Marko Tadic

Marko Tadic - BLOG http://tadic.blog.rs/blog/tadic tadic 2026-06-14T17:22:37Z ZA POKOJ DUŠE - (IMA LI RENA UZ OVO PEČENJE?) http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/za-pokoj-duse-ima-li-rena-uz-ovo-pecenje <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> ZA POKOJ DU&Scaron;E - (IMA LI RENA UZ OVO PEČENJE?) </div> <a> </a> -     "Ba&scaron; mi je žao Mike, umro je mlad, nego ima li rena? Pečenje je fantastično!" -    "Pa da popijemo za pokoj du&scaron;e, al ste naspremali svaka čast!"   To su vrlo česte rečenice koje se mogu čuti na krkanjcima koji se održavaju nakon sahrane ili nakon parastosa. Jedan od po meni potpuno kretenskih običaja, da kada neko umre pod obavezno porodica mora da organizuje masivni krkanjac. Naravno kao i sve u Srbiji, ovi običaji variraju od sela do sela. Na primer, postoji običaj da se ručak postavlja po soframa, tj. po&scaron;to se krkanjac održava kod kuće, a gostiju je puno, onda jedna ekipa krka, dok druga negde okolo pije za pokoj du&scaron;e, e onda kad ovi zavr&scaron;e, sledi postavljanje komplet nove "sofre" i to tako jedno 5 puta (mislim da broj sofri mora da bude neparan), za sve to vreme, porodica preminulog supruga, majka, ćerka ili sestra, padaju na nos perući brdo tanjira, ča&scaron;a i escajga i dopunjujući ovale sa raznim đakonijama. Ovo ide dotle da ukoliko si uključen na neki način u čitav ovaj cirkus, može da se desi i da se nekome omakne komentar tipa: "Sreća je &scaron;to nije post, inače bi muke bile napraviti sve posno.", ili ne&scaron;to u tom stilu. Na primer, ukoliko je pokojnik sahranjen u petak, dužni ste da organizujete celokupan krkanjac posle sahrane, a već sutradan u subotu da izađete na groblje i posle da organizujete krkanjac povodom "sedmice" (prva subota posle sahrane). Pa onda se sve to ponavlja na 40 dana itd. Pored apsurda maltretiranja ožalo&scaron;ćene porodice, to ima i svoju astronomsku finansijsku pozadinu tj. smrt je jedna velika investicija gde tro&scaron;kovi ukopa i kompletne opreme obično ko&scaron;taju mnogo manje nego &scaron;to se potro&scaron;i na krkanjac. U razgovoru sa nekim prijateljima do&scaron;ao sam do nekih impozantnih podataka. Na jednoj sahrani u selu nedaleko od Beograda. Na sahranu je do&scaron;lo oko 400 ljudi, bio je iznajmljen &scaron;ator, pored kojeg je bio parkiran kamion hladnjača, koji je sve vreme, upaljenog motora, rashlađivao piće koje se nalazilo u komori. Pored toga za tu priliku ispečeno je nebrojeno mnogo prasića i jagnjića, 100 kila salate i monstruozne količine pića. Po&scaron;to je bio neki letnji dan, &scaron;priceri i pivo su i&scaron;li u neverovatnim količinama, tako da je atmosfera vrlo brzo dostigla nivo svadbe, samo je pevaljka nedostajala da se oskudno obučena pro&scaron;eta između stolova. Postoje naravno i novi trendovi, a to su restorani koji imaju "vrlo povoljne" aranžmane za te potrebe, naravno oni se nalaze u okolini samog groblja, kako bi ucveljena familija i prijatelji mogli lako da stignu do željenog krkanjca. Bio sam na par sahrana na kojima se posle krkalo, ali nisam mogao da jedem, jednostavno malopre sam gledao žene koje plaču, sanduk i povorku i jednostavno imam neku knedlu u grlu, tako da mi ne&scaron;to slabo ide gutanje. Rakija klizne nekako, pa onda se osloni&scaron; na nju. Popih par i čim su prvi ustali da idu kući, iskoristio sam priliku da zbri&scaron;em. Ovaj besmisleni fenomen organizovanog krkanja se kosi čak i sa načelima SPC. U zemlji u kojoj se te&scaron;ko živi kao &scaron;to je na&scaron;a, mislim da je vi&scaron;e nego budalasto pridržavati se nekih srednjevekovnih varvarizama i rasipati to malo para &scaron;to se ima.   Pokojnik je pokojan i ono &scaron;to je sigurno je to da ukoliko ja pojedem komad prasećeg pečenja sa renom ili bez njega, to njegovoj du&scaron;i neće mnogo pomoći iako je pečenje "kao san, prsto se topi u ustima", pokojniku je u tom trenutku apsolutno sve jedno. A vi braćo Srbi i sestre Srpkinje, blago&scaron; meni, popijte po jednu za pokoj du&scaron;e na samom groblju i pojedite bombicu od žita, pa kud koji mili moji. A familija neka odmeni malo domaćicu u domu pokojnika, pa neka dan ranije pripremi ručak porodici da ne moraju da razmi&scaron;ljaju o tome kada se vrate sa groblja.   Generalna 2015-04-18T18:59:22Z tadic Zima u Beogradu http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/zima-u-beogradu <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> Zima u Beogradu </div>       Zima u Beogradu je svake godine drugačija. Ona je hladna, o&scaron;tra, nemilosrdna, a ujedno i mila, bela i romantična. Iako su ova poređenja su&scaron;ta suprotnost ona su u Beogradu potpuno moguća. Poenta zime u Beogradu je u tome kako je posmatra&scaron;. U Beogradu kada padne sneg, ulice su zakrčene, narod se kreće ćutke kroz gomile snega nabacane po trotoaru, ufačlovani u &scaron;alove i kape gde im se samo naziru namr&scaron;tene oči i deluju kao nindža osvetnici koji su krenuli da izvr&scaron;e surovo krvoproliće filmskih razmera. Svi gunđaju, nezadovoljni gužvama, autobusom koga nema i nedovoljno ra&scaron;či&scaron;ćenim ulicama. Ljuti na sebe i svet oko sebe &scaron;to ba&scaron; po takvom očajnom vremenu moraju da idu bilo gde iz svojih toplih domova. Ukoliko stane&scaron; na Zeleni venac može&scaron; videti gomilu takvih namrgođenih ljudi koji kao mravi mile na sve strane grada da zavr&scaron;avaju neodložne poslove. Vozači su nervozni, sviraju, deru se iz svojih automobila (iako ih niko ne može čuti) na ostale učesnike u saobraćaju, koji se po njihovim kriterijumima kreću suvi&scaron;e sporo, jedna op&scaron;ta nervoza koja bi izazvala nemir i Dalaj Lami da se kojim slučajem pro&scaron;eta ovim ulicama. Onda dođe vikend i svi ti maskirani osvetnici se zavuku u svoje tople kuće, gledaju TV i kukaju već u subotu ujutru kako je vikend suvi&scaron;e kratak i kako bi isti trebao da traje barem jo&scaron; jedan dan.  E sad, ima mogućnosti da se taj vikend i drugačije provede. Načini su različiti, a ja ću preporučiti jedan po meni jednostavan, a vrlo efektivan, koji ne zahteva velike tro&scaron;kove, a može promeniti pogled na zimu i doneti mnogo pozitivne energije.  Subotom treba ustati ranije, do 9h najkasnije. Dok su deca jo&scaron; u pidžamicama, a bolja trećina poluusnula, navući na sebe trenerku, jaknu i patike/čizme. Otrčati do prodavnice/pijace/pekare i kupiti sledeće stvari: -                      Me&scaron;ano mleveno meso 500 g; -                      2 glavice crnog luka; -                      Tomatino   1/2L -                      Kesu makarona; -                      200 g kačkavalja; -                      Mleko 1L; -                      Maslac 125g -                      Bra&scaron;no (možda i ne mora da se kupi po&scaron;to je potrebno 100g, pa ga verovatno imate kod kuće); -                      Jedno jaje; -                      Neko pecivo iz pekare koje deca i mama vole; -                      Jogurt 1L.  Sa svim ovim namirnicama dođete kući, postavite deci doručak (pecivo i jogurt), mami skuvate kafu, a svoje pecivo grickate s nogu dok pripremate ručak (brzinski). Dakle deca klopaju, mama je zadovoljna jer može na miru da pije kafu, a vi imate mir u kuhinji.  Sitno iseckate crni luk, koji bacite na zagrejano maslinovo ulje, preko njega skrkate 500g mlevenog mesa koje me&scaron;ate dok se nerazjedini tj. ne bude vi&scaron;e zdudano i dobije sivkastu boju. Posolite (3 prstohvata), pobiberite i sipate 2 dcl vode. Povremeno prome&scaron;ate. Dok se to dinsta, na drugu ringlu stavite &scaron;erpu sa vodom da provri (za kuvanje testa). Na trećoj ringli u odgovarajućoj posudi (teflonski duboki tiganj je zakon) otopite 125g maslaca, bacite 100g bra&scaron;na i me&scaron;ate dok se bra&scaron;no i maslac ne sjedine, onda dodajete postepeno mleko uz neprekidno me&scaron;anje i to ceo litar, ali postepeno dok ne dobijete masu koja podseća na puding (glatka i relativno retka). Sklonite sa vatre posolite, dodate beli biber, mu&scaron;katni ora&scaron;čić (u prahu), 200g rendanog kačkavalja i jedno razmućeno jaje, sve se to dobro izme&scaron;a da se sjedini, a da inače ovo se zove Be&scaron;amel sos. Za to vreme voda u onom mesu je već izvrila i sad je vreme da skrkate 1/2L tomatina. Ubacite 3-4 dobra prstohvata origana, prome&scaron;ajte i malo smanjite vatru da se krčka. Voda za testo je do sada sigurno provrila, skuvate makarone, ja ih kuvam onoliko dugo koliko pi&scaron;e na kesi. Uz povremeno me&scaron;anje mesa, iskoristite priliku da podviknete na decu koja su se do sada sigurno posvađala. Podmazati tepsiju ili vatrostalnu činiju. Testo procedite i ubacite ga u sada već ukrčano meso (koje se inače zove bolonjeze sos), prome&scaron;ajte i sklonite sa vatre. Dno tepsije pokrijte sa be&scaron;amel sosom, ne previ&scaron;e, možda trećinu ukupne količine. Onda sipajte ono testo sa bolonjeze sosom i na kraju prelijte ostatkom be&scaron;amel sosa. Ostavite sa strane da se ohladi. Do sada su deca već zavr&scaron;ila sa doručkom i oti&scaron;la sa mamom u sobu da se oblače. Poterajte ih da se brzo obuku toplo, slojevito i &scaron;to pre izletite napolje. A da umalo da zaboravim, tepsiju spustite u rernu, kako va&scaron; mačak/kučak, ukoliko ga imate, ne bi uživao u plodovima va&scaron;eg rada u odsustvu vlasnika tj. Vas. Predlažem Knez sa produžetkom na Kalemegdan ili Ko&scaron;utnjak, mada ukoliko vas ne mrzi da se ganjate sa sankama može da posluži i brdo između hotela Jugoslavija i Karađorđevog trga u Zemunu. Inače ono celokupno pripremanje hrane možda zvuči komplikovano, ali zaista nije i ne traje duže od 35 min. Sada je negde oko 11-12h i vi ste iza&scaron;li iz kuće, možete sa porodicom/devojkom/momkom, da uživate na snegu. Nema opterećenja, ručak vas čeka, deca su vesela uz povremena mirenja jer je neko nekog pogodio grudvom u glavu... Sa ovakvom pretpripremom možete doživeti sve lepote zime u Beogradu. Kada ovako rasterećeni izađete iz kuće, onda sneg &scaron;kripi pod nogama, a ne &scaron;ljapka, ledenice koje vise sa zgrada su lepe, deca su srećna, a vas obuzima neka toplina u svoj toj hladnoći. Posle 2-3 sata zezanja na snegu, &scaron;etanja kroz Kalemegdan ili Ko&scaron;utnjak, možete da idete kući. Ono &scaron;to je bitno je da čim uđete u kuću izvadite onaj ručak iz rerne i rernu upalite na 250C. Dok se poskidate i dok se stave mokre stvari na radijatore da se su&scaron;e, rerna se zagrejala. Tepsiju ubacite unutra na 25-30 min dok ne porumeni. Za to vreme možete napraviti klincima toplu čokoladu, a vi sa voljenom osobom možete omlatiti jedno kuvano vino kao aperitiv pred ručak. Miris origana iz rerne pome&scaron;an sa mirisom karanfilića iz kuvanog vina i topline rerne koja se &scaron;iri kućom je po meni jedna sjajna kombinacija. Nakon ručka, se možete opustiti, pogledati na sneg kroz prozor sa osmehom na licu, pa možda i odremati partijicu. Deca su sita i zadovoljna, verovatno će dremati uz neki crtać, a vi ste Zimu u Beogradu pretvorili u ne&scaron;to lepo, veselo i naravno ukusno. Ovo jelo nema neko ime, jer sam ga smislio kao kombinaciju lazanja, kanelona i &scaron;pageta bolonjeze, ali evo neka mu ime bude Zima u Beogradu.   Prijatno vam bilo...   Generalna 2015-04-18T18:59:21Z tadic Velika kuća za male ljude.... http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/velika-kuca-za-male-ljude.... <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> Velika kuća za male ljude.... </div>     Radim i ba&scaron; ne&scaron;to prevodim kad zvoni mobilni, zove me Žena. - Molim? - Damjan se opekao kafom! - Pa je li puno? (dete vri&scaron;ti od plača u pozadini) - Ne znam. (plače) - Da li da dođem kući? - Ne znam, tuu-tuu! (prekide se veza).   Sekund razmi&scaron;ljanja i već sam bio u kolima. Sreća je &scaron;to mi se posao nalazi na istoj strani reke gde i kuća i &scaron;to mi treba samo 15-tak minuta do kuće. Posle nekih 6-7 minuta parkiram ja ispred kuće i ustrčim uz stepenice, vozio sam kao ludak, nisam razmi&scaron;ljao ni o čemu, samo da stignem &scaron;to pre! Proleteo sam pored policajaca koji su radarisali, srećom upalio sam sva četiri dok sam jurcao, pa nisu ni poku&scaron;ali da me zaustave. Ulazim u stan, čujem dete plače. Pratim ga po zvuku, u kupatilu žena mu drži ručicu pod vodom. Uplakan on, uplakana ona. Vrti želudac, nije lako! Pozovem hitnu pomoć, pitam &scaron;ta da radim. Daju mi uputstva i u roku od par minuta smo već bili u kolima i ja sam jurcao ka Institutu za majku i dete. Na samu pomisao odlaska u tu zgradu mi se dizala kosa na glavi i to zbog nekih pređa&scaron;njih iskustava, kad sam tu proveo ceo dan zbog pregleda koji je trajao 3 minuta, kada su me sa najstarijim sinom i njegovom slomljenom ručicom poslali u Tir&scaron;ovu jer oni "Nisu dežurni". Utrčavamo u hitnu službu, ja prilazim &scaron;alteru i kažem &scaron;ta se desilo i tu počinje čudo!!!!!   Kao u američkim filmovima! Odjednom se otvaraju vrata, izvolte ovuda, viču, "Sestro!!!!", "Doktore!!!!" u roku od 30 sekundi dete je na stolu za previjanje, ja ga držim za ručicu kroz more belih mantila koji su se stvorili oko njega. Zavi&scaron;e mu ručicu i posla&scaron;e nas na kliniku za opekotine i plastičnu hirurgiju. Meni oči pune suza, Ženi iste prelivaju, ali već posle tih nekih 15-tak minuta počinjem lagano da se opu&scaron;tam jer vidim da smo u sigurnim rukama. Na klinici nas dočekuju nasmejana lica medicinskih sestara i doktora. Svi fini, strpljivi, ne može&scaron; a da se svako malo ne zapita&scaron;: KOLIKO ĆE BRE OVO DA KO&Scaron;TA??? Naravno da nisu pare bitne u takvoj situaciji i ne kažem zbog toga, već su ljudi koji rade na toj klinici nestvarno ljubazni, a sa druge strane celo odeljenje je renovirano, pa zaista izgleda kao da gledam "ER" ili neku drugu bolničku seriju , a to sve o tro&scaron;ku onog zdravstvenog &scaron;to mi odbijaju od plate. Sprovedo&scaron;e nas oni i kod ORL-a i pedijatra i sve zavr&scaron;avamo očas posla, fantastično! Doktori nam saop&scaron;tavaju da će dete najverovatnije morati da ostane u bolnici. Mi tu obavljamo brze konsultacije i dogovor pada da ukoliko bude moralo da se ostane, da ću ostati ja, jer supruga počinje tek da radi, a ja imam skoro celi godi&scaron;nji odmor od pro&scaron;le godine. Mi na &scaron;alter da nam otvore bolnički list (to je ono &scaron;to ti visi ispod nogu na krevetu) i tamo nam kažu: "Ako bude dete moralo da ostane, mama plaća dnevnu participaciju 600 din.", ja pitam, a koliko se plaća ako tata ostane sa detetom. Kažu ne može. Može baka, tetka, strina, kom&scaron;inica, ma ko god bio, slučajna prolaznica ili Persa ciganka, važno je da je žensko. Krenem da drobim ne&scaron;to na temu diskriminacije polova, a onda se zaustavim. Mislim, ba&scaron; briga &scaron;alteru&scaron;u za moje mi&scaron;ljenje na tu temu. Elem, po&scaron;to blizu živimo, obećamo da ćemo dva puta dnevno dolaziti na previjanja (ujutru i uveče) i puste nas kući. Dve nedelje je trajalo na&scaron;e previjanje i svakodnevno posećivanje dotične institucije dva puta dnevno. Iz smene u smenu, upoznao sam tamo 10 različitih medicinsih sestara i 4 lekara. Ljudi moji, svi su bili toliko ljubazni i fini da sam ja bio odu&scaron;evljen. Strpljivi, nežni, ma nemam reči! Odgulismo mi te dve nedelje, a ti veliki ljudi tamo ti doktori i te sestre mi izleči&scaron;e dete. Lepo bi bilo kada bi neko od njih mogao da vidi ovaj moj post, čisto da znaju da znamo da cenimo njihov trud, ali znaju oni to sigurno. Oni znaju da su divni i da nam puno pomažu i puno im hvala &scaron;to su takvi. Kada vidim da jedna državna ustanova tako funkcioni&scaron;e i tako izgleda, povrati mi se malo optimizam i ponovo pomislim da ipak ima nade i za nas i da ćemo i mi jednom ponovo da postanemo Evropa.   Posvećeno čikama i tetama u belom.... Objavio tadic u <a href="http://web.archive.org/web/20080326032743/http:/tadic.mojblog.co.yu/p-velika-kuca-za-male-ljude/124846.html" title="permanent link">8. februar 2008 14:49:20</a> | <a href="http://web.archive.org/web/20080326032743/http:/www.mojblog.co.yu/c-velika-kuca-za-male-ljude/124846.html#comments">4 komentara</a>   Generalna 2015-04-18T18:58:33Z tadic U ZDRAV MOZAK ZA ROĐENE PARE... http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/u-zdrav-mozak-za-rodjene-pare... <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> U ZDRAV MOZAK ZA ROĐENE PARE... </div>   Evo ba&scaron; ove pro&scaron;le subote odem ja do tržnog centra. Idem ciljano. Svaja me zamolila da joj pazarim računar, monitor ima, pa da uzmem na neki kredit, jer je ona već u kreditu, pa da ona meni plaća rate. Nema problema kažem ja njoj i posle nekoliko dana surfanja nađem tu firmu i odem do njih. Imaju zgodan sistem, predstavnik banke sedi kod njih u radnji, tako da sve potrebno za kredit zavr&scaron;ava&scaron; na licu mesta i to sa kamatom od 4 % na godinu dana. Super! Dođem, kažem koju hoću konfiguraciju, kaže momak nema problema, dobićete i gratis tastaturu, mi&scaron;a, zvučnike i &scaron;tampač. U ba&scaron; lepo. sve lep&scaron;e do lep&scaron;eg. Onda kad smo utvrdili &scaron;ta ja to hoću, okrenem se ka čiki iz banke. On me istrese iz gaća, čak me je pitao i za kevino devojačko prezime?! Fotokopira mi ličnu kartu i kaže da će me kontaktirati čim mi odobre kredit. Ja pitam (pomalo naivno) je mogu ja sada da nosim komp, kaže čovek ne može. Čim odobre kredit, oni će da mi ga donesu na kuću ni&scaron;ta da se ne sekiram.   Fala lepo doviđenja.   Prođe vikend i u ponedeljak pre podne zvoni mi mobilni. Dobar dan iz te i te banke odobren Vam je kredit, ali nećete danas dobiti računar već sutra. OK Hvala doviđenja. Sutra se vraćam sa posla i kreće maltretiranje: Zovnem ja njih, samo da vidim hoće li mi doneti računar ili ne, da znam da li da blejim kod kuće ili možemo negde da se smucamo. Pozovem, javi mi se poprilično zbunjeni baja, postavim čarobno pitanje "Danas da ili ne?", kaže čovek, znate mi imamo popis. OK, ba&scaron; mi je drago za va&scaron; popis, ali to nije odgovor na moje pitanje. - Javićemo Vam za 30 min do sat vremena. OK hvala   Posle sat i po vremena pozovem ja njih ponovo. - Izvinite opet ja, ne javiste Vi meni ni&scaron;ta. Dakle da li mi donosite danas računar ili ne?   Odgovara čovek ovog puta čak i malo ljut! - Pa gospodine  mi jo&scaron; nismo zavr&scaron;ili popis! Aman čoveče, ne interesuje mene &scaron;ta ti radi&scaron;, ja samo pitam, da li računar stiže ili ne! - Sačekajte malo!   Posle 15-tak sekundi javlja se koleginica! - Halo Tina ovde, ne možemo da ti damo tu informaciju, zato &scaron;to nije na&scaron;a služba zadužena za razvoz već vozači. E tu sam već prso! Prvo nema nikakvog po&scaron;tovanja odmah smo pre&scaron;li na ti tj. ona je pre&scaron;la na ti, drugo, ta firma ima čitava četri prodajna objekta i jedan servis, tj. to nije korporacija koja zapo&scaron;ljava 1000 radnika pa da tu postoje ova i ona služba. I ja onda počnem da vičem!   - GOSPOĐICE, da li vi i va&scaron;e kolege iz razvoza radite za istu firmu? Ovog trenutka pozovite va&scaron;u "službu" razvoza i dajte mi informaciju da li dobijam računar DANAS ILI NE!!!!!!!!!!!!   - U redu gospodine sačekajte malo na vezi.   Opa pre&scaron;li smo na VI! Neverovatno je to &scaron;to u ovoj zemlji tek kada počne&scaron; da se pona&scaron;a&scaron; kao ludak ljudi počnu da te po&scaron;tuju. Posle 2 minuta čekanja na vezi, eto nje. - Gospodine izvinite &scaron;to ste čekali. Pozvaću Vas na mobilni u roku od 5 minuta čim dobijem kolegu, a samim tim i informaciju. - Hvala lepo! - kažem ja - Molim lepo! - kaže ona.   I ZNA&Scaron; &Scaron;TA JE BILO POSLE 5 MINUTA           NI&Scaron;TA!   Nije me pozvala, ali ajde &scaron;to me nije pozvala posle 5 minuta, nije me pozvala ni čitavog idućeg dana tj. danas. I celo to zezanje za moje rođene pare. I odlučio sam. Neću vi&scaron;e da ih zovem. Ako donesu do kraja nedelje donesu, ako ne, otkazaću i kupiću u drugoj firmi. A kada mi donesu računar, onda ću da sednem i da napi&scaron;em protestno pismo vlasniku firme (ako ga donesu). Verovatno će da se nasmeje kada ga pročita, ali bih iskreno voleo da neko dobije klepetanovića po plati zbog toga. Ja se bavim prodajom i ceo život se bavim nekom prodajom. Alo bre, pa samo zadovoljna mu&scaron;terija je dobra mu&scaron;terija. Ali ova mu&scaron;terija će im definitivno biti biv&scaron;a!   Muka mi je vi&scaron;e da moram ne&scaron;to da molim za sopstvene pare, a to se stalno de&scaron;ava! Problem je po meni samo to &scaron;to trgovci ne rade na procenat već za fiksnu plate. Da rade na procenat trčali bi oko svake mu&scaron;terije, pa makar kupovao mi&scaron;a od 300 dindži, samo da bi bio zadovoljan i sutra ponovo do&scaron;ao!   Generalna 2015-04-18T18:57:28Z tadic U nedelju znam gde ću, a ti? http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/u-nedelju-znam-gde-cu-a-ti <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> U nedelju znam gde ću, a ti? </div>   Sve sam ih gledao. Ma znam ja da nisam morao, ali onako, demokratski, volim svima da pružim &scaron;ansu, tj. da čujem svakoga &scaron;ta ima da kaže. Jednostavno nisam hteo da dozvolim da mi neko kaže da ne znam &scaron;ta nude neki drugi. Prođe prvi krug očekivano, ali slu&scaron;am &scaron;ta se priča, biće mnogo tesno u drugom. Ja &scaron;ta ću, po sistemu Deluj lokalno, misli globalno, krenem da ispitujem na poslu da li će svi ići na glasanje. Pa sam onda one razočarane ubeđivao da će biti jo&scaron; razočareniji, ako ne izađu. Muke moje niko ne zna, ljudi imaju stra&scaron;no kratko pamćenje.  - "Ovi sada su mnogo gori nego oni 90-ih, reče koleginica.", ja seo, udahnuo duboko, pa je pitam da li je zaboravila kad je stajala u redu ispred samoposluge za litar ulja ili onih rafova &scaron;to je ra&scaron;iren preko celog rafa npr. sok od paradajza i nema ni&scaron;ta drugo. Pitam ja nju da li se i dalje seća recepta za embargo kolač i ono kad se dru&scaron;tvo skuplja kod jednog, drugi donosi jaje, treći bra&scaron;no, a četvrti pola tegle džema, pa se prave palačinke za dru&scaron;tvo. Pitam i da li je bilo strah kad zazvoni telefon, a burazera joj pre 20 dana odveli u Bosnu, pa ne zna ko i za&scaron;to je zove i da li joj je bilo prijatno kada je skupljala srču po stanu jer su joj popucala stakla od detonacije CK. Ljudi jako brzo zaboravljaju ružne stvari i to je dobro, ali ne treba ni sve zaboraviti tako lako. Gledam kom&scaron;iju pre nekoliko dana, hvali se srećan, nasmejan, ponosan. Kupio je kola. Nisu nova, ali stara svega nekoliko godina. Žena u penziji, on pred penzijom, deca se odselila, tro&scaron;kovi se smanjili i oni prodaju Ladu kupljenu 89 godine uzmu kredit i kupe sebi kola. Drugar me zove, ajde da mi pomogne&scaron; ide mi slava, pa da skočimo u kupovinu. Pođemo, kupuje čovek. Sve i sva&scaron;ta, arsenal pića, arsenal suhomesnatog, sokovi razni. Račun na kasi dugačak, boga mi ima sigurno metar, a čovek plaća i mi odosmo. Oboje su zaposleni, on zarađuje prosečno, žena ne&scaron;to manje od toga i eto, a na leto planiraju da idu na more, nisu bili od 92.godine, a sećam se ranije kako je bilo kod njega, rakija od nekog dede iz sela i žuti i crni sok, smederevka, a crno vino kad donesu gosti. Neću i ne smem da zaboravim kako sam odrastao, &scaron;ta sam slu&scaron;ao i gledao i neće me mrzeti da u nedelju sa svojom dragom i sinčićima se pro&scaron;etam do kutije i ubacim u pravcu uzlazne putanje. NEMOJ NI VAS DA MRZI....   Generalna 2015-04-18T18:55:33Z tadic Singing in the rain..... zečetina rules! http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/singing-in-the-rain.....-zecetina-rules <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> Singing in the rain..... zečetina rules! </div>   Uf &scaron;to ne volim ki&scaron;u. Kada pada ki&scaron;a, a nije radni dan, prosto ne znam &scaron;ta bih od sebe. U kući je neki polumrak/poludan, napolju sve sivo, klinci uglavnom o&scaron;amućeni sede ispred računara, a ja samo gledam da se sklonim na neki kauč uvijem u ćebe i blejim. Kakav glup način da čovek provede jedan vikend. Planirao sam ovaj vikend da idemo u prirodu, ali kako stvari stoje, ovaj vikend, priroda nas neće! Uspavao sam bebca tradicionalnom metodom, veliki jastuk stavim na svoje noge, bebcu glava kod mojih stopala, a nogice meni u krilu. Ja na kauču u polusedećem položaju i onda ljuljaj levo desno. Uspavam ja gospodina, a onda kao slina scurim glavu na jastuk koji mi je bio pod leđiima i naravno zaspim. Kako mrzim kad sam ovako lenj. Odspavasmo visočanstvo i ja boga mi dobrih sat i po vremena. Odem do radne sobe, tamo najstariji gari neku igricu, a &scaron;ta bih mu i rekao kad ne možemo napolje, oteram ga od računara pod izgovorom "Čekaj da tata vidi je se skinula ona igrica &scaron;to si mi rekao". Kad gle vraga skinula se. GTA San Andres + patch Serbia To je neka budala&scaron;tina koja će kolko po zavr&scaron;etku pisanja ovog bloga da leti sa računara, gde si ti crnac iz geta i ide&scaron; i krade&scaron; kola, bije&scaron; se i upucava&scaron; pripadnike protivničkih gangova i to sve sa silnim prskanjima krvi, eksplodiravanjem kola, a ono patch Serbia, to znači da nekog junaka nije mrzelo da patrioti&scaron;e po igrici, naime napravio je policijska kola da budu kao domaća, glavnom junaku nigeru na leđima pi&scaron;e Srbija Zauvek...?! Whatever, leteće ubrzo. Elem, vreme grozno, jedino &scaron;to me raduje i to me zaista raduje je to &scaron;to idemo kod prijatelja na večeru, domaćin koji inače odlično kuva, sprema zečetinu. Dogovor je da mi donesemo vino, a on će da organizuje klopu. Eto radosti, posle ovako sumornog dana, barem ću imati prilike večeras gastronomski da se zadovoljim. Gene Kelly neka nastavi da skakuće po barama i peva na ki&scaron;i, kad voli čovek, a ja odoh na zečetinu.   Objavio tadic u <a href="http://web.archive.org/web/20080326032743/http:/tadic.mojblog.co.yu/p-singing-in-the-rain------zecetina-rules/124947.html" title="permanent link">9. februar 2008 14:33:37</a> | <a href="http://web.archive.org/web/20080326032743/http:/www.mojblog.co.yu/c-singing-in-the-rain------zecetina-rules/124947.html#comments">3 komentara</a>   Generalna 2015-04-18T18:54:41Z tadic TERASICA SLOBODICA!!! http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/terasica-slobodica <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> TERASICA SLOBODICA!!! </div>   Ja kao jedno čeljade rođeno u centru Zemuna, sa bakama koje su u najužem centru grada, ceo svoj život patim za kućom i dvori&scaron;tem. Odrastao na 11. spratu solitera, pa se preselio na 2. sprat zgrade sa večito malim i barem za moje megalomanske pojmove sitnim terasama. Po&scaron;to sam se oženio i počeo samostalno (privatno) da živim, nisam imao preterane sreće sa stanovima. Oni su bili koliko toliko pristojni, ali večito u zgradama. U jednom periodu me je uhvatilo kuća-kredit ludilo, koje me je svakako vrlo brzo pro&scaron;lo kada sam se susreo sa "izuzetno povoljnim" uslovima kredita, sitnim slovima i administrativnim tro&scaron;kovima. Nakon 5 stanova &scaron;to manjih &scaron;to većih, pod moranjem krenem sa svojom dragom u potragu za &scaron;estim. Slu&scaron;am neke kolege u firmi, koji žive kao podstanari isto kao i ja, koji žive u istim stanovima već 7-8, pa čak i 15 godina. A ovi moji manje vi&scaron;e su svi bili korektni, ali sve kratkog daha. Godinu najvi&scaron;e godinu i po dana i već gazde imaju planove za renoviranja i useljavanja istih. Ovaj poslednji u kome sam danas i iz kog čukam ovo pisanije je &scaron;esta sreća i nadam se da će biti na duže vreme, barem tako vlasnica istog veli. Daj bože! U op&scaron;toj ludnici gledanja koje kakvih stanova &scaron;to lepih, &scaron;to ružnih, &scaron;to skupih, &scaron;to preskupih, natrčimo na jednu stančinu kojoj je kirija ne&scaron;to manja od one koju smo do sada plaćali, ali je stan u očajnom stanju. Zidovi žuti, sanitarije &scaron;trokave, prozori nikad prani i sl. Stan u prizemlju, veliki. Pro&scaron;etam se ja po njemu, bacim pogled na one zidove, prozore, sanitarije i ostalo i hvala bogu mojoj sposobnosti da vidim stvari kakve mogu da budu, a ne kakve jesu. Izađem na terasu, kad tamo imam &scaron;ta da vidim. Dve terase jedna do druge, deli ih zidić, a na obe se ulazi iz dnevne sobe, jedna 10 kvadrata, a druga duplo veća, plus ispred svega toga jedno 50 kvadrata dvori&scaron;ta. Lepo uredno opasano živom ogradom, sa sve kapijicom da se u stan može ući i sa te strane. U najavi milina. Uz ne previ&scaron;e muke uspem da ubedim moju lep&scaron;u i pametniju trećinu da se mi latimo tog stana. Gazdarica prostodu&scaron;na supruga biznismena iz Rusije, puna kao brod, ovaj joj je samo jedan od stanova koje izdaje, ali žena sa kojom se neke stvari mogu dogovoriti. Padne dogovor, ja kažem da se stan mora okrečiti i srediti, a ona zauzme stav da ga može ona srediti, pa sam onda ja u obavezi kada se odlučim da ga napustim da ga dovedem u isto stanje ili da ga ja sam sredim, pa nemam nikakve obaveze kasnije. Svakako po logici &bdquo;Bolje ću ja za sebe da uradim nego neko drugi!“, odlučim se ja za soluciju broj 2. Napravimo dogovor, platim depozit i nekoliko dana kasnije krenem u nabavku moleraj materijala. Pozovem par dragih mi prijatelja, nabavim kod kuma u farbari potrebni materijal i krenemo u akciju. Posle par dana rada i nekoliko gajbi piva, stan je zablistao i postao jedna jako lepa lokacija za život. Zidovi sneg beli, terasa rozla (kao i fasada zgrade), sanitarije &scaron;lja&scaron;te. Manje vi&scaron;e dovedemo stan do savr&scaron;enstva. Naravno već ja tu vidim par zidova koje bih rado poru&scaron;io, ali kada nije tvoje, može&scaron; samo da gleda&scaron;, ali ne i da pipa&scaron;. Uselimo se mi u na&scaron; novi dom, svaki komad name&scaron;taja upadne na neko novo mesto, ali kao da je ba&scaron; pravljeno za njega. Svako poslepodne i veče sedim u svojoj ba&scaron;tici (terasici) i uživam. Idealan spoj. Živim u stanu, a kao da sam u kući. Onda sam krenuo da gledam u travu. Neuredna je! Vrlo brzo sam pazario trimer za travu na nekoj sega mega akciji za vrlo simboličnu cifru i o&scaron;i&scaron;ao travu. Onda me je nerviralo &scaron;to mi je živa ograda čupava. Pozajmih od nekih ljudi trimer za živu ogradu i istu dovedem do savr&scaron;enstva. Posadio sam bosiljak i on lepo napreduje (biće za kuvanje taman), ruža koja je bila od ranije posađena i iz meni nepoznatih razloga poprilično uni&scaron;tena je sada po Google uputstvima orezana i evo mogu se pohvaliti da su mi već izbila dva pupoljka. U mom dvori&scaron;tancetu imam i dve vi&scaron;nje, tri borića i jednu smokvu. Ma ljudi moji, fantazija! Svako veče razvučem crevo, pa zalivam travicu da se i ona povrati od silne nepažnje koju je trpela ko zna koliko dugo. Meni dragi ljudi mi svraćaju, sedimo u ba&scaron;tici i uživamo. Pijemo hladna pića, pone&scaron;to se i mezeti i ba&scaron; nam je lepo. Na tendu koja se nalazi iznad dela terase gde sedim, sa mojom dragom sam namontirao trsku, pa sada terasa ima i mediteranski &scaron;mek. Ima jo&scaron; 100 čuda koja planiram da uradim i ba&scaron; uživam u svemu ovome. Bože zdravlja za par godina ću ovaj stan odkupiti od gazdarice i nastaviti da u njemu uživam, a sada me muči samo jedno pitanje. Ko će mi zalivati ba&scaron;ticu dok budem na moru!   Generalna 2015-04-18T18:54:40Z tadic Početak.... http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/pocetak.... <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> Početak.... </div>   E pa dragi prijatelji, kao &scaron;to neko reče "Svaki početak je težak", evo i ovaj blog je nastao, dodu&scaron;e bez mnogo muke, ali sa dobrim ciljem. Tekstovi koje ćete moći da čitate ovde služe da bih mogao da sa vama podelim sve ono lepo, ružno, pravedno i nepravedno, sve ono čime mogu da se pohvalim i sve ono &scaron;to je u meni izazvalo bilo kakvu emociju. Ukratko o meni: Rođen u Beogradu 30.07.1979.g. Odrastao kao i svaki drugi klinac u Beogradu tih godina, prerano, zahvaljujući ratovima, nesta&scaron;icama i ostalim nema&scaron;tinama kroz koje smo tada svi prolazili. Potrčao da se zaposlim &scaron;to pre i time sam sebe uskratio za fakultetsko obrazovanje, ali se trudim da to nadoknadim raznim usputnim seminarima, &scaron;kolicama. Rano, ali srećno oženjen najdivnijom Beograđankom bosansko-kosovskog porekla, moj najveći savetodavac i jo&scaron; veći kritičar, neko bez koga ne mogu i ne želim da mislim kako bi bilo da se nismo na&scaron;li, neko ko nam je podario tri divna sinčića, koji mi pružaju svu snagu i želju da se borim sa svakojakim problemima sa kojima se svi mi svakodnevno susrećemo. Sin Velikog čoveka i maleVelike žene i brat jedne sestre Jedine! Prijatelj mnogih, kum nekih, neprijatelj retkih. To sam ja dragi moji i za sada toliko o meni da ne preteram.Pi&scaron;emo se ovih dana, ima puno tema koje ćemo da načnemo, a ovo neka ostane kao uvod.....   Generalna 2015-04-18T18:53:48Z tadic ODMOR... http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/odmor... <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> ODMOR... </div>       Posle dužeg vremena konačno odmor. Napravio sam kombinaciju snova, uzeo sam komplet ostatka odmora od pro&scaron;le godine i povezao i uskrs i 1.maj, tako da ima da iskuliram pune tri nedelje! Posle svih nervoza koje su mi se izde&scaron;avale u poslednje vreme, povi&scaron;enog pritiska, lekara, dijagnoze, terapije, dijete i nekih 10.000km prevezenih, mislim da je krajnje vreme da odem da odmor. E sad treba napraviti nekakav plan. &Scaron;ta raditi na odmoru? Imam kola, imam loptu, imam &scaron;tapove za pecanje imam troje dece i imam vrlo verovatno lepo vreme tokom većeg dela odmora. Mama ne ide na odmor tako da putovanje otpada, ali izleti i muvanja why not. Smi&scaron;ljam gde bi mogli sve da stignemo i voljan sam da primim svaki konstruktivan predlog, koji naravno ne predstavlja tro&scaron;enje enormnih količina novca. Nisam dugo ni&scaron;ta pisao, jednostavno nisam imao vremena da koristim mozak u pametne stvari već sam bio rastrzan na hiljadu strana. Sada ću malo po malo krenuti da se vraćam na ovu moju stranicu i da pi&scaron;em, samo jo&scaron; da se prisetim kako se pi&scaron;e i biće super! Od mog poslednjeg bloga desila se SEKA (Svetska Ekonomska KrizA), desila su se neka ubistva, neke krađe, neki insajderi, neki reality show-ovi, verovatno se desio i narod po koji put, sve u svemu materijala za tračarenje preko glave. Daklem do sledećeg bloga, molim za savete vezane za muvanje tokom mog GO. Parametri su sledeći: - Do 100 km od BG-a; - Najvi&scaron;e 2000 din tro&scaron;kova po putovanju bez tro&scaron;kova prevoza. - Lokaliteti da budu prihvatljivi za četvoricu momaka koji zajedno imaju 43 godine. Fala unapred! :-)   Generalna 2015-04-18T18:50:50Z tadic "JA SAM BUDUĆI STUDENT BU" http://tadic.blog.rs/blog/tadic/generalna/2015/04/18/ja-sam-buduci-student-bu <div style="border-style: none none dotted; border-bottom-color: #cccccc; border-bottom-width: 1pt; padding: 0cm"> "JA SAM BUDUĆI STUDENT BU" </div>     Gledam juče na TV-u studente. Ove na&scaron;e, prave, sa Beogradskog Univerziteta. Pa se pro&scaron;etah malo po kući, otvorio jednu činijicu, pa drugu, pa treću i eto je! Kao da sam je juče tu stavio zakačena na ključeve od bakinog stana, najobičnija, plastična, od one &scaron;arene neke izlivene plastike. PI&Scaron;TALJKA! Uzeh je, pa se prisećam malo. Sestra mi je tih dana bila na ulicama sa svojim kolegama sa fakulteta, ja sam jo&scaron; bio mali da budem student, ali kao jedan middle-age gimnazijalac, nisam mogao da dozvolim da takve demonstracije prođu bez prisustva moje malenkosti. Morao sam da dam podr&scaron;ku studentima! Nekolicina nas je zaista i&scaron;la u svakodnevne protestne &scaron;etnje svesni cilja istih, a oni ostali koje smo vukli sa sobom da nas bude vi&scaron;e su i&scaron;li sa nama samo da ne budu u &scaron;koli, a u to vreme i većina mojih profesora je poprilično imala razumevanja za bežanja sa časova, tako da je i to bilo ok. Svaki dan smo forsirali Terazije i Srpskih vladara, vikali i pi&scaron;tali ispred zgrade vlade/skup&scaron;tine, Turske ambasade &bdquo;OOOOO TURCI”, pi&scaron;tali i dobo&scaron;ali.... Nije nam bilo hladno, imali smo cilj!   I eto opet, studenti na ulicama!   Kako li se oseća ovaj ustoličeni kad gleda vesti, da li ga to uop&scaron;te pogađa?   Dozvolio je da ga porede studenti sa nekim protiv koga se borio. Naravno da će sada da idu izjave da je to politički skup neke tamo protivničke stranke. Ne znam samo &scaron;ta će da kažu kad se pojavi na platou 3-4000 studenata, da li će i onda da tvrde da se ta neka stranka krije iza studenata i to ba&scaron; iza svih njih.   Ba&scaron; sam se iznervirao!   Srbija se odlučila, dodu&scaron;e podelila po pola, ali se odlučila, a on vlada, a ne pripada ni jednoj od te dve pole. Hmmmm. Da se čovek zamisli.   Probao sam pi&scaron;taljku, radi. Deca su me malo čudno gledala, a možda su mi se malo i zacaklile oči kad sam ponovo dunuo u &scaron;arenu plastiku. Nisam student bio tada, nisam ni sada, nisam bio ni u međuvremenu (nažalost), ali ću svakako, ako bude trebalo opet ići sa na&scaron;im studentima i duvati u svoju staru pi&scaron;taljku.   STUDENTI OVAJ TADIĆ JE UZ VAS!!!   Generalna 2015-04-18T18:49:06Z tadic