Moj mali kutak

Učenik i učitelj ( poučno )

Pitao je učenik učitelja: " Tako si mudar i uvek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš . Pomozi mi da i ja ostanem takav."

Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese jedan krompir i jednu providnu kesu.

" Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvredjenost, reče učitelj, uzmi jedan krompir pa sa jedne njegove strane napiši svoje ime, a sa druge ime čoveka sa kojim si se posvadjao, a onda stavi krompir u kesu."

" I to je sve? " upita učenik iznenadjeno.

" Ne, odgovori učitelj, potrebno je da uvek sa sobom nosiš tu kesu, i svaki put kada se osetiš uvredjeno da u nju staviš krompir. "

Učenik je pristao. Prošlo je neko vreme, kesa se punila krompirima i postala poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno stalno je nositi sa sobom. Uz to, krompiri koji su prvi stavljeni u kesu počeli su da se kvare. Neki su proklijali, a neki istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao: " Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Prvo kesa je suviše teška, a drugo krompir se pokvario. Predloži nešto drugo."

Ali, učitelj je odgovorio: " To isto dešava se i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrediš, u tvojoj duši se stvara težak kamen iako ti to odmah ne primećuješ. Zatim kamen postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, navike u karakter koji radja poroke koji zaudaraju. I na taj tovar lako bi zaboravili da nije suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom. Dao sam ti mogućnost da posmatraš ceo taj proces sa strane. Svaki put kada odlučiš da se uvrediš ili da nekome naneseš uvredu, razmisli da li ti je taj kamen potreban.

Vredi pročitati...

Prosto sam morala da napišem ovo što sam ja pročitale jer verovatno negde nekome može da pomogne. Slučajno sam na internetu pročitala ovaj tekst koji me je zaintrigirao i mislim da možda može da pomogne. Radi se o tome da je jedna žena imala rak žlezda i ona je se izlečila pomoću korena djumbira i meda. Evo i recepta jer možete ga negde zapisati i podeliti nekome kome je ne daj Bože potreban.

Djumbir i med ( protiv bilo koje vrste raka )

- 2 veća korena djumbira koja se očiste i izribaju na najsitnije delove uz pomoć električne seckalice. Zatim se tako usitnjen djumbir meša s pola kilograma meda. Med mora biti domaći. Tako napravljenu smesu sipati u teglice i konzumirati po kašiku 3 do 4 puta na dan. VAŽNO je koristiti plastičnu, drvenu ili keramičku kašičicu. Metalna NE.

Nadam se da će te pomoći nekome ako imaju sličnih problema....

Kućica iz bajke

Nije uzalud rečeno: " Moja kućica, moja slobodica "... Ja spadam u one ljude koji se najlepše osećaju u svom toplom domu i gde imaju svu slobodu ovog sveta.

Tako mi je jedno veče sinula ideja kakva bi izgledala moja kućica iz bajke. Često kao devojčica sam želela da je to veliki dvorac od čokolada, lizalica i bombona, možda kao iz bajke " Ivica i Marica ", onda kao tinejdžerka sam želela luskuznu kuću sa velikim bazenom u sred dnevnog boravka, a sad kao udata žena bila bih zadovoljna jednom malom drvenom brvnaricom daleko u planini. Možda poput ove...

Ta moja kuća nije ona luksuzna višespratna vila za stanovanje, već je mseto gde su moji najmiliji, mesto za koje me vežu lepe uspomene. Ta moja kuća ne bi bila kao kuća koje gledate u američkim filmovima, ne bi imala ni bazen, ni saunu, ne bi imala ni teretanu, ni ormar za cipele. U njoj bi bilo sve ono što meni treba, ono što mene čini srećnom. Ne treba mi ništa od tog luksuza dok su u njoj ljudi koje volim i koji me vole, koji me štite od raznih kiša i vetrova... Ne bi mi čak ni trebala ona velika plazma preko pola zida, jer bih imala mali kauč gde bih uz topao čaj mogla da uživam u dobroj knjizi ili časopisu...

Ljudi su izgubili osećaj za prave vrednosti. Prave po pet kuća, a moja baka je jednom davno rekla: " Šta će meni pet kuća, kad ne mogu živeti odjednom na svih pet mesta "... Možda moja kuća nije kao ova na slici ali ima sve ove vrednosti izrečene ovde. Mala je i puna topline i ljubavi. Mislim da čak ta ljubav i sreća čine da se osećam kao da sam u bajci. Zato i jeste moja kućica prava mala riznica želja.....

ODRASTANJE...

Ne znam tačno kada ali prošlo me je mnogo toga. To se valjda zove odrsatanje, lagano kapiranje prirode i društva, zakona gravitacije i ostalih pizdarija. Naravno životnih...

Daleko sam od podvlačenja crte, tek tako došlo mi je jednog popodneva da napišem šta je to što me raduje. Uživanje unsitnim i malim zadovoljstvima. Putovanja na egzotične destinacije, mamina kuhinja, smejanje sa dragim ljudima, more, knjige, palačinke sa kremom, sarma, kinder jaje...

Radost stvaranja, vedrina uma, očekivanje nedoživljenog, razumevanje bez mnogo reči.

Knjige sa fenomenalnom poentom...

Ljudi sa poentom...

Kiša...

Razmišljam tako o izvorima smisla i istinske sreće... Sve više mislim o tome šta boji moje dane i hrani dušu, i shvatim da je sve što me raduje satkano od emocije.

Osećanja i treperenja u duši, jer sposobnost da osećamo je ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju, kažu....

Želja da strasno istražujemo život, predele i ljude, ali pojedine....

Kardiologija...tj ablacija....

Možda da nemam sličnih problema ne bih ni pokretala ovu temu. Za svojih 23 godine imala sam 3 ablacije srca. Ne toliko lep osećaj kad znaš da ti se milion cevčica nalazi u preponama i srcu... Ali dobro. Evo o čemu je reč.

Kateterska ablacija je kardiološka procedura koja se primenjuje u lečenju bolesnika sklonih poremećaju srčanog ritma koje nastaju kao posledica poremećaja sprovodjenja električnih impulsa kroz srčani mišić. U srce se uvodi specijalan kateter koji sagoreva deo srčanog mišića oko plućnih vena i na taj način sprečava prenošenje nepravilnih električnih imulsa kroz sprovodni sistem srca. Ablacija se najčešće primenjuje kod srčanih aritmija kao što su fibrilacija pretkomora, pretkomorski flater, supraventikularna tahikardija i WPW sindrom tj. Wolff - Parkinson - White. Ova savremena kardiološka praksa sve više se dokazuje kao delotvorna u lečenju pacijenata sa nepravilnim tačnije aritmičnim otkucajima srca i sve češće se predlaže kao zamena za dugotrajnu uobičajenu terapiju lekovima.

Šta je to aritmija?

Izraz aritmija opisuje svako odstupanje od opisanog uobičajenog, normalnog slijeda električnih impulsa u srcu. Normalan srčani ritam naziva se sinusni ritam (budući da dolazi iz sinusnog čvora), a normalan broj otkucaja nije fiksan broj, nego raspon, koji kod većine osoba iznosi 60-100 otkucaja u minuti.

Zato dragi moji blogeri i svi ljudi čuvajte svoje zdravlje.

Kad nešto što jako želiš odleti kao list na vetru...

Podugački naslov ali ipak bitna svaka reč... Kako je to kad izgubiš nešto što jako želiš? Kad nestane kao list na vetru onda kad se najmanje nadaš... Kako je to kad nešto što toliko dugo čekaš kao pahulja se otopi na dlanu?

Tako sam i ja skoro dobila nešto lepo i za kratko vreme izgubila. Možda je tako moralo da bude, a možda me je i sam život naveo da uočim neke greške koje su dovele do toga da izgubim nešto što je za mene bila najveća moguća sreća.... Ne znam da li je još neko osetio bol koja probija svaku kost u telu, koja ne ne dozvoljava suzama da se zaustave. Možda ta bol čini da se vremenom izbriše svaka slaba tačka koja postoji...

Treba se boriti za sve i svakoga do koga nam je zaista stalo. Treba da radimo samo onoliko koliko danas možemo i moramo. Treba da se posvetima svim dragim ljudima koje volimo. Treba da budemo srećni jer smo živi i zdravi.... I još mnogo stvari treba...

Da imamo magiju...

Ja nekad stvarno imam bujnu maštu i pustim je da me odvede prilično daleko. Tako sam juče gledajući seriju " Čari " koju većina predpostavljam da zna zamislila šta bi se sve desilo da i mi obični smrtnici imamo tu neku magiju. Smešno zar ne??? Priznajem i meni je bilo u jednom momentu, ali sam onda shvatila da ne bi bilo toliko loše da imam neku čarobnu moć i da pomognem svim bolesnim ljudima na ovom svetu. Svaki dan osvane neka nova priča da treba novac za lečenje te i te bolesti. Nažalost glavnu ulogu igra novac koga nikad dosta. Ma kolko radili i crnčili sve je to za neku mizernu platu. I tako mene moj svet mašte odvede daleko.... Onda razmišljam kako bih volela da sa tom istom magijom pomognem jadnim zlostavljanim životinjama kojima su besramnici i bezdušnici odsekli šape i ostalo....

Ali šta je u stavri magija? Dugo sam brljala na internetu i čitala razne stvari o istoj. Magija je reč grčkog porekla i znači čarolija. Po nekom nerodnom verovanju predstavlja pojavu kad smrtna bića čine čuda korišćenjem natprirodnih sila ili uz pomoć natprirodnih moći. Magija obuhvata belu i crnu magiju. Belom magijom se po verovanju može izlečiti bolest, urok ili kletva ali se isto tako može pridobiti novac, ljubav, sreća i slično. Ipak postoji i ona crna magija kojom se prizivaju zli duhovi kako bi se izazvala nesreća, bacio urok ili kletva....

Da li stvarno negde ima magije??? To će ostati misterija za sve nas...

Život u Srbiji

Na početku ovog sadržaja tj teksta moram da napomen da ja jako volim svoju zemlju i svoj grad, ali da bih najradije volela da odem iz njega. Mislim da nisam jedina koja deli isto mišljenje i da nas zaista ima dosta koji isto razmišljamo. Nažalost niko ne zna kakva sudbina čeka našu državu...

Kako preživeti u Srbiji je jako teško pitanje i veoma komplikovano. Skoro sam u jednoj anketi ostala zapanjena tekstom da svaki peti čovek već sredinom meseca potroši svoju zaradjenu platu. Medju stotinama gradjana njih tek osmoro ima tu sreću da platu istegnu ceo mesec, a zanemarljiv broj je onih kojima plata pretekne. Nažalost to nije sve, jer je svaki treći gradjanin u konstantom minusu jer duguju na sve strane. Neko duguje banci, neko prijatelju, porodici, zelenašima i ostalima.

Veseli narod je prinudjen da troši više nego što zaradi. Svoje plate raspolažu za razne troškove i životne potrebe, a zanemaruju plaćanje obaveza kao što su struja, voda, telefon i slično. Samim tim odlaganjem ljudi idu samo u čist minus.

Zabrinjavajuća činjenica jeste i ta da se i selo polako gasi. I da su seoske korpe i tezge sve siromašnije i praznije.

Najveća količina novca se troši na hranu i osnovne kućne potrepštine bez kog svaki čovek ne može da funkcioniše. Konstantno poskupljenje hleba, mlečnih proizvoda, struje i ostalih komunalija dovodi ljude do besparice. Na sve to treba da apeluje predsednik i političari koji su odredjeni za budžet naše države. A, ne da samo sede u foteljama, ispijaju kafe i neobavezno ćaskaju.

E, moja vlado pa naša Srbija ima najnižu stopu nezaposlenosti u Evropi. Trenutno sada je preko 700.000 duša nezaposleno. Sve ovo je jadno....Generalna

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.