Radio

3. Radijska muzika on repeat deo 2

, 07 2014 11:21:37 +0200

Dok sam danas gledao facebook strane srpskih radio stanica, primetio sam na jednoj od njih nešto što se taman "nadovezuje" na priču iz prošlog posta.

Pismenost na stranu, pitanje je upravo ono o čemu sam pisao u prošlom postu. Odgovor koji je postavljen je praktično preveden copy/paste iz "skripti" za rešavanje nezgodnih pitanja slušalaca u vezi sa muzikom. To je običan (ali ne i potpuno nespretan) pokušaj spina, gde se na pitanje i ne odgovara, ali se zahvaljuje i nastavlja da se gradi iluzija o tome da slušaoci imaju bilo kakav uticaj na moderni radio. U stvarnosti, niti je muzika pažljivo birana od strane ciljne grupe, niti će iko uzeti u obzir pesme koje slušalac želi da čuje.

Po meni, najveći problem je što tog čoveka koji ih je pitao šta se dešava (a očigledno ih sluša, i očigledno je zainteresovan) tretiraju kao maloumnika, kopirajući mu pripremljen tekst koji uopšte ne daje odgovor na njegovo pitanje.

2. Zašto se na radiju stalno puštaju iste pesme?

, 06 2014 11:10:33 +0200

Kratak odgovor je - zato što menadžment veruje da će to doneti veću slušanost.
I, donekle su u pravu.
Ali, ovo je blog, i ovde mogu da se raspišem i dam dugačak odgovor.
   Muziku na radiju odavno više ne biraju DJ-evi ili tonci. Postoji svestan napor da se slušaocima da iluzija da voditelj ima nekakve veze sa izborom muzike, ali to (kao i mnogo šta drugo) je samo pokušaj da se slušalac "prevari". Muzika se priprema unapred, pomoću programa koji bira pesme iz baze. Posao je više programerski nego kreativan; zadaju se pravila prema kojima program bira muziku (koliko puta se pesme mogu ponavljati, u kom delu dana se pušta koja vrsta muzike, itd), a "muzički urednik" je sveden na osobu koja ovlaš pregleda izbor pesama i minimalno ga promeni. Ozbiljniji programski paketi koji se koriste za tzv. 'playlisting' plaćaju se na mesečnom nivou, ali su još uvek mnogo jeftiniji nego desetak tonaca/DJeva. Ako pitate vlasnika neke radio stanice zašto se odlučio na automatizaciju programa, čućete uvek iste argumente - jeftinije je, eliminiše "varijitet" koji postoji u muzičkim ukusima tonaca, softver nema promene raspoloženja, ne kasni na posao, itd. Svaku promenu u muzičkom pravcu stanice moguće je napraviti za nekoliko minuta, umesto održavanja sastanaka sa DJevima i kontrole onoga što puštaju. Kao i u bilo kom drugom "biznisu", mašine zamenjuju ljude gde god je to moguće. Playlisting (naravno) ima svoje probleme, ali o njima neki drugi put.
Ovakva automatizacija donosi mogućnost da se u programu jedne radio stanice "vrti" vrlo mali broj pesama. Razmišljanje koje stoji iza odluke da se baza smanji na 200-400 pesama je ovakvo:

- Eliminisaću sve pesme koje nisu "hitovi". Kada imam mali broj pesama, mogu da puštam samo "najbolje"!

   Naravno, normalna osoba ovde stane i zapita se - a šta su to "hitovi"? Koliko takvih pesama ima? Da li su hitovi univerzalni?
   Nažalost, odgovori na ta pitanju su uglavnom improvizovani i svode se na razne top liste, preslušavanja konkurencije i lični ukus. Odlučuje se za najsigurniju, najbanalniju moguću varijantu, u kojoj se biraju pesme koje neće naterati nikoga da promeni stanicu, koje su proverene (čitaj: izlizane) i koje zauzimaju prvih 5-10 mesta bilbordove liste. Kada bi postojala volja i mogućnost da se izbor hitova uradi na "preporučen" način, to bi značilo sprovođenje stalnih istraživanja muzičkog ukusa kod potencijalnih slušalaca, gde se vodi računa i o tome koliko je neka pesma "dosadila", i o tome koliko je "hitična". Međutim, tržište u Srbiji, pogotovo lokalno, toliko je malo da se sprovođenje kvalitetnih istraživanja ne isplati. Umesto domaćih, koriste se podaci iz drugih zemalja, uz izgovor da je "muzički ukus svuda isti", što naravno nije tačno.

- Radio se sluša samo u prolazu, vrlo kratko, i moram uvek da pustim najbolju pesmu koju imam. Ako pustim nešto što se ne sviđa svima, neko će promeniti stanicu!

   Opet, radi se o uvezenom znanju, koje kaže da slušaoci veoma često menjaju radio stanice, i da je glavni razlog to što im se neka pesma ne sviđa. Iako se po svim ispitivanjima slušanosti radio u Srbiji u proseku sluša daleko duže nego u drugim zemljama, mantra "radio se sluša 15 minuta u toku dana" dominira. I, kada već verujete u to, trudićete se da maksimalno iskoristite tih 15 minuta. U isto vreme, smatrate da ja vaš slušalac glup, dosadan i predvidiv. Mislite da bi radije čuo po hiljaditi put istu pesmu, umesto da se odluči da "proba" nešto novo. Mislite o njemu kao o konzumentu, otupelom konstruktu koji se ponaša prema statistici. Moderni radio se jako trudi da dehumanizuje svoje slušaoce.

Na kraju, posledice su ono što sada možete da čujete - beskonačno ponavljanje istih pesama, kako bi svakih 15 minuta na radiju zvučalo isto. Koje su to pesme i ko ih sluša je manje bitno.

1

, 05 2014 15:05:10 +0200

Generalno gledano, imam dosta loše pamćenje. Teško mi je da se setim stvari koje se obično lako pamte - na primer, kako se zvala moja učiteljica u prvom razredu, ili gde sam u subotu ostavio kišobran. Verujem da se ne bih sećao ni dana kada sam potpisao prvi ugovor za posao na radiju, da nisam morao da ga tražim pre par nedelja među raznim garancijama, sudskim pozivima i računima. Ovako, mogu da kažem da sam u radijskom svetu gotovo 14 godina, što bi trebalo da me učini ponosnim, ili makar zadovoljnim sa onim što sam do sada postigao.
Ne osećam se tako. Osećam se iscrpljeno, prazno i tupo, kao kada prebacujem sa jedne na drugu radio stanicu. Gotovo sve zvuče isto, sa malim brojem pesama koje se vrte u beskonačnost, sa dosadnim, trivijalnim, lažno vedrim voditeljima i hiper produkcijom slogana koji ne znače ništa. Verovatno bih se osećao mnogo bolje da mogu to da kažem sa pravedničkim besom ili makar sa dozom posmatračkog cinizma, ali ne mogu, jer sam i sam odgovoran za to što se dešava. Krenuo sam da pišem ovde, delimično da izbacim tu frustraciju iz sebe, ali i da "naglas" sumiram sve što se dešava i razmislim šta mi je raditi dalje. Možda pomogne, a svakako vredi probati.