Vuk Stefanović Karadžić

Vuk Karadžić je rođen 1787 godine, a preminuo je 1864 godine. Bio je srpski reformator, jedan od najznačajnijih istorijskih ličnosti srpske književnosti, nauke i kulture. Radom koji bi inače imao da obavlja veliki broj naučnika i institucija Vuk je obavio epohalnu delatnost na utemeljenju nove srpske knjižvnosti, jezika i pravopisa. Stekao je veliki broj pristalica i sledbenika (mada i ogorčenih neprijatelja). Saradnike i prijatelje je našao u naj istaknutijim umovima tadašnje Evrope. Značajnija dela: Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica (1814); Pismenica serbskoga jezika (1814); Narodna srbska pjesnarica (1815); Srpski rječnik (1818, 1852); Srpske narodne pjesme (1823, 1824, 1833, 1841, 1842, 1845, 1846, 1862); Prvi srpski bukvar (1827); Miloš Obrenović (1828); Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona (1849); Novi zavjet (prevod, 1847).

Византијска уметност

Византијска уметност обухвата уметност која је настајала и развијала се на простору источног римског царства од V века до пада Цариграда под Османлије 1453. године и потпуног слома Византије Њено деловање није било само ограничено на простор Византије, већ и на просторе држава које су биле под њеним директним утицајем (Српске области, Бугарска, Руске државе Млетачка република, Напулјска кралјевина). Пошто се развијала током среднјег века, њену основну црту да је религиозни поглед на свет. Карактеришу је блиставе боје и снага линија без индивидуалности и перспективе, са спљоштеном формом. За украшавање грађевина коришћене су фреске и мозаици који су покривали зидове, подове, сводове и куполе спајајући у потпуности архитектонски са ликовним изражајем. Уместо великих вајарских дела Антике, византијску уметност карактеришу мали рељефи рађени у Слоновачи. У античком свету верско поштовање божанстава изражавало се у првом реду статуом- култном статуом од камена која се постављала у храм. Према њој су се израђивале и мале култне статуице у бронзи или и теракоти које су се постављле и у нише у собама. Када се у касној Антици развијала једна сложенија представа о божанству статуа је постепено из плитког рељефа прелазила у слику. Хришћанство је под утицајем друге Божије заповести противило се представљању Бога- фанатични Епифимије је раздерао свети лик насликан на једној завеси изражавајући тиме своје противљење ономе што је сматрао за идолопоклонство. Овде је интересантно и то што је икона у почетку била слика и није направљена на дрвету што значи да се икона у почетку није везивала за неки материјал и технику. Она је ипак била преносна а то да се иконом сматра слика која је израђена на дрвету и преносна је јесте отуда што се вероватно, услед великог броја оваквих радова који су тако израђени појављује.

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Blogg

Vuk Stefanović Karadžić

Византијска уметност

Čestitamo