http://aleksakg.blog.rs/blog/aleksakg aleksakg 2026-08-21T20:03:27Z http://aleksakg.blog.rs/blog/aleksakg/generalna/2014/10/13/sion-champion-spotlight <p>SION THE UNDEADJUGERNAUT</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/4mWWFC9SRfA" allowfullscreen="true" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/4mWWFC9SRfA" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p>Sion<img src="http://www.blog.rs/ na.leagueoflegends.com." border="0" /> </p> Generalna 2014-10-13T16:45:15Z aleksakg http://aleksakg.blog.rs/blog/aleksakg/generalna/2014/10/13/zvuk <p><strong>Звук</strong> је механичка осцилација честица неког еластичног медијума које са кроз њега најчешће простиру као <a class="mw-disambig" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81" title="Талас">талас</a> и које (углавном) човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Фреквенција">фреквенцијском</a> опсегу од 16 Hz до 20.000 Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Infrazvuk" title="Infrazvuk">инфразвук</a> испод 16 Hz и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Ultrazvuk" title="Ultrazvuk">ултразвук</a> изнад 20.000 Hz.</p> <p>Област <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Физика">физике</a> која проучава звук зове се <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Акустика">акустика</a>.</p> <p>Брзина звука зависи од карактеристика флуида и може се израчунати по релацији:</p> <center><img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/8/c/e/8ce957b14781dc52e3f25e4ae3c6e457.png" border="0" alt="c = \sqrt{\frac{p_a \chi}{\rho}}" /></center> <p>где је:</p> <ul><li>p_а <em>&ndash; <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA" title="Атмосферски притисак">атмосферски притисак</a>,</em></li><li><em><img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/f/7/f/f7f177957cf064a93e9811df8fe65ed1.png" border="0" alt="\rho" /></em> - густина ваздуха и</li><li><img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/7/9/c/79c40dd2b43f3c03eaf88b5fc4c199b8.png" border="0" alt="\chi" /> = 1,4.</li></ul> <p>Звук се у ваздуху простире као лонгитудинални талас <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Брзина">брзином</a> од <em>ц</em> = 344 m/s на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Температура">температури</a> од 20^оC при нормалним атмосферским условима. Брзина звука у ваздуху зависи од температуре ваздуха и може се исказати релацијом: <img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/0/e/4/0e42be786ce8ed5c09e427dbea91936b.png" border="0" alt="c = c_0 + 0,6 \Theta" /> где је:</p> <ul><li><em>c</em> &ndash; брзина звука на температури <img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/7/8/f/78fb652a2e06bbad99d4b54531029c40.png" border="0" alt="\Theta" /> у [m/s],</li><li><em>c</em>₀ = 330 m/s &ndash; брзина звука на <img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/7/8/f/78fb652a2e06bbad99d4b54531029c40.png" border="0" alt="\Theta" /> = 0^оC и</li></ul> <p><img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/7/8/f/78fb652a2e06bbad99d4b54531029c40.png" border="0" alt="\Theta" /> &ndash; температура ваздуха у [^оC].</p> <p>Брзине звука у неким другим срединима дате су таблици:</p> <p><em>Т.1: Брзина простирања звука</em><sup class="reference" id="ref-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA#note-1"><span>[</span>1<span>]</span></a></sup><sup class="reference" id="ref-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA#note-2"><span>[</span>2<span>]</span></a></sup>.</p> <table class="wikitable"> <tbody><tr> <th>Материјал</th> <th><em>v</em> [m/s] [dB]</th> </tr> <tr> <td> <center>Гума</center> </td> <td> <center>50</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Вода</center> </td> <td> <center>1480</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Слана вода (21^оC, салинитет 3,5&nbsp;%)</center> </td> <td> <center>1520</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Плексиглас</center> </td> <td> <center>1800</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Дрво (меко)</center> </td> <td> <center>3350</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Дрво (јела)</center> </td> <td> <center>3800</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Армирани бетон</center> </td> <td> <center>3400</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Челик</center> </td> <td> <center>5050</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Алуминијум</center> </td> <td> <center>5150</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Стакло</center> </td> <td> <center>5200</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>Гипсана плоча</center> </td> <td> <center>6800</center> </td> </tr> </tbody></table> <p>Под дејством звука честице ваздуха осцилују око свог равнотежног положаја стварајући час на једну, час на другу страну надпритисак у односу на свој равнотежни положај при атмосферском притиску (сл.1). Промене атмосферског притиска изазване звуком називају се звучни притисак. Ове промене су у односу на атмосферски притисак мале.</p> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner" style="width: 222px"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Talas.jpg"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/49/Talas.jpg/220px-Talas.jpg" border="0" width="220" height="98" /></a> <div class="thumbcaption"> Сл.1: Осцилације честица у звучном пољу.</div> </div> </div> <p>Појаву осцилација честица ваздуха, дакле звук, могуће је пратити као промене притиска <em>п</em> односно промене <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Густина">густине</a> ваздуха <img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/f/7/f/f7f177957cf064a93e9811df8fe65ed1.png" border="0" alt="\rho" /> па је преко ове две физичке величине могуће описати звук и њих користити за проучавања у области акустике. На сл.2 приказане су промене притиска при најједноставнијем облику осцилација Са друге стране честицу која осцилује могу да описују и друге физичке величине карактеристичне за осцилаторно кретање: померај честице (удаљење од равнотежног положаја <em>&xi;</em> [м]), брзина осциловања честице <em>в</em> [m/s] или пак <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Убрзање">убрзање</a> честице <em>а</em> [m/s²]. Све ове наведене физичке величине су физичке величине И реда.</p> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner" style="width: 222px"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Sinusoida.jpg"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/41/Sinusoida.jpg/220px-Sinusoida.jpg" border="0" width="220" height="86" /></a> <div class="thumbcaption"> Сл.2: Простопериодичне промене звучног притиска.</div> </div> </div> <p>Поред њих за проучавање се користе и физичке величине II реда (сразмерне <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B0" title="Снага">снази</a>): звучна снага <em>П_А</em> [W], звучна <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Енергија">енергија</a> <em>Е</em> [Ј], густина звучне енергије <em>w</em> [Ј/м³] и интензитет звука <em>И</em> [W/м²].</p> <p>За проучавања у акустици најчешће се користи (звучни) притисак <em>п</em>.</p> <p>Сматра се да је просечна вредност најнижег звучног притиска који човек може да чује:</p> <center><em>п</em> = 2*10-5 Pa = 20 <img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/b/7/2/b72bb92668acc30b4474caff40274044.png" border="0" alt="\mu" />Pa</center> <p>Ова вредност се назива праг чујности.</p> <p>Прецизности ради, а пошто се ради о променљивој физичкој величини (осцилацијама или таласу) горе дата вредност звучног притиска на прагу чујности је <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D1%84%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&amp;action=edit&amp;redlink=1" title="Ефективна вредност (страница не постоји)">ефективна вредност</a> звучног притиска.</p> <p>Звучни притисци величине 100 Па изазивају бол у човечијем слушном систему па се те вредности описују као граница бола.</p> <p>Као нормални атмосферски притисак <em>п_А</em> може се узети притисак:</p> <center><em>п_А</em> = 1000 hPa (1000 mbar),</center> <p>&nbsp;</p> <p>па произилази да је звучни притисак на прагу чујности 5*10⁹ пута мањи од атмосферског притиска.</p> <p>Јачина звука зависи од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0" title="Амплитуда">амплитуде</a> осцилација.</p> <p>Висину звука одређује фреквенција осцилација. Боја је одређена садржајем компоненти.</p> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner" style="width: 222px"> <div class="PopUpMediaTransform" id="mwe_player_0" style="width: 220px"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/4b/1kHz.ogg/220px--1kHz.ogg.jpg" border="0" alt="Датотека:1kHz.ogg" /><a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/4/4b/1kHz.ogg" target="new" title="Play media"><span><span>Play media</span></span></a></div> <div class="thumbcaption"> Видео 1: 1000 Hz.</div> </div> </div> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner" style="width: 222px"> <div class="PopUpMediaTransform" id="mwe_player_2" style="width: 220px"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/5/58/315Hz.ogg/220px--315Hz.ogg.jpg" border="0" alt="Датотека:315Hz.ogg" /><a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/58/315Hz.ogg" target="new" title="Play media"><span><span>Play media</span></span></a></div> <div class="thumbcaption"> Видео 2: 315 Hz.</div> </div> </div> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner" style="width: 222px"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Veber-Flecerove_krive.jpg"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e0/Veber-Flecerove_krive.jpg/220px-Veber-Flecerove_krive.jpg" border="0" width="220" height="174" /></a> <div class="thumbcaption"> Сл.3: Вебер-Флечерове криве.</div> </div> </div> <p>Свака периодично или непериодична промељива величина може се, под одређеним условима, <a class="mw-disambig" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Фурије">Фуријевом</a> анализом и Фуријевом трансформацијом разложити на низ простопериодичних компоненти. Ове компоненте имају фреквенцију која је целобројни умножак основне фреквенције, а њихове амплитуде представљају опадајући низ што даје изузетне могућности за даље проучавање било каквог сложеног звука.</p> <p>Ако се звук састоји од само једне простопериодичне компоненте кажемо да се ради о чистом <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BD" title="Тон">тону</a> или једноставно тону.</p> <p>Човеков слушни систем различито је осетљив за различите фреквенције. Горе наведени праг чујности односи се на тон фреквенције 1000 Hz. Некако, за ту компоненту људско <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%85%D0%BE" title="Ухо">ухо</a> и најостљивије. За ниже, али и више тонове људско ухо није тако осетљиво па ће се објективно осцилација исте амплитуде чути слабије. На видеу 1 и видеу 2 прикани су упоредни примери за 1 kHz и 315 Hz једнаких амплитуда. На сл.3 су приказане познате Вебер-Флечерове криве које показују у којој мери се субјективни осећај јачине звука разликује од његове објективне јачине.</p> <p>Из практичних разлога у акустици је у употреби <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BC" title="Логаритам">логаритамска</a> јединица јачине звука изражена у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Decibel" title="Decibel">децибелима</a> [dB].</p> <p>Поред великог фреквенцијског опсега од скоро 10 <a class="mw-disambig" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Октава">октава</a> специфичност у акустици је и велики динамички опсег при чему је однос снаге најмањег и највећег <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Signal" title="Signal">сигнала</a> чак 10¹⁴ (однос звучног притиска 10⁷). Оно што је важно имати у виду да је анализом појаве често потребно водити рачуна истовремено и о сасвим слабом и о врло јаком звуку који могу да се разликују управо за вредност динамичког опсега. Проблеми великог динамичког опсега ефикасно се превазилазе увођењем логаритамске јединице децибел, па се уместо звучног притиска у паскалима дефинише ниво звука <em>Л</em> у дБ преко релације:</p> <center><img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/e/b/2/eb2f50df840aa1e5946600520d856d52.png" border="0" alt="L = 20\log \frac{p}{p_0}" /></center> <p>где је:<br /> <em>п</em> &ndash; звучни притисак о коме је реч, а<br /> <em>п</em>₀ &ndash; референтни звучни притисак <em>п</em>₀ = 2*10^-5 Па.</p> <div class="toc" id="toc"> <div id="toctitle"> <h2>Садржај</h2> </div> <ul><li class="toclevel-1 tocsection-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA#.D0.98.D0.BD.D1.82.D0.B5.D0.BD.D0.B7.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.82_.D0.B7.D0.B2.D1.83.D0.BA.D0.B0"><span>1</span> <span>Интензитет звука</span></a></li><li class="toclevel-1 tocsection-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA#.D0.9E.D0.B1.D1.98.D0.B5.D0.BA.D1.82.D0.B8.D0.B2.D0.BD.D0.B8_.D0.B8_.D1.81.D1.83.D0.B1.D1.98.D0.B5.D0.BA.D1.82.D0.B8.D0.B2.D0.BD.D0.B8_.D0.BE.D1.81.D0.B5.D1.9B.D0.B0.D1.98_.D1.98.D0.B0.D1.87.D0.B8.D0.BD.D0.B5_.D0.B7.D0.B2.D1.83.D0.BA.D0.B0"><span>2</span> <span>Објективни и субјективни осећај јачине звука</span></a></li><li class="toclevel-1 tocsection-3"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA#.D0.A0.D0.B5.D1.84.D0.B5.D1.80.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B5"><span>3</span> <span>Референце</span></a></li><li class="toclevel-1 tocsection-4"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA#.D0.A1.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B5_.D0.B2.D0.B5.D0.B7.D0.B5"><span>4</span> <span>Спољашње везе</span></a></li></ul> </div> <h3><span>Интензитет звука</span></h3> <p>Интензитет звука у правцу простирања звучног таласа дефинише се као количник звучне енергије &Delta;<em>Е</em> која у времену &Delta;<em>т</em> прође кроз површину &Delta;<em>С</em> нормалну на правац простирања:</p> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner" style="width: 222px"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Prostiranje_zvuka_u_prostoru.jpg"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/d4/Prostiranje_zvuka_u_prostoru.jpg/220px-Prostiranje_zvuka_u_prostoru.jpg" border="0" width="220" height="145" /></a> <div class="thumbcaption"> Сл.4: Интензитет звука. Простирање звука у простору.</div> </div> </div> <center><img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/1/1/a/11a8162551daa75e6ec6a8f4f69a892a.png" border="0" alt="I = \frac{\Delta E}{\Delta t \Delta S}" /></center> <p>Ниво звука изражен преко интензитета звука дат је релацијом:</p> <center><img class="mwe-math-fallback-png-inline tex" src="http://upload.wikimedia.org/math/f/3/e/f3e2c9939a481c3c9ba6a3e91d0f37ce.png" border="0" alt="L = 10\log \frac{I}{I_0}" /></center> <p>где је:</p> <ul><li><em>I</em> &ndash; интензитет о коме је реч, а<br /></li><li><em>I</em>₀ &ndash; референтни интензитет <em>I</em>₀ = 2*10^-12 W/m&sup2;.</li></ul> <h3><span>Објективни и субјективни осећај јачине звука</span></h3> <p>Два тона различите фреквенције а исте објективне јачине изазваће различит осећај субјективне јачине.</p> <p>У жељи да се (субјективни) осећај јачине звука објективизује и уведе мера која ће представљати човеков осећај јачине звука уведена је фреквенцијска пондеризација (погледај чланак: <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Fonometar" title="Fonometar">Фонометар</a>). Фреквенцијске пондеризације обележавају се словима А, Б, Ц, Д. Данас је најчешће у употреби А-пондеризација. Поступак фреквенцијске пондеризације је једноставан. Усвојено је да се тон фреквенције 1000 Hz мери његовом стварном објективном јачином, а тон неке друге фреквенције коригује &ndash; пондеризује &ndash; на тај начин што се од његове стварне вредности одузима одређен број децибела. Тако нпр. тон фреквенције 1000 Hz и објективне јачине 60 дБ после фреквенцијске пондеризације типа А имаће исту вредност, дакле <em>L_A</em> = 60 dBA, али тон фреквенције 160 Hz и објективне јачине 60 дБ после А-пондеризације биће регистрован јачином 43,9 dB. У табели Т.2 су дате фреквенцијске карактеристике А, Б, Ц и Д пондеризације у дБ.</p> <p><em>Т.2: Фреквенцијска пондеризација.</em><sup class="reference" id="ref-3"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA#note-3"><span>[</span>3<span>]</span></a></sup>.</p> <table class="wikitable"><tbody><tr> <th>Номинална<br /> фреквенција [Hz]</th> <th>Егзактна<br /> фреквенција [Hz]</th> <th>А pond.</th> <th>Б pond.</th> <th>Ц pond.</th> <th>Д pond.</th> </tr> <tr> <td> <center>10</center> </td> <td> <center>10,00</center> </td> <td> <center>-70,4</center> </td> <td> <center>-38,2</center> </td> <td> <center>-14,3</center> </td> <td> <center>-26,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>12,5</center> </td> <td> <center>12,59</center> </td> <td> <center>-63,4</center> </td> <td> <center>-33,2</center> </td> <td> <center>-11,2</center> </td> <td> <center>-24,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>16</center> </td> <td> <center>15,85</center> </td> <td> <center>-56,7</center> </td> <td> <center>-28,5</center> </td> <td> <center>-8,5</center> </td> <td> <center>-22,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>20</center> </td> <td> <center>19,95</center> </td> <td> <center>-50,5</center> </td> <td> <center>-24,2</center> </td> <td> <center>-6,2</center> </td> <td> <center>-20,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>25</center> </td> <td> <center>25,12</center> </td> <td> <center>-44,7</center> </td> <td> <center>-20,4</center> </td> <td> <center>-4,4</center> </td> <td> <center>-18,7</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>31,5</center> </td> <td> <center>31,62</center> </td> <td> <center>-39,4</center> </td> <td> <center>-17,1</center> </td> <td> <center>-3,0</center> </td> <td> <center>-16,7</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>40</center> </td> <td> <center>39,81</center> </td> <td> <center>-34,6</center> </td> <td> <center>-14,2</center> </td> <td> <center>-2,0</center> </td> <td> <center>-14,7</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>50</center> </td> <td> <center>50,12</center> </td> <td> <center>-30,2</center> </td> <td> <center>-11,6</center> </td> <td> <center>-1,3</center> </td> <td> <center>-12,8</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>63</center> </td> <td> <center>63,10</center> </td> <td> <center>-26,2</center> </td> <td> <center>-9,3</center> </td> <td> <center>-0,8</center> </td> <td> <center>-10,9</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>80</center> </td> <td> <center>79,43</center> </td> <td> <center>-22,5</center> </td> <td> <center>-7,4</center> </td> <td> <center>-0,5</center> </td> <td> <center>-9,0</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>100</center> </td> <td> <center>100,0</center> </td> <td> <center>-19,1</center> </td> <td> <center>-5,6</center> </td> <td> <center>-0,3</center> </td> <td> <center>-7,2</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>125</center> </td> <td> <center>125,9</center> </td> <td> <center>-16,1</center> </td> <td> <center>-4,2</center> </td> <td> <center>-0,2</center> </td> <td> <center>-5,5</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>160</center> </td> <td> <center>158,5</center> </td> <td> <center>-13,4</center> </td> <td> <center>-3,0</center> </td> <td> <center>-0,1</center> </td> <td> <center>-4,0</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>200</center> </td> <td> <center>199,5</center> </td> <td> <center>-10,9</center> </td> <td> <center>-2,0</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-2,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>250</center> </td> <td> <center>251,2</center> </td> <td> <center>-8,6</center> </td> <td> <center>-1,3</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-1,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>315</center> </td> <td> <center>316,2</center> </td> <td> <center>-6,6</center> </td> <td> <center>-0,8</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-0,8</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>400</center> </td> <td> <center>398,1</center> </td> <td> <center>-4,8</center> </td> <td> <center>-0,5</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-0,4</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>500</center> </td> <td> <center>501,2</center> </td> <td> <center>-3,2</center> </td> <td> <center>-0,3</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-0,3</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>630</center> </td> <td> <center>613,0</center> </td> <td> <center>-1,9</center> </td> <td> <center>-0,1</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-0,5</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>800</center> </td> <td> <center>794,3</center> </td> <td> <center>-0,8</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-0,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>1000</center> </td> <td> <center>1000</center> </td> <td> <center>0</center> </td> <td> <center>0</center> </td> <td> <center>0</center> </td> <td> <center>0</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>1250</center> </td> <td> <center>1259</center> </td> <td> <center>+0,6</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>+2,0</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>1600</center> </td> <td> <center>1585</center> </td> <td> <center>+0,1</center> </td> <td> <center>-0,0</center> </td> <td> <center>-0,1</center> </td> <td> <center>+4,9</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>2000</center> </td> <td> <center>1995</center> </td> <td> <center>+1,2</center> </td> <td> <center>-0,1</center> </td> <td> <center>-0,2</center> </td> <td> <center>+7,9</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>2500</center> </td> <td> <center>2512</center> </td> <td> <center>+1,3</center> </td> <td> <center>-0,2</center> </td> <td> <center>-0,3</center> </td> <td> <center>+10,4</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>3150</center> </td> <td> <center>3162</center> </td> <td> <center>+1,2</center> </td> <td> <center>-0,4</center> </td> <td> <center>-0,5</center> </td> <td> <center>+11,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>4000</center> </td> <td> <center>3981</center> </td> <td> <center>+1,0</center> </td> <td> <center>-0,7</center> </td> <td> <center>-0,8</center> </td> <td> <center>+11,1</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>5000</center> </td> <td> <center>5012</center> </td> <td> <center>+0,5</center> </td> <td> <center>-1,2</center> </td> <td> <center>-1,3</center> </td> <td> <center>+9,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>6300</center> </td> <td> <center>6310</center> </td> <td> <center>-0,1</center> </td> <td> <center>-1,9</center> </td> <td> <center>-2,0</center> </td> <td> <center>+7,6</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>8000</center> </td> <td> <center>7943</center> </td> <td> <center>-1,1</center> </td> <td> <center>-2,9</center> </td> <td> <center>-3,0</center> </td> <td> <center>+5,5</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>10000</center> </td> <td> <center>10000</center> </td> <td> <center>-2,5</center> </td> <td> <center>-4,3</center> </td> <td> <center>-4,4</center> </td> <td> <center>+3,4</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>12500</center> </td> <td> <center>12590</center> </td> <td> <center>-4,3</center> </td> <td> <center>-6,1</center> </td> <td> <center>-6,2</center> </td> <td> <center>+1,4</center> </td> </tr> <tr> <td> <center>16000</center> </td> <td> <center>15850</center> </td> <td> <center>-6,6</center> </td> <td> <center>-8,4</center> </td> <td> <center>-8,5</center> </td> <td> <center>-0,7 <br /></center> </td> </tr> <tr> <td> <div align="center">20000</div> </td> <td> <center>19950</center> </td> <td> <center>-9,3</center> </td> <td> <center>-11,1</center> </td> <td> <center>-11,2</center> </td> <td> <center>-2,7 <br /><div style="color: #a64d79"><strong>Za zapisivanje i čuvanje audio datoteka koriste se različiti audio formati. Oni mogu biti komprimovani i nekomprimovani. Kod komprimovanih datoteka podaci su posebnim postupcima &quot;zbijeni&quot; tako da zauzimaju manje memorijskog prostora. Komprimovani audio formati dele se na komprimovane formate bez gubitaka i komprimovane formate sa gubicima. Nekomprimovani formati zauzimaju najvi&scaron;e memorijskog prostora, potom komprimovani formati bez gubitaka, a najmanje prostora zauzimaju komprimovani formati sa gubicima, mada su danas haard diskovi velikih kapaciteta, tako da seo memorijskom prostoru ne mora vi&scaron;e voditi računa kao nekada, ipak se u amaterske svrhe najče&scaron;će koristi format MP3. Iako ovaj format unosi gubitke oni se mogu čuti samo kada se reprodukcija zvuka obavlja na profesionalnoj opremi, &scaron;to je retko.</strong></div><div style="color: #a64d79"><strong> Stoga se može reći da postoje tri osnovne grupe audio formata</strong></div><ol style="color: #a64d79; text-align: left"><li><strong>nekomprimovani audio formati - WAV, AU i AIFF</strong></li><li><strong>komprimovani audio formati bez gubitaka - WMA; WV, APE,</strong></li><li><strong>komprimovani audio format sa gubicima - MP3.</strong></li></ol></center></td></tr></tbody></table> Generalna 2014-10-13T16:30:02Z aleksakg http://aleksakg.blog.rs/blog/aleksakg/generalna/2014/10/13/cestitamo2 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. Generalna 2014-10-13T16:25:49Z aleksakg