http://monique.blog.rs/blog/monique <p><span style="font-size: medium; font-family: times new roman,times">&nbsp;</span></p><p><span style="font-size: medium; font-family: times new roman,times">Zvoni mi alarm. Budim se. 10:00. Jos po prvim zracima koje vidim kroz prozor, shvatam da ce dan biti fantastican. Vrucina se polako uvlaci u moju sobu. Nemam nista isplanirano za danas, a vreme je fantasticno. Uzimam telefon, zovem decka, u tri recenice se dogovaramo da idemo na Kalemegdan. Oblacim se brzinom munje, na &quot;ex&quot; ispijam jutarnju kafu i istrcavam napolje. Autobus mi je naravno otisao ispred nosa, u sledecem naravno nisam nasla mesto za sedenje, moj decko je naravno kasnio, ali sam bar ja stigla na vreme. Setamo se parkom u kome nisam bila vise od dva meseca, srecemo drustvo sa fakulteta, pijemo kafu, jedem prvi sladoled ove godine... Prilazi mi devojcica od tri-cetiri godine, pokazuje mi bubamaru koju je uhvatila. Zove se Milica, ide u vrtic &quot;Lane&quot;, ima simpatiju Igora i ne voli Suzanu... Nisam ni osetila kako je vreme proletelo, docekali smo zalazak sunca, onako kako se on posmatra u filmovima, nas dvoje zagrljeni na klupi. Volim ovaj grad, lepo vreme, Kalemegdan, volim ovaj zivot sto mi je dat na koriscenje... </span></p> http://monique.blog.rs/blog/monique/moje-ja/2008/02/26/dan-na-kalemegdanu , 26 2008 23:14:12 +0100 <p><span style="font-size: medium; font-family: times new roman,times">&nbsp;</span></p><p><span style="font-size: medium; font-family: times new roman,times">Cestitke jedincima! Pokusavam da zamislim lepotu vaseg zivota, bez brace i sestara. Ja imam jednu sestru, pet i po godina mladju, i to mi je i vise nego dovoljno, da mi zivot bude gorak. Razumem ja i pubertet i fobiju od zamisljenog viska kilograma i neosnovani komleks nize vrednosti i to sto je mrzi ceo svet, niko ne razume. Ali...Zar ja stvarno moram da trpim izlive besa oko prljave kosulje, pravljenje haosa u kuci zbog misterioznog nestanka omiljene &quot;MaxFactor&quot; maskare, histeriju zbog izgubljene sveske iz matematike, vrisku i plac zbog zauzete telefonske linije, a nju drugarica treba da zove (Boze, pa Marija i Luka su se svadjali na sred skolskog dvorista). Koliko covek treba da trpi jednu histericnu tinejdzerku, da li je moj pubertet bio ovakav, ili su samo generacije sve ludje i ludje?! Pokusavam da shvatim, razumem, objasnim, al&#39; ostajem bespomocna. Svaki zakljucak se svodi na isto. Ona je jednostavno histericna... </span></p> http://monique.blog.rs/blog/monique/moje-ja/2008/02/25/neuroticna-sestra , 25 2008 18:54:40 +0100 <p><span style="font-size: medium">&nbsp;</span></p><p><span style="font-size: medium; font-family: times new roman,times">Razmisljam o tome kako je petak vece, sestra mi u gradu, keva otisla na veceru sa prijateljima, a ja sedim sama kuci. Krajnje je vreme da se to promeni. Odlucno uzimam telefon u ruke i pozivam prvo poznato ime u imeniku. Na zalost nemam ni dinar kredita, a ko za baksuz, na fiksnom mi je ugasena &quot;nula&quot;... Odlucna da mi vece ne prodje gledajuci finski film i jeduci kokice uzimam jaknu i izlazim napolje... Srecem druga iz osnovne skole, nisam ga videla dugo. Na moju zalost sa devojkom je koja me bas i ne voli najvise, pa ih pozdravljam i nastavljam dalje... Odlucujem da odem do drugarice koja zivi ulicu dalje od mene. Zvonim joj na vrata, otvara mi njen brat (neverovatno sladak lik), govori mi da Jasna nije kod kuce - otisla je na selo za vikend. Stojim sekund-dva na njihovom pragu, razmisljam da li da ga pozovem na kafu, ipak kazem samo &quot;Cao!&quot; i odlazim... Mislim se kako mi je svejedno, idem da popijem kafu sama u kaficu blizu moje zgrade,mozda i sretnem nekoga koga znam. Dolazim ispred i shvatam da ih je zatvorila trzisna inspekcija... Vracam se kuci mrtva umorna od setanja levo-desno. Palim televizor, gledam finski film, jedem kokice, i zaista mrzim petak vece...</span> </p> http://monique.blog.rs/blog/monique/moje-ja/2008/02/22/petak-vece , 22 2008 18:38:07 +0100