Nebo nema granica

Do kada će biti glasniji oni koji govore rečima mržnje ?

Ponekad mi se čini da je sve uzalud ,a li mi nešto govori da moram da se borim . Zbog toga nam je ovako jer su mnogo odlućili da ćute i dali reč huliganima i pogrešnim ljudima . Čitam razne tekstove i komentare . Ti ljudi pričaju o porodici , veri i o tome kako ljudi koje se bore za slobodu ne poštuje , obrnuto je oni to svojom mržnjom gaze.Greh je uzimati ulogu sudije i osuđivatu , mi smo obični ljudi . Jedni sudija koji ima pravo na to je Bog . I treća zapovest kaže NE UZIMAJ UZALUD IMENA GOSPODA BOGA SVOGA , a oni to stalno rade. Tim ljudi nije stalo do vere, već samo da ako su političari da dobiju jefitine poene , ako su huligani da iskale bes na drugima . Oni su glasnij , i uvek ih zato kao ima više a mi moramo da im se odupremo . Ne smemo dozvoliti da i dalje budemo zemlja mržnje i zločina. Moramo mi biti glasniji , jer sam sigurna da nas ima više. Nasilje nikada ne može biti opravdano . Ne smemo dozvoliti da naša deca budu odgojena u takvoj sredini . Moramo ih učiti pravim vrednostima. Da je svako drugačiji i da ima pravo na svoju različitost , i da treba to poštovati.

Ima li ovom tunelu kraj ?

Ne znam kako sam stigla ovde i zbog čega ne mogu da krenem dalje , ali stojim u mestu i veoma je teško . Najgore je u svemu tome što ne mogu naći reči da izbacim taj bol iz sebe , ali nema tih reči koje bi to uradile. Volim te , eto to jedino što mogu reći , a to me guši i ubija me. Neki kaži da sam to umislila , a znam da nisam , to je jedino što sam potpuno sigurna. A ti si daleko od mene , i kada si blizu to si što dalje . Plašim se da ti kažem jer nema smisla , ne mogu da priznam nekome da ga volim kada znam da me nikada neće voleti . Bez nade , u tami čekam ne znam ni ja šta , i plačem . Ovde nema strasti samo praznine , samo očajana i gorkog ukusa u ustima . Ni ti nisi uvek srećan ali za razliku od mene ti se boriš i pobeđuješ . Ali ja uvek i pre početka bitke odustanem . Pitam segde je kraj ovog tunela u kome se nalazim ? I kada hodoam čini mi se da nikada neću izaći iz beznađa. Godine prolaze i sve isto , a ja tebe nikako da zaboravim , dok sam ja za tebe ništa.

Večiti sanjar

Gde sam ja ? Gde sam se to izgubila pa ne mogu da pronađem put do kuće ? I zbog čega sam odlutala ? Kakva je ova zabit i pustoš po kome ja hodam ? Da li je to samo moja noćna mora , iluzija ili stvarnost ? Mnogo pitanja a malo odgovora .

Svi mi govore isto , a ja opet ne mogu da se probudim i shvatim da su upravu . A ja ne mogu protiv sebe , niko to ne može Svi se bore ali odustaju . Očajna sam jer tražim razlog da patim i uvek nađem najteži bol i ranu . A to si ti . Moj večiti sanjaru . Pogotovu od kako sam te videla . To je bio najsrećniji a najtužniji trenutak u mom životu jer ja za tebe ne postojim . Neki mi kažu da te ne volim da mi se to čini , drugi da je to dečja neozbiljna ljubav a zašto mi se onda duša cepa i srce kida , suze slivaju niz lice čim te se setim ? Oni greše . Aliistina je da ne treba da mislim na tebe , da moram da te zaboravim . Ali ne mogu , pokušala sam ne mogu . Iz ove tame ne vidim izlaz , i ceo život je postao tunel bez kraja . Izvini što sam patetočna ali kada čovek potone u sopstvenom mislima postane patetičan .

I kada plačem placem zbog tebe , a ti to nikada nećeš znati . I kada prođem pored tebe , ti i ne znaš da se borim za opstanak . A ja ne znam kako sam dospela ovde , da te tako zavolim . Zašto baš ja ? Zašto bežim od drugih zbog tebe koji me nikada nećeš ni primetiti a ni voleti ? Zašto te volim i zašto mučim sebe ? A ti si tako blizu mene , a a što si bliže to se više udaljavaš . Moj večiti sanjaru , gde je budućnost kada ni prošlosti nema ?