Nedostajes

jelenamrvica — Sat, 01 Feb 2014 17:13:50 +0100

Nedostajes…..Brzo je proslo sve ali ja I dalje mastam o trenutku prave ljubavi koja ce svojim krilma preneti me na lagane oblake svoje toplote….Ali snovi su masta koja obuzima nasu dusu u teskim trenutcima nase patnje…Ma da li to zavaravamo sebe ili one oko sebe…Mastala sam mnogo puta ali sada vidim da po nekada cak I masta moze dospeti u stvarnost nasih iluzija…Moja vecita iluzija ljubav…Da li je uopste ima…Koracala sam laganim koracima dubinom svoje duse kroz taj suncani ali sumorni grad….Nisam se osvrtala na opaske drugih koji bi usamljenoj osobii kao meni mozda I prijale…Sve do trena kada nisam digla glavu malo dalje od asfalta…Ugledala sam oci koje su me poput amorovih strela pogodile pravo u srz moje samoce….Tada sam znala da ljubav na prvi pogled mozda I postoji da to nije jos jedna od frustracija ljudi izgubljenih u svojoj nemoci voljenja…Kao sto sam bila I ja…Nisi mi morao nista reci….Dovoljno je bilo sto si me prostrelio pogledom….Ali sta dalje…Kako koracati ka tebi…Kako pobediti strah I srusiti zid koji je godinama gradjen razocarenjem bivsih ljubavi…Hvala im na tome….Hvala tebi na tebi….Ne shvataj sve tako pogresno nego udji u srz moje boli…To je bila kljucna rec koja me vodila tih dana….

Bojim se da suvisna samoca koja protice mojim venama moze dovesti do totalnog razocarenja moje individue…Zelela sam oduvek da napisem ovako nesto a da mu ni sama ne znam pentu…Da volim te to ti mogu reci ali se bojim smeha…Tog smeha sa tvojih usana koji me cini tako srecnom a ujedno me spusti do samoga dna…Po nekada ni ne nerazumem svoje reci ali razumem osecaje koje zelim izraziti kroz njih…Trebas mi sada a isto tako znam da I ja tebi trebam…Ne znamo se dugo ali se osecamo…Osecamo I vidimo sve kroz taj sjaj ociju koji u nama budi novu nadu..Tu si negde uvek ali si mi ipak daleko…Bojim se da te potrazim…Da ti bilo sta kazem…Ne znam te to me ipak najvise odvaja od osecanja prema tebi koja mi se radjaju iz dana u dan sve vise…..Da I to je moguce d ate volim I da se srecna pored tebe budim…Tvoj mi osmeh radja novu nada za lepsim osecajem zivljenja zivota….Lepo mi je…Zaista divno vece…Tvoj zagrljaj me cini jacom nego sto sam to ikada bila…Prvo si me iznervirao jer se stidis I ne ljubis me a znam da ti je stalo a nakon toga si mi pruzio tako lepo zadovoljstvo da nisam bila sigurna da li sam na zemlji ili na nebu…

1.Maj-pocetak meseca koji u mom zivotu predstavlja posebnu radost…Mesec u kome sve cveta I zapocinje neki novi zivot…Mesec koji je I mene probudio I u kom sam se rodila…Jos iz davnina datira da je 1.Maj praznik rada, dan u kome uglavnom vecina populacije uziva u carima prirode a posebno mladje generacije koje I dan pre odlaze na kampovanja kako bi sa radoscu docekali praznik…Svih prethodnih godina ja sam postovala taj ustaljeni protocol ali sam ove resila da ga bojkotujem…Ti ne…Odlazis sa svojim drugovima u vikendicu na dan odmaora…Postujem odluku ali sam se u dubini duse nadala da me neces izostaviti…Nada je umrla ali ti ne zameram….

Ne zameram ti na stvarima koje su me nekada cinile srecnom.sada to sa tobom izgleda totalno drugacije…nije vise isto..nekako me trgao dah tvoje sebicnosti koja budi surovu realnost iz koje sam makar sa tobom htela da pobegnem…pocinjem da shvatam da mi je licnost poprilicno poljuljana .da uz tebe ja nisam svoja…zelja d ate imam uz sebe prelazi granice realnosti..samo jednim pogledom u dubinu plavetnila tvojih ociju osecam svojim telom nemir koji prelazi granice normale…tvoj dodir donosi nemir mome telu..samo jedan dah duz moje kicme dovodi do vrhunca uzivanja uz tebe…

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Plave oci

jelenamrvica — Sat, 01 Feb 2014 16:15:44 +0100

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Bojazljivo krecuci se ka njemu,glavom je bila u proslosti koja je za njih predstavljala malu kosnicu prepunu meda.Ugledavsi na proplanku, obasutom belim radama,njegovo svetlo lice koje se poput pescane obale lagano stapalo sa njegovim plavim ocima poput mora,lagano je potrcala ka pucini njegove duse neznavsi da li ce tamo moci da se izbori sa uzburkanim talasima ili ce se zauvek izgubiti u njima.Sto je bila bliza mogla je videti svoj odraz u njegovim ocima.Rasirio je ruke ka njoj I docekao je neznim zagrljajem.Lagano naslonivsi obraz o njen priblizio je svoje usne ka njenom uhu I izgovorio:

“Ovo sam godinama cekao!”

Malo zbunjena prvenstveno zbog susreta kom se nije nadala,jos je vise bila oduzeta recenicom koju je on izgovorio.

On je bio vise zargonski receno frajer,playboy u drustvu,blazen medju zenama.Visok,razbacanih grudi,jakih ruku,cvrstih butina,pravi sportski tip sa nebeski plavim ocima mamio je uzdah svake zene,a ponajmanje bi zaobisao I mladu povucenu studentkinju okruzenu muskim drustvom,slobodnog duha prema prijateljima ali prema sonjama zeljnih provoda na jedno vece previse neprijateljski nastrojena.On je bio san mladih devojaka zeljnih provoda,I kao takav uzimao je uvek sto mu je zivot pruzao,ali ona je videla da njegova spoljna lepota vodi ka njegovoj unutrasnjoj nestabilnosti I ne ispunjenoscu.Osetila je da njegova dusa pati.Ali uvek se drzala po strani,nije zelela biti nametljiva ali on je bas za tim I zudeo,svaki put kada bi je sreo na tren bi se pogledali a zatim brzinom svetlosti ona bi svoj pogled spustila ka zemlji.Osetio je da neka mala zagonetka postoji u njoj I prosto je morao resiti,kako zbog svoje zelje tako mu je I drustvo nametalo.

Ipak su se nakon toliko godina sreli I pozeleo se setiti svega,ali se ona plasila rasplamsavanja starih uzavrelih strasti koje bi pokrenule lavinu svega sto je duboko u sebi zakopala.on je bio njena iluzija ,alio pet I jedan deo stvarnosti koji je u jednom trenutku nestao u velu paucine kao malo zrnce prasine zavuceno tamo negde u uglu njenog zivota.

Voleo je nju potajno iako je bezao od toga ali mu je ponovan pogled u njene krupne crne oci otvorio vrata duboke pecine osecanja koja su u njemu utonula u duboki san.tada je shvatio da jos nije gotovo,da se vampir ljubavi ponovo vratio da posisa jos ono malo zivota u njima.iako razdvojeni godinama cuvali su u sebi tu okrutnu tajnu koja umesto da ih spoji ona ih je razdvajala.znali su ceo zivot da se vole ,ali da je sredina u kojoj su ziveli morala je da utice na njihovo razdvajanje…

Poceo je laganom uvertirom: “Da li se secas..”

Podigla je pogled sa sveze zelene trave I prepustila se laganom secanju.

Te susne godine kada je trava bila zeljna makar kapi kise ,zapoceta je jedna za neke prelepa a za neke jako tuzna saga o naizgled zabranjenoj ljubavi dvoje mladih koji nakon godina razdvojenosti krecu u novi zivot srecni sa potvrdjenom izrekom:

“Ako nekoga volis pusti ga da ode,ako ti se vrati to znaci da je prava ljubav.”