 — Fri, 07 Feb 2014 17:49:32 +0100

Ne znam koga ja da pitam, ne mogu da više skitam.

Od jedne do druge boje, al' fotelje nema moje.

Da li je sad pravo levo, il' je možda pravo desno.

Kako god da sad odlučim, nekako mi svuda tesno.

Što su gadne ove stvari, kad te narod zanemari.

Svi su redom zapamtili šta smo im sve obećali.

Izmiđljaju priče razne, rešili baš da nas kazne.

I ne vidi naše muke, svako od nas diže ruke.

Tranzicija uze žrtve, firme postadoše mrtve.

Mi ih tako ocenismo i lepo ih iništismo.

Za uslugu što dobismo potomke sve odomismo.

Ne može nam ništa niko. Hvala tebi, Ameriko.

A radnici što ne rade, šta ih briga, nek' odmore.

Baš su dosta izgradili, to su vredni ljudi bili.

Pa i mladi što ne rade, oni znaju rad ubija omladinu.

Podignuti po pet grama nije teško. Lepo im je, nema zašto ni da brinu.

Baš sam prešao skroz na drugo, što me mučiš moja tugo?

Što razmišljam o drugima, ne o crnim izborima.

Gde ću, šta ću, svi me znaju. Za moj problem i ne haju.

Nemam nigde da se skrasim, stranku ću skroz da ugasim.

Već u glavi problem imam, ni savete sad ne primam.

Ni sam ne znam kol'ko koštam, postao sam kao voštan.

Idem kao lujka neka, od čoveka do čoveka.

Molim, kumim, klečim, ječim, al' svi kažu da se lečim.

To ti je od silnih para. Nikad nisi imao dara.

Prodavao redom sve si, ogromni su tvoji gresi.

Stigle su te kletve razne, čekaju te Božje kazne.

Ti za meru nisi znao, jedino si stalno krao.

E, sad hoćeš glas bedaka. Nema više tih ludaka.

Mućnuli su glavom malo, do nikog im nije stalo.

Tek za tebe, glavo luda, što sam ne znaš gde i kuda.

Vrati tuđe, proklet bio, sve si ljude ojadio.

Nama, meni, sve to smeta. Svako nas i baš kleveta.

Vide ne TV-u svašta, ponekom proradi mašta.

Pripišu nam sve, dodaju, čak i novine cepaju,

jer sve pišu te novine, kakve bile trgovine.

Ne bi morali da znaju, al' naši nas svi odaju.

Pokažete jednom samo, odmah deset nadrljamo.

Svi smo u to povezani, al' došli nam crni dani.

Ljude smo sve ojadili, bez posla ih ostavili.

Šta da radim, gde ću sada? Cenzusu se tek ne nadam.

Kome reći da ne lažem kad nikako da dokažem?

I baš ne znam gde ću, šta ću, pare mi se ne vraćaju,

jer mnogo su lako došle, kad bi samo ljudi znali redom bi me svi seckali.

I ŠTA SAD?

mikac48 — Sat, 25 Jan 2014 20:26:29 +0100

I ŠTA SAD?

Već preživesmo januar. A toliko su nas plašili, te najgori, te najduži, te biće nam mnogo teško, te sve će poskupeti! Kad ono ništa od toga. Januar, kao i decembar, kao što će biti i naredni meseci. Od Svetog Nikole, Nove Godine, Božića, do Svetog Jovana, Svetog Save, ništa nam se loše nije desilo. Naprotiv. Mislim da je jedino jedna dobra većina dobila na gabaritnost, izazvan prevelikom dozom hrane i pića. A za to su naravno bile krive velike trgovine koje su prodale sve i svašta jer ''narod nije imao para'', a u redovima za plaćanje čekalo se po nekoliko sati. Toliko i o našem siromaštvu.

U međuvremenu uredno su nam stizali računi, uobičajeno u prvoj polovini meseca. E, tu već nastaje problem. Mnogima su neopravdano previsoki računi,(mislim na struju) verovatno od onih koji su čitali brojila jer su očigledno videli duplo, ali neće dopiti zbog toga ni ukor jer su svi oni njihovi. A šta je nama preostalo? Ja uvek razmišljam samo u svoje ime, jer znam da niko više ne sluša drugoga, niti mu veruje. A i zašto bi? Svako od nas ima bar televizor, a bogami dobra većina i računar, pa smatra da sam može sebi da odabere sve ono o če,u će da razmišlja ili ne. Može gledati televizor ili čitati novine, krstiti se, plakati, čuditi, ili oduševljavati, svejedno izbor je veliki. Za muški rod mislim da je mnogo veći izbor. Ako prelistavaju novine na netu mogu se nagledati do mile volje, golih guza, ogromnih grudi, usta do ušiju, golih nogu, raznih istrtenih poza, raširenih nogu, pocepanih tangi, a i nekih skroz golih žena. E, sad, zbog tih takvih gologuzastih individua-STARLETA i PEVAČICA- 90% starijih muškaraca non-stop napada svoje babe, a i tuđe mlađe jer se da ''prostite'' napalili, pa sve misle da im babe teraju ina, a da su oni i dalje u formi. Stalno sam u kontaktu sa svojom generacijom i planiramo da registrujemo društvo čije bi ime bilo ''Ua starci''. Uz dužno poštovanje izuzecima koji ne pripadaju ovde, i kojima se izvinjavam, društvo bi imalo i svoj STATUT sa jasnim odredbama i uslovima. Odredbe i uslove dede bi morali da poštuju, a prvi uslov bi bio da baba hoće dobrovoljnoi bez svađe da pristane, a da se pritom ne okrivi za dedin neuspeh ''ako ga bude''.

Pesma o Semču

mikac48 — Fri, 03 Jan 2014 19:33:44 +0100

Pesma o Semču

Pita me neko nedavno iz kog sam kraja,

Pa i sam poce redom mesta da mi nabraja.

Rekoh mu: stani, sve to nista ne znaci meni,

Ne moze nista da rodni kraj mi zameni.

Da li ti znas centar sveta gde je,

Tu stoji Semce moje i sunce ga ceo dan greje.

I Semce se zaista nalazi tamo gde treba,

I tu najtoplije sunce uvek sija sa neba

Jer kada se ujutru pojavi iza Suve planine

Mislim da nigde nema toliko topline.

Znas lid a i rec Semce znaci izvor zivota,

U njemu se oduvek radjala samo sreca i lepota.

A danas je u Semcu druzina sto ostavila je selo,

Ja verujem da su uvek u selu i dusom i telom,

Verujem da misle o Semcu svakoga dana i noci,

I da je nekome tesko kad nema kome doci.

Zato nam je ovo druzenje vazno i drago

Jer mi smo jedni drugima dovoljno blago.

I prisetite se kad je ranije dolazila subota ili nedelja,

Kada se ostavljali plugovi, zetva,razboj ili kudelja,

Pa cim sunce pokusa da tiho iza Dragovskog brda zadje,

Staro i mlado kad pohita da na igranku izadje,

E onda lepseg sela na celom svetu ne bude

i to je vrlina sto uvek je krasila sve ove ljude.

Svi su tad znali da odmore se uz muziku i pesme

A mnogi od njih su po stotinu puta dolazili do cesme,

Ne bi li jos jednom sreli osobu voljenu i dragu

i odatle poneli najlepsu vodu na kucnom pragu.

A pored cesme Semacka reka mnoge tajne je krila

I Kicina zadruga za starije saborno mesto je bila.

Mozda bi mi trebala verujte, vecnost cela,

Da opisem svu lepotu naseg rodnog sela,

Sto ispod planine Suve u kotlini prkosno stoji

Pomalo nesrecno jer vec se nestanka boji,

Jer zub vremena polako danak svoj uzima,

Vide se prazne kuce i nazalost, sve nas manje ima.

Volela bih da gresim, da varam se jako,

Ali odavno sam ovde bila i zaista je tako.

Ne mogu da verujem pa polako nestaje ona lepota,

Da zatvaraju se kuce, da ruse se ograde, da nema plota.

Nedaj se selo moje, imas jos snage i moci,

Ovde su koreni nasi, i mi cemo ponovo doci.

Posveceno generaciji 1948. god. Povodom proslave 50 godina od polaska u prvi razred

I pocetku opismenjavanja

Maj 2006

Milunka Velickovic rodj. Petrovic

Čestitamo

mikac48 — Fri, 03 Jan 2014 19:29:05 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.