Vrt iluzija2014-02-19T23:52:00+0100LifeTypeCopyright (c) vrtiluzijatag:www.blog.rs,2014-02-19:222548"Bolesno zdravi" (isecak iz mog romana) :)2014-02-19T23:52:00+01002014-02-19T23:52:00+01002014-02-19T23:52:00+0100 Laktom desne ruke , u kojoj je bio udobno smesten kaput , odskrinuh vrata , a nogom ih snazno gurnuh tako da se sirom otvorise . Ucini mi se , kao da su i sama vrata poprimila ...vrtiluzijahttp://vrtiluzija.blog.rs/blog/vrtiluzija
Generalna
<div><br /></div><div><div>Laktom desne ruke , u kojoj je bio udobno smesten kaput , odskrinuh vrata , a nogom ih snazno gurnuh tako da se sirom </div><div>otvorise . Ucini mi se , kao da su i sama vrata poprimila ljudski oblik . Kao da su preuzela nesto covecje ... Do sada su </div><div>bila u spokojnom snu, a sada su besnim i veoma glasnim promuklim glasom , negodovala zbog njihovog uznemiravanja . Lice mi</div><div>obasja sjajni odsjaj suza zene , zene koja me je cekala . Plakala je , a bas taj odsjaj njenih suza nekim cudnim , jedva</div><div>cujnim sumom , zatvori vrata iza mojih ledja .</div><div>Prilozih kaput na stolici u dnevnoj sobi , a rukom obrisah znoj sa cela koji se slivao duz mog lica .</div><div>-" Stigao sam . Ovde je pakleno vruce ",rekoh , samo da pokusam da utisam snaznu tisinu koja se , u tom trenutku,stvarala kao</div><div>jaz izmedju nas dvoje .Trenutak se sledio...Znao sam gde sam , sto je i bilo najgore u svemu .Kako da ne budem ovde? </div><div>Samo nesto ,bilo sta, da skrene misao sa svega ovoga. Bio sam miran , tako sam se trudio da izgledam . Nadam se da sam tako</div><div>izgledao njoj ,ali osecao sam da mi se glava vrti po sobi, hoce da izadje , bilo kuda , i nije bitno vise... Trazila je izlaz, </div><div>rupu na zidu, na plafonu, na kuci koju sam zapustio ...</div><div>I tako u tom vrtlogu misli , samo mi sinu pred oci casa na stolu sa veoma malo necega u sebi . Nisam ni mogao , ni imao kad,</div><div>da razmisljam sta je to ... Samo trgoh i nje . I trenutak se zavrsi .</div><div>Spustih casu i izdahnuh vazduh koji sam udahnuo u onom vrtlogu malocas . Jbt nsm ni disao .Spustih se na stolicu posmatrajuci</div><div>suze u Mileninim ocima ... Opet vrtlog pocinje.</div><div>-" Gde ?" - upita me jednobojnim , tihim glasom . </div><div>Znao sam sta sada sledi . Pretvarah se da je ne cujem , samo kako bih izbegao ono za sta smo oboje znali sa sigornoscu da se</div><div>ne moze izbeci .</div><div>-" Gde si stigao ? Dokle si stigao ?" - upita me , sada primetno jacim i hrabrijim tonom .</div><div>Na stolu je stajala sasvim prazna casa , bez onoga sto je bilo malopre u njoj .Mislim da je to bio viski, valjda. Nikad nisam</div><div>voleo viski . Podigoh casu i pokusah da iscedim u sebe i poslednju kap ove zestine koju sam zeleo , ali nije je bilo .</div><div>Malopre sam sam i nju unistio . Spustih je na sto, ali je i dalje snazno drzah u ruci .</div><div>-" Milena ... Stvarno puno radim , nemam vremena za.."</div><div>-"Za sta nemas vremena ? Za mene ? Nemas vremena za mene . Jebote , zelim tebe Milane , ali ne tamo na poslu , zelim te ovde</div><div>kraj sebe !"</div><div>Stegoh casu iz poslednjeg dela tela, nema vise nicega da isipam u sebe ... Gde je izlaz sad? Glava se nije vrtela kao malopre</div><div>vise nije imala snage . Nisam mogao da delim uzas sa ovim trenutkom ...</div><div>Vec u sledecem trenutku casa je snazlo razbila taj uzas , odjeknuvsi od zida sobe .</div><div>Na Mileninom licu oslikavao se strah . Pazljivim koracima je krenula unazad ka krevetu . A suzu , koja joj se vec slila na </div><div>dnu obraza , sustizale su druge , nove . Da bi prekinula taj niz okrenu se i leze u krevet . Cebetom je pokrila svoje</div><div>preplaseno lice . </div><div>A ja ... Ja sam samo nemo stajao , i posmatrao bezbrojne sitne komadice one case . Ta casa nije ni priblizno bila slomljena ,</div><div>koliko sam se slomljenim osecao ja , u tom trenutku .</div><div>Nisam imao snage za bilo kakav pokret . Ukoceno sam stajao tu , na sredini sobe , pogledom crtavsi na zidu tragove svoje </div><div>nemoci ... Da li da joj kazem "izvini" ? Da li mi sve ovo treba ? Kakva sam ovo postao zivotinja ? Ko sam ja uopste ? ... </div><div>Pitanja su se redjala , jedna za drugim , u mojim pobrkanim mislima . Odgovore nisam dobijao ...</div><div>Legoh u krevet , i nezno privukoh svoje telo do njenog . Otkrio sam joj lice . Oci su joj bile sklopljene . Verovatno nije</div><div>imala snage ni da me pogleda . Nisam ni vredan njenog pogleda . Posmatrao sam njeno nezno , prelepo lice ... Lice jednog </div><div>andjela . Ovako nakvaseno suzama , bilo je , i jos sladje , i jos lepse . Pogledom sam prelazio duz citavog njenog tela . </div><div>Boze , prelepa je . Moj mali , prekrasni andjeo . Sta ja radim sa svojim zivotom ? </div><div>Rukom sam joj nezno dodirnuo obraz ... Samo sam hteo da opipam tog mog nestvarnog andjela , da se uverim da je pravi ,da </div><div>stvarno postoji ."</div><div>-" Nemoj " . Samo je to rekla , i okrenu se na drugu stranu kreveta , ledjima meni .</div><div>Nista joj nisam odgovorio . Nisam smeo . Nisam imao hrabrosti da joj kazem nesto , a ni da je ponovo dodirnem . Tog trenutka</div><div>bih sve dao samo da ponovo vidim njen pogled , ali ostao sam tako ukopan u nasem krevetu , vezan lancima bespomocnosti .</div><div>Samo sam u svojim mislima dovoljno skupio snage i rekao joj " Laku noc najdraze moje " . Ona tiho pomeri glavu kao da me je</div><div>cula ,i kao da mi je i sama to isto rekla ... u mislima . </div><div>Prvi zraci sunca su lagano probijali oblake i bacali svetlost po razbijenim parcicima stakla duz poda nase sobe . Tek tada</div><div>shvatih da je skoro svanulo . Zaspali smo oboje , ili mozda smo se oboje samo pretvarali da spavamo ...</div></div><div><br /></div>
tag:www.blog.rs,2014-02-18:222433''Cekam te...I kada sve stane"2014-02-18T00:16:33+01002014-02-18T00:16:33+01002014-02-18T00:16:33+0100 Volim te puno , a mozda i vishe od toga ...Sa tobom sam pronasao onu pravu istinsku srecu koju ne bih menjao ni za jedan osecaj na svetu . Sa tobom sam pronasao onu ...vrtiluzijahttp://vrtiluzija.blog.rs/blog/vrtiluzija
Generalna
<div><br /></div><div> Volim te puno , a mozda i vishe od toga ...Sa tobom sam pronasao onu pravu istinsku srecu koju ne bih menjao ni za jedan </div><div>osecaj na svetu . Sa tobom sam pronasao onu pravu istinsku ljubav , o kojoj su mi toliko pricali ... a tako malo sam cuo.</div><div>Osecam kao da imam svu moc sveta , svu hrabrost sveta u rukama ! Osecam da mogu sve , jaci sam vise nego ikada . Sa tobom </div><div>zivot tako ima smisla ! Zvezde sijaju vecim sjajem , sunce greje jace ,a nebo je nekako plavije , lepshe i beskonacnije .</div><div>Tebe pronalazim svuda ... U svim notama , pesmama , slikama . Ti si moja jutarnja vedrina ,moja nocna strast </div><div>Ahh..A kako si tek lepa , kako smo tek lep par ! Takvu ljubav kicica nijednog slikara nije naslikala , nijedan roman </div><div>knjizevnika ispisan ... </div><div>Ali ponekada zadrhtim . Uhvati me neki cudan osecaj . Iz sve te ljubavne vatre koja bukti u meni , odjednom ja se zaledim!</div><div>Zaledim pri samoj pomisli na nas kraj, nas rastanak . Ali ... to traje samo sekund , i tada shvatim da trebam uzivati u ovome </div><div>dok traje . Ljubav retko ima reprizu , a i kada se desi , to je samo bleda senka onog nekada . </div><div>Ne razmisljam o buducnosti ... Zivim trenutke ! Jer nasha ljubav je poput chitanja prelepe knjige . A knjiga se ne chita da </div><div>bi stigli do njenog kraja . Zato uzivam , odbrojavam svake dane , sate , minute do nasheg ponovnog susreta...</div>
tag:www.blog.rs,2014-02-17:222381Afrodita2014-02-17T03:22:18+01002014-02-17T03:22:18+01002014-02-17T03:22:18+0100 Prostore sam prazne naselio tobom a prasinu s duse odneo je vetar. Vise nemam straha ni pred samim sobom sve bivse ljubavi otisle u etar. Zraci sunca ...vrtiluzijahttp://vrtiluzija.blog.rs/blog/vrtiluzija
Generalna
<div style="text-align: left"><div><br /></div><div> Prostore sam prazne naselio tobom</div><div> a prasinu s duse odneo je vetar.</div><div> Vise nemam straha ni pred samim sobom</div><div> sve bivse ljubavi otisle u etar.</div><div><br /></div><div> Zraci sunca me bude svakoga jutra</div><div> dok prelepi andjeo pored mene spava,</div><div> sve dok imam nju ne mislim na sutra</div><div> od milion pogresnih ona je ta prava.</div><div><br /></div><div> Volim ovaj dalek svet ljubavi beskrajan</div><div> i ove nezne,prelepe andjeoske zvuke.</div><div> Sve dok tebe imam ostajem istrajan,</div><div> mom brodu ne trebaju neke druge luke.</div><div><br /></div><div> Svaki korak moj je dalji korak sreci</div><div> a sreca se zove bas imenom tvojim,</div><div> od svih mojih tuga sam strasniji i veci,</div><div> dokle god je tebe vise niceg se ne bojim.</div><div><br /></div><div> A ti,i kad sve stane, samo me pogledaj,</div><div> i meni se u srcu javlja andjeoska svita.</div><div> Na ramenU mom samo dobro snevaj-</div><div> beskraj zavidi za nama, moja AFRODITA!</div><div><br /></div><div> Prostore sam prazne naselio tobom,</div><div> a prasinu s duse odneo je vetar...</div><div> </div></div>