SvastaNesto

" Ne Me Quitte Pas "

ladybird — Wed, 19 Mar 2008 06:39:50 +0100

"...I'll bring back to you the pearls of rain From a distant domain where rain never fell And though I grow old I'll keep mining the ground To deck you around in gold and light. I'll build you a domain where love's everything Where love is king and you are queen Don't leave me don't leave me Don't leave me We must forget All we can forget all we did till now. Let's forget the cost of the breath We've spent saying words unmeant And the times we've lost hours, that must destroy Never knowing why everything must die at the heart of joy Don't leave me don't leave me..." 'Jutro svima...

Kisa...:-(((((

ladybird — Tue, 18 Mar 2008 16:57:25 +0100

Danas nista od pesme, sunca, jutarnje kafice… Kisa tuce citav dan i nacisto me deprimira. Oduvek me je nervirala cinjenica da sam meteoropata, ali sta cu?! Cim grane sunce ja sam super, nista me ne dotice i sve mi je lepo, ali zato kada je tmurno, tada je smak. Tada mi je sve crno, sve su mi ladje potonule, niko I nista me ne moze razveseliti, ma teska sam sama sebi, a kamoli okruzenju. Uzmem da citam knjigu i kada nakon sat vremena shvatim da sam jos na istoj strani, batalim...Pustim muziku, ritam bije a ja...Okrenem se klopu, k'o reko velim u klopi je uteha..ma jok... I tada mi ostaje samo da sacekam, ili da grane sunce ili da na TV konacno puste neki dobar filmic i da uzivam ... "Svjetla su tiho utrnula Lice sam rukama sakrila Sve je to zbog kiše koja pada iz dana u dan Snove briše i pada mi u dlan... ...Vjetar nosi tiha sjecanja Nebom plove glasna šaputanja Sve je to zbog kiše Koja pada iz dana u dan Snove briše i pada mi u dla..."

Radni dan...

ladybird — Fri, 14 Mar 2008 21:07:27 +0100

Kako je tesko ponovo doci na posao nakon dva dana off. :-) Sreca te je bilo posla pa mi je vreme proletelo... :-) Generalno, svaki dan isti...Cimerku mi muce ljubavni jadi, mene finansijski ( dobro, pomalo i ljubavni ali cini mi se da na tom polju stvari lagano dolaze na svoje mesto...), stanje ne promenjeno... Petak je vece... Lep provod svima...

One moment in time…

ladybird — Fri, 07 Mar 2008 16:47:26 +0100

“ Pricali su, bolece...govorili, kajaces se…Nije vredelo... I sta sad? Ostacu sa svojim kajanjem i zalom za svime neizrecenim…za svime neiskazanim...Bili smo blizu…I dok pokusavam pronaci onu svetlu tacku za bolje sutra, za novu sansu, skupljam hrabrosti da se uhvatim u kostac sa senkama mogucnosti koje se nisu ostvarile i sa naletima bola koji se doci…sigurna sam… Dovoljna bi bila jedna tvoja rec i ostala bih…Pricali bismo satima, cutali vekovima…Ali, nisi rekao ni rec…I krivim tebe i ti si mi jedini kriv…

Otisao si...ipak - Srescemo se,opet...Negde ti i ja, kad zvezde nam se sklope, kao nekada…Pogledom priznacu ti sve, da nisam ziva bez tebe i sta mogu, to je jace od mene- "

“…Ti i ja nismo mogli skupa sve bilo je protiv nas tiho svadjali se, mirili na glas jedno od drugog trazili smo spas...Ti i ja vjerovali istini zbog nas al' istina je rekla i svoj glas...jedno od drugog trazili smo spas i nasli ga u rastanku...Moglo je i vise ostati nama od tolike ljubavi 'ko zna, mozda opet nekada al' bicu ti, ti budi ja…”

Sasvim obican dan...

ladybird — Thu, 28 Feb 2008 08:35:50 +0100

...je zapoceo u obliznjem kaficu, nedaleko od mesta rada i zivljenja. Prvo kafica...pa novine...i onda obavestenje da je bramenu rodjendan?! Ih kako volim da obradujem nekoga ko to ne ocekuje...:-) Cimerke i ja kupismo mu praktican set za tusiranje ( sa FENOMENALNOM torbicom) i njegova reakcija me je jos jednom ubedila, u meni vec dobro poznatu cinjenicu ( ali meni znanim muskarcima, jos daleku ), da se i oni znaju obradovati poklonu, na slican ( ako ne i istovetan ) nacin kao i mi. Sva ona prica, kako oni ne vole kada im se poklanjaju kojekakve sitnice...kako samo u retkim prilikama znaju se obradovati istima, pala je u vodu kada nas je na nase cudjenje i bez ustezanja poceo grliti i ljubiti, po meni, najsrdacnije sto je znao i umeo...Kako mi je bilo slatko :-)... Jer, na taj nacin zahvaliti se osobama koje znas svega par dana i to bez ustezanja, obracanja paznje da li ga ko gleda, kako ce to neko shvatiti u drustvu( pre svega mislim na musko! ), mi pokazuje da ipak ima nade za nase muske ( bar po pitanju otvorenijeg iskazivanja emocija)..;-) Jutro svima... "Sta to stalno izvlaci iz sjecanja, zlatno obojen dan. Kada smo se prvi put poljubili ti i ja. Slucajni svedoci nase ljubavi, dok odkucava sat. Poruke na zidu pune neznosti, ovaj stan..."

...

ladybird — Mon, 25 Feb 2008 21:10:27 +0100

...Ponekad toliko samu sebe iznerviram svojom naivnoscu I neprihvatanjem cinjenice da ljudskoj gluposti I bezobrazluku nema granica…Da li su ljudi toliko…ma ne mogu se setiti prave reci za to…>:-( Kako osoba na visokom polozaju moze uzivati postovanje svojih zaposlenih kada svaki “konstruktivan” razgovor sa istim pocinje I zavrsava se izjavom :”Ne mozes ti sa mnom tako, ja sam ti menadzer!!!” ili “Ti ne mozes voditi sa mnom neverbalne duele ( a inace se cupamo za kose,sta li?!?!) jer nismo na istom intelektualnom nivou?!” Pa aman!!!!! I posle, zasto radnici ne pokazuju dovoljno elana za rad?! Cuj, molim te!!!! I posle, nisu mi ti takozvani I samoprozvani menadzeri krivi, jer zaboga sta ocekivati od sredovecne individue zarobljene u telu nedoraslog rekonvalescenta!!!! Ma…svoj posao volim I nikada, ali nikada mi nije problem ili da ostanem duze na poslu ili kada me pozovu da ispravim neciju brljotinu…ali kad ti je u ustima gorak ukus I kada ti je jedini komentar “pih”, onda o cemu govorimo?!?! Ma... " Samo dvije stvari su beskonacne. svemir i ljudska glupst, i nisam bas siguran za ovo prvo" -Albert Einstain

Antibiotici vs. "narodski lekovi"

ladybird — Sun, 24 Feb 2008 06:32:42 +0100

Cimerka mi se opasno prehladila. Danima vec ima temperaturu koja nikako da spadne, iako je kljukam koje-kakvim "sredstvima odbrane". Ja se, generalno, nikad nesto specijalno nisam snalazila u "lecenju", ali sreca te imamo komsiluk za savetovanje. :-) Tretman je zapocet vitaminskim bombama u vidu voca (u svakoj kombinaciji!) i narodskih lekova tipa sirce na noge...rakija na grlo...krompir...?! zaboravih gde vec se on stavlja. Na zalost nista nije pomagalo, te smo otisle u hitnu gde su joj po starom dobrom receptu prepisali inekcije...Moram joj odati pocast, ona je "divan" pacijent tj. miruje ( ne kao neki, npr. autor bloga :-) ), ne zanoveta ( opet ne kao neki ) i sto je najbitnije preznojava se. Nasuprot meni koja kada bolujem ( davno bese, secam se..) stalno nesto njorim ( citaj: zanovetam, pridikujem, vodim ostru polemiku oko "gladi u Etiopiji, problema svetske globalizacije" itd...), cim pocne da mi biva vruce odmah se pokrivam, hocu da se tusiram...ma uzas zivi. Prosto se zapitam ko bi mene negovao do roditelja?! :-) Jutro svima... "Možda ti sad nedostajem, kad nisam te preživeo, umro sam moja ljubavi, da ljubav bih oživeo. ..."

Jutro...

ladybird — Fri, 22 Feb 2008 07:19:11 +0100

Kada naspavana, kroz napola otvorene okice ugledam prve zrake sunca, znam da dan obecava. Prvo slatko ( kako je govorila moja baka :-) ), pa kafica...jaka, sa kasicicom secera...vockica...i znam da mi danas nista nece pokvariti dan. Malo informacija iz jutarnjeg ( uvek se me "oduseve" kvazi osmesi koji "krase" lica pojedinih voditeljki ), vremenska prognoza ( iako znam da retko-kada je tacna ) i krecem...

"Jos je jutro rano, budim se lagano
i posmatram te
u tvojim ocima, ja pronasla sam
srecu i mir

Otvori prozor i pusti da me dodirne sunce,
i okupa svu
put je ovaj pred nama, staza ljubavi,
sad kada si tu..."

Jutro svima!

I sleteh ja jednog dana...

ladybird — Thu, 21 Feb 2008 07:27:30 +0100

Eto i mene... :-) Znam da je univerzum ili bar ovo parce istog, presrecno zarad mog sletanja i resenosti da par letova i dogodovstina na istim podelim sa vama... Bez laznih obecanja...bez predskazivanja koje-cega...mogu samo reci da ce svi letovi biti samo moji...samo meni jasni...ne suvise dugacki...a svi ste pozvani da mi se pridruzite i budete moji gosti...

Čestitamo!

ladybird — Thu, 21 Feb 2008 07:26:22 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.