Danas na planeti Zemlji

Napad građevinskim mašinama nova briga za Izrael

danasnaplaneti — Tue, 22 Jul 2008 17:37:16 +0200

Samo tri nedelje nakon što je vozač buldožera ubio 3 osobe i ranio nekoliko desetina, Izrael je dobio novi, gotovo identičan napad. Ovaj put, vozač mehaničkog kopača takođe je počeo da udara kola duž ulice u Jerusalimu – ovaj put, poginuo je samo vozač kada su ga bezbednosne snage ubile sa više hitaca.

Novi teroristički metod?

Počinitelj prvog napada, Husam Dvajat, nije imao nikakve veze sa palestinskim militantnim organizacijama; izraelska policija ga je okarakterisala kao poremećenog pojedinca.
Drugi napad, u tako kratkom roku, definitivno nije slučajnost.

Prizori nakon prvog napada 2. jula, 2008.

U morbidnom primeru stvarnosti koja kopira ideje psihički obolelih, postoji mogućnost da su palestinske oružane organizacije uvidele smrtonosan potencijal ovih teških mašina – pored samog gubitka života, prizori napada sa uništenim vozilima i isprepadanim civilima koji se protežu duž desetine i desetine metara puta daje ono što svaka teroristička ćelija želi – ekspoziciju u medijima, kao i buđenje straha u populaciji.
Sam broj tela je sporedan, dogod je napad spektakularan.

Građevinski radovi oko svetih mesta

Ono što bi trebalo još više da zabrinjava izraelske zvaničnike jeste činjenica da su se oba napada odigrala u glavnom gradu, Jerusalimu. Već godinama, neposredna okolina Zida plača i Svetog hrama pretvorena je u veliko gradilište. Problem leži u činjenici da muslimani taj deo takođe vide kao sveti (Kupola kamena) i nikako ne podržavaju bilo kakve radove.
Ipak, zbog nedostatka posla, mnogo palestinaca je zaposleno tamo – ova grupa ogorčenih ljudi bila bi idealan izbor za buduće mučenike Al Akse ili Hamasa, budući da su već obučeni u rukovanju svojim potencijalnim oružijem.

Farsa Predsedničkih izbori u Zimbabveu

danasnaplaneti — Fri, 27 Jun 2008 15:04:42 +0200

Budući da trenutni Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe ceni demokratski proces više nego obični smrtnici, odlučio je učini pravu stvar za sitni plebes i ostanje veran pomenutom sistemu. Kada bi svi drugi otkazali izbore, Mugabe ne dozvoljava da se bilo šta ispreči ispred prava građana da naprave svoj izbor. Postoji samo mala kvaka 22...

Eci, peci, pec!

Na izbornim listićima nalaziće se samo jedno ime: Robert Mugabe.
Nakon više nedelja nasilja koje su paravojne jedinice sprovodile nad pristalicama opozicije, ukombinovano sa neprestanim pritiskom policije na visoke partijske članove, glavni Mugabeov rival, Morgan Čangaraj odlučio je da se povuče. Opozica bojkotuje izbore, a njen lider je bio primoran da traži zaštitu u holandskoj ambasadi u glavnom gradu, Harareu.

Osude dolaze iz svih krajeva sveta, a Savet Bezbednosti razmatra sastanak na kom će tema biti politička kriza u toj zemlji. Južnoafrička republika, država u regionu koja ima najveći uticaj na Mugabea, još ne povlači konkretne poteze, iako postoje izveštaji da Zimbabve uvozi oružije preko njene teritorije.

Rezultat Predsedničkih izbora neće biti dočekan u neizvesnosti; Robert Mugabe je izjavio da ga samo bog može skinuti sa te pozicije. Ako se neko seća, Sadam Husein je 1997. pobedio na iračkim Predsedničkim izborima sa 99.8% podrške.
Valjda tako stvari stoje kada je neko stvarno popularan.

Kraj Revolucinarnih Snaga Kolumbije

danasnaplaneti — Tue, 10 Jun 2008 00:15:50 +0200

Gledano unazad, veoma loša godina za kolumbijske marksističke pobunjenike FARK dostigla je svoju najnižu tačku kada su sami gerilci ubili jednog od svojih komandanta i predali vojsci njegovu ruku kao potvrdu smrti. Međutim, čini se da je TV obraćanje drugog velikog komunističkog vođe označilo definitivan početak kraja najdugotrajnijeg građanskog sukoba Južne Amerike.

U nedelju, 8. juna, Predsednik Venecuele Hugo Čavez u svom redovnom obraćanju naciji naložio je Kolumbijskim Revolucionarnim snagama da odbace oružanu borbu i oslobode taoce koje trenutno drže. Prema njegovim rečima, ovakav tip borbe više nije dobrodošao na kontinentu.

Svega nekoliko meseci ranije, početkom marta, FARK je izgubio svog drugokomandujućeg, Raul Rejesa, kada je kolumbijska vojska napala gerilski kamp unutar Ekvadora. Iako je ovaj potez doveo do zaoštravanja odnosa između Kolumbije, Ekvadora i Venecuele, tenzije su ubrzo opale. Još dramatičnije, Ivan Rios, takođe visoki gerilski komandant, ubijen je od strane sopstvenih trupa. Manuel Velez, jedan od osnivača pokreta, umro je 26. 3. od srčanog udara i označio kraj kritičnog meseca.
Vesti o masovnom dezertiranju počele su da pristižu, ali bez konkretnih dokaza.

Budućnost

Ukoliko FARK zaista odluči da prihvati savete Hugo Čaveza, koji je inače verbalno, a najverovatnije i materijalno, podržavao ovaj pokret, i ostavi oružanu borbu, budućnost gerilaca je sve jedno mračna.
Sa obzirom na uspehe kolumbijske vojske u poslednjih nekoliko godina i gotovo prepolovljanje članstva FARK-a sa 15-16 na 8 hiljada (iako procene variraju), pregovori će se verovatno bazirati na dobijanju imuniteta za većinu boraca.
Ipak, verovatno je da ta ponuda neće uključivati viši ešalon komande, koji je pokret u poslednje dve decenije uključio u trgovinu oružijem i kokainom, istovremeno prekidajući svaku podršku kolumbijske Komunističke partije, koja bi u ovom trenutku bila dobrodošla.

Sigurno je da Vlada Kolumbije neće ni razmatrati nikakve ustupke na političkom planu; ukoliko do njega dođe, potencijalni kraj gotovo pola veka duge marksističke pobune završiće kao i svi ostali u regionu tokom poslednjih 40 godina – bez rezultata i sa mnogo grobova.

Opadajuće šanse Hilari Klinton

danasnaplaneti — Sun, 01 Jun 2008 22:40:09 +0200

Retorika žene koja se najviše približila Beloj Kući u istoriji predizbornih trka Sjedinjenih Američkih Država ostaje jaka i borbena uprkos nizu okolnosti koji je sve više udaljava od kandidata za Predsednika. Međutim, čitajući između redova, čini se da je Demokratska stranka već odlučila.

Florida i Mičigen održali su svoje predizbore u januaru ove godine, prekršivši tako pravila Demokratske stranke.
Ipak, nakon dugog pregovaranja, komisija stranke našla je kompromisno rešenje problema i dozvolila delegatima ovih država da prisustvuju kongresu Demokratske stranke u avgustu, kada će predsednički kandidat biti zvanično proglašen.
Na žalost Hilari Klinton, iako je ona pobedila u obe države, ovi delegati će pojedinačno nositi samo pola glasa, što joj dodatno umanjuje šansu da stigne do kandidature.

Sumirano, Baraku Obami je potrebno još samo 67 delegata da bi osigurao nominaciju. Hilari Klintom mora da dobije gotovo 4 puta više, tojest 242.

Tehnički, Klinton nema matematičku šansu za pobedu, uzimajući u obzir projekcije i mali broj država koje još nisu glasale. Uz ove neprijatne činjenice, drugi faktori otežavaju mogućnost dobijanja prve žene Predsednika SAD.
Još pre više meseci, Hilari Klinton je prestala da sakuplja dovoljno novca. I pored ulaganja više miliona dolara sa sopstvenih i porodičnih računa, njena kampanja košta mnogo više nego očekivano.

Superdelegati, dodatna sila koja odlučuje u procesu izbora unutar Demokratske stranke, od kojih je većina bila po strani, polako pokazuju naznake donošenja odluke. Senator Monate, neodlučeni superdelegat implicirao je 1. juna u intervjuu za BBC da će uskoro doneti svoju odluku. Ovo je protumačeno kao početak kraja za Hilari Klinton.

Takođe, dosta naznaka dolazi iz štabova druga dva delegata – Obame, kao i Džona Mekejna, republikanskog kandidata za Predsednika. Obojica su počela da napadaju jedan drugog i međusobne platforme, izostavljajući drugog demokratskog kandidata iz svojih govora. Očigledno, obojica je više ne tumače kao bitnog igrača u predstojećim izborima.

U stvari, Barak Obama je naizgled već u predsedničkoj kampanji.
Poslednji u nizu poteza to veoma jako signalizira – odlazak njega i njegove porodice iz čikaške crvke koju vodi kontroverzni propovednik Džeremaja Rajt. Distanciranje Obame od njegovih izjava ukazuje da je njegova kampanja ušla u veću brzinu.
Jedina moguća destinacija u ovoj trci očigledno više nije kandidatura već samo mesto Predsednika, a njegov suparnik više nije Hilari Klinton, već republikanac Džon Mekejn.

Dobrodošli na severne ravnice

danasnaplaneti — Mon, 26 May 2008 22:42:18 +0200

Uprkos strahovanjima usled prethodnih neuspeha, nova NASA misija prošla je bez greške, a mobilna laboratorija pod imenom Feniks uspešno se prizemljila na sevrerni pol Marsa.

Nakon desetotomesečnog prelaska 680 miliona kilometara praznog svemira koji deli dve planete, NASA sonda Mars Phoenix lander došla je do najkritičnije tačke svog putovanja - spuštanje kroz atmosferu Marsa, koje je nakon mnogo neupselih sletanja dobilo nadimak ''7 minuta užasa''.
Do sada, samo 49% lansiranih robotskih misija uspelo je da se spusti na Mars; 19 je završilo neuspehom, bilo zbog problema pri ulasku u atmosferu ili zbog neuspeha da se ostvari kontakt pri prizemljenju, najverovatnije usled lošeg sletanja.
Ovaj put se vatrena atmosfera i težak teren nisu mešali; Feniks se uspešno prizemljio i prijavio optimalnu funkcionalnost glavnih sistema nervoznim NASA naučnicima na Zemlji.

''Feniks se sleteo. Dobrodošli na severne ravnice Marsa.'', glasilo je obaveštenje kontrolora leta koje je ispunilo NASA komandnu sobu u Kaliforniji uzvicima, tapšanjem i čestitkama. Nebrojano mnogo drugih naučnika i entuzijasta na plavoj planeti slavilo je zajedno sa njima.

Milione kilometara dalje, Feniks tek započinje svoju tromesečnu misiju ispitivanja dubinskih slojeva tla na severu Marsa u potrazi za tragovima vode i njenoj prošlosti na planeti. Feniks je samo početak dugoročnog programa koji namerava da ispita mogućnost postojanja života na Marsu, sada, kao i u prošlosti.

Dobrodošli na severne ravnice.
Dobrodošli u novo poglavlje istraživanje crvene planete.

Sećanja na zelenu liniju

danasnaplaneti — Tue, 13 May 2008 12:05:59 +0200

Poput revolveraša na vrelom meksičkom suncu, zapadno orjentisana Vlada Libana i Hezbolah, pro-sirijska militantna organizacija stajali su gotovo dve godine u pozama za dvoboj. Nije sigurno ko je prvi trepnuo, ali jeste sigurno da je pucanje počelo.

''Stranka Boga''

Poslednjih dana ulice Bejruta bile su prazne, osim naoružanih militanata, uglavnom članova tajnovitom Hezbolahu (bukvalana prevod bi bio božija partija) koji su postavljali blokade na glavnim putevima i razmenjivali vatru sa pristalicama Vlade. Iako niko od sukobljenih strana javno ne istupa povodom eskalacije sukoba iz hladnog u veoma topli, najverovatniji razlog za njih jeste pokušaj države da onesposobi zemljanu telefonsku mrežu koju je Hezbolah postavio po veće delu južnog Libana; sama inicijalna kapisla bilo je otkrivanje elektronskog sistema za nadzor postavljenog blizu međunarodnog aerodroma u glavnom gradu.
Militantna organizacija tvrdi da je sistem, kao i celokupna mreža jedan od njihovih strateških resursa u slučaju rata protiv Tel Aviva, kada bi superiornije izraelske odbrambene snage odmah prekinuli mobilnu telefoniju. Protivnici Hezbolaha tvrde da se mreža koristi za špijuniranje samih građana Libana.

U svakom slučaju, Hezbolah dovoljno ceni mrežu da je spreman na sveopšti rat sa neistomišljenicima ukoliko se ona ugrozi. Posle nekoliko dana borbi, ubijeno je više osoba, uništena anti-sirijska TV stanica i više kancelarija pro-zapadnih političkih partija.

Premijer Fa'ad Sinjora

U Tipoliju, drugom gradu po veličini, pristalice Premijera napale su Hezbolah u odmazdi - ubijanje i spaljivanje kancelarija se nastavilo, samo što je stranka Boga ovog puta snosila žrtve. Tripoli je pretežno sunitski grad, dok je Hezbolah šijitska organizacija.
Po klasičnom bliskoistočnom receptu, politički sukob uključio je i etničke podele unutar Islama.

Vojska, jedina preostala zajednička struktura države Libana rasporedila se između sukobljenih strana, a nedavno objavila da će razoružati svaku osobu koja nije član zvaničnih bezbednosnih snaga. To lepo zvuči, ali nije verovatno da bi vojska bila u stanju da se bori sa sunitskim paravojnim organizacijama, a još manje sa Hezbolahom.

Sećanje na zelenu liniju

Lokalni sukob u Libanu u stvari poseduju veoma izražen međunarodni karakter. Ukoliko Sirija i još bitnije, Iran, ne obuzdaju vođe Hezbolaha, ili još gore, aktivno podstaknu da sruše Vladu, SAD će duplirati svoje napore da održio Sinjor na mestu Premijera. Oružije će doći sa mora za Sunite, preko granice sa Sirijom za Šijite, a zemlja se ponovo naći u konfuznom građanskom ratu.

Ukoliko veliki igrači na Bliskom Istoku ne žele da Bejrut ponovo dobije ''zelenu liniju'', nezvaničnu podelu grada koja je tokom 15 godina krvavog građanskog rata predstavljala front, sada je definitivno vreme da svako obuzda svoje pulene.

Potop Mijanmara

danasnaplaneti — Tue, 06 May 2008 15:12:26 +0200

Posledice globalnog zagrevanje postaju sve teže za ignorisanje - usled promena temperature svetskih mora, uslovi za stvaranje razornih olujnih sistema postale su povoljnije. Nakon Katarine, čovečanstvo je dobilo novo smrtonosno ime - Nargis.

Iza neprenteciozne imenice krije se ciklon koji je u 3. maja prešao na teritoriju bivše Burme, sada Mijanmara.
U danima koji su usledili, javnost je dobila jezivo podsećanje na cunami koji je pogodio isti region nekoliko godina kasnije. Žrtve su prvo pokazivane u stotinama, zatim hiljadama; trenutni popis, prema BBC službi, stoji na 22 000 poginulih i dodatnih 41 000 nestalih. 1 000 000 građana izgubilo je domove.

Sa niskom topografijom, priobalna područja su skoro sasvim uništena inicijalnim višemetarskim talasima koje je Nargis gurao ispred sebe. Veći gradovi, zajedno sa Rangunom, prestonicom, drastično su oštećeni vetrovima koji su dostizali snagu do 240 km/h. Radi poređenja, potencijalni vetrovi od 500 km/h uništili bi do temelja svaku civilnu građevinu na svetu.

Nakon prolaska Nargisa, poznati scenario počeo je da se raspliće.
Zakrčeni putevi, presečene linije komunikacije, nedostatak namirnica i lekova. Budući da su temperature u regionu odavno visoke, bare i druga stajaća voda prete da postanu epicentri zaraznih bolesti.
Međutim, vojna hunta koja predvodi zemlju može se pokazati najvećim problemom.

Tek 3 dana posle ciklona međunarodne humanitarne organizacije dobile su dozvolu za ulazak u zemlju, iako su prvi dani najbitniji za sprečavanje izbijanja zaraza. Stranim novinarima nisu odobrene vize, a neke države su već optužile generale Mianmara da su postavili medijsko zamračenje na približavanje ciklona i tako onemogućili potencijalnu evakuaciju.

Kao i drugi totalitarni sistemi, zvaničnici Mijanmara nabacili su svoja poker lica; nema razloga za zabrinutost, iako je stojički zatražena spoljašnja pomoć.
Na žalost, pojedinačni očevidci iz zemlje javaljaju da je stanje sve osim pod kontrolom, a spisak žrtava nastavlja da raste.

Trnoviti Olimpijski put

danasnaplaneti — Thu, 10 Apr 2008 12:19:01 +0200

Ukoliko ste mislili da je neimenovani grčki vojnik imao težak zadatak kada je pre više hiljada godina trčao sa Maratonskog polja i nosio vest o pobedi, onda nemojte ni da mislite koje probleme put Olimpijskog plamena danas zadaje hiljdama ljudi. Među njima se nalaze policajci više zemalja, kineski zvaničnici i državnici, članovi Olimpijskog komiteta i mnogi drugi.

Nasilni sukobi u Tibetu ponovo su osvestili svet o problemu ove kineske provincije sa dugom istorijom nezavisnosti i neosporivom važnošću za sve budiste.
Očekivano, kineska država je verbalno napala u raznim pravcima, kriveći uglavnom trenutnog Dalaj Lamu za podstrekivanje uličnih nereda i haosa koji su prouzrokovali u velikim gradovima Tibeta. Bez obzira na poreklo, tajming ovih događaja došao je u savršeno vreme za sve koji se bore za nezavisni Tibet. Dugo pošto su sukobi prestali na ulicama Lase, problem je prešao hiljade kilometara i spojio se sa jakim simbolom - Olimpijskim plamenom.

Od njegovog paljenja u Grčkoj, plamen se našao kontroverzu na svakom koraku.
Demonstranti su napravili totalni haos u Londonu, gde je jedan čovek čak uspeo da zgrabi baklju, a druga grupa pokušala da ga ugasi protiv-požarnim aparatom.
Pariz je bio sličan, osim što je policijsko prisustvo nalikovalo onom koje prati posetu američkog Predsednika.
Poslednja stanica za sada, San Francisko, grad koji je svetu dao razvijeni hipi-pokret, izgledao je kao mesto koje očekuje rasne nerede na nivou onih iz Los Anđelesa 1992. Plasirane su dezinformacije o putu baklje koja je konstantno sklanjana i premeštana, a tokom samog prolaza, plamen je okružavalo nekoliko obruča osiguranja.

Iako na svom putu (uprkos pokušajima) baklja nije ugašena, olimpijski duh definitivno jeste. Predsednik Olimpiskog komiteta je ovo priznao, ali je izrazio nadu da će sve stati na noge kada igre krenu. U međuvremenu, debata će nastaviti da besni - da li je ispravno koristiti sportske događaje za političke svrhe. Definitivni odgovor ne postoji.

Jedno je sigurno - kontroverza ide na ruku isključivo međunarodnim medijskim kućama. Pre 4 godine, ceremonija puta Olimpijske baklje bila je samo formalnost, vest vredna poslednjeg segmenta emisije ili prostora na kraju novina. Sada je postaja headline. Na kraju krajeva, i ja pišem o tome.

4000, 90+ hiljada i brojimo

danasnaplaneti — Tue, 25 Mar 2008 15:20:46 +0100

Samo nekoliko dana od pete godišnjice invazije Iraka, 4 američka vojnika nisu znali kakvo mesto će njihova patrola krzo Bagdad dobiti u istoriji ovog rata. Eksplozivna naprava raznela je vojni džip i ubila ih u istom trenutku. Njihova zajednička smrt pregurala je broj poginulih vojnika Sjedinjenih Država na 4000.

Iste nedelje, najmanje 100 iračkih građana takođe je ubijeno u raznim napadima; neki su bili vojnici, drugi sunitski gradski stražari, a većina civili koji su se našli na pogrešnom mestu.
Ovom broju će se bez sumlje pridružiti i članovi Mahdi Armije, budući da je 25. marta iračka Vlada pokrenula ofanzivu u Basri, usmerenu, iako ne eksplicitno, protiv te šijitske frakcije.
Sveobuhvatno, situacija u zemlji počinje ponovo da liči na onu 9 meseci ranije, pre nego što je povećanje američkog vojnog prisustva i kompleksna strategija pesnika/ratnika Generala Dejvida Petreusa počela da daje neočekivano dobre rezultate.
Ipak, porast napada dovodi sve u pitanje, a nameće novo: da li su se razne oružane frakcije samo primirile, spremne da čekaju trenutak kada će dodatne američke borbene jedinice napustiti njihovo plemensko-religiozno bojno polje?

Prema starim medijskim izveštajima, Suniti u centralnom Iraku uspeli su tokom leta da naprave dogovor sa Amerikancima i suprotstave se Al Kaidi.
Njihovi ljudi formirali su odrede takozvenih CLC-a (Concerned Local Citisens, zabrinutih lokalnih građana), plemenskih boraca koji dobijaju plate i oružije od SAD, pod uslovom da obezbeđuju svoje delove grada i konfrontiraju Al Kaidu.
Vlada Iraka se ne spominje u ovom dogovoru. Ukoliko bi Suniti želeli da se ponovo usprotive Šijitima, sada bi bili brojniji i naoružaniji.

Jug zemlje je nestabilan kao i oduvek; Moktada Al Sadr, vođa Mahdi Armije, obustavio je svoje 6 meseci staro primirje. U tom periodu nije najjasnije šta se događalo sa najvećom paravojnom organizacijom u zemlji: postoje nagoveštaji da su se neke frakcije odvojile, a da je ostatak u sukobu sa drugim velikim Šijitskim militantnim pokretima. Od kako su je Britanci napustili prošlog decembra, Basra je postala veoma primamljiv plen. Kontrola drugog najvećeg grada u zemlji značila bi prevaga za šijitskog vođu koji može da je obezbedi.
Novi ulazak vojske neće proći jednostavno, a posledice mogu biti još gore.
Na severu, Turska vojska i kurdski PKK gerilci ratuju otvoreno; turska invazija koja je 2003. bila nezamisliva odigrala se pre nekoliko nedelja. Kurdistan je ušao u svoj najkritičniji period od početak rata.

Istovremeno, 20 000 američkih vojnika trebalo bi da započne povlačenje. Sa obzirom na sve što se dogodilo u poslednjih 10 dana, očigledno je da većina grupa želi baš to.
Izgleda da irački građanski rat nije zaustavljen povećanjem američkog vojnog prisustvav, već samo pauziran.

Iz Putinove Rusije sa ljubavlju, Deo Treći

danasnaplaneti — Tue, 04 Mar 2008 22:37:43 +0100

U 8 godina i 2 predsednička mandata bivšeg KGB oficira najveća zemlja sveta izvađena je iz perioda nestabilnosti i konstantnih kriza 90tih, i vraćena u položaj uticaja. Kako su se Rusija i njena uloga u svetu promenile, saznajte u 3 dela članka ''Iz Putinove Rusije sa ljubavlju''.

I vaš novi Predsednik će biti...

Mladi Kralj odlučuje da izvede oprobani manevar njegovog prethodnika i proizvede naslednika za kojeg niko nije čuo.
Kao što je sam iznedren iz dubine mašte Boris Jelcina, Putin bira, tojest proizvodi Dimitrij Medvedeva, glavnog šefa moćnog Gasproma za čoveka kog će podržati na sledećim Predsedničkim izborima. Dok u ostatku demokratskih sistema kandidat prvo ponudi nominaciju, a zatim dobija podršku bitnih figura, Putinova Rusija radi stvari obrnuto. Pošto je dobio podršku, Medvedev je zaključio da možda ne bi bilo tako loš da postano novi, mladi Kralj. Spekulacije o Putinovoj post-predsedničkoj karijeri završene su jednako brzo i neočekivano. Stari Kralj će preuzeti teško breme Premijerskog položaja.

I vaš novi Predsednik jeste...

Izbori su došli i prošli kao što se i očekivalo.
Mnoge međunarodne organizacije za nadgledanje izbora nisu dobile vize ili im je prisustvo otežano, Medvedev je imao 3 puta više prostora na elektronskim medijima iako nikada ranije nije bio izabran za bilo koju funkciju, a glasine o pritiscima na populaciju kolale tokom izbornog vikenda. Naravno, ništa od toga nije bitno, pošto skoman populus, sigurno ušuškan u džudo zagrljal svog voljenog Kralja ne treba da lomi glavu oko takvih stvari; na kraju krajeva, ko bi bio u stanju da izabere novog Kralja bolje od starog?
Manje od 72 časa nakon zatvaranja glasališta, stvar je bila gotovoa - Dimitrij Medvedev je novo vođa Ruske Federacije. Jasno, neki glasovi unutar zemlje digli su se u protestu, ali svako stado ima svoje izubljene ovčice; međunarodna reakcija jeste malo oprljila demokratski proces, ali ni blizu nekog ozbiljnog prekora ili protesta. Plodovi zemlje goleme kraljevine koji greju evropske domove previše su dragoceni da bi se doveli u pitanje oko tako trivilane stvari poput fer i nepristrasnih izbora.

I tako, saga mladog KGB oficira koji je postao Predsednik završava se bez pravog bajkovitog kraja. Novi mladi Kralj seda na njegov presto, ali Vladimir Putin ne odlazi u zalazak sunca, već ostaje u istoj toj kraljevskoj dvorani, kao skromni sluga naroda i smerni savetnik.

Zato dobro oslušnite kada Predsednik Medvedev bude govorio; pre njegovih, moći ćete da čujete kako iste reči šapuće stari kralj.