Svaštara

I ~ Marija ~

, 19 2010 17:25:38 +0100

Sedela je u gužvi, okružena poznatim joj, ali i nepoznatim ljudima. Nije joj bilo do eksponiranja, ali obećala je da će se pojaviti, a obećanje jednom dato, mora se ispoštovati. Barem po Marijinim pravilima. Niko nije primetio da je svaki osmeh bio čista usiljenost, kurtoazije radi. Iznutra se rušila, postepeno nestajala pod oblakom emocija kao kakav mali gradić pod naletom vulkanske lave. Opet je

mislila na njega i sve one trenutke koje su proveli zajedno. A on? Sedi na par metara od nje zaigran sa veštačkom kovrdžom neke male šmizle, svoje najnovije igračke.
- Kako ne shvata da je sa njim samo iz čiste koristi… Poludeću nastavim li ovako, suviše boli…a on i ne mari...

Spontano okrete glavu. Pogled joj pade na gracioznu vinsku čašu. Tamno rumenilo unutrašnjosti zanese joj misli. Prsti, uvek nemirni i obuzeti igrom, blago su vrteli visoki stubić, komešajući sadržinu perfektno oblikovanog stakla. Zaigrana čarolijom svetlosti na kristalu i u samom vinu, pobeže od ružnih misli i nežni osmeh joj ukrasi lice. Niz čelo i obraz pade joj jedna zagasitocrvena kovrdža. Ta fantastično oblikovana spirala stvori još lepšu sliku prirodne lepote kojom je Marija zračila. Znala je da privlači pažnju svojom pojavom, ali nije se osvrtala na to. Volela je svom silinom bića samo jednu osobu, čoveka sa kojim čak nije uživala ni u slasti poljupca, svog uvaženog kolegu, poslovnog partnera... Znala je da ne sme mešati posao sa emocijama, ali vremenom sve više ga je upoznavala, sasvim nesvesno ispitivala šta voli, šta mu smeta. Upoznala je sve one sitnice koje čine njegovu ličnost... I sve joj se toliko dopadalo, da se povremeno plašila da ga pogleda u oči, pitajući se, da li se vidi...

Muzika je klizila salom. Nekoliko parova lagano se viorilo po podijumu. Svečana odela, šljašteći nakit dama i dim cigara visokopoštovane gospode. Utegnuta scena promocije poslednjeg projekta.
- Bože, pa mi više nećemo raditi zajedno... posle dve godine... Ko zna gde će nas poslati sada, možda i na različite krajeve sveta. Neću ga više ni videti... Sama ta pomisao poče da skuplja suze u njenim očima. Neće ga više nikada ni videti...
- Jesi li za ples?
Dobro poznati muški glas zagolica joj bubne opne. Kao da joj je dunuo u uvo, naježila se...
- Da, zašto da ne.
Širokog osmeha odgovori, lagano spuštajući svoju ruku u njegovu.

Ljubav, strast i greh - prica I

, 14 2009 15:26:08 +0200

- Hajdemo na kafu... njegov duboki, barsunasti glas odzvanjao je u slusalici telefona. Nije razmisljala ni sekunda, obukla je jaknu i krenula. Cekao je ispred zgrade, nervozno paleci cigaretu dok je otvarao vrata kola. Cinilo mu se da ce se onesvestiti kada je dasak vetra doneo njen prijatni parfem do njegovih nosnica. Secao se tog mirisa svake veceri dok je sedeo sam, negde daleko od nje - Dobro vece, uz osmeh mu se obratila sedajuci na suvozacko sediste. U ocima joj se videlo koliko joj je drago sto ga napokon vidi.
- Koliko je proslo? - ispijajuci gutljaj vrele kafe, osetio je kako mu se usne grce.
- Ne znam, dugo... godine. Tiho je odgovorila. Jos uvek ga je volela, zelela njegove dodire, usne. Nedostajali su joj svi oni razgovori koje su vodili do u beskonacnost. Neiscrpne teme i neumorni pogledi... A onda je otisao, bez pozdrava... bez reci... Crta bola joj se pojavi na neznom licu.
- Duso, sta ti je? zabrinuto je upita. Pogledala ga je ostro, kao da je on mogao da joj cita misli. Kao da je ocekivala da zna sta joj je proslo kroz glavu. A i ta rec, duso, tako dugo nije boravila u njenim usima... barem ne tako topla i prijatna.
- Nista, samo mi nikada nisi objasnio zasto si otisao. - Zadrzavala je nervozu i bes u sebi, ne zeleci da ga uplasi.. da ga otera. Plasila se da ce ustati i otici.
- Nisam vise mogao da budem drugi... sada sam tu jer si sama.
Sasekao je njene misli, bujica suza krete niz njene obraze. Jecaj se odvali kao santa leda iz njenih grudi.
- Ne placi, molim te. Tiho joj rece, stezuci je u svom narucju. - Hajdemo odavde, zelim da budemo sami.
Duga voznja u tisini uz laganu muziku i stisak ruke. Reci su bile suvisne. Oboje su znali sta sledi.
Tri hrasta pored ograde vijorila su na povetarcu. Treperenje lisca se videlo na mesecini. Dobro poznata kapija i zvuk pri otvaranju. Vratila se tri godine unazad. Sve je bilo isto, zelja, ruka u ruci, pogledi... samo nedostaje onaj skakljivi osmeh i nehaj za citav svet.
Zakljucana vrata, flasa vina i dve case nehajno spustene na pod pored kamina. Nisu docekale da se napune tom sladunjavom tecnoscu. Nedaleko od njih izlizane farmerice i pantalone na straftu. U brzini svucene, isprepletanih nogavica.
Ovlas je prelazio usnama preko njenog vrata dok su mu ruke cvrsto drzale barsunastu kosu i ledja njegove jedine ljubavi. Taj osecaj je tako nedostajao. Ljubila ga je neznajuci da li stoji ili leti. Nije joj ni bilo vazno, samo kada je tu, u njegovom zagrljaju. Eksplozija osecanja izazva uzdah, jecaj... suze srece, dugogodisnjeg bola... sve je pomesano. Volela ga je vise nego ikada, a i on nju. Blagi pokret, pun snage, spusti je na mekani pokrivac na podu. Predala se. Jednostavno nije znala sta drugo da radi. Toliko ga je zelela da nije imala snage ni za jedan pokret. Uzdah za uzdahom...
Goreo je od zelje, ali i od straha. - Koliko dugo sam te zeleo i ceznuo... promrmljao je kroz zube suzdrzavajuci se da je od siline zelje ne povredi. Njegove ruke u grcevima svukose belu cipku sa njenog vrelog tela. Poljupcima zameni svaki milimetar garderobe. Pekla ga je njena koza a ujedno umirivala.
- Ne verujem da si tu, u mojim rukama, moja, samo moja... kao odgovor je dobijao samo vatrene uzdahe i poljupce. Rukama i nogama ga je privijala uz sebe u zelji da postanu jedno. - Ne ostavljaj me, nikada vise... Tela oblivena vodom zudnje i ljubavi, zaneseno su igrala u ritmu. Stisci sve jaci, dah sve brzi. Neopisivi grc zanosne igre dvoje ljudi i osmeh... Usne na usnama, stopljene za sve godine nedostajanja.
Dok je lagano spustao na postelju, pogledi im se susretose. Nije bilo potrebe za recima, sve je bilo jasno. Tu sada i zauvek.

Jedna kratka erotska priča

, 06 2009 21:22:59 +0200

Znam da će mi pojedinci zameriti na ovom "štivu", neki će se, 'pak obradovati priči pred spavanje... Ipak, kome se čita neka čita, oni malo sramežljiviji i mlađi od 16, ovaj, za današnje vreme 13, neka zaobiđu ovu temu.

Hoću li ikada znati šta se krije iza te tamne površine... nisam ni slutila tvoje namere kada si mi prišao toga dana, tako sjajan i ljubazan... najlepše reči, mazni pokreti, dani puni ljubavi a noći žestine...ima nešto u tvojim očima, očaravajuće, nešto čime si obuzeo moj duh i telo... da li da ti se dam po ko zna koji put... ne znam .. ne branim se više, nemoćna sam. Dodiruješ mi kolena i kao da me usnulu budiš i vraćaš u stvarnost... osećam sve topliji dodir kako se diže ka struku. Bespomoćno pustih jecaj iz grla, onaj koji tako dobro poznaješ, onaj koji ti je uvek kazivao da sam tvoja... zauvek. Nemir se produbi, kako si krenuo, dobro znam šta sledi. Ne bunim se, predajem se tvojim rukam, usnama... Kidaš svilu uzbuđen drhtajima pod svojim rukama i kao zver svoj plen, sve jače stežeš sa svakim mojim pokušajem da se izmigoljim iz tvog stiska... Dok stvari padaju kao kakve krpe, osećam sve jači dah na vratu, licu. Tvoje ruke, iako grube u određenim momentima, tako nežno miluju... topim se, želim te... Sutra... sutra ću razmišljati...
Ljubila ga je tako strasno, kao da je želela da sav svoj bes prema njemu iskaže na taj način. Njegove ruke na njenim leđima otkopčaše i poslednju kopču. Želeo ju je svaki put sve jače, pohotnije, kao da nikada nije mogao da je se zasiti. Ljubeći joj čvrste, od želje nabujale grudi, gledao je sa uživanjem kako mu se predaje, nemoćnu, neotpornu na svaki njegov dodir. Baršunasti stomak vapio je za poljupcima. Spustio je pogled ka ruci na kojoj je bila njena. Voleo je kada ga vodi, kada mu pokazuje šta želi... a sada ga je želela... Uhvativši je oko struka podiže je na svoj sto koji je tako ponosno čuvao... Papiri se razleteše na sve strane, više mu nije bilo važno, samo je na nju mislio, na njeno predivno vrelo telo... Terezini sve jači uzdasi izazivali su haos u njemu, lomili ga, čak se plašio i sumnjao u svoj ego pri svakom dahu, suzdržavajući se da nepopusti, da se ne preda. Šireći joj noge, dodirivao je unutrašnju stranu njenih butina. Sve toplije deliće njene kože ljubio je sa pažnjom i ljubavlju... opet mu pogled obuze njen vrat, tako dug, zanosan, bedra na kojima je nalazio utehu svaki put, ali njene ruke mu ne dozvoliše da previše odluta. Znao je šta je želela. Vlažne usnice su čekale njegov jezik, dok je rukama stezao jedru zadnjicu, pokušavajući sebi da odvuče pažnju od čina koji ga je ponajviše uzbuđivao...
Žudnja je bila prevelika da bi se dugo čekao taj savršeni trenutak uzimanja i predavanja. Zgrabio je svojim snažnim rukama povlačeći je ka sebi. Nije imao više strpljenja, želeo ju je celu, samo za sebe, onako kako svaki muškarac želi ženu... na trenutke sebično, nesmotreno, snažno. Uzimao je njeno telo kao da je njegova igračka. I bila je, od prvoga dana, dodira, bila je samo njegova...
Vrelina njenog daha i brz ritam disanja budili su sve jaču želju, nesputanu, energičnu. Nije znao da li sluša svoje nagone dok je snažno privlačio sebi, udarajući bokovima o unatrašnjost njenih butina ili je to ono što su mu njeni tako privlačni i seksipilni uzdasi govorili da radi...
Izvijala se na tvrdoj površini stola, pokušavajući da ga navede na ono što želi. Ti tako vreli poljupci, nemirne usne na njenoj koži terale su je da uzdiše, povremeno ispusti nekakav čudan zvuk. Sama sebe je plašila silinom želje koja se iz stomaka širila čitavim telom, opsedala um i činila je robinjom. Zarivala je prste sve jače u njegovu kosu, privlačeći ga na grudi. Kružan pokret jezikom preko bradavica izazvao je jecaj i trzaj njenog tela. Plašeći se da ne pobegne, da se ne udalji, jako ga je povukla na sebe dok su im se usne spajale neverovatnom žestinom. Gledajući ga u oči, u isto vreme ga je mrzela i obožavala. Sama silina osećanja koja su se mešala u njoj pobuđivala su strast i želju, a kroz glavu proleteše joj misli –Ti si samo moj... -
Pokušavajući da misli o nekim nevažnim stvarima, odlagao je svršetak te zanosne igre, ali uzalud. Osećao je kako sam život izlazi iz njega. Uzaludna borba sa osećanjem razočarenja i zadovoljstva... – Voleo bih da večno traje – samo ta rečenica prelomila se preko usana, stisnutih u trenu posustajanja... Zatalasana figura dvoje ljudi stopljenih u jedno zaustavi se u grču obostranog užitka. Jedno grlo, jedan zvuk... njeni nokti u njegovim leđima i osećaj olakšanja.