http://mini95.blog.rs/blog/mini95 <p>&nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; Дуго, заиста дуго, покушавала сам да водим дневник... Није ишло никако, сам склоп реченица био је чудан и прост, самог смисла није било нигде. А желела сам да опишем догађаје баш онако како сам их доживела. Тада сам скапирала да не треба да описујем догађаје, њих ћу свакако заборавити кад тад - требало је само описати доживљај који су оне проузроковале. То је нешто што се памти, зар не?</p><p>&nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; Шта ја осећам? Није ли то једно од најтежих питања које можеш поставити особи која је наклоњена стварању? Одговор је прост. <em>Све</em>. Не може тако... Идемо поново.</p><p>&nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; Сетим се задње ствари која ми се десила и не спомињем је, никако не наводим о чему се ради. Али размишлјам, да ли сам љута? Љута, никако. Не знам шта осећам, мада... Можда. Не, то је ипак конфузно сувише. Срећа се меша са болом, прелази у лјубав, или је то ипак страх? Некако покушава храбро да се пробије свуда и онда се кукавички сакрије пред питањем. Примећујем шта јој фали да настави, једна мала ситница, само мрвица... Снага. Нема је. Нигде никако... Онда схватим и буде ми јасно све.</p><p>&nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp;Умор. Несавладив, опијајућ, истрајан. Скрива вољу, гура напред мрскост. речи и осећања се мешају, све губи смисао и врти се у круг. Сама једна нит мојих мисли, излетела из неуморног торнада који тутња без престанка, лута и покушава да се пробије.</p><p>&nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; Не... И даље јој не успева. Изгледа да ће то ипак и само остати још један покушај дневника, једне луталице...&nbsp;</p> http://mini95.blog.rs/blog/mini95/generalna/2014/01/26/pokusaj-dnevnika-jedne-misli-lutalice... , 26 2014 15:40:31 +0100 <span style="line-height: 18px; font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif; color: #37404e">Умели су они да ми кажу и историју и будућност, шта мислим и шта осећам, ко сам и зашто сам, све моје грешке и неуспехе, а поготово слабости... Али увек ме бунила једна чињеница - Никада ми нису умели објаснити како је то њихова ствар?</span> http://mini95.blog.rs/blog/mini95/nit-mojih-misli/2014/01/06/oni , 06 2014 19:51:21 +0100 <span style="line-height: 18px; font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif; color: #37404e">Нашла се, поново, особа спремна да да све, преда се у потпуности... И нашао се, поново, понос спреман да је спречи и спаси... Или можда само саплете?&nbsp;</span><em class="_4-k1 img sp_8co514 sx_5517d8" style="vertical-align: -3px; background-image: url('https://fbstatic-a.akamaihd.net/rsrc.php/v2/yG/r/hegaDc54WLZ.png'); background-size: auto; display: inline-block; height: 16px; width: 16px; color: #37404e; font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif; line-height: 18px; background-position: 0px -3855px; background-repeat: no-repeat no-repeat"></em> http://mini95.blog.rs/blog/mini95/nit-mojih-misli/2014/01/06/ponos , 06 2014 19:50:55 +0100 <p><span style="line-height: 18px; font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif">Није умела она ни да лаже, ни да говори истину. Умела је само да прича. Причала је приче о животу и смрти, љубави и мржњи, искушењи</span><span style="line-height: 18px; font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif">ма и пороцима... О причању и причама... Волели су они да је слушају, занешену и сањиву. Мада... Никада је нису за</span><span style="line-height: 18px; font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif">иста чули.</span>&nbsp;</p> http://mini95.blog.rs/blog/mini95/generalna/2014/01/06/uvod-jos-jedne-price... , 06 2014 19:42:18 +0100