<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet href="http://www.blog.rs/styles/rss.css" type="text/css"?>
<rdf:RDF 
  xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#" 
  xmlns="http://my.netscape.com/rdf/simple/0.9/"
>

 <channel>
  <title>San Andreas Multyplayer SAMP</title>
  <link>http://johnnynikola.blog.rs/blog/johnnynikola</link>
  <description></description>
 </channel>
    <item>
   <title>Zvuk</title>
   <description>&lt;p&gt;&lt;strong&gt;Звук&lt;/strong&gt; је механичка осцилација честица неког еластичног медијума које са кроз њега најчешће простиру као &lt;a class=&quot;mw-disambig&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81&quot; title=&quot;Талас&quot;&gt;талас&lt;/a&gt; и које (углавном) човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&quot; title=&quot;Фреквенција&quot;&gt;фреквенцијском&lt;/a&gt;
 опсегу од 16 Hz до 20.000 Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се 
простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се 
простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и 
осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Infrazvuk&quot; title=&quot;Infrazvuk&quot;&gt;инфразвук&lt;/a&gt; испод 16 Hz и &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Ultrazvuk&quot; title=&quot;Ultrazvuk&quot;&gt;ултразвук&lt;/a&gt; изнад 20.000 Hz.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Област &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0&quot; title=&quot;Физика&quot;&gt;физике&lt;/a&gt; која проучава звук зове се &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&quot; title=&quot;Акустика&quot;&gt;акустика&lt;/a&gt;.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Брзина звука зависи од карактеристика флуида и може се израчунати по релацији:&lt;/p&gt;
&lt;center&gt;Звук се у ваздуху простире као лонгитудинални талас &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0&quot; title=&quot;Брзина&quot;&gt;брзином&lt;/a&gt; од &lt;em&gt;ц&lt;/em&gt; = 344 m/s на &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0&quot; title=&quot;Температура&quot;&gt;температури&lt;/a&gt; од 20&lt;sup&gt;о&lt;/sup&gt;C при нормалним атмосферским условима. Брзина звука у ваздуху зависи од температуре ваздуха и може се исказати релацијом:&lt;br /&gt;Под дејством звука честице ваздуха осцилују око свог равнотежног 
положаја стварајући час на једну, час на другу страну надпритисак у 
односу на свој равнотежни положај при атмосферском притиску (сл.1). 
Промене атмосферског притиска изазване звуком називају се звучни 
притисак. Ове промене су у односу на атмосферски притисак малеПојаву осцилација честица ваздуха, дакле звук, могуће је пратити као промене притиска &lt;em&gt;п&lt;/em&gt; односно промене &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&quot; title=&quot;Густина&quot;&gt;густине&lt;/a&gt; ваздуха &lt;img class=&quot;mwe-math-fallback-png-inline tex&quot; src=&quot;http://upload.wikimedia.org/math/f/7/f/f7f177957cf064a93e9811df8fe65ed1.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;\rho&quot; /&gt;
 па је преко ове две физичке величине могуће описати звук и њих 
користити за проучавања у области акустике. На сл.2 приказане су промене
 притиска при најједноставнијем облику осцилација Са друге стране 
честицу која осцилује могу да описују и друге физичке величине 
карактеристичне за осцилаторно кретање: померај честице (удаљење од 
равнотежног положајa&lt;br /&gt;Za zapisivanje i cuvanje audio dadoteka koriste se komplimovani i ne komplimovani.&lt;br /&gt;Komplimovani formati se dele na formate sa gubitkom i bez gubitka kvaliteta tacka.&lt;br /&gt;Ne komplimovani formati ne zauzimaju dosta memorijskog prostora. &lt;br /&gt;Komplimovani format: &lt;br /&gt;1: em pe tri &lt;br /&gt;2. dabliu em e &lt;br /&gt;3.&lt;br /&gt;Ne komplimvani : &lt;br /&gt;1.dabliu va au aiff  &lt;/center&gt;</description>
   <link>http://johnnynikola.blog.rs/blog/johnnynikola/generalna/2014/10/17/zvuk</link>
      <pubDate>, 17  2014 16:51:07 +0200</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>SAMP kao Igra</title>
   <description>San Andreas MultyPlayer je online igrica koja ima vise vrsta servera i modova.Roleplay mod sto znaci simulacija stvarnog zivot,COD5 sto znaci simuliranje rata,CNR- Cops and Robbers samo ime kaze da je to zivot izmedju Policajaca i Pljackasa. SAMP igrica je po meni najbolja online igrica.. &lt;br /&gt;http://sa-mp.com/download.php i jedan deo igre moda ROLEPLAY https://www.youtube.com/watch?v=DyAxDBO_Jnc</description>
   <link>http://johnnynikola.blog.rs/blog/johnnynikola/generalna/2014/10/17/samp-kao-igra</link>
      <pubDate>, 17  2014 16:20:23 +0200</pubDate>   
  </item>
  </rdf:RDF>

