ZA SVE SE NAVIJA,PARTIZAN SE VOLI

FK PARTIZAN

paya — Mon, 11 Dec 2006 12:08:37 +0100

Fudbalski klub Partizan je osnovan 4. oktobra 1945. godine kao deo Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Danas je ovo Sportsko društvo asocijacija 25 klubova u isto toliko sportova, čiji je član i dalje i Fudbalski klub, ali ima potpunu samostalnost u organizovanju, rukovodjenju, finansijama, materijalnim dobrima i objektima. Uz Fudbalski klub radi i nekoliko naših preduzeća kao deo poslovnog sistema Partizana.
Fudbalski klub Partizan je 24 puta bio prvak države: 1947,1949,1961, 1962,1963,1965,1976,1978,1983,1986,1987,1993,1994,1996,1997, 1999,2002,2003,2005,2008,2009,2010,2011 i 2012-e. Pobednik Fudbalskog kupa Jugoslavije bio je 12 puta: 1947,1952,1954,1957,1989,1992,1994,1998,2001,2008,2009 i 2011-e.Godine 1966. Partizan je bio vicešampion Evrope, 1978. pobednik Srednjeevropskog kupa, ucesnik Lige sampiona 2003. i 2010.-e.

24.08.2010. ANDERLEHT - PARTIZAN 2-2 penalima 4-5

paya — Mon, 11 Dec 2006 12:04:46 +0100

Crno-beli posle izvođenja jedanaesteraca drugi put u istoriji kluba izborili plasman u elitno takmičenje Starog kontinenta. Posle 120 minuta bilo je 2:2

Partizan je u Ligi šampiona. Posle izvođenja jedanaesteraca crno-beli su ponovili rezultat iz 2003. i izborili plasman u elitno klupsko takmičenje. Uz to zaradili su 15 miliona evra. Strelci za našeg šampiona sa bele tačke bili su Kleo, Petrović i Stanković, šuteve Krstajića i Davidova je odbranio Proto. Suarez i Bilja su za domaćina prva dva penala promašili, odnosno šutirali su preko gola, Žile i Ležer su potom bili precizni, a onda je Busufa poslao loptu nebu pod oblake i obezbedio veliko svalje igračima i navijačima kluba iz Humske.
Posle 120 minuta rezultat u Briselu je bio 2:2. Golove za naš tim je postigao, a ko drugi, nego Brazilac Kleo u 15. i 53. minutu, dok su Lukaku u 64. i Žile u 72. minutu doneli izjednačenje i to posle nespretnih intervencija golmana Radiše Ilića.

Šampion Partizan je solidno otrvorio revanš meč baraža za plasman u Ligu šampiona protiv Anderlehta. Crno-beli su u Brisel doputovali, ne da brane 2:2 iz prvog meča u Beogradu, već da pokušaju da pobede i posle sedam godina klub iz Humske uvedu u najjače klupsko takmičenje Starog kontinenta.
Za razliku od duela u Beogradu, trener crno-belih Aleksandar Stanojević je na teren poslao Milana Smiljanića, dok je Almami Moreira, zbog problema sa povredom, na tribinama.
Pored gola Klea, u prvih 15. minuta najbolju šansu na meču imao je Mladen Krstajić posle gužve u šesnaestercu Anderlehta, ali je njegov udarac lako zaustavio golman domaćih Proto.
Posle vodećeg pogotka crno-beli su se malo povukli, a otežavajuća okolnost je i izlazak iz igre povređenog Saše Ilića u 19. minutu, koga je zamenio Aleksandar Davidov. Šansu da izjednači Anderleht je imao u 21. minutu, ali šut Kujatea je zaustavio Radiša Ilić, iako je nesigurno intrervenisao.
Belgijanci su u finišu poluvremena preko Suareza, Polaka i Busafe ponovo imali priliku da poravna rezultat, međutim, Radiša Ilić je bio siguran na golu srpskog šampiona.
Domaćin je pojačao tempo na startu drugog poluvremena, ali novi šok za Belgijance je usledio u 53. minutu. Igrači Anderlehta su zaboravili Klea u šesnaestercu, a Brazilac se sjajno snašao, primio loptu na grudi, i poslao u levi ugao gola Belgijanaca.
Lukaku je u 64. minutu iskoristio dobar centaršut, odnosno nespremnost golmana Partizana Ilića i smanjio rezultat na 2:1, dok je samo dva minuta kasnije Ivica Iliev propustio stopostotnu šansu. Iskusni napadač se našao sam ispred gola Anderlehta, ali je golman Proto instinktivno zaustavio šut Ilieva.
Anderleht je izjednačio u 72. minutu. Bek Žile je odlično šutirao sa dvadesetak metara, lopta je preletela Ilića, ali utisak je da je golman Partizana morao bolje da interveniše. Belgijanci su u 75. minutu preko Lukakua postigli još jedan pogodak, međutim, sumnjiv ofsajd je spasao crno-bele. Dva minuta pre kraja meča, Ležer je imao sjajnu šansu da donese trijumf Anderlehtu, ali je njegov šut završio pored gola.
U dodatnih 30 minuta oba tima su imala priliku da golom reše pitanje ko će u elitu, Anderleht je bio opasniji, a najbolju šansu za Partizan nije iskoristio Iliev.

ANDERLEHT - PARTIZAN 4:5 (2:2, 2:3)

STRELCI iz igre: Lukaku u 64. i Žile u 71. minutu za Anderleht, a Kleo u 15. i 53. za Partizan. Strelci iz penala: Žile i Ležer za Anderleht, a Kleo, Petrović i Stanković za Partizan, Stadion: "Konstant Vanden Štok". Gledalaca: oko 24.000. Sudija: Krejg Tomson (Škotska) 8. Žuti kartoni: Kujate, Lukaku, Dešaht (Anderleht), Petrović, Stevanović, M. Jovanović, Davidov, Kleo (Partizan).

IZABERI PARTIZAN

paya — Mon, 11 Dec 2006 11:49:21 +0100

Izaberi Humsku 1 ● izaberi nepokrivene tribine ● izaberi prastare reflektore i semafor ● izaberi stolice u pogrešnoj boji ● izaberi huk sa juga ● izaberi stadion JNA ● izaberi 4. oktobar 1945. ● izaberi 7-1 ● izaberi ''plavu čigru'' ● izaberi prvi srpski tim koji je igrao u kupu i ligi šampiona ● izaberi Hejsel 1966. ● izaberi: 6 komada to je naša nada ● izaberi Bjekovićev gol u Ljubljani ● izaberi Trifunović-Stojković-Hatunić ● izaberi setno podsećanje na 80-e i kaznenu ekspediciju ● izaberi ''parni valjak'' ● izaberi crno-belo ● izaberi Terazijsku česmu ● izaberi Mocu ● izaberi štajgu u Šidu ● izaberi Parangala + kondom ● izaberi 2-6/4-0 ● izaberi evri go ● izaberi Šajbera ● izaberi Fljamurtari ● izaberi Petra Borotu, Gorana Grbovića, Dragana Mancea ● izaberi da si crna ovca u društvu ● izaberi da te sudije kradu ● izaberi odlazak na tekmu o svom trošku ● izaberi baštu restorana ● izaberi Mišu Tumbasa ● izaberi komšije iskompleksirane debile ● izaberi ''Uzbunu'' ● izaberi da si uvek glasniji u derbiju ● izaberi ''manastirku'' za oficijelno piće ● izaberi Bajru Župića ● izaberi činjenicu da sa godinama postaješ ludji i ludji i da zanemaruješ porodične obaveze ● izaberi Halu sportova na Novom Beogradu ● izaberi Istambul 1992. ● izaberi bakljadu na šahu ● izaberi Duška Radovića, Miju Aleksića, Rašu Andrića ● izaberi avangardu ● izaberi grlo i dlanove, ne razglas i ''koreografije'' ● izaberi prskalice i bubnjeve bušne ● izaberi skraćeni jug ● izaberi da pri razvodu uzimaš sina, šal i televizor ● izaberi da ne jedeš paradajz, jagode, lubenice ● izaberi da se ulice u Beogradu zovu po tvojim fudbalerima ● izaberi Darka Tešovića ● izaberi upravu koja će ti svake godine prodati najbolje igrače ● izaberi Njukasl 2003. ●izaberi Alberta Nađa i Batu Mirkovića ● izaberi Bože pravde ● izaberi Srbiju ● izaberi urbani duh Beograda ● izaberi Grobare ● izaberi pametno ● izaberi sudbinu ● izaberi ponos i stav ● izaberi samo jedan klub na svetu celom ● izaberi PARTIZAN

www.izaberipartizan.com

DRAGAN MANCE 1962-1985

paya — Mon, 11 Dec 2006 10:30:29 +0100

Vreme ’80tih, koje je donelo prekretnicu navijackog shvatanja i odnosa prema fudbala… Grobarima je podarilo i neprikosnovenu licnost - Dragan Mancea. Dobrog fudbalera, sjajnog golgetera ali pre svega GOSPODARA za sve sa juzne tribine. I u vremenu pre i posle, bilo je sijaset sjajnih fudbalera i ljubimaca koji su prosli nasim terenima i srcima. Ali svi oni dodju i prodju… jedino Mance ostaje veciti, neizbrisivi, neponovljivi. Kada je Mance pocinjao karijeru u PFC, zavrsavala se karijera najveceg Grobara – Moce Vukotica. Moca zasigurno moze da bude sinonim odanosti klubu, voljen i postovan od Grobara. U vremenu posle, kroz nase redove prolazi i najcenjeniji fudbaler – Pedja Mijatovic. Pedja koji je dosegao najveca priznanja i slavu evrope kakvu nismo imali od vremena Chika, Bobeka… dokazanom i u nedostiznom sampionu evrope – madridskom real-u. Ali i on postaje tek - ljubimac Grobara. I jednostavno kada pogledas u svoje Grobarsko srce… vidis odraz Jedinog… koji nije dosegao godine i broj tekmi jednoga, niti slavu fudbalskog znalca drugoga… ali je postao apsolutni gospodar navijacke duse. Ako se koji slucajem moze meriti, kao sto se fudbalsko znanje meri recima: igra k’o Pele – merna jedinica navijcke ljubavi je Mance. Ni sam ne znam kako niti kojim putem, Mance postaje i ostaje jedini istinski idol. Sve sto se secam je da se Mance jednostavno pojavio… kao da vreme pre njega nije ni postojalo. U PFC je presao iz zemuna, talenat i golgeter koji obecava. Prve godine provodi na klupi, tek povremeno ulazeci u igru… retko pokazujuci da se radi o talentu.

Potom dolazi sezona u kojoj PFC konacno dolazi do sampionske titule, a Grobar dobijaju idola za sva vremena i pokoljenja. Kako je islo redosledom ne pamtim, da li od one tekme u Zagrebu kad smo razbili dinamo 4:3, sjajnim derbijem i dugo cekanom pobedom nad ciganima (prvim golom Mancea ciganima) ili derbi gde Mance vec bio dvostruki strelac… masina za golove u vidu Dragana Mancea je konacno proradila. Za svaki naredni derbi koji je dolazio, enigma gde se ne da naslutiti rezultat, al jedno se sasvim sigurno znalo – Mance ce potopiti cigane. I pred svaki susret Mance je sa sigurnoscu tvrdio: ”Dacu gol.. najmanje!” – i uvek odrzao obecanje dato Grobarima. Koliko su golovi, a posebno ovi najdrazi protiv najomrazenijih, ucinili da Mance postane Grobarska zakletva? Zasigurno da jeste uticalo… medjutim Mance se nije volio samo zbog golova i sigurno ne zbog igre, ili da ne kazem borbenosti na terenu. Za razliku od predhodnih generacija igraca, gde se prilazilo s maximumom ”ozbiljnosti”, golgeteri bile neumorne radilice pred golom, pretrcavali kilometre da bi se osladili jednim pogotkom – Mance je cesto bivao lezeran na terenu, izgledao potpuno nezainteresovan, lenj na trcanju. Ali je uvek bio gladan golova, kako je sam govorio: Zivim za golove! - i iz totalne pasivnosti (kako je delovao) tresao je mreze. Cini se da su mu inspiracije bile maximum onda kad je klub bio na najvecim iskusenjima. Ne samo u tekmama protiv cigana… nego i one ”male”, Mance je pronalazio neki svoj inat da bas u tim utakmicama donosi pobede Grobarima. Tako npr protiv fk pristina - u to vreme pristina je iz druge lige stigla u prvu, nosena euforicnim siptarskim nacionalizmom, na prepunom stadionu sveopste histerije, za sve ekipe i bod je bio nemoguca misija - upravo je Mance doneo pobedu. Partizan kao prva ekipa odlazi sa oba boda, a Manceu se peva: ”Mance, Mance jebo si albance”. I upravo protiv te pristine odigrala se prva tekma posle tragdije.

Fantastican, i u svom elementu, bio je Mance i na istorijskoj tekmi protiv QPR…. Prvo one u gostima gde sa nekih 25-30 metara maestralnim sutem preko golmana pod prescku doveo PFC u vodstvo od 2:1. Na kraju tekma se zavrsva katastrofalnim porazom 6:2. Da bi na revans u BG, pred krcatim JNA… Mance krenuo sam protiv svih, nosen freneticnim JUGom… gine na trenu… postize gol, u transu posle klizanja na kolenima pada uz korner zastavicu i nagovestava pocetak nezaboravne noci i ludog prolaska u naredno kolo. Nesto slicno se desilo i u sledecem kolu gde nailazimo na madjarski Videoton… tamo primamo petardu… u BG slicna slika kao protiv QPR... Mance daje gol… grize i kida u napadu, ima sjajne prilike, medjutim ovaj put ni On ne moze sve, ali malo je falilo.

I pored svega, ljudi iz uprave imaju zamerki na njegov odnos prema klubu, igri, treninzima?? Mance pred istekom ugovora, a niko iz kluba ne dolazi sa ponudom da ugovor i produzi na novih 4 godine. Dolazi do trzavica… Mance u ocaju i ogorcenju prema ljudima iz uprave nagovestava odlazak iz kluba. Javlja se se zagrebacki dinamo kao moguca nova destinacija sa fantasticnom ponudom. Mozda bi se tako nesto i desilo (kao sto su i otisli Stojic, Salja, Dimitrijevic) da na scenu ne nastupaju raspameceni Grobari. Stadion se opseda svakodnevno, pretnje upravi da ce, ukoliko se tako nesto desi i dozvoli, snositi nezapamcene posledice Grobarskog besa. Slepci klupske administracije, konacno dolaze sa novim ugovorom za Mancea, ali i podvucen ucenom: ukoliko se Mance ne promeni, kao i svoj odnos i pristup utakmicama, treninizima, bice najuren iz kluba. I samom Manceu kao da je pao kamen sa srca… i uz izvinjenje navijacima, a ujedno i zahvalonst na podrsci – u novu sezonu ulazi obecanjem: Bicu prvi strelac lige! A sam Bog zna kad smo zadnji put imali strelca prvenstva. Obecanje u koje niko od navijaca nije ni sumnjao… a posteno govoreci, nije ni mario dal ce biti prvi strelac ili ne jer Mance je jednostavno nas. Na samom startu Mance je krenuo u skladu datog obecanja, na prvim utakmicama redovno postize golove… ali onda i tragedija. I upravo iz razloga, pod pretnjom ljudi iz uprave da mora promeniti pristup i odnos – Mance dozivljava saobracajnu nesrecu zureci na jebeni trening. Na auto-putu, usled brze voznje gubi kontrolu nad vozilom i na licu mesta ostaje bez zivota. Utihnuli su andjeli. Tesko je reci… a ponajmanje svatiti iz kog razloga ostajemo bez najveceg sina. Sve posle je bilo nekako prazno, nedoreceno.

Odnos Mance i Grobara bio je cudan spoj hemije. Mance, verujem prvi, koji je osetio srce Grobarsko, ljubav koju nosimo prema klubu i igracima u najdrazem dresu – i tu nam ljubav vratio na isti nacin. Znao je JUG da ponese svoje ljubimce do pobede, ili da ih tesi u porazu… ali nikad to nije bilo obostrano, ili barem se nikad nije pokazivalo od onih na terenu. Mance je precrtao tu ”granicu” igraci – navijaci, spojio se i izjednacio sa Grobarima na tribini. Prvi koji je preskako zelezne reklame i bezgalvo jurisao na ogradu juzne tribine, onaj koji golove nije slavio negde na sredini terena u zagrljaju klupskih igraca nego u zagrljaju visoko na ogradi JUGa, znao je da pretrci citav teren i zavrsi na ogradi JUGa. Ta istrcavanja na ogradu JUGa, postala su redovna praksa, i vremenom sudije su pocele da dele zute kartone. Naravno, ni to nije sprecavalo Mancea da radost gola proslavi sa svojim Grobarima… sledili su crveni, odsustvo sa tekmi. Bilo je jasno da se vise ne moze nastaviti sa ovakvom radoscu. Ali ne i kraj ludosti radovanja, jer Mance nas ponovo dovodi do ekstaze neobicnim radovanjem – klizanjem na kolenima sa visoko uzdignutim rukama i pesnicama. ”Pozalio” bi se Mance da to klizanje zna itekako da boli, da ostavlja trag na kolenima, ali i da vredi, kad vec ne moze radost podeliti sa svojim Grobarima. I van terena Mance se sa navijacima odnosio kao sa svojom bracom Grobarskom… znao je da dadne kintu navijacima za put na tekmu, ili povratak sa gostovanja… znao je da pocasti cugom… jednostavno u svakom momentu je bio Grobar. Navijaci s druge strane, dostizali ekstaze i samom pojavom Mancea. Recimo derbi, za nas je pocinjao mnogo pre prvog zvizduka. Prilikom kada fudbaleri izlaze da ”izvide” teren dobrih 2 sata pre pocetka… JUG bi explodirao pojavom Mancea. U trenu bi se pocelo sa sapartom i razvucenim pevanjem: DragaaanManceeeDragaaanManceee… neprekidno i u nedogled sve do dostizanje totalne nirvane. Protivnicki navijaci, znali su gde lezi Grobarska snaga, te su pogrdne pesme pre svega upucivane Manceu. Smradovi ciganski, znali su da je rana posle Mancea duboka i bolna, te su nastavili jos inspirativnije sa uvredama i posle tragedije… prilikom svakog faula kada bi neki igrac ostao lezeci na terenu usledilo bi: ”zove te Mance”. Naravno da nas je bolela uvreda, ali ne koliko i istina da ni na ovoj tekmi nece biti procitan igrac sa brojem 9.

Klub je zatrazio od FS da dok raja sezone odigramo bez dresa sa devetkom, i tome je udovoljeno. Grobari od kluba traze da se stadionu promeni ime u ”Dragan Mance”, medjutim nista od toga. Umesto, obecan je spomenik na stadionu… ali i od toga nista. Sve sto se uradilo na spomen najveceg sina je turnir ”Dragan Mance” koji niti je dovoljan niti adekvatan.

Sta je Mance prestavljao Grobarima, moglo se videti na gore pomenutoj tekmi protiv pristine. Svega nekoliko dana posle tragedije… neugodna pristina dolazi u BG. Utakmica ko utakmica, malo ko da je mario za rezultat i razvoj na terenu. Stadion je pevao i klicao svom idolu, skandiranja: ”igrajte za Mancea”. Igraci su se na terenu mucili… i oni sami jos uvek u vidnom soku zbog gubitka klupskog druga. Patnja i mucenje, sve do negde zadnjih minuta tekme kada Radanovic postize gol… i verujem sasvim spontano, pod utiskom atmosfere na stadionu – gol proslavlja klizanjem na kolenima. I tek tada postaje neki cudan dilerijum na tribinama… radost pomesana tugom... sreca pomesana bolom. Pobeda koja kao da nije znacila pobeda nad protivnikom, nego pobeda zivota nad smrti… jer kao da je tog trenutka Mance sa fudbalskih terena prenet u nasa srca gde mu je dat zivot vecni. A potvrda da se upravo to i desilo, je i vreme danasnje kada posle toliko godina, Mancea… njegovi Grobari pamte i vole. Dokaz da Mance zivi, su i mladje generacija Grobara koje ga i ne pamte sa terena, ali mu odaju cast i slavu kao najvecem sinu Grobarskom, idolu, gospodaru tribine. I sve dok Kuca srce Grobarsko, zivece Mance sa nama i medju nama. Neopisiva tuga koja nas je zadesila… ali jos veca radost i cast da smo imali Mancea. Verujem i dan danas kad oslusnes, da tribina JUGa jos uvek odzvanja: DragaaaanManceeeDragaaaanManceee…

27.08.2003. NJUKASL-PARTIZAN 0:1 (penalima 3:4)

paya — Sat, 09 Dec 2006 12:19:57 +0100

0:1 Ilijev:

Odlučujući penal Ćirkovića:

Partizan u Ligi šampiona

Njukasl, ENGLESKA, 27. avgusta 2003. (Beta/Tanjug) - Fudbaleri Partizana plasirali su se za ovogodišnju Ligu šampiona pošto su večeras, kao gosti, savladali predstavnika Engleske Njukasl Junajteda posle boljeg izvođenja jedanaesteraca sa 4:3.

Posle regularnog toka utakmice i produžetaka rezultat je bio 1:0 (1:0, 0:0)za Partizan. Prvi meč u Beogradu završen je trijumfom Engleza 1:0.

Regularni deo meča završio se vođstvom Partizana od 1:0, golom koji je postigao Ivica Iliev u 56. minutu. Tim pogotkom anulirana je prednost Njukasla iz prvog meca, u Beogradu pre dve nedelje.

Nakon toga odigrana su dva produžetka, bez pogodaka, a potom se pristupilo izvođenju jedanesteraca.

Za Partizan precizni su bili Albert Nađ, Damir Čakar, Saša Ilić i Milivoje Ćirković, a golman "crno-belih" Ivica Kralj odbranio je dva šuta Njukasla.

Partizan je tako postao prvi tim iz Srbije i Crne Gore koji se plasirao u Ligu šampiona, posle 12 godina bez predstavnika u tom elitnom evropskom takmičenju.

U većem delu prvog poluvremena, pred punim stadionom "Sent Džejms Park", dominirala je domaća ekipa, koja je uspela da stvori nekoliko prilika pred mrežom Partizana. Dobre intervencije odbrane, kao i slaba koncentracija napadača Njukasla, sačuvale su mrežu beogradskog tima.

Kapiten Njukasla Alan Širer je u prvom poluvremenu u nekoliko navrata glavom uputio loptu preko gola, što je takođe jednom učinio i Ameobi. Solidnu priliku domaći su imali i kada je sa oko 20 metara šutirao Solano.

Ipak, u tom delu meča, viđena je prilično pasivna igra, s obzirom da je domaćem timu odgovarao rezultat, a gosti nisu uspeli da povežu svoje redove.

Najizgledniju priliku za gol, Partizan je imao pred sam kraj prvog poluvremena, kada Andrija Delibašić nije uspeo da stigle loptu ispred protivničkog gola, na odličan centaršut Nikole Malbaše.

Oba trenera odlučila su da drugo poluvreme počnu sa istim postavama kao i prvo, ali je slika na stadionu u Njukaslu, ipak, potpuno promenjena.

Partizan je počeo agresivnije, a sjanu priliku je iskoristio u 56. minutu. Akciju je započeo Albert Nađ, koji je uposlio Sašu Ilica na oko 17 metara od gola, sa desne strane. Ilić je potom loptu dodao usamljenom Ivici Ilijevu, kome nije bilo teško da loptu pošalje u prazan gol domaćeg tima.

Od tog trenutka, utakmica je postala izuzetno zanimljiva, a prvu priliku za izjednačenje Njukasl je imao odmah potom, ali je dobro intervenisala odbrana Partizana.

U drugoj polovini drugog poluvremena, domaći 'crno-beli" su uspeli da u potpunosti preuzmu inicijativi, a igrači iz Beograda su se uglavnom preselili u odbranu, čekajući priliku za kontranapad.

U nekoliko navrata uspeli su to i da učine i da ugroze protivnički gol, ali je regularni deo utakmice ipak završen vođstvom od 1:0, čime je anulirana prednost Njukasla iz Beograda.

Produžeci su doneli žestok pritisak domaćeg tima, koji nije realizovao svoje šanse, pre svega čestim intervecijama odbrane Partizana.

Beogradski "crno-beli", večeras u alternativnim ljubičasto-plavim dresovima, oslobodili su se pritiska u drugoj polovini drugog produžetka, pa su u nekoliko navrata i ugrozili gol Njukasla.

Trener Mateus odlučio se da u tim trenucima osveži tim, i umesto napadača Andrije Delibašića uveo je iskusnog Damira Čakara.

Sjanu priliku imali su domaći igrači, kada je Alen Širer iz slobodnog udarca sa oko 20 metara ugrozio gol Partizana, ali je golaman Partizana Ivica Kralj odlično reagovao izbacivši nogom loptu u korner.

Nakon toga, prešlo se na izvođenje penala.

Sa bele tačke prvi su krenuli Englezi, ali je kapiten Alen Širer bio neprecizan. Šut Nikole Malbaša odbranio je golman Gaj, a potom je istom merom uzvratio i golman beogradskog tima, Ivica Kralj koji je odbranio šut Kirona Dajera.

Precizan je zatim bio Partizanov defanzivni igrač Albert Nađ, a potom je Kralj ponovo oduševio sve navijače beogradskog tima, odbranivši šut Džonatana Vudgejta.

Milan Stojanovski propustio je priliku da Partzanu donese veliku prednost, pogodivši prečku, a Ameobi je to iskoristio za izjednačenje, 1:1, u izvođenju penala.

Damir Čakar doneo je novu prednost timu iz Beograda, Lua Lua je izjadnačio na početku pete serije, a prvu priliku da meč reši u korist Partizana propustio je Ivica Ilijev, nepreciznim šutem.

U šetoj seriji Njukasl je precizan, ali i kapiten Partizana Saša Ilić. Grešku Hjuza, koji je šutirao preko gola, materijalizovao je Milivoje Ćirković, koji je postigao gol i Partizanu doneo plasman u Ligu šampiona.

Revanš meč trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona, Njukasl, ENGLESKA, 27. avgust

Njukasl (ENGLESKA) - Partizan (Beograd, SRBIJA I CRNA GORA) 0:1 nakon dva produžetka (na poluvremenu je bilo 0:0), posle boljeg izvođenja jedanaesteraca 4:3 za Partizan.

Stadion Sent Džejms Park u Njukaslu. Gledalaca: 40.000. Sudija: Jan Begerer (Holandija). Strelac u regularnom toku utakmice: Ivica Iliev u 56. minutu. Žuti kartoni: Malbaša i Duljaj (Partizan).

NJUKASL: Given, Vudgejt, Spid (Dženas), O'Brajan, Hjuz, Bernar, Dajer, Solano (Lualua), Aneobi, Širer, Vijano (Rober).

PARTIZAN: Kralj, Ćirković, Malbaša, Duljaj, Vest, Đorđević, Nađ, Ilić, Stojanovski, Delibašić (Čakar) i Iliev.

07.11.1984 PARTIZAN-KVINS PARK RENDŽERS 4:0

paya — Sat, 09 Dec 2006 12:15:28 +0100

1:0 Mance:

4:0 Živković:

Živković na jugu posle odlučujućeg gola:

KUP UEFA BEOGRAD: 07.11.1984. Partizan ostvario ono što je malo ko verovao:pred 50.000. gledalaca,golovima Mancea,Kaličanina,Ješića i Živkovića nadoknađena velika prednost Kvins Park Rendžersa (2:6) iz Londona 4:0(2:0).

TAMAN MILO ZA DRAGO

Korneri 5:1 za Partizan.Strelci:Mance u 4,Kaličanin u 39.(iz jedanaesterca),Ješić u 46. i Živković u 63. minutu.Igrano pod električnim osvetljenjem na stadionu JNA.Vreme:prijatno. Teren:travnat,pogodan za igru.Gledalaca 50.000.Sudija:Valerij Butenko 9.Pomoćnici: M.Stupar I I.Timotenko (svi SSSR).Žuti karton:Čivers(KPR).

PARTIZAN: Omerović 8, Marjanović 7, Rojević 9, Ješić 7, Kaličanin 8, Radanović 7 (od 88. min. Vermezović), Smajić 7, Živković 7, Mance 8, Dimitrijević 7 (od 67.min. Vučićević), Klinčarski 8.

KVINS PARK RENDŽERS: Haker 5, Čivers 5, Douš 6, Vadok 6(od 70.min. Miklvajt), Viks 5,Fenvik 5, Faradej 6, Filer 6, Banister 6, Stejirod 7, Gregori 6. Igrač utakmice: Slobodan Rojević Ocena igre: PARTIZAN 8, KVINS PARK RENDŽERS 5.

Fudbaleri Partizana su načinili toliko očekivano čudo, ali se postavlja pitanje: ima li čuda u njihovom podvigu kada se zna koliko su znoja i umešnosti uložili ove divne novembarske večeri. Engleski tim su nadigrali u svakom pogledu. Da bi sve još bilo zanimljivije, ostrvljane su nadmašili i u kondiciji, u čemu su oni, inače, prva klasa. U timu Partizana ne bismo nikog posebno isticali, možda bismo pomenuli fenomenalnu igru Slobodana Rojevića, ali u ovakvim prilikama, najveće ocene, najveće aplauze iz srca zaslužuje čitav tim.Tako se bori za boje svog kluba, tako se fudbal igra. Kamo sreće kad bi svi naši timovi na istovetan način prilazili svakom susretu, gde bi nam bio kraj. Preciznije: zna se , bili bismo u vrhu Evrope, a sigurno da bi nam i stadioni bili puni. Engleski tim je duboko razočarao. Istini za volju, i oni su se borili kao lavovi, ali su večeras bili nemoćni, bili su savladani, što bi rvači rekli, tušem! Za veliki uspeh crno-belih velika zasluga pripada i navijačima,ljubiteljima fudbala. I oni su dali sve od sebe, nosili su naše fudbalere kao na krilima, hvala i njima. I njihov udeo ne sme da se zanemari, u svakom golu i oni su učestvovali. Koliko naši ljudi vole fudbal videlo se i sinoć na stadionu Partizana, gde je odigran revanš susret drugog kola Kupa UEFA. Iako je Partizan doživeo težak poraz u Londonu od 6:2, to nije omelo naše ljude da poznato fudbalsko borilište ispune do poslednjeg mesta- 50.000 gledalaca.Partizanov brod, teško torpedovan pre 15 dana pod surim londonskim nebom, plovio je do revanša na talasima nade da se može nadoknaditi izgubljeno. LJudski je to i sportski, tako se u sportu i treba ponašati. Nikada ništa nije izgubljeno, sve se može prevazići, pa i taj famozni rezultat od 6:2 iz Londona. Ali, pod samo jednim uslovom: zalaganjem i igrom koju odlikuju sve vrednosti ovog lepog sporta.

Partizan je u susret ušao onako kako se i očekivalo, čvrsto rešen da ofanzivnom igrom, prepadima i silovitošću sabije protivnika u njegov kazneni prostor i pokuša da učini ono što se može. Domaći tim je u potpunosti uspeo. U prvih 45 minuta totalno je dominirao na terenu, sve konce čvrsto držao u svojim rukama. Napadi beogradskog tima su se valjali kao talasi, bili su to siloviti juriši pred kojima i najčvršći bedem mora da popusti. S druge strane, engleski tim se našao u potpuno inferiornom položaju. NJegovi fudbaleri u pojedinim trenucima nisu znali šta je to što bi trebalo da čine. U više mahova nasumice su tukli loptu što dalje od gola, često i bez kontrole.

Za početak – Mance

U nizu napada koji su se slili prema golu engleskog tima došlo je i do prvog pogotka Beograđana. Bio je to brz, munjevit napad pred kojim se gubi dah i gol, gol. Na stadionu radost. Strelac je Mance, posle jedne lopte koja je ubačena sa leve strane, a treba reći da je pred golom Hakera stvorena i velika gužva. Na stadionu oduševljenje, spiker opominje da se ne ubacuju petarde u borilište. Čuje se pesma i uzvici ,, Jugoslavija, Jugoslavija ,, Stadion grmi...... Partizan silovito napada, njegovi fudbaleri kidišu punom snagom kao osice. Svi se bore kao lavovi. Istini za volju, treba reći, da je u napadima beogradskog tima bilo malo i nesređenosti. Ali, ne zamerimo im, nošeni silnom željom i podrškom iz gledališta, oni su se valjali prema golu protivnika kao morski, nezadrživi talasi. Posle prvog pogotka Partizan i dalje drži sve konce u svojim rukama. Evo i druge šanse, stopostotne, bio je to 15. minut. Prvo Mance tuče pravo u Hakera, koji loptu odbija. Natrčava Živković, kakva je to prilika, ali ništa. Povratnik u timu Partizana iz JNA nije se najbolje snašao. Na terenu totalna nadmoćnost domaćeg tima i grčevita, često i panična odbrana gostiju. Aplauzi upućeni našim fudbalerima smenjuju jedni druge. Odmah potom ukazuje se šansa i Radanoviću, ali njemu u poslednji čas neko iz odbrane Kvins Park Rendžersa odnosi loptu. Na terenu postoji samo jedan tim, to je Partizan.

Kaličanin - iz penala

Od silnih napada koje su crno-beli izveli moralo je da dodje i do još jednog kobnog trenutka po goste. Bilo je to u 39. minutu i jedanaesterac u korist Partizana. Posle uspešno izvedene akcije u kaznenom prostoru, Živkovića je srušio centarhalf gostiju Viks. Sudija Butenko bez razmišljanja upro je prstom u belu tačku, a siguran egzekutor bio je Kaličanin. U prvom delu ovog izuzetno zanimljivog, napetog susreta, publika je imala mnogo razloga da uživa. Pre svega zbog borbenosti i agresivnosti napadača Partizana, a treba spomenuti i to da su domaći fudbaleri kao retko kada u ovaj susret uložili sve snage. Isplatilo im se. Ne samo zbog dva pogotka koja su postigli već i zbog aplauza koji su dobijali iz časa u čas. Valja istaći da je sovjetski arbitar Butenko izvanredno obavio svoj posao. Bio je pokretljiv i uvek na mestu događaja.

I Haker pomaže...

Situacija se i u nastavku susreta na stadionu JNA nije promenila. Partizan je nastavio i dalje sa žestokim napadima, razarajućim. Publika bodri na način koji smo odavno zaboravili, sve oko nas grmi. Engleski fudbaleri ne znaju šta će ni sa loptom, ni sa sobom. Nikako ne uspevaju da se snađu, da se odupru. A, kako bi mogli kad domaći tim kidiše svim silama, furiozno. Tek što je počelo drugo poluvreme Partizan dolazi u vođstvo od 3:0. Posle jednog brzog napada lopte se dokopao Ješić i odlučio se na udarac sa nekih 35. metara. Lopta je išla u donji desni ugao, golman Haker je prvo uspeo da je se dočepa, potom mu je ispala iz ruku i ušetala u mrežu. Bila je to katastrofalna greška golmana gostiju, slična jednoj od onih koje je načinio Omerović na Hajberiju. Odmah zatim usledio je jedan od retkih napada engleskih fudbalera. Bila je to izgledna prilika posle kornera koji je izveden sa leve strane. Loptu koja je ubačena u kazneni prostor Stejnrod je tukao glavom. Omerović je već bio savladan, ali bek Rojević, najbolji pojedinac ovog susreta, požrtvovano izbacuje loptu sa same gol linije.

Živković stavlja tačku

Na terenu postoji samo jedan tim, tim u crno-belim dresovima. Četvrti pogodak, onaj koji naš tim vodi u treće kolo kupa UEFA visi u vazduhu. To se oseća. Mreža samo što se nije zatresla. Podrška našem timu je frenetična, gotovo da su svi na nogama. Najzad, usledio je i četvrti pogodak. Bio je to brz napad Partizana po desnoj strani, dosuđen je slobodan udarac u korist domaćeg tima. Dimitrijević je ubacio loptu u kazneni prostor, Živković nadvisio sve i udarcem glavom smestio je na pravo mesto. Mreža se zatresla, tresao se i stadion. Odavno to nismo doživeli, hvala fudbalerima Partizana za igru koja će se pamtiti, za požrtvovanje, za znoj koji su prolili. Partizan i dalje napada i samo napada, na tribinama se čuje ,,hoćemo peti, hoćemo peti,, stadion samo što ne eksplodira od radosti, od oduševljenja. I ovaj susret je dokazao i pokazao da naši fudbaleri zaista mogu mnogo ali samo uz jedan uslov: da se sve vreme bore za boje svog kluba, za boje reprezentacije, a odavno je poznato da oni znaju sve tajne vezane za loptu. Na terenu se vodi divovska borba, naši ne posustaju ni za trenutak. Usledio je još jedan napad fudbalera u crno-belim drasovima. Šansa se ukazuje Vučićeviću, on precizno i dobro tuče, a golman engleskog tima jedva spasava svoju mrežu. Bio je to vratoloman skok i dobra intervencija. Sudijska trojka iz Sovjetskog saveza na čelu sa Valerijom Butenkom bila je na visini zadatka, izvrsno je obavila posao u ovoj retko uzbudljivoj i lepoj utakmici.

Neizmerna radost u svlačionici Partizana… Bjeković: hvala navijačima

Čudo se ipak dogodilo i nemoguće je postalo moguće! Partizan ide dalje! Suze radosnice, radost do neba i gotovo šok svih u svlačionici crno-belih. Zar se desilo ono u šta je malo ko verovao? Erupcija oduševljenja dugo je trajala i teško je bilo doći do junaka u crno-belim dresovima koji su osvetlali obraz i Partizana i jugoslovenskog fudbala. Vođa navale Dragan Mance, koji je prvi otvorio seriju samo je prokomentarisao:- Prevazišli smo sebe! To je pravi revanš Partizana. Sada, kada je bilo najteže pokazali smo koliko vredimo. Bilo je teško juriti četiri gola, ali, eto i to smo uspeli. Junak meča Slobodan Rojević:- Šta da kažem, sve ste videli na terenu. Igrali smo i iz inata, prkosno, da pokažemo prepotentnim Englezima da nisu bolji od nas. Ovo mi je možda najsrećniji trenutak u životu!Šef stručnog štaba Nenad Bjeković jedva je dolazio do reči:- Hvala navijačima koji su nas poneli do ovog podviga. Svi se sada radujemo zajedno, srećni smo što smo otišli u treće kolo evropskog takmičenja. Trener Milutin Šoškić, koji je i pre meča bio nepopravljivi optimista, samo je rekao:- Šta sam vam rekao! Može ovaj tim i nemoguće! Publika je bila naš 12. igrač, na njenim krilima smo stigli do podviga.Nemoguće je bilo doći do fudbalera Kvins Park Rendžersa. Zaključali su se u svojoj svlačionici i dugo nisu izlazili napolje. Svakako, poraz im je teško pao, a kako i ne bi kad su bili gotovo sigurni ne samo da će otići u treće kolo kupa UEFA, nego i da će pobediti u Beogradu! Orila se pesma na stadionu JNA duboko u noć, slavio se podvig ove generacije Partizana koji podseća na onaj od pre 18. godina, kada su Vasović, Kovačević, Galić i drugovi stigli do granice snova - finala kupa šampiona.

,,SPORT,, 08.11.1984.

11.05.1966.FINALE KUPA ŠAMPIONA:PARTIZAN-REAL MADRID 1:2

paya — Sat, 09 Dec 2006 12:10:54 +0100

Veliko finale je odigrano na stadionu Hejsel u Briselu 11. maja. Protivnik je bio slavni Real iz Madrida rekorder po broju osvojenih titula u ovom takmicenju. Na tribinama stadiona okupilo se 42000 gledalaca, a sudio je Krajtlajn iz Nemacke.

Partizan je posle kraceg ispitivanja snaga preuzeo inicijativu i krenuo u napade. U prvih deset minuta,sanse su imali Hasanagic i Galic, koji je za ovu utakmicu dobio odobrenje vojnih vlasti da pojaca nas tim.

U 54 .minutu Vasovic je otvorio vrata koja vode ka pobedi. Na centarsut Kovacevica, stameni centarhalf salje loptu pod precku i Partizan dolazi u vodjstvo. Bilo je to vodjstvo kojeg su se igraci naseg prvaka izgleda uplasili. Valjda sveci blizine velikog uspeha, poceli su da igraju u grcu, sto je iskoristio iskusni Amansio i posle jednog sjajnog solo prodora izjednacio rezultat. U 75. minutu Serena je snaznim sutem iskosa sa oko 25 metara pogodio mrezu Soskica, i doveo Real u vodjstvo sa 2:1. Bio je to i konacan ishod i kraj nadanja da ce se crno-beli popeti na najvisi stepenik i okititi titulom prvaka Evrope.

Utakmica sa Realom oznacila je i kraj jedne epohe u bogatoj partizanovoj istoriji, jer je "zlatna generacija" tada poslednji put bila na okupu.

sastav Partizana:
Soskic, Jusufi, Mihailovic,Becejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Kovacevic, Hasanagic, Galic, Pirmajer

SVE UTAKMICE DO FINALA

PARTIZAN - NANT 2:0 (1:0)

Beograd, 22 septembar 1965. Prva utakmica prvog kola Kupa evropskih sampiona
Stadion JNA. Gledalaca: 30.000.
Strelci: Galic (37) i Hasanagic (48)
Partizan: Soskic, Jusufi, Miladinovic, Vasovic, Rasovic, Becejac, Bajic, Pirmajer, Galic, Hasanagic, Kovacevic
Nant: Eon, Grabovski, De Misel, Lesenadek, Budzinski, Siodo, Blanse, Gonde, Miler, Simon, Manji

NANT - PARTIZAN 2:2 (1:1)

Nant, 13.oktobar 1965. Revans prvog kola.
Gradski stadion u Nantu. Gledalaca: 23.000
Strelci: Manji (32),Kovacevic (43),Galic (47),i Blanse (70)
Nant: Eon, Grabovski, De Misel, Budzinski, Lesanadek, Siodo, Blanse, Gonde, Miler, Simon, Manji
Partizan: Soskic, Jusufi, Miladinovic, Becejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Kovacevic, Galic, Hasanagic, Pirmajer

PARTIZAN - VERDER 3:0 (0:0)

Beograd, 9 novembar 1965. Prva utakmica drugog kola
Stadion JNA. Gledalaca: 30.000
Strelci: Jusufi (70), Pirmajer (75), Hasanagic (81)
Partizan: Soskic, Jusufi, Miladinovic, Becejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Kovacevic, Hasanagic, Vislavski, Pirmajer
Verder: Bernhard, Pjontek, Hetgest, Stajnman, Bordel, Lorenc, Cebrovski, Sic, Matisak, Ferner, Sulc

VERDER - PARTIZAN 1:0 (1:0)

Bermen ,17.novembar 1965. Revans drugog kola
Stadion Verdera. Gledalaca: 30.000
Sudija: Votron (Skotska)
Strelac: Sic (33)
Verder: Bernard, Pjontek, Hetgest, Stajnman, Bordel, Lorenc, Cebrovski, Sic, Matisak, Ferner, Kenel
Partizan: Soskic, Jusufi, Damjanovic, Bejcejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Kovacevic, Hasanagic, Pirmajer, Vislavski

SPARTA - PARTIZAN 4:1 (1:1)

Prag, 2 mart 1966. Prva utakmica treceg kola
Stadion Sparte. Gledalaca: 35.000
Sudija: Emsber (Madjarska)
Strelci: Hasanagic (15), Kvasnjak (20,54,i 86) i Basek (74)
Sparta: Kramerius, Kolar, Taborski, Diba, Tihi, Migas, Pospihal, Mraz, Kvasnjak, Masek, Vrana
Partizan: Djurkovic, Jusufi, Miladinovic, Vislavski, Rasovic, Mihajlovic,Vukelic, Davidovic, Hasanagic, Vasovic, Pirmajer

PARTIZAN - SPARTA 5:0 (4:0)

Beograd, 9 mart 1966. Revans cetvrtfinala
Stadion JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Rumuncev (Bugarska)
Strelci: Kovacevic (4 i 29), Hasanagic (35 i 71) i Vasovic (23)
Partizan: Soskic, Jusufi, Davidovic, Mihajlovic, Rasovic, Vasovic, Bajic ,Kovacevic, Hasanagic, Miladinovic, Pirmajer
Sparta: Kramerijus, Kolar, Taborski, Migas, Tihi, Vojta, Pospihal, Mraz, Kvasnjak, Masek, Vrana

PARTIZAN - MANCESTER JUNAJTED 2:0 (0:0)

Beograd,13 april 1966. Prava utakmica polufinala
Stadion JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Cencer (SR Nemacka)
Strelci: Hasanagic (46) i Becejac (58)
Partizan: Soskic, Jusufi, Mihajlovic, Becejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Kovacevic, Hasanagic, Miladinovic, Pirmajer
Mancester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirand, Fulks, Stajls, Best, Lou, Carlton, Herd, Koneli

MANCESTER JUNAJTED - PARTIZAN 1:0 (0:0)

Mancester, 20 april 1966. Revans polufinala
Stadion: "Oldtraford". Gledalaca: 62.500
Sudija: Dinst (Svajcarska)
Strelac: Stajls (72)
Mancester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirend, Fouks, Stajls, Aderson, Lou, Carlton, Herd, Koneli
Partizan: Soskic, Jusufi, Mihajlovic, Becejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Davidovic, Hasanagic, Miladinovic, Pirmajer

PARTIZAN - REAL MADRID 1:2 (0:0)

Brisel, 11 maj 1966. Finale Kupa evropske sampiona
Stadion: Hejsel. Gledalaca: 60.000
Sudija: Krajtlajn (SR Nemacka)
Strelci: Vasovic ( ), Amancio (72) i Serena (75)
Partizan: Soskic, Jusufi, Mihajlovic, Becejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Kovacevic, Hasanagic, Galic, Pirmajer
Real Madrid: Arakvistan, Pacin, Sanciz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amancio, Groso, Velaskez, Gento