Muvamba

Znam, Majo, znam

, 04 2014 22:17:16 +0100

Znam, treba da stavljam interpunkcijske znake

i da stižem na vreme,

al’ nisam siguran da se devojčice zaljubljuju u dečake

jer im ne prave probleme.

Znam i da treba da ti pričam sporije

i kad izgaram od želje da što pre ti kažem nešto.

Čemu šaputati maštanja i ludorije

Ako ih ne odšapućem vešto?

Znam da me je teško voleti

inače bi me voleo svako.

I brine me kako te sačuvati,

znam da tebe voleti je užasno lako.

Želim ti…

, 04 2014 22:16:01 +0100

Želim ti više no sto bi želeti se smelo,

sve sa mnom u paketu,

više, mnogo više no što ikom bih poželeo-

ljubav, najveću na svetu.

Pelene, marame, školske torbe i vunene čarape,

bolove rađanja, vaspitavanja, mlečne zube i staračke proteze,

i godine, godine, godine trajanja

u kojim ti se obrazi u mojim grudima gnezde.

Želim ti sva sunca, snegove, kiše,

tri po tri hiljade metara iznad neba!

Želim ti želim, želim najviše-

Da tu sam, kraj te, kad god ti trebam.

Zaljubljen

, 04 2014 22:15:43 +0100

Kažu mi često- uči za školu nešto

Uči da bi postao neko,

A ja to sve izbegavam vešto

Jer sad mi je škola kao mesec daleko.

Pa me zbog toga ogovaraju

Kažu, taj samo cunja,

nikad nije kući

i ništa pod milim bogom,

Ništa ne uči

I treba ga u takvom životu sprečiti

Inače od njega ništa ne posta

Samo jedan zanesenjak večiti

Iza kog ništa ne osta’.

Al’ briga me, svima sve to praštam i živim u svom fazonu

Nek’ pričaju da vežbam da postanem lenj

Ja znam da sve to vreme maštam i učim najtežu školu-

Učim kako je kad si zaljubljen.

Udvoje

, 04 2014 22:14:02 +0100

Ivericom noći obmotaću ti oči

i na svetlucanju znoja i soli

odvešcu te tamo gde smo goli,

čisti,

nesmanjeni,

srećni.

U tren gde smo večni.

Koračaćemo prstima po krstima

stazama koje jedine stvarno postoje.

Koračaćemo udvoje,

umorni,

prljavi,

željni,

po tebi… Po meni…

To su moje priče

, 04 2014 22:12:57 +0100

Ispisani, išarani listovi se vrte,

bacaju linije u pokret,

isplivavaju tvog lica crte

i devojčice osmeh.

Po tim stranama su bajke

i mnoge princeze

koje spasavaju nedostojni

da im se u grudima gnezde.

Tu junakinje sve

na tebe liče

jer to su moje pesme

i to su moje priče.

Tišina

, 04 2014 22:12:54 +0100

Tišina,

tiša i od šapata.

Jeza,

nežnija od tvojih usana na mom uhu.

Dodir,

milovanja krila andjela

ne bi mogli

od tebe da me odvuku.

Snaga

gravitacije sveta,

mir

rečnih tokova svih

i osmeh

pobegao sa zvezda

ne zaslužuju

više od tebe moj stih.

Ljubeći tebe,

Ljubim sebe sama.

Ljubeći tebe,

ljubim sreću svu.

Ispunjavaš me

u meni sveobuhvatna, stalna,

ispunjavaš me

na javi i u snu.

Sviće

, 04 2014 22:11:33 +0100

Žrvanj krkotavo mrvi,

okreću ga ustreptale vode,

vodenični mačak spava,

zrna po kamenju brode.

Vodeničar je večeras kući,

po oblacima lovi mašte sene,

vodenica, cirkus putujući-

predstava samo za mene.

Krila koja nosi vir

mleće me postojano,

noćnika, povetarca pir

rasturiće me lagano.

Kad zraci jutra zakukuriču,

sunce raširi šape,

svi će se protegnuti jutru-

mi više nećemo biti tu.

Doskora, sa mišima,

dok je mazno mrak preo,

medju vrećama i svećama obožavao sam je,

deo po deo.

Teško spavam

, 04 2014 22:11:15 +0100

Noćima teško spavam.

Tajnu jednu ne znam,

puna mi oblaka glava,

ali bez sunca, meseca, zvezda?

I ne znam gde su se skrili

niti gde da ih tražim.

Prostranstva nebesa celih

bez njih mi nemaju draži.

I kao da nema dana

I kao da nema noći,

u mojoj glavi je tama

kada god zatvorim oči.

I ne bih znao šta sa sobom,

usamljen bih bio

slučajno jedan osmeh

da nisam uhvatio.

Najednom, sve se promenilo

i sa svime i ja.

U meni sve je ustreptalo, poletelo

i pocelo da sja.

I dalje teško spavam. Čekaj…

U tome problem da nije?

Možda mesec, sunce i zvezde

ona u osmehu krije?

Nje da nije

, 04 2014 22:01:18 +0100

Da nije nje,

ne bih umeo,

ne bih znao da ne znam gde prestaje,

gde prestajem.

Da nije nje,

ne bih težio,

ne bih želeo da ne želim da budem sam,

da bude sama.

Da nije nje,

osmesi ne bi isplivavali iz talasa mojih bora.

Da nije nje,

zime bi mi bile i proleća, i leta, i jeseni.

Da nije nje,

ni mene ovakvog ne bi bilo;

nas da nije

svet bi nemo stajao

iščekujući nas.

Nje da nije…

Nisi ti, draga, laka

, 04 2014 22:00:21 +0100

Nisi ti, draga, laka,

nego ja kraj tebe umem da letim,

narastu mi krila usred koraka

u trenu kad te se setim.

Znam u tvojim očima strah

u trenu kada se javi,

nisi ti laka kad daš se odmah,

nego je trenutak pravi,

na šta pitanje tvoje-

da li je rano sebe mi dati.

Jedino pravo pitanje je

da li ćes me prepoznati.

I čemu brige tvoje

kada sebe mi daješ?

Oči moje tvojih snova su boje,

zar ih ne prepoznaješ?

I nije ni bitno više

šta li će biti sa nama.

Da bili jedno telo smo što zajedno diše

znaš, to si htela i sama.