Skrivena Istina2014-10-14T00:23:27+0200LifeTypeCopyright (c) nale96tag:www.blog.rs,2014-10-14:238509Prvi deo....2014-10-14T00:23:27+02002014-10-14T00:23:27+02002014-10-14T00:23:27+0200 Pozna je jesen. Vreme je jos uvek toplo za ovo doba godine. Ja sam meteoropata, raspoloženje mi zavisi najvise od vremena. Tako i ovo poslepodne sedim na ljuljasci, koja je ukrašena ...nale96http://nale96.blog.rs/blog/nale96
Generalna
Ljubav
<p>Pozna je jesen. Vreme je jos uvek toplo za ovo doba godine. Ja sam meteoropata, raspoloženje mi zavisi najvise od vremena. Tako i ovo poslepodne sedim na ljuljasci, koja je ukrašena maštovitim radoom na njenom glatkom drvetu. Zagledam šare i misli mi plove. Sećam se. Bila je zima. Hlaadan vetaar je duvao, dok sam ga cekala na preonu 3, podižući kragnu kaputa. Vozovi su dolazili i odlazili. Ali ja sam uporno čekala ne gubeći nadu. Nakon 2 sata ,promrzla, okrenula sam se i krenula ka izlazu. Iz oka mi je skliznula suza,ali tada sam čula nešto. Naglo sam se okrenula. </p><p>Da. To je bio on. Nepokolebljivo je stajao predamnom, sa ogromnim osmehom na usnama. Potrčalaa sam mu u susreet i čvrsto ga zagrlila. Emocije i uspomene su počele polako da dolaze i da se vracaju. Tu je. Napokon. Oh Dzone. Skoro 10 godina je bio u Americi, dok se u nasim životima sve izmenilo od poslednjeg upamćenog susreta.Dzon je uvek bio nadmen,gord i pun samopuzdanja.Sto me, verovatno kao mladu i naivnu devojku najvise i privuklo.Ostatak tog hladnog dana proveli smo u kafiću, na periferiji grada, gde smo se dugo smejali, pričali i prisećali starih,srećnih dana.Kroz tih dugiih niz godina mnogo sam se promenila.Završila sam školu. Našla sam dobro plaćen posao. I bila sam verena za čoveka koji me je ludo voleo. On je i dalje ostao sanjar,nije i dalje shvatao život tako ozbiljno kao ja. Oženio se, više zbog papira, nego zbog ljubavi, ali nije mi izgledao nesrećno.</p><p>Bio je to isti onaj stari Dzon, sa par bora na licu, malo osedelom kosom i idalje neverovaatno blistavim osmehom. Ostali smo tako jos dugo u noć da razmenjujemo utiske,nova dešavanja i iskustva.Setni osmeh mi je prekrio lice dok sam se vraćala u sve te proživljene trenutke.</p><p> Iz misli me prenuo jak prasak,okrenulasam i ugledala mog malog sina koji je slomio moju omiljenu vazu. Brzo sam skočila i počela da ga zagledam da se nije posekao. Srećom sve je bilo u redu. Čisteći taj nered mrko, a opet ga s osmeh gledajući...Podsećao me na Dzona.Svakoga dana sam razmisljala o njemu i šta je to presudilo da se sve ovako završi. Bez pozdrava. Bez zbogom,bez utešnog zagrljaja i nervoznog poljupca...??! </p>