Jezik, prevođenje i još koješta
http://lanaprevodi.blog.rs/blog/lanaprevodi
Tekst na tufnice - od koga izlaze ospice<p>Čitajući mnoge sadržaje (štampane ili elektronske, nezvanične, ali i zvanične), dobijam ospice od gomile znakova interpunkcije koji jednostavno ne pripadaju jedni uz druge. Naravno, neformalne postove na društvenim mrežama, sms i privatnu elektronsku i štampanu prepisku neću ni taći, ovde govorimo o formalnim tekstovima: naučnim radovima, LinkedIn profilima, elektronskim magazinima, sajtovima institucija i preduzeća...</p><p>Pravilo je toliko jednostavno da će ga svako upamtiti, bez mnogo muke: dva znaka interpunkcije ne idu jedan uz drugi! Osim u slučaju "tri tačke" (mada je bolje napisati itd) ili više upitnika/uzvičnika - što generalno ne bi trebalo da se nađe u zvaničnim tekstovima!</p><p>Uobičajene greške koje se mogu videti u javnosi su:</p><ul><li>Firma d.o.o., preduzeće za... (u ovom slučaju je poslednja tačka u skraćenici d.o.o. suvišna, jer nakon nje ide zarez)</li><li>Taj-i-taj događaj (15.- 17.03.) - dupla greška: 15 ima tačku viška jer je ispred crtice, kao i 03, jer posle oznake meseca ide zagrada. </li><li>Ovo je nešto (nešto, nešto drugo, nešto treće, ...) ili (nešto, nešto drugo, nešto treće, itd.) - opet, dva interpunkcijska znaka zajedno - tačka ili tri tačke pre zagrade: ne ide!</li></ul><p>Jedan mali izuzetak predstavljaju navodnici, koji se mogu kombinovati "rame uz rame" sa drugim znakovima interpunkcije. Recimo:</p><ul><li>Govornik je izlagao svoje stručno mišljenje (iako je stalno govorio "Paaa...").</li><li>Nije bilo načina da se reši ovaj problem, iako je većina autora prihvatila sledeću tezu: "Ovaj problem ima rešenje, ali ga današnja nauka još uvek ne spoznaje."</li></ul><p>Tačka na kraju rečenice je takođe izuzetak koji potvrđuje pravilo za većinu interpunkcijskih znakova. Naravno, zarez i tačka se jednostavno ne druže, ali citat koji je deo rečenice (ili bilo koji iskaz pod navodnicima koji stoji na kraju rečenice), objašnjenje u zagradama i slično dozvoljavaju da zagrada "sa spoljne strane" dodirne tačku (ili, kao u ovoj rečenici, zarez ili crticu) - ali nikako sa unutrašnje.</p><p>Navodnici su u istoj kategoriji kao zagrade, pa iza njih može doći tačka, ali unutar njih joj je mesto samo ako je u pitanju kraj rečenice ili često citata. </p><p>I jedna mala zanimljivost... Originalna verzija prethodno pomenute fraze na latinskom glasi "izuzetak koji proverava pravilo" - dakle, svaki izuzetak je tu da potvrdi ili proveri pravilo.</p><p>DA:</p><ul><li>"Nemam vremena", reče Ana dok je gledala u rokovnik.</li><li>Ana je gledala u rokovnik i rekla "nemam vremena za to". </li><li>Otišli smo u šetnju (iako nismo planirali), a usput smo kupili i nove patike za Maju.</li><li>Otišli smo u šetnju i usput kupili nove patike za Maju (iako nismo planirali).</li></ul><p>NE:</p><ul><li>Maja puni 6 godina (vrata su otvorena čitav dan 15.03.)</li><li>Ana voli razne slatkiše (čokoladu, napolitanke, itd.)</li><li>Gledala sam nekoliko filmova na Festu ove godine (ovaj, onaj, onaj treći...) </li></ul>Mnogi "gramatički nacisti" će zameriti i na previše ili premalo tačaka koje menjaju "itd." u neformalnim komunikacijama. Ipak, ako pišete formalno - pišite pravilno!
http://lanaprevodi.blog.rs/blog/lanaprevodi/jezicki-zlocini/2014/03/12/tekst-na-tufnice-od-koga-izlaze-ospice
, 12 2014 02:58:29 +0100Pismeni...<p>Ako pogledamo samu reč (koja bi inače trebalo da glasi "pismen" u jednini), u pitanju je pridev, koji označava kvalitativnu osobinu pismenosti (najčešće čisto jezičku, ali i informatičku, računarsku, itd) određene osobe, privrednog subjekta ili institucije. </p><p>Na žalost, u srpskom jeziku je već godinama usvojen pridev "pismeni", koji označava nešto što se obavlja, dostavlja, objavljuje ili šta već - napisano, "crno na belo", a u poslednje vreme i u elektronskom formatu. Tako studenti na fakultetima polažu <em>pismene</em> ispite, podnosioci zahteva dostavljaju <em>pismene</em> žalbe na rešenja u ostavljenom roku, a tenderski pozivi se objavljuju u <em>pismenom</em> obliku u odgovarajućim javnim ili elektronskim glasilima.</p><p>Bilo bi lepo da svi ispiti, žalbe, pozivi i mnogi drugi objavljeni ili traženi dokumenti budu pismeni. Ipak, ovaj pridev se ne koristi da ukaže na zahtevanu pismenost (nasuprot koje stoji nepismenost ili totalno odbacivanje gramatike i pravopisa), već na puki format izrade ili dostavljanja onoga na šta se odnosi. Za taj čuveni format u srpskom jeziku već postoji reč: <strong>pisani</strong>.</p><p>Fakulteti, kao jedno od poslednjih uporišta nauke, kulture i uopšte pismenosti bi trebalo da budu u prvim borbenim redovima kada se brani jezik. Međutim, mali pogled na sajtove i oglasne table ovih i svih ostalih institucija visokog obrazovanja otkriva da sama oznaka načina polaganja ispita ili njegovog dela nije ni najmanje <em>pismena</em>. Dok sam radila na fakultetu, mnogi su me "čudno gledali" kada bih pominjala "pisani deo ispita". Neki drugi su, sa svoje strane, usvojili zaboravljeno pravilo i nastavili da ga koriste do dana današnjeg - manje ili više stidljivo, u zavisnosti od publike. </p><p>Brojna obaveštenja u prijemnim kancelarijama državnih institucija sadrže baš tu napomenu "pismeni", kao i određeni zakoni i propisi. Isto važi i za gomilu uslova saradnje (kupovine, prodaje, pružanja usluga) koje na svojim sajtovima objavljuju privredni subjekti - recimo da nezadovoljan kupac mora priložiti <em>pismeni</em> zahtev za vraćanje novca u garantnom roku za proizvod pod reklamacijom. </p><p>Da se razumemo, ne pokušavam da glumim "gramatičkog nacistu", niti očekujem da uz kaficu ili pivce (po volji, želji i nahođenju) svi govore kao pred Nobelovom komisijom - ne daj Bože! I sama često koristim "oću" u govoru, ili "nmg" u elektronskoj komunikaciji. Ipak, od onih koji kreiraju svakodnevni jezik očekujem barem da ga ne kreATUriraju. Student koji polaže <em>pismene</em> ispite će sutra, kada se zaposli u državnoj upravi, izdavati <em>pismene</em> opomene/potvrde/rešenja, a njegov kolega će tražiti <em>pismeno</em> obrazloženje za raskid ugovora sa preduzećem u kome radi pre njegovog isteka. </p><p>U stvari, učenici osnovnih i srednjih škola 4 puta godišnje rade <em>pismeni</em> iz srpskog jezika i matematike. I onda nastavnici/profesori, koji nepismeno, pardon, napismeno (arhaični oblik, mada i dalje pravilan) daju teme odnosno zadatke za <em>pismeni</em>, posredno oduzimaju đacima mobilne telefone i pristup internetu kada im saseku ocene zbog manjih ili jednakih jezičkih zločina u odnosu na ovaj ovde.</p><p>Ipak, najviše zameram onima koji pokušavaju da sebe predstave kao stručnjake za jezik - fakultetima, prevodilačkim agencijama, kopirajterima, a koji i dalje pate od ovih "decijih bolesti", kojih se ni u svojoj profesionalnoj karijeri nisu rešili, bez obzira na činjenicu da im iste sakate kredibilitet - makar kod onih koji su pismeni... U jezičkom smislu, ne u javnom smislu... </p><p>Ili ja jednostavno preterujem i trebalo bi pustiti da svi pišu i govore kako im je volja, pa ako uspemo da se razumemo - odlicno, u suprotnom - nikom ništa? </p>
http://lanaprevodi.blog.rs/blog/lanaprevodi/jezicki-zlocini/2014/03/03/pismeni...
, 03 2014 02:41:01 +0100