Nije Tacno

, 27 2008 22:58:17 +0100

Nije tacno. Dan ne zapocinje bolje sa rama doruckom. Kakav ce biti dan zavisi od sna, nadrkanosti, skole, matematike, homeostaznih i nehomeostaznih motiva kao i prisecanja sveopstih sranja koja su se desila prethodnog dana.

Oh da.

Moj divan dan je poceo tako sto sam ustao pre sveta i neba. Ali, srecom, vrapci su crvkutali i cvrkutali, i cvrkutali, sunce se izgleda radjalo ponovo iza drveca, moj mobilni je vibrirao i zvao me da ustanem. Sve je bilo odlicno prvih nekoliko sekundi – ali onda sam se setio da imam dvocas matematike. Na putu do kupatila u sebi sam proklinjao ustajanje, proklinjao skolu i tako dalje – mada bio ponovo zahvlan sto danas nemam nemacki.

Otisao sam u skolu, na stanici sreo heftalicu, dan postao podnosljiviji. U busu sreo neku tamo likusu sa kojom sam isao na engleski pre cara faraona. Ok, nastavim dalje. Odem na matematiku... ubijem se od smora. Radojka, moja divna koleginica iz razreda <3 me po ko zna koji put pita koji mi je. Ja iskreno, nemam pojma. Smor mozda?

Odem na psihologiju, odgovaram. Jej.

Odem na fiziku, i tada se desilo. Ona mala je ponovo usla u dupe profesorke toliko duboko, da mi se povracalo. Bukvalno je masirala unutrasnje delove slepog creva profeskorke, koju je ocigledno smorila.

Njen kikot mi odjekuje u glavi, gusi me.Taj lazan smeh namenjen samo radi probijanja ka vrhu... ne bi me cudilo da se jebe sa nekim radi dobijanja boljeg polozaja na njenom buducem poslu. Oh da, ona zeli da upise psihologiju – AHAHAHAHAa, ne. Nece uspeti. Zar ne, heftalice?

Ta mala je iskorenje svega sto se meni ne dopada kod osobe. Mozda koristim odbrambeni mehanizam: prebacivanje, ali mozda je i ona debil. Ne mogu da imam objektivno prokleto misljenje jer me je ona izbacila iz takta.

Svejedno, da se vratim prici, na fizici sam je ubio i moj ego je bio zahvalan. Na svu srecu, ona se smejala direktno svojoj uvredi neshatavsi kako je ukopala samu sebe. Moj posao je bio zavrsen.

I tako bili smo na gradjanskom, gde je moj superioran intelekt bio mnogo jaci od profesorice, gde sam uporno govorio da ako mi ona cenzurise odgovore na pitanja „zastu su maricu tukli i jebali u glavu“ da je to tip ponistavanja mojih prava. Pa je ona rekla da ona to moze da radi jer je profesor, a naravno, ja sam to kotrirao cinjenicom da me tera da prihvatim deo institucije... bilo je zabavno, al ta zena me tera da razmisljam. Kad razmisljam budem drugaciji.

Sve us vemu, dosao sam kuci, doziveo kolaps – spavah od pola dva do pola tri. Probudio sam se jer je na fox life-u bila serija Will i Grejs. Oh kako je to kul. Tako smesno i tako kul. A sada mi se spava i oci me bolU (da, namerno sam pogresio).

Sutra me ceka nemacki a meni se spava.

Auf wiedersehen!

NOlife danas.

Nije Tacno