http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04 Život se desi,hteli mi to ili ne,on se de&scaron;ava svaki dan,i ponekada je tesko kada vidimo i osetimo težinu koju on nosi sa sobom...u jednom momentu on bude rasko&scaron;na i velika kula karata,koja može jo&scaron; da raste,a u drugom momentu samo ru&scaron;evine te iste kule,koju je kasnije jako te&scaron;ko ponovo sagraditi.Stojimo na početku nekog puta,i pitamo se da li je put ispravan za nas,i da li treba njim da krenemo,okruženi smo izborima i odlukama svaki dan,i samo se bojimo da ne donesemo pogresni.Živimo a ne znamo &scaron;ta nas sutra čeka,koja je na&scaron;a budućnost,koju ulogu mi treba da glumimo u celom ovom životu,da li smo glavni ili samo sporedni glumci,da li ćemo moći da se oslonimo na nekoga,onda kada nam pomoć zatreba,ili ćemo se zatvoriti u svoja četiri zida,u nadi da sve samo proći će...! http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2015/02/13/zivot-se-desi , 13 2015 15:26:33 +0100 Uvek sam se u životu pitala kako izgleda kada je kraj nečega,i shvatila sam da kao &scaron;to je ya svaki početak potrebno vreme,tako i za kraj nečega prvo prodje vreme,zapravo dosta vremena,osećanja budu uvek prisutna i veoma burna,nada se nikada ne gubi,i onda dodju lepi momenti,oni za pamćenje,pa onda lo&scaron;i,i tako dok to vreme prolazi ti momenti se smenjuju.Postavljamo sebi jako puno pitanja,i dajemo odgovore koji su za neko vreme ute&scaron;ni,svaki dan poku&scaron;avamo da nadjemo sreću,ali na kraju svakog dana dolazi ta duga noć,gde misli ponovo krenu da se prepliću,i to traje nedeljama,mesecima,i onda dolazi taj kraj,gde se zapravo ni&scaron;ta ne de&scaron;ava,susreti vi&scaron;e ni&scaron;ta ne znače,osećanja se gube,vidimo promenu i shvatamo da to vi&scaron;e nije kao pre,i da neće nikada ni biti,jer samo jedna gre&scaron;ka je bila dovoljna da postanemo stranci...! http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2014/11/23/kraj... , 23 2014 12:58:52 +0100 Toliko puta uhavtim sebe kako o tebi razmisljam jos uvek,ni sama ne znam razlog...koracima si tako daleko,a mislima toliko blizu,ponekada cak i pored mene,cesto zaspim u suzama,jer znam da si srecan,i pozelim da mogu da ti kazem sve kao ranije,a opet sve zadrzim za sebe,jer nisi isti kao pre,nismo mi isti kao pre...kada bih ti rekla koliko mi falis,verovatno bi se samo nasmejao i rekao da to samo proslost je,nesto sto je davno iza nas,produzio si dalje,zivis na neki drrugi nacin,i volis neku drugu osobu,a ja nikada nisam ni imala sansu...kad god te vidim vrate se uspomene,secanja svih onih lepih momenata,i ja te i dalje trrazim,cekam i nadam se necemu sto dozivim samo u snovima,izgubljena sam u ovom zivotu i ljudima i uvek sam mislila da si ti osoba koja ce mi pomoci da pronadjem sebe,ali tek tada shvatam da mi zapravo nismo ni prijatelji,postali smo stranci koji zive dva potpuno razlicita zivota...! http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2014/10/20/misli-o-tebi , 20 2014 18:17:48 +0200 O istini retko kada imam hrabrosti da govorim,sve vise posmatram sebe u nadi da cu razumeti svoje misli i odluke koje donosim,daleko sam od onoga sto sam mislila da ce moj zivot biti,ali daleko sam i od onoga sto sam mislila da cu kao osoba biti,borim se sama sa sobom i taman kada pomislim da moj zivot krece na bolje,vratim se ponovo na sam pocetak i shvatim da zapravo nisam jos ni krenula...Moram prestati da cutim kada me najvise boli,da naucim da kazem stvari o kojima toliko dugo ne pricam jer smatram da me ljudi nece shvatiti,i zato ubijam sebe lagano iznutra,drzim toliko stvari i nemam nacina da se sa tim izborim,teska sam sama sebi i zbog toga se rado povlacim sve dublje i dublje u sebe,nadajuci se nekom boljem zivotu,nekom boljem kraju...! http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2014/10/11/sama-o-sebi... , 11 2014 16:51:36 +0200 <p>Osecati tugu,samocu,patnju,i sve to u isto vreme vraca ona stara secanja da covek moze ziveti sam,osecati dubinu svoje duse koja je kao jedan veliki grad,potpuno prazan,pomalo srusen,i svaki dan je sve tamniji i tamniji,osecati se toliko zarrobljeno u svojim emocijama koje ponekada i ne prepoznajem...zelim istupiti korak dalje,izaci iz svega sto me opterecuje,ali ni sama ne znam kako,trudim se a ne vidim napredak,razocaram se i ponovo potonem duboko u samocu i nemoc...nisam dovoljno vredna sama sebi,i tada znam da ne mogu ocekivati od drugih da me vrednuju,zelim biti posebna i savrsena samo jednoj osobi,ali tek tu ne nalazim resenje,zatvaram se u sebe i zivim u snovima i iluzijama jer tako mi je najbolje,tu sam srecna i potpuno rasterecena,a onda se budim i vracam u stvarnost,svesna da se ne zivi od snova i zelja,vec onoga sto zivot zapravo ima za mene...!</p> http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2014/10/06/dubina , 06 2014 16:53:11 +0200 <span style="font-size: 12px; line-height: 15.3599996566772px; white-space: pre-wrap; font-family: Helvetica, Arial, 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif; color: #3e454c; background-color: #dbedfe">Cesto nas u zivotu prevare sopstveni osecaji,mozda previse verujemo drugima,i smatramo da smo doneli ispravnu odluku,i ta osecanja nas drze dugo,dok ne dodje onaj moment razocarenja i pada nase licnosti,zatvaramo se u sebe,tugujemo,i trazimo izlaz,trazimo krivca u celoj situacijia svo vreme smo to bili mi...prodju dani,ponekada meseci i godina,a mi jos uvek razmisljamo o svemu,i jos uvek se stegne nesto u srcu do te mere da mozda i zaplacemo,prisecamo se svega,i ne bude nam jasnozasto su se stvari bas tako zavrsile? Zbog cega nam je zivot dao nadu i sansu,ako nam je ponovo tu istu oduzeo? Zbog cega je dozvolio da toliko patimo i tonemo,ako stvari nisu bile sudjene? Zivot je misterija,koju svakog dana resavamo,tako lako nam daje stvari,ali ih tako lako i oduzima,zivot je prostranstvo i izobilje,gde mi biramo i donosimo odluke,koje ce mozda biti dobre za nas,a mozda i nece...izbor je na nama...!</span> http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2014/10/06/nesto-kao-zivot , 06 2014 16:44:47 +0200 Ponekada se bojim da se život poigrava samnom,da ljudi oko mene očekuju ne&scaron;to &scaron;to ne mogu ispuniti,imam osećaj zarobljenosti u jednom mestu i jednom vremenu gde kao da nema dalje,željna sam napretka,a ne vidim ga u životu,imala sam viziju svog života,previ&scaron;e sam ma&scaron;tala i sanjarila,a moj život je sada sasvim ne&scaron;to drugo,ne&scaron;to &scaron;to nisam očekivala da će biti i za mene je to jedno veliko razočarenje! Taj osećaj samoće i toga da sam prepu&scaron;tena sama sebi...pomislim da imam podr&scaron;ku drugih ali onda shvatim da nikome zapravo nije stalo i da svako ima svoje probleme,&scaron;to znači da su moji skroz nebitni za njih...toliko stvari se prepliće u mojoj glavi i ni sama nisam svesna &scaron;ta me sve čeka,i kako ću to sve prevazići,i znam da već jako dugo stojim u jednom mestu,da se nisam pomakla ba&scaron; ni malo,izgubljena sam u svetu gde smatram da mi nije mesto,a ne mogu da se izborim sa stvarima,jer ni sama ne znam kako...i samo se nadam onom boljem danu,kada ću ponosno moći da kažem da sam ne&scaron;to postigla,i da sam srećna i zadovoljna svojim životom,i nadam se da me taj život neće prevariti i razočarati...! http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2014/08/27/nesto-o-zivotu , 27 2014 16:54:41 +0200 Poku&scaron;avam da ih yaustavim,ali suze mi same teku,i rekla sam sebi da nisi vredan toga,a opet pogledi tvoji me peku,tražila sam ono najbolje u tebi,a za uzvrat dobila sam samo bol,tvoja blizina rastura me na komade,jer uvek se pitam &scaron;ta je moglo biti da sam ti samo rekla ono &scaron;to srce samo zna...duboko u meni svaki put se ne&scaron;to prelomi kada te sretnem,i znam da si daleko,a tako te želim blizu sebe...i pokaži mi da li je vredno da se borim ili samo da se okrenem i odustanem od svega...! http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2014/08/26/moja-borba , 26 2014 13:31:11 +0200 <span style="font-size: 12px; line-height: 15.359999656677246px; white-space: pre-wrap; font-family: Helvetica, Arial, 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif; color: #3e454c; background-color: #dbedfe">On je hteo sve u životu,a ona je znala da tu ne pripada,gledala ga je kako se provodi i gubi vreme sa drugim devojkama,ali njegova pro&scaron;lost nije bila takva i zbog toga ona nije odustajala,bilo mu je preče sve drugo i svaka druga,ali ne i njena osećanja,umeo je jako duboko da je povredi rečima koje nije zaslužila,ali i pored toga ona je i dalje verovala i nadala se njegovoj promeni...sa njom je mogao da ima sve,ali on je ipak izabrao ono ni&scaron;ta,i nije jo&scaron; uvek svestan &scaron;ta je izgubio,jer tako je lako odustao od svega...i doći će vreme kada pomisliće na nju i želeće je blizu sebe,ali ona neće biti tu,biće negde daleko sa nekim drugim,želeći njemu sve najbolje u životu...!</span> http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2014/08/24/nisi-vise-tu... , 24 2014 23:17:04 +0200 <span style="font-size: 12px; line-height: 15.359999656677246px; white-space: pre-wrap; font-family: Helvetica, Arial, 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif; color: #3e454c; background-color: #dbedfe">Ponekada se pitam kako je moguće da dvoje ljudi koji su bili toliko dobri prijatelji,postanu obični stranci? Možda zbog toga &scaron;to je jedna strana osećala i ne&scaron;to vi&scaron;e od samog prijateljstva,a druga se potpuno udaljila zbog toga...ili možda zato &scaron;to su sakrivali toliko puno stvari jedno od drugog,i ustvari ceo njihov odnos se pretvorio u jednu veliku laž...bili su ubedjeni da znaju sve jedno o drugom,i da taj njihov odnos neće ni&scaron;ta pokvariti...ali onda se pojavi devojka,ta treća osoba zbog koje neko mora da ispa&scaron;ta,i tu se zapravo sve promeni,taj odnos koji su nekada imali nije vi&scaron;e toliko jak,zapravo jedva i da postoji,to vreme koje su posvećivali jedno drugom,prosto je nestalo...i tada iza svega toga sa jedne strane ostaje taj osmeh koji će ona uvek pamtiti,dok sa druge strane ostaju njene suze,koje on nikada neće videti...!</span> http://blogerka04.blog.rs/blog/blogerka04/generalna/2014/08/18/vise-ni-prijatelji , 18 2014 19:33:29 +0200