KristinaR
http://kristina5.blog.rs/blog/kristina5
<p>Volim da pišem priče.Sve priče koje napišem objaviću na moj blog.Ako vam se ne sviđaju,ne morate da ih čitate. ;)</p>
kristina52026-08-20T22:10:19ZDosadni kišni dan.
http://kristina5.blog.rs/blog/kristina5/generalna/2014/01/24/dosadni-kisni-dan.
<p class="MsoNormal">Dosadni kišni dan.Pljušti,grmi,nestaje struja svaki čas.Dan
nije za ništa,sem za ležanje I uživanje u kapima kiše.Neko mora da radi,neko
može da uživa,a neko ima trening.Ili je bar trebao da ima!Kroz ulice se ništa
ne vidi,kiša lije,a ja sam odlučila otići na trening.Dobro se obukla za
kišu.Sjela u taxi i zaputila se prema sportskoj dvorani.Izlazim iz
taksija,mrak,ništa se ne vidi,baš ništa.Zamolila sam gospodina u taksi da mi
osvijetli sa svijetlima na autu,i uradio je.Penjem se uz stepenice,vidi se samo
ono malo što mi je gospodin iz taksija osvijetlio.Odlazi taxi,mrkli
mrak.Pokušavam da otvorim vrata,ali vidim zaključana su.U dvorani nema
svijetla.Niđe nikog,samo ja stojim na kišu.Nekako sam pokušala da siđem iako
nisam viđela ništa.Nisam znala da li imam trening,ili ne.?Uzela sam telefon,i
pozvala trenera.Kao što sam i očekivala,nema treninga.Toliko ljuta što je sve
obavijesio,samo mene NE.Zvala sam mamu da izađe do tržnog centra jer živim
blizu njega,da mi plati taxi,jer nisam imala više para kod sebe.Ali mama nije
mogla da dođe jer se kroz naše ulice tek ništa nije viđelo!Nekako je uspjela
doći po mene,i platila mi taxi.Toliko sam ljuta na sebe,jer sam krenula na
trening.Da ne bih iznevjerila trenera,zato sam i otišla! Sada sjedim kući,u
mraku,čekam struju da dođe...Od sada,svaki put kada bude padala kiša,neću ići
na trening,i praviti sebe budalom!</p>Generalna2014-01-24T20:52:38Zkristina5...
http://kristina5.blog.rs/blog/kristina5/generalna/2014/01/18/...
Kažu da je ljubav lijepa,samo trebaš naći pravu osobu sa kojom ćeš podijeliti ljubav.Meni to nije baš ''samo''.Kada god se zaljubim to bude osoba koju ne mogu imati.Ili je mnogo stariji,ili ima curu...Ali navikla sam na to.Još sam mlada,cijeli život je ispred mene.Treba da proživimo život najbolje što možemo.Da živimo svaki dan kao da je posljednji.Uživamo,putujemo,vremenom se možda i zaljubimo. <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-wink.gif" border="0" alt="Wink" title="Wink" /> Trebamo da čuvamo prave prijatelje,jer danas se pravi prijatelj jedva može naći,rijetko..Znam da svako ima problema al' eto ''Ma pusti probleme nek' đavo ih nosi''.Razmislite prije nego što donesete neku odluku,da li je ispravna,i ako u tom trenutku budete sretni nemojte posle da se kajete.Uživajte sa ljudima koje volite,i onima koji vole vas.Ne obazirite se na ružne komentare nebitnih osoba.Niko nema savršen život,ali uživa u njemu i zato ga napravi savršenim. <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-kiss.gif" border="0" alt="Kiss" title="Kiss" />Generalna2014-01-18T20:57:14Zkristina5Iskrenošću možda nećeš dobiti hiljadu prijatelja, ali ćeš sigurno dobiti onog pravog.
http://kristina5.blog.rs/blog/kristina5/generalna/2014/01/12/iskrenoscu-mozda-neces-dobiti-hiljadu-prijatelja-ali-ces-sigurno-dobiti-onog-pravog.
<p class="MsoNormal">Najbolja drugarica? Ne ona je moja sestra.Ćao.Zovem se
Kristina,moja najbolja drugacrica se zove Sara.Znamo se od kad smo se
rodile.Isto smo godište,idemo u 2. Razred srednje škole.Svaki dan se družimo,i
živimo jedna ispod druge u stanu.Nemamo dečka.Idemo u srednju Gimnaziju.Super
smo se slagale,svako veče izlazile.Jedna cura iz razreda pravila je
party.Pozvala je sve iz razreda,ustvari skoro cijelu školu.Odlučile smo
otići.Bilo je baš zgodnih momaka.Za oko mi je zapao jedan dečko,zvao se
Marcus.Bio je iz Italije ali preselio se kod nas kada je bio mali,pa sada zna
naš jezik.On je bio savršen!Prišao je do mene i Sare,i pričale smo sa
njim.Zaljubila sam se u njega,bila sam na sedmom nebu.Družile smo se sa njim
dok nije došlo vrijeme da idemo kući.Bilo je kasno,i bile smo preumorne pa Sari
nisam rekla da mi se sviđa,jedva sam gledala na oči.Sutradan kada sam zvala
Saru da dođe kod mene htjela sam da popričamo o Marcusu.Mislila sam da je on
predobar dečko.Sara je sva sretna došla kod mene i rekla mi je kako se zaljubila
u Marcusa i da su se dopisivali cijelu noć,takođe da je pitao da izađu.Htjela
sam da propadnem u zemlju.Ipak nisam joj rekla da mi se sviđa.Slušala sam nju
kako je pričala o njemu,iznutra sam gorela!Počeli su da izlaze,da se
zabavljaju.Bili su savršen par.Došao je zimski raspust,i Sara je otišla kod
babe i đeda na planinu.Ja sam bila kući,nisam izlazila.Predveče sam bila
gladna,htjela sam praviti palačinke.Super,jer mi roditelji nisu kod kuće,samo
ja i moja sestra Marijana.Oišla sam kupiti potrebne stvari,ali onda sam naišla
na nešto šokantno.Vidjela sam Marcusa sa drugom curom kako se ljubi.Odmah sam
zvala Saru.Njena reakcija,nisam mogla da vjerujem.Počela je da se dere na
mene,da sam najgora drugarica,da želim da rastavim Marcusa i nju jer se on meni
sviđa,da joj više nisam najbolja drugarica.Svašta mi je pričala.Nisam mogla da
vjerujem.Nakon toliko godina prijateljstva ona je pomislila da bih joj tako
nešto uradila.Iznervirana sam otišla do Marcusa,i rekla sam mu da kaže Sari da
je vara,ali on je rekao da će reći Sari da sam mu se upucavala.Došlo mi je da
se ubijem.Sara je došla kući nakon par dana.Zvala sam je nije htjela da se
javi.Napisala mi je poruku: ,,Naše prijateljstvo je gotovo''.Plakala sam dan i
noć.Sestra me tješila,i nekako sam se uspjela smiriti.Par sati kasnije neko je
kucao na vrata.Moji su otvorili,jer sam ja bila u sobi.Sara je ušla u moju sobu
plačući.Molila me da joj oprostim,govorila je kako je bila glupa što mi nije
povjerovala za Marcusa,rekla je da ga je vidjela sa curom kako se ljubi.Bila
sam jako sretna što je vidjela da je nisam lagala,ali ljuta na njega što je
tako povrijedio.Oprostila sam joj.Ipak 16.godina prijateljstva,to je
mnogo.Otišle smo u kafić na sok,i posle u restoran na večeru kako bi joj
pomogla da ga zaboravi.Tada sam joj rekla da sam bila zaljubljena u njega,ali
nisam joj ništa govorila jer sam vidjela koliko su savršen par,i toliko sam
željela da budu zajedno.Ona me zagrlila i rekla je da bi to samo prava
prijateljica uradila.Marcusa smo izbjegavale,nismo ni jedna ni druga imale
kontakt sa njim.Sari je bilo žao što mi nije vjerovala,ali rekla sam joj da
sada nije bitno,već da treba misliti o budućnosti.</p>Generalna2014-01-12T22:24:56Zkristina5