barok
http://dzinda.blog.rs/blog/dzinda
dzinda2026-07-03T23:11:35ZBAROK
http://dzinda.blog.rs/blog/dzinda/generalna/2014/05/27/barok
<p style="margin: 0.5em 0px; line-height: 22.399999618530273px; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px"><strong>Барок</strong> или <strong>бароко</strong> (наравно из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> <em>pérola barroca</em> – перла неправилног облика) је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Уметност">уметничко</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Култура">културни</a> правац, који је владао у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Европа">Европ</a>и између година <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1600" title="1600">1600</a>. и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1750" title="1750">1750</a>. Настао је у<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италији</a> и проширио се по целој Европи и њеним колонијама.</p><div class="thumb tright" style="clear: right; float: right; margin: 0.1em 0.1em 0.1em 0.4em; width: auto; text-align: center; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: 22.399999618530273px"><div class="thumbinner" style="border: 1px solid #cccccc; background-color: #f9f9f9; font-size: 13px; overflow: hidden; width: 252px; padding: 3px !important"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Peter_Paul_Rubens_-_The_Adoration_of_the_Magi_-_WGA20244.jpg"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Peter_Paul_Rubens_-_The_Adoration_of_the_Magi_-_WGA20244.jpg/250px-Peter_Paul_Rubens_-_The_Adoration_of_the_Magi_-_WGA20244.jpg" border="0" width="250" height="339" /></a><div class="thumbcaption" style="border: none; line-height: 1.4em; font-size: 12px; background-image: none; text-align: left; padding: 0.2em 0px !important"><div class="magnify" style="margin-left: 3px; border: none; background-image: none; float: right"><a class="internal" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Peter_Paul_Rubens_-_The_Adoration_of_the_Magi_-_WGA20244.jpg" title="увећај"><img src="http://bits.wikimedia.org/static-1.24wmf3/skins/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div><em style="border: none; background-image: none">Обожавање Христа</em> од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81" title="Петер Паул Рубенс">Петер Паул Рубенса</a>.</div></div></div><div class="thumb tright" style="clear: right; float: right; margin: 0.1em 0.1em 0.1em 0.4em; width: auto; text-align: center; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: 22.399999618530273px"><div class="thumbinner" style="border: 1px solid #cccccc; background-color: #f9f9f9; font-size: 13px; overflow: hidden; width: 252px; padding: 3px !important"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Bach.jpg"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b5/Bach.jpg/250px-Bach.jpg" border="0" width="250" height="302" /></a><div class="thumbcaption" style="border: none; line-height: 1.4em; font-size: 12px; background-image: none; text-align: left; padding: 0.2em 0px !important"><div class="magnify" style="margin-left: 3px; border: none; background-image: none; float: right"><a class="internal" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Bach.jpg" title="увећај"><img src="http://bits.wikimedia.org/static-1.24wmf3/skins/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D1%85" title="Јохан Себастијан Бах">Јохан Себастијан Бах</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1748" title="1748">1748</a>.</div></div></div><div class="thumb tright" style="clear: right; float: right; margin: 0.1em 0.1em 0.1em 0.4em; width: auto; text-align: center; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: 22.399999618530273px"><div class="thumbinner" style="border: 1px solid #cccccc; background-color: #f9f9f9; font-size: 13px; overflow: hidden; width: 252px; padding: 3px !important"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Haendel.jpg"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Haendel.jpg/250px-Haendel.jpg" border="0" width="250" height="314" /></a><div class="thumbcaption" style="border: none; line-height: 1.4em; font-size: 12px; background-image: none; text-align: left; padding: 0.2em 0px !important"><div class="magnify" style="margin-left: 3px; border: none; background-image: none; float: right"><a class="internal" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Haendel.jpg" title="увећај"><img src="http://bits.wikimedia.org/static-1.24wmf3/skins/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3_%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BB" title="Георг Фридрих Хендл">Георг Фридрих Хендл</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1733" title="1733">1733</a>.</div></div></div><p style="margin: 0.5em 0px; line-height: 22.399999618530273px; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px">Од почетка <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/12._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="12. век">седамнаестог века</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Европа">Европи</a> се афирмишу велике националне <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Монархија">монархије</a>. Зачетнице модерних држава способне да освоје свет, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италија</a> је била расцепкана и политички слаба, али је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Рим</a> и даље био центар уметности. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Црква">Црква</a> је присиљена да се супростави ударима реформатора, била је принуђена да се мења, а промене у уметности довеле су до рађања новог стила барока, термин са значењем: бизаран, чудан.</p><p style="margin: 0.5em 0px; line-height: 22.399999618530273px; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px">Бежећи од затворених облика и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Класицизам">класицизма</a> претходне епохе, архитекте и вајари су тражили нове димензије израза и стварали раскошна дела, препуна сценских иновација и покрета. У потрагама за новим ефектима у третману боје и простора, сликари су и даље интерпретирали религиозне садржаје, али новине су уносили и у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BE" title="Предео">пејзаж</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82" title="Портрет">портрет</a>, као и у интерпретацију природе. Италијанска сликарска школа касније је у страним уметницима добила своје велике интерпретаторе и велике иноваторе.</p><p style="margin: 0.5em 0px; line-height: 22.399999618530273px; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px">У <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/13._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="13. век">осамнаестом веку</a> барок се проширио преко <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B8" title="Алпи">Алпа</a> где досеже свој невероватни домет у виду <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BA%D0%BE" title="Рококо">рококоа</a>. Захваљујући раскошној уметности европских дворова и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0" title="Папа">папског</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Рима</a> тако је рођена грађанска уметност, више окренута реалности свакодневног живота, која је у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Венеција">Венецији</a> и<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Фландрија">Фландриј</a> добила прве центре свог развоја.</p><h2 style="text-align: center; background-image: none; font-weight: normal; margin: 1em 0px 0.25em; overflow: hidden; padding: 0px; border-bottom-width: 1px; border-bottom-style: solid; border-bottom-color: #aaaaaa; font-family: 'Linux Libertine', Georgia, Times, serif; line-height: 1.3"><span class="mw-headline">Порекло назива</span></h2><p style="text-align: left; margin: 0.5em 0px; line-height: 22.399999618530273px; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px"> Настанак израза „барок“ тумачи се двојако. По једнима, он потиче од назива за неправилан драги камен који су од шеснаестог века користили јувелири у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Португалија">Португалу</a>, док по другима овај назив је настао од имена четвртог облика друге фигуре <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Схоластика">схоластичког</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Силогизам">силогизма</a>(„свако П је М; неко С није М, дакле неко С није П“ — „сви лудаци су тврдоглави; неки људи нису тврдоглави, дакле, неки људи нису лудаци“).</p><p style="margin: 0.5em 0px; line-height: 22.399999618530273px; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px">Још око 1570. године у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">италијанском</a> <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%E2%80%98%E2%80%99&action=edit&redlink=1" title="Језик‘’ (чланак још није написан)">језику</a> по аналогији са наведеним формално-<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Логика">логичким</a> значењем појављује се израз „барокни судови“ у смислу нетачни, бесмислени судови. У седамнаестом и осамнаестом веку користи се у многим језицима као ознака за лош укус, неправилну уметност и сл. У историју уметности уводи га <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B1_%D0%91%D1%83%D1%80%D0%BA%D1%85%D0%B0%D1%80%D1%82&action=edit&redlink=1" title="Јакоб Буркхарт (чланак још није написан)">Јакоб Буркхарт</a> (<em>Цивилизација ренесансе у Италији</em>, 1860) као ознаку за декаденцију високе <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0" title="Ренесанса">ренесансе</a> у развијеној архитектури <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Противреформација (чланак још није написан)">противреформације</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италији</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Немачка">Немачкој</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шпанија">Шпанији</a>. На поље <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Књижевност">књижевности</a> преноси се готово случајно: <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">италијански</a> писац <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%BE%D0%B7%D1%83%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%B8" title="Ђозуе Кардучи">Ђозуе Кардучи</a> објављује те исте <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1860" title="1860">1860</a>. есеј с насловом <em>Барок писаца из 17. века</em> (<em>Barocco dei secentisti</em>), а у наредним деценијама срећемо га слично употребљеног у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шпанија">Шпанији</a>, затим код <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B5" title="Фридрих Ниче">Ничеа</a>, који пише да се „барокни стил појављује увек када велика уметност почиње да опада“. Од њега почиње и касније готово инсистентно везивање одлика барока за неке периоде <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Антика">античке</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Уметност">уметности</a>, па и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kwi%C5%BEevnost&action=edit&redlink=1" title="Kwiževnost (чланак још није написан)">књижевности</a> (нарочито често у „сребрном добу“ латинске књижевности).</p><p style="margin: 0.5em 0px; line-height: 22.399999618530273px; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px">Суштински прелом у коришћењу овог термина представља појава књиге <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D1%84%D0%BB%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1" title="Хајнрих Велфлин (чланак још није написан)">Хајнриха Велфлина</a> <em>Ренесанса и барок</em> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1888" title="1888">1888</a>. године: у њој је он не само аналитички приказао развој овог стила у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Риму</a>, већ размотрио и могућности примене овог термина у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Историја">историји</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Књижевност">књижевности</a> и музике. Након овог <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D1%84%D0%BB%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1" title="Хајнрих Велфлин (чланак још није написан)">Велфлиновог</a> позитивног вредновања барокне уметности уследио је низ студија из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Историја">историје</a> <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Ликовне уметности (чланак још није написан)">ликовних уметности</a>, нарочито у<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Немачка">Немачкој</a>, али је његов покушај да термин пренесе и на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Књижевност">књижевност</a> остао неопажен. Права поплава студија у којима се тумаче барокне појаве појавила се пошто је <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D1%84%D0%BB%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1" title="Хајнрих Велфлин (чланак још није написан)">Велфлин</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1915" title="1915">1915</a>. објавио <em>Принципе историје уметности</em>, у којима смену <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0" title="Ренесанса">ренесансног</a> и барокног принципа тумачи као темељни принцип развоја <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Уметност">уметности</a>. После <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Првог светског рата</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Немачка">Немачкој</a> се појављује низ студија о бароку у немачкој литератури у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/17._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="17. век">17. веку</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Антологија (чланак још није написан)">антологије</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Поезија">поезије</a> из тога доба и сл. То није случајно: сличности тога тренутка са оним у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/17._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="17. век">17. веку</a>, после<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Тридесетогодишњи рат">Тридесетогодишњег рата</a>, као и оновремене <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Експресионизам">експресионистичке</a> поезије с барокном довели су до разумевања барока заснованом на истина анисторичном паралелизму, али и на наглој појави могућности прихватања <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Уметност">уметности</a> раније презиране због њених конвенција, због њених тобоже неукусних <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Metafora" title="Metafora">метафора</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Алегорија">алегорија</a>, морбидних или сензуалних тема. У другој и трећој деценији <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/20._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="20. век">20. века</a> термин барок врло је широко прихваћен у студијама књижевности, нарочито у делима Италијана <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%86&action=edit&redlink=1" title="Марио Прац (чланак још није написан)">Марија Праца</a> и, посебно, великог <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Естетика">естетичара</a><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%B5" title="Бенедето Кроче">Бенедета Крочеа</a>. У <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Србија">српској</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Хрватска">хрватској</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Историја књижевности">историји књижевности</a> шира употреба овог термина појављује се тек после <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други светски рат">Другог светског рата</a>, пошто га је још 1908. употребљавао<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Драгутин Прохаска (чланак још није написан)">Драгутин Прохаска</a>, у студијама <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1" title="Андрија Анђал (чланак још није написан)">Андрије Анђала</a> и, много шире, у радовима о <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Дубровачка књижевност">дубровачкој књижевности</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/17._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="17. век">17. века</a> <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Драгољуб Павловић (чланак још није написан)">Драгољуба Павловића</a>.</p>Generalna2014-05-27T11:55:52ZdzindaČestitamo
http://dzinda.blog.rs/blog/dzinda/generalna/2014/05/27/cestitamo2
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2014-05-27T11:53:47Zdzinda