<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet href="http://www.blog.rs/styles/rss.css" type="text/css"?>
<rdf:RDF 
  xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#" 
  xmlns="http://my.netscape.com/rdf/simple/0.9/"
>

 <channel>
  <title>trend</title>
  <link>http://vanja0406.blog.rs/blog/vanja0406</link>
  <description></description>
 </channel>
    <item>
   <title>zvuk</title>
   <description>&lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;Звук&lt;/strong&gt; је механичка осцилација честица неког еластичног медијума које са кроз њега најчешће простиру као &lt;a class=&quot;mw-disambig&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81&quot; title=&quot;Талас&quot;&gt;талас&lt;/a&gt; и које (углавном) човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&quot; title=&quot;Фреквенција&quot;&gt;фреквенцијском&lt;/a&gt;
 опсегу од 16 Hz до 20.000 Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се 
простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се 
простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и 
осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Infrazvuk&quot; title=&quot;Infrazvuk&quot;&gt;инфразвук&lt;/a&gt; испод 16 Hz и &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Ultrazvuk&quot; title=&quot;Ultrazvuk&quot;&gt;ултразвук&lt;/a&gt; изнад 20.000 Hz.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Област &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0&quot; title=&quot;Физика&quot;&gt;физике&lt;/a&gt; која проучава звук зове се &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&quot; title=&quot;Акустика&quot;&gt;акустика&lt;/a&gt;.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Звук се у ваздуху простире као лонгитудинални талас &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0&quot; title=&quot;Брзина&quot;&gt;брзином&lt;/a&gt; од &lt;em&gt;ц&lt;/em&gt; = 344 m/s на &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0&quot; title=&quot;Температура&quot;&gt;температури&lt;/a&gt; од 20&lt;sup&gt;о&lt;/sup&gt;C при нормалним атмосферским условима. Брзина звука у ваздуху зависи од температуре ваздуха и може се исказати релацијом: &lt;img class=&quot;mwe-math-fallback-png-inline tex&quot; src=&quot;http://upload.wikimedia.org/math/0/e/4/0e42be786ce8ed5c09e427dbea91936b.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;c = c_0 + 0,6 \Theta&quot; /&gt; где је:&lt;/p&gt;
&lt;ul&gt;&lt;li&gt;&lt;em&gt;c&lt;/em&gt; &amp;ndash; брзина звука на температури &lt;img class=&quot;mwe-math-fallback-png-inline tex&quot; src=&quot;http://upload.wikimedia.org/math/7/8/f/78fb652a2e06bbad99d4b54531029c40.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;\Theta&quot; /&gt; у [m/s],&lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;em&gt;c&lt;/em&gt;&lt;sub&gt;0&lt;/sub&gt; = 330 m/s &amp;ndash; брзина звука на &lt;img class=&quot;mwe-math-fallback-png-inline tex&quot; src=&quot;http://upload.wikimedia.org/math/7/8/f/78fb652a2e06bbad99d4b54531029c40.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;\Theta&quot; /&gt; = 0&lt;sup&gt;о&lt;/sup&gt;C и&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;
&lt;p&gt;&lt;img class=&quot;mwe-math-fallback-png-inline tex&quot; src=&quot;http://upload.wikimedia.org/math/7/8/f/78fb652a2e06bbad99d4b54531029c40.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;\Theta&quot; /&gt; &amp;ndash; температура ваздуха у [&lt;sup&gt;о&lt;/sup&gt;C].&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Брзине звука у неким другим срединима дате су таблици:&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Под дејством звука честице ваздуха осцилују око свог равнотежног 
положаја стварајући час на једну, час на другу страну надпритисак у 
односу на свој равнотежни положај при атмосферском притиску (сл.1). 
Промене атмосферског притиска изазване звуком називају се звучни 
притисак. Ове промене су у односу на атмосферски притис&lt;/p&gt;&lt;p&gt;За записивање и чување аудио дадотека користе се компримовани и некомпримовани &amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;формати. Компримовани формати се деле на формате са губитком и беѕ губитка квалитета. &lt;br /&gt;Не компримовани формати заузимају доста мемориског простор.&lt;br /&gt;Компримовани формати:&lt;br /&gt;1. мп3&lt;br /&gt;2. ау &lt;br /&gt;Некомпримовани формати:&lt;br /&gt;1.вав&lt;br /&gt;2.ау&amp;nbsp; &lt;br /&gt;3.аифф  &lt;/p&gt;&lt;/div&gt;</description>
   <link>http://vanja0406.blog.rs/blog/vanja0406/generalna/2014/10/17/zvuk2</link>
      <pubDate>, 17  2014 16:52:50 +0200</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>Čestitamo</title>
   <description>Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.</description>
   <link>http://vanja0406.blog.rs/blog/vanja0406/generalna/2014/10/17/cestitamo2</link>
      <pubDate>, 17  2014 16:22:38 +0200</pubDate>   
  </item>
  </rdf:RDF>

