o jednoj bebi
http://mamaidecak.blog.rs/blog/mamaidecak
mamaidecak2026-05-14T20:39:07Zpostporođajna depresija
http://mamaidecak.blog.rs/blog/mamaidecak/generalna/2014/03/03/postporodjajna-depresija
<p>Došlo je i vreme da se ide kući. Kroz boravak u porodilištu nas je pratila žutica, pa smo zaglavili 5 dana. Moje iskustvo kod novosadskog porodilišta je pozitivno verovatno i iz razloga što sam poznavala babice pa su bili vrlo ljubazni prema meni i pomogali mi. Najbitniji momenat je bio kad je mleko počelo da nadolazi pa su mi spas našli u električnoj pumpici. Da toga nije bilo verovatno bi završila kao mnoge žene sa upalom ili čak regadom na grudima. Generalno mislim da su sve devojke koje su radile porodilištu u tom periodu bile vrlo drage i ljubazne.</p><p>Međutim da sve ne bi prošlo kao u bajci, javio se i problem <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-frown.gif" border="0" alt="Frown" title="Frown" />. Usled pritiska na stomak u toku porođaja malo su se organi ispomerali i nastala je muka oko mokrenja. Tako je mama dobila svoga prijatelja zvanog Kateter da ide svuda sa njom. Tu su stigle i prve suze.</p><p>U tom momentu želiš samo da ideš kući, da budeš sama sa svojim detetom i mužom, i muka ti je svega i svih oko tebe. Ali i to čudo brzo prođe. Mama je bila već spremna lagati prilikom vizite samo da me puste, ali sam morala samo malkooo da lagim i da kažem da sad sve mogu sama <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" /> i tako sam dobila otpusnu listu. Sreći nije bilo kraja.</p><p><span style="font-size: 13px">Prvi dani su dani navikavanja... Gledanje bebe u krevetcu, kako spava, gledanje dok sisa, i nabrajanje delova tela koji liče na mamu a koji na tatu </span><img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" /><span style="font-size: 13px"> . Mama je ubedljivo gubila. Ali nema veze</span><img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-cool.gif" border="0" alt="Cool" title="Cool" /></p><p> Te dane su pratile i promene raspoloženja. U jednom momentu srećna do neba, u drugom tuga i suze i misli da to nije za mene i da ja ne mogu to...ne mogu brinuti o tako malom stvoru koji zavisi od tebe...ne mogu biti samo kući i upasti u vrzino kolo presvlačenje...hranjenje...spavanje. A onda dođe sve na svoje. Naravno uz pomoć razgovora...malo sa mužem...malo sa drugaricama. I nekako sve to dođe na svoje mesto.</p><p>Naša postporođajna depresija je trajala kratko. Oko dve nedelje od rođenja smo bili u nekom rasulu a onda je došlo i vreme za prvu šetnju, svež vazduh i onda je sve to krenulo da se slaže u jednu lepu slagalicu.</p><p>Bitno je da vas neko razume. Ili bar da se pravi da vas razume. Sretala sam ja i one kojima ova depresija traje mnogo mnogo duže...razlog...pa možda što niko nije imao da ih sasluša!!!</p><p>Sad posle 5 punih meseci...nekako se ni nesećate tog perioda kao nečeg teškog. </p><p>Znate one izjave majki...videćeš,zaboraviš na porođajne bolove kad vidiš bebaru, lako ćeš da praviš drugo. Ja to nisam mislila par nedelja. A onda i ti postaneš jedna od tih majki..."VIDEĆEŠ,ZABORAVIŠ SVE KAD VIDIŠ ŠVRĆKA... HAJDE DRAGI DA PRAVIMO DRUGO <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" />"<span style="font-size: 13px"> </span></p>Generalna2014-03-03T08:16:09ZmamaidecakKad dođem na svet
http://mamaidecak.blog.rs/blog/mamaidecak/generalna/2014/02/25/kad-dodjem-na-svet
<p>Odlučih se voditi dnevnik o mojoj bebi i svemu onome što nas prati kako ON raste. Kao i svaka novopečena majka susrela sam se sa mnogim nedoumicama šta i kako?! Shvatiš da ti pola stvari nije jasno, da se mnoge stvari nisi setio pitati ranije,ali onda kreneš da pratiš situacije i usputno sve saznaješ..da li od strane interneta, baba, drugarica itd...</p><p>Kažu da mnoge stvari zaboraviš pa iz tog razloga nek sve ostane zapisano možda zatreba i za drugo<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-laughing.gif" border="0" alt="Laughing" title="Laughing" />. </p><p> Da krenem od početka.</p><p>Jedna sam od onih sretnih žena koja je imala lak porođaj s obzirom da je prvo dete i da nisam u dvadesetim<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" /> Cela trudnoća mi je bila lagana, osim gorušice i nameštanja oko položaja za spavanje nisam imala većih problema. Kako smo pred sam porođaj odlučili da promenimo stan tako je to značilo da neću sedeti i ležati mirno ni u devetom mesecu. Što mi naravno nije predstavljalo problem jer sam jedna od aktivnijih osoba. Uz sve to se desilo i da lift ne radi pa sam svaki dan održavala kondiciju penjajući se na četvrti sprat. Naravno moj dečak se izgleda umorio toga i hteo je ranije napolje<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" /> Dođe ta 37.nedelja..kontrola, hop...otvoreni ste 7cm...možete vi na porađanje<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" /> iako očekuješ opet ti nije svejedno. Tešilo me samo to što su mi rekli da će sve ići brzo. Zaista i jeste. Indukcija u 19h a maleni je bio na mojim grudima u 20:36h</p>Generalna2014-02-25T11:14:56ZmamaidecakČestitamo
http://mamaidecak.blog.rs/blog/mamaidecak/generalna/2014/02/22/cestitamo2
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2014-02-22T18:25:41Zmamaidecak