Jezik, prevođenje i još koješta
http://lanaprevodi.blog.rs/blog/lanaprevodi
Pa...<p>Kad god čujem rečenicu koja počinje izuzetno produženim "<strong>Pa</strong>", stičem utisak da govornik krade malo vremena, ne bi li smislio šta da kaže. Ovo se veoma često dešava kod odgovora na teška ili neprijatna pitanja, a naročito na ona koja govornik nije očekivao i nema spreman odgovor. Naravno, pod pojmom govornika ne podrazumevam ovde samo nekoga ko stoji za govornicom odnosno drži prezentaciju, već uopšteno, na svakoga ko govori - a najčešće odgovara na pitanja.</p><p>Najgore situacije u kojima možete početi rečenicu na ovaj nesrećan način su ispiti, razgovori za posao i poslovni pregovori, a uz to i događaji kao što su intervjui, izjave za štampu i obraćanja većim grupama, u kojima može biti više antagonistički nastrojenih. Dobra priprema rešava pola posla, ali ako uprkos činjenici da možete da odgovorite na pitanje "k'o iz topa" počnete produženim "pa", ostavljate sasvim suprotan utisak.</p><p>Ima ona naša "Kad si sam, jedi kao da si pred kraljem..." - i to je najbolji savet koji možete naći u vezi sa "skidanjem sa poštapalica". Ako u svakodnevnom govoru "jedete prstima i srčete supu", tj. ako koristite poštapalice - velike su šanse da vam u toj meri uđu pod kožu da više ni ne budete svesni kada ste ih upotrebili. Imala sam priliku da slušam veoma dobro pripremljene (od)govore, koji su na žalost bili nafilovani ovom i drugim poštapalicama do te mere da je govornik bivao zapamćen kao "ona(j) što viče pa", bez obzira na zanimljivost prezentacije i značaj teme za konkretan događaj. </p><p>Urbana legenda kaže da je 80-tih godina prošlog veka naša operska trupa išla na gostovanje negde u Evropu (beše Italija, čini mi se) i da su vreme tokom vožnje prekraćivali pevanjem "bezobrazne verzije" komada koji su izvodili. Međutim, kada su izašli na scenu, prvi sopran je, zahvaljujući "programiranju" tokom puta, zapevala internu verziju, pa je tenor spasao stvar blagom improvizacijom. Vodite računa kako programirate svoj način izražavanja!</p><p>Ako na svako pitanje profesora na ispitu započnete odgovor na ovaj način, ostavljate utisak da kopate po neistraženim dubinama svoje svesti u potrazi za odgovorom (a možda i da čekate da vam kolega preko bubice došapne odgovor). Trema, kao verni saputnik i šaptač mnogih studenata, ume da umeša prste, ali će vešt ispitivač umeti da razlikuje tremu od neznanja. </p><p>U slučaju razgovora za posao, deluje kao da ne znate šta vas potencijalni poslodavac pita, tako da svako "pa" smanjuje šansu da budete pozvani na sledeću turu razgovora, testiranja, a konačno i da počnete da radite - po prvi put ili za novog poslodavca, krajnje nebitno. Opet, vešt ispitivač može da prepozna razliku između treme i neznanja, ali u ovom slučaju i trema može uticati na konačnu ocenu. Ako konkurišete za radno mesto na kome ćete imati redovan kontakt sa klijentima, tremi mesta nema. </p><p>U poslovnim pregovorima, ovakav početak rečenice može biti poguban. Vreme je novac, a ako svom potencijalnom partneru kradete oba rečima koje ne sadrže informacije, šanse da se saradnja ostvari padaju brže nego što možete da izgovorite ovu rečcu u pola glasa. Neki potencijalni partneri mogu da pomisle čak i da pokušavate da ih prevarite, da nemate znanja i sposobnosti koje reklamirate i još ko zna šta. U svakom slučaju, nećete ostaviti pozitivan utisak.</p><p>Ako odgovarate na pitanja novinara ili učesnika na događaju tokom koga držite prezentaciju, već drugo "Pa..." vam može osigurati da to bude poslednja prezentacija koju ćete održati do kraja karijere. Novinari će vas okarakterisati kao nesigurnog sagovornika, a u slučaju da sa njima razgovarate u bilo kakvoj političkoj konotaciji, dobre su šanse da novinar, publika i šira javnost pomisle da nešto krijete. </p><p>Ipak, veštim korišćenjem se ova poštapalica može pretvoriti u suvo zlato - ako je koristite za odgovore na pitanja kojima neko od vas traži (veliku) uslugu ili odstupanje od nečega što je vama lično veoma bitno. Ljudi često traže usluge, a da nisu ni svesni njihovog značaja (i koliko onaj od koga ih traže mora da uloži u to). Korišćenjem ove poštapalice naglašavate da vam treba vremena da o tome razmislite - što je u ovom slučaju dobro. Ako u čitavu predstavu ubacite i malo govora tela (pogled uperen u daljinu, poželjno kroz prazan zid), mudro korišćenje inače nepoželjne reči može doneti poželjne rezultate. U pojedinim slučajevima se može desiti i da sagovornik umanji svoj zahtev i time vam olakša da ga prihvatite.</p><p>Ako govorite sa svojim detetom, mlađim članom porodice ili nekim ko je u bilo kom drugom smislu podređen vašoj volji (trajno ili u tom trenutku), možete povećati značaj vašeg pozitivnog odgovora, a zatim i pregovarati o posebnim uslovima, smanjenju zahteva ili o tome šta očekujete za uzvrat. Dodatni začini koje u ovakvoj situaciji možete dodati su "ne znam baš", "nisam siguran/na", "ne mogu to na prvu loptu da ti/vam odgovorim". Svim navedenim konstrukcijama naglašavate da vam treba više informacija i ostavljate prostor sagovorniku da umanji zahteve ili da vam ponudi nešto za uzvrat.</p><p>Treba biti oprezan i u ovom slučaju: većina ljudi ovakav odgovor na pitanje tumači kao "odloženo da" - ako ste sigurni da ne želite da pristanete na date uslove, čak ni uz sve moguće izmene i eventualne bonuse, jednostavno recite "ne". Znam, znam - jedan od predmeta (barem izbornih) već u srednjim školama bi trebalo da bude "Kako reći ne", ali vaše "Pa" se najčešće tumači kao "Hoću, ali neću da priznam".</p><p>Da zaključimo: poštapalice (o kojima će u narednim člancima biti još reči) nisu mač sa dve oštrice, već šesnaestoperi buzdovan, kod kojeg samo jedna oštrica udara kako želite - pod uslovom da znate kako da ga upotrebite. </p>
http://lanaprevodi.blog.rs/blog/lanaprevodi/postapalice/2014/03/09/pa...
, 09 2014 22:26:25 +0100