Београдски балови у 19. веку

, 30 2014 11:45:20 +0100

Први балови о којима су писале новине

Први наши балови били су сасвим обични, једноставни и безначајни, за собом нису остављали дубљи траг, те стога нису ни бележени. Тек доласком енглеског пуковника Хоџеса за конзула у Београду, почели су се износити на јавност и објављивати први дипломатски, дворски и општински балови.

Тако су, на пример, Србске новине, 0д 29. јануара 1838. године, донеле белешку да је британски генерални конзул у Београду, пуковник Хоџес, у част свога унапређења за генералног конзула, које је добио пред крај 1897. године, давао ручак у свом стану (на спрату Тобџијске касарне), а увече бал, на који су били позвани кнез Милош, сви чиновници кнежеви у Београду и више одличних грађана са својим породицама.

Хроничар онога доба овако је завршио у Србским новинама извештај са тога бала:

„Игре су различне игране. И сам Књаз почествовао је играњем кор, поведши Сербско коло, које књажевско расположеније велику је радост међу присуствујућима проузроковало...“

После девет дана, кнез је похитао да се одужи Хоџесу, и Србске новине донеле су белешку „да је на дан 6. фебруара 1838, у част производства Краљевско-британског конзула у Србији, г. полковника Хоџеса на степен генералног конзула, књаз дао великољепни обед и бал. На ручку су били Хоџес са госпођом, господар Јеврем са гђом Томанијом, Митрополит Петар и више кнежевских чиновника. Увечер био је бал у Дворцу књажевом, на ком се ноћ у игри и весељу пријатно прекратила...“

Позвани сенатор из Новог Сада, Хаџић са госпођом није дошао на бал. Извинио се својом болешћу.

Далеко би нас одвело ако бисмо почели ређати све старе дворске, дипломатске и општинске балове. Стога ћемо се морати да задовољимо само кратком ревијом значајних балова, који имају своје нарочите интересантности. Тако је, на пример, вредно поменути онај први јавни бал који је приредио кнез Михаило, 1841. године, у оној згради старог Министарства финансија, која је првобитно била намењена за дворац синовима кнеза Милоша, Бег-Милану и Бег-Михаилу.

„На тај величанствени бал били су позвани, поред наших великодостојника, још и генерали из Панчева и Митровице, командирендери из Варадина и Темишвара, и многа друга господа из прека. Поред наше банде свирала је и војничка, панчевачка и митровачка банда, све наше арије и игре, које су преписане од нашег капелмајстора Шлезингера. Тамо смо имали прилике први пут да видимо пенушеће се вино, шампањер, и многа друга страна вина. Тада смо први пут видели да гору по свећњацима и полилејима, у сали и собама, миликерцен свеће, које нису нађене ни у једном дућану у Београду, већ су наручене из Беча...“

За владе кнеза Александра Карађорђевића такође су приређивани балови на двору. Часопис Шумадинка, који је излазио под уредништвом Љубе Ненадовића, у свом 8. броју од 20. фебруара 1850. године, донео је овакву белешку:

„У прошлу недељу давао је књаз последњи бал од ови фашанки, на коју су имали част панчевачки и земунски генерали позвани бити, гди су такође с многим официрима и присуствовали. Они су били весели и играли су све србске игре, и мило нам је било видети, да аустријски генерали једанпут бар играју онако како им Срби свирају. Весеље је трајало до 3 сата после поноћи. Том приликом је војена банда под управом г. Шлезингера показала своју вештину с више нови састављени предмета...“

Наставиће се

текст преузет са нета

Аутор: Димитрије Ц. Ђорђевић

Свет у боји

Београдски балови у 19. веку

Први балови о којима су писале новине