tandaramandara
http://tandaramandara.blog.rs/blog/tandaramandara
Zamisli<p>Zamisli, porbudiš se u nepoznatom gradu. </p><p>Pogledaš kroz prozor na ulicu koju prvi put u životu vidiš, </p><p>izađeš među ljude koje nikad pre nisi video. </p><p>Sedneš u kafe na uglu i usluži te konobar koji voli svoj posao. </p><p>Popiješ kafu kakvu još nisi okusio, preprženu i jaku, ali prija.</p><p>Kreneš preko pešačkog prelaza, linijama zebre na koje nikad nisi zgazio, </p><p>kroz drvored čijim hladom nikad nisi prošao. </p><p>Na klupi dvoje, zaljubljeni kako to već mladi umeju, ali opet nekako lepo kao što nigde nisi sreo.</p><p>Na livadi, levo, pas, veseo kad nijedan do sad, juri svoj rep, neumorno. </p><p>Stara gospođa sedi na podnevnom suncu, u, čini ti se, najšarenijoj haljini na svetu, u krilu joj leži mačak, žut kao nijedan mačak u tebi poznatom svetu. </p><p> Svraćaš do uličnog prodavca pereca i kupuješ jednu, veliku i slasnu, ukusna kao nigde do sada. </p><p>Sedaš na obalu reke, travu, zelenu kao pet zelenih trava i uživaš u danu, jedinstvenom, kao što je svaki do sada. </p><p> </p><p> </p><p> </p>
http://tandaramandara.blog.rs/blog/tandaramandara/generalna/2014/04/07/zamisli
, 07 2014 22:37:47 +0200Sasvim običan dan<p>Da te probudim ujutru kafom.</p><p>Da obučeš na posao košulju koju sam ti ispeglala. </p><p>Da dođeš sa posla umoran, ali ipak oduševljeno prihvatiš da spremamo zajedno ručak. </p><p>Da zaspemo na dvosedu posle ručka. </p><p>Da popijemo popodnevnu kafu. </p><p>Da zaplešemo na zvono mog mobilnog telefona. </p><p>Da legnem u krevet sa knjigom i kažem ti "Nemoj još dugo, kvare se oči od računara" </p><p>Da legneš u krevet bez knjige, uzmeš moju i odložiš na natkasnu i zaspemo zajedno. </p><p>Da se probudim u pola noći i poljubim te u polusnu negde gde te prvo dohvatim. </p><p>Da se probudiš u pola noći i pokriješ me jer sam se otkrila. </p><p>Da me probudiš ujutru kafom.</p>
http://tandaramandara.blog.rs/blog/tandaramandara/generalna/2014/04/07/sasvim-obican-dan
, 07 2014 22:30:02 +0200