Србија на СП2014

Утакмица репрезентације Србије против Бразила ме је натерала да поставим себи неколико питања..

Да ли је наша репрезентација заиста у рангу великих фудбалских „велесила“ – Фарских острва, Словеније, Мађарске или можда нама братске Црне Горе?!
Да ли је лепо да народ у Србији поред већ доказаних играча попут Коларова, Ивановића, Матића, Стојковића, Суботића, навија за Босну, јер, ето помагали су у поплавама које су нас задесиле? Или за Русију, јер . . то је РУСИЈА! Или можда за неку јаку репрезентацију па да се барем радујемо победама неких тамо Бразилаца, Уругвајаца или Аргентинаца, који, будимо реални вероватно не знају да покажу нашу земљу ни на карти!
Можда све ово пишем неосновано, можда је Љајић ипак требао да пристане да пева химну, или Матић да мења стил игре да би се „свидео“ великом тренерском магу – Синиши Михајиловићу! Да ли је толики труд потребан да се уклопе репрезентативци који су сви, или да будем прецизнији, велика већина њих једни од битнијих играча у клубовима за који наступају.
А можда је Господин Томислав Караџић ипак закључио да је боље да се одрекнемо пар великих такмичења, да би се репрезентација подмладила, да би се Синиша изучио тренерском занату, да би исти могао да мења по 3 до 4 играча у свакој следећој утакмици..

Не знам за шта је све ово добро, или можда боље да питам да ли је добро пропуштати велика такмичења зарад хирова човека који појам селектор изједначава са власник репрезентације и човека који појам мандат председника фудбалског савеза изједначава са појмом „доживотна функција“?!

Нама остаје да се надамо да ћемо нашу репрезентацију гледати на следећем Европском првенству у Француској, са неким квалитетним селектором, који зна шта је фудбал и који зна да се фудбал игра за победу а не за афирмацију младих играча за нека будућа такмичења, да не би опет морали да бирамо репрезентацију за коју навијамо кад већ имамо оволико квалитетних фудбалера који могу да конкуришу за највиши пласман.

анализаСРБ

Србија на СП2014