Prokleta Jerina

Poreklo proklete Jerine

Slavna i veličanstvena Jerina (negde se spominje kao izvorno ime Irena ) je poreklom Grkinja,iz porodice morejskih despota.Otac joj se zvao Manojlo, bio je morejski velikaš, a brat Tomas, koji je poznat u našoj epici, spominje se u Vukovoj pesmi, broj osamdeset i dva, druga zbirka. U toj pesmi se nalazi opis Jerine kako želi da ga oženi, što i čini ali ga mlada prvu noć zaklala. To je istorijski neistinit podatak, jer je Tomas umro sedam godina posle Jerine. U Jerininoj porodici rodočelnik je bio vizantijski car i pisac polovine četrnaestog veka Jovan Kantakuzin.

Dolazak u Srbiju proklete Jerine

Jerina sa šesnaest godina dolazi u Srbiju kako bi se udala za Đurđa Brankovića, koji je tada imao trideset i šest godina.Jerina se udaje Đurđa oko hiljadu četrsto četrnaeste godine i odsedaju u gradu Smederevu, koji je Đurađ sagradio i utvrdio. Jerina je te možda i za nju kobne godine, ostavila svoje bezbrižno detinjstvo i kročila u porodicu proklete loze.

Porodica proklete Jerine

Jerina i Đurađ su imali petoro dece, tri sina i dve kćeri, Grgur, Stefan, Lazar, Mara i Kantakuzina. Sva deca se spominju u narodnim pesmama, sem Kantakuzine, koja je bila udata za grofa Ulriha Cilskog.Grgur i Stefan su se nalazili kao taoci na turskom dvoru hiljadu četristo trideset i devete, a kako su pokušali da pomognu ocu, sultan Murat ih šalje u malu aziju i oslepljuje. Posle tri godine sultan se miri sa Đurđem i vraća mu oslepljene sinove. Kako su i Grgur i Stefan bili slepi, najmlađi sin Lazar nasleđuje presto. Mara se udaje za sultana Murata II hiljadu četristo trideset i pete godine, naravno protiv volje svojih roditelja, ali i njene. Đurađ je bio prisiljen dati njenu ruku kako ne bi jos naškodio Srbiji. Grgur umire hiljadu četristo pedeset devete godine kao kaluđer German, a imao je samo jednog vanbračnog sina despota Vuka, u narodnoj epici poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk. Stefan je umro hiljadu četristo sedamdeset i sedme godine, a žena Anđelija je ostala sama sa sinovima Đurđem i Jovanom i kćerkom Marijom. Lazar je kratko vladao, umro je hiljadu četristo pedeset i osme godine. Žena mu je bila Grkinja Jelena iz porodice Paleolog i imali su tri kćeri.

Epsaka tradicija i istorijske činjenice

Na samom početku, tačnije u prvoj pesmi, gde se otvara poglavlje pesama o Jerini, biva viđena pozitivno, okarakterisana kao žena koja poseduje čoveštvo, a to je oslikano u pesmi „Ženidba Đurđa Smederevca“. Tu je istaknuta kao svetao lik, žena koja govori svom mužu da pozove Srbe u svadbu (jer je on odbijao govoreći da su Srbi kavgadzije i pijanice). Istaknuta je sva njena veličina, ljudskost, hrabrost, ali i patriotizam. Međutim, pesma koje slede posle, pamte kao mučiteljku, prokletnicu, ubicu. Sva njena želja da sačuva Srbiju i njen narod, pogrešno je shvaćena.Zelela je da uzdigne Srbe,a Srbiju sačuva.Ipak,naš narod je rad koji je bio neophodan za sačuvanje Srbije shvatio kao hir i pakost jedne strankinje i zauvek je zamrzeo i prokleo najpogrdnijim rečima,počevši od samog njenog imena.Nijednog trenutka se nisu zapitali da li je njen jedini greh bio borba za Srbiju i ogromna ljubav muža.Đurađ biva negativno okarakterisan odbijanjem da pođe u Drugi kosovski boj ,na čelu sa Jankom Sibinjaninom.Niko se nije obazirao na razloge i činjenice koje su ga sprečile.Znao je da je taj Jankov predlog uzaludan,a potom bio je već u godinama ,a sinovi su mu bili na turskom dvoru,zarobljeni i svako dodatno zameranje je bilo suvišno.Ipak,to odbijanje biva dovoljno da se na njega baci kamen ,sve činjenice bace u senku,jer ga epska tradicija u prvi plan oslikava kao izdajnika.

Epika je jasna po pitanju karakterisanja likova Jerine i Đurđa,negativni i krivi.Despotica Jerina ostaje zauvek zapamćena kao zlo srpakog naroda,pohlepna,prevrtljiva,licemerna i razmažena princeza.Epska tradicija se surovo poigrala sa njenim likom i to nepovratno.Naš narod je za vreme njihove vladavine morao da gradi i popravlja Smederevo,kao i ostale gradove,kako bi sačuvali Srbiju od neprijatelja.Za taj rad je bilo neophodno da se angažuje što veći broj ljudi.Mnogi želeći da izbegnu rad,odmetali su se u hajduke,a i uveliko se pričalo kako despotica druguje sa Turcima.A,istina je bila suprotna,želela je bolje sutra sebi i svom narodu.Jerina se spominje kao žena koja manipuliš,koristi,vara i poigrava sa mužem,jer je on slabić,vrlo mek i popustljiv,jer su Srbi smatrali da je muškarčina onaj koji udara rukom o sto,a ženina uloga je viđena samo kao pokorno slušanje.Njihov brak se nije podudario sa tadašnjim bračnim pravilima,jer su brak zasnivali na međusobnom razumevanju,poverenju i poštovanju.Ona nije bila žena koja samo rađa decu,ćuti i klim,a glavom potvrdno,jer je bila posebna,vešta,pametna,puna ideja koje je njen muž slušao,ali i realizovao.Narod u njoj nalazi krivca za sve svoje muke,iscrpljenost,iznemoglost.Kćerka Mara je takođe,negativna u pesmama,bezdušna,čijom se krivicom oslepljuju braća,uz majčinu potporu i tako postaje ozloglašena poput majke.Prva istina je bila da je Mara kasno saznala za sultanovu nameru I samim tim prekasno mu pala pred noge,moleci da joj ne oslepi bracu.Jerina je opisana kako udaje kćer za sultana Murata,cara neprijateljske zemlje.Pesme je spominju kako ima nameru da otme Stefanovog sina,da ne bi nasledio presto,zatim je neke pesme pamte kako otima Zmaj Ognjenog Vuka u nameri da ga ubije.Večiti Jerinin neprijatelj ostaje i Bajo Pivljanin.

Smrt despota i despotice

Djuradj umire na Badnji dan 1456 godine,a njegova smrt donosi I niz novih optuzbi ozloglasenoj despotici.Djuradj je ostavio vlast najmladjem sinu Lazaru,ali i oslepljenim sinovima,kao i Jerini.To je izazvalo njihove medjusobne sukobe.Lazar i njigova zena Jelena su bili na jednoj strain,oslanjali su se na Madjare i zapadne hriscane,dok su drugu stranu cinili Jerina,Mara,Grgur I Toma Kantakuzin,koji su verovali da nove ratove moze spreciti prijateljstvo sa Turcima.U istorijskim izvorima se nalazi da je Lazar sa svijom zenom Jelenom neprekidno vrsio pritisak na despoticu.Godina 1457 biva veoma kobna za despoticu,jer jedni izvori tvrde da jet te godine Lazar kukavicki ubio despoticu Jerinu,uhvativsi je,a potom i otrujuci,dok su smrt izbegli Mara,Grgur i Toma,ali postoje i drigi izvori koji tvrde da joj je srce jednostavno prestalo da kuca od silne,neizmerne i beskrajne tuge.Zivot ju je bacio u svirepu avanturu,sa samo sesnaest godina,ali se ona borila uvek lepa,odvazna,ponosna,voljena i hrabra i takva ostala bez obzira sto su je mnogi razapeli.

Prokleta Jerina

Poreklo proklete Jerine

Dolazak u Srbiju proklete Jerine

Porodica proklete Jerine

Epsaka tradicija i istorijske činjenice

Smrt despota i despotice

Autur bloga-Maja Knežević