Alpha Et Omega

Jedna zelja

, 25 2014 20:50:06 +0100

A on, on je stajao pored starog drveta, sa rukama punim orhideja, kako li je samo znao da je to moje omiljeno cvece? A ja, ja sam samo stajala u sred parka, kao neki kip, pokusavajuci da budem neprimetna. Napravila sam toliki zastoj, da je bilo nemoguce ne primetiti me. Imao je onaj smekerski hodan, znas onaj ponosan, prilazio je, a ja sam jedva disala. Bila sam toliko uzbudjena sto ga vidim posle toliko godina. Prosto nisam mogla da verujem da je to on, onaj isti, koji me uvek nasmeje, a i rasplace. Stajao je samo na nepun metar od mene, orhideje je drzao tako pazljivao kao da su od stakla, odmerila sam ga celog. Imao je crne lakovane cipele, pantalone, kosulju i dzemper. Izgledao je kao pravi dzentlmen. Prosto nisam mogla da poverujem da je to on. Dok smo stajali tako bez reci, ljudi su nas gledali kao jedan srecan par, ali nisu znali istinu. Polako mi je pruzao buket, cinilo se kao vecnost dok nije stigao do mene. Polako sam uzela buket, kao slucajno sam mu dodirula ruku, bila je tako mekana. Htela sam da sklonim ruku ka sebi, al preduhitrio me i uzeo moju ruku i onako dzentlmenski poljubio, kao neku gospu. Jedva sam skupila dah da mu se zahvalim na buketu. Nije mi uspustao ruku, polako me je privukao. Njegova druga ruka se nasla na mojim ledjima, celu me je obgrlio. Nista nismo govorili. Oci su te koje su govorile umesto nas. Trenuci te srece bili su vecni, ili bolje da kazem i ostali.

Prica jedne klinke

, 19 2014 23:08:12 +0100

Sa cigarom nikad nisi sam.
Cula sam to jednom na televiziji. Ja kao pusac sam se zapitala sta to zapravo znaci.
Places zapalis cigaru, tuzan si zapalis cigaru, srecan si zapalis cigaru, uzbudjen si zapalis cigaru, pod stresom si zapalis cigaru.
Kapiram, tu je ta cigara kakvog god da si raspolozenja, koliko god je mrzeo sto te tera na jutarnji kasalj, oces crknes dok se ne iskasljes, ona je tu, ma koliko stete donosila opija te, zelis je, ne mozes bez nje, NE ZELIS.
Znam mnogi govore ako pusis nisi karakter, zapravo to je cista zabluda, nisi karakter kad te neko natera da propusis, a drugo je ako to zelis sam.
E pa ovo je prica o tome kako sam ja sama pozelela da propusim.

Kraj osnovne skole, osmi razred, taj je to bilo WOW, pocinjem da budem svesna okoline, gledam oko mene sve, ljudi puse, dim ogroman, miris grozan, al mozak opija.
Pozelim da vidim kako je to. Bila u skoli jedna devojka koja je pusila, i pitam je za cigaru, naravno, nisam znala da pusim i puckala , svi mi se smejali.
Posle nekog vremena, dodje meni BABA u posetu. Kapiram mogu da joj kazem.
Kazem ti ja njoj da sam probala cigaru, pokaze mi paklu i kaze mi da se sama posluzim ako hocu.
Uzmem ja cigaru. Tu je sve pocelo.
Svako jutro, kad mama i tata odu na posao probudi me oko devet sati, skuva kafu i pusimo cigare.
Kazem ja mojoj najboljoj, tadasnjoj, drugarici i hoce i ona. Ajde dovedem ja nju kod babe, purnjamo sve tri uzivamo.
Svaki dan posle skole, bio decembar mesec, odemo mi do dom zdravlja i popusimo po cigaru, usput do kuce prskamo se dezodoransom i luftiramo ruke.
Kad god bi dosla kuci, obicno pola sata posle zavrsetka skole, pitali bi me moji gde sam bila, i ja bi uvek odgovorila isto. Sa Bojanom na grudvanju.

Ne zalim ja sto sam propusila, cigara mi sluzi kao medikament za sve. Samo bilo je mnogo rano, tada sam se osecala velikom, kao da je ceo sve moj.
Kad sada sagledam sebe, kakva sam tada bila. Najobicnija klinka koja je htela da krene u zivot, samo pre vremena.

Hodnici proslosti

, 16 2014 16:45:42 +0100

Kazaljke na satu otkucavaju sekund po sekund, uskoro ce se sve spojiti u jednu tacku bez povratka, i onda nema nazad, steta je vec napravljena.
Vetar, jak skoro kao tornado, otvorio je prozore i cudna hladnoca je usla unutar cetiri topla zida. Za njim je usla magla koja se pretvorila u siluetu. Silueta je polako prisla satu i prstom pocela vracati kazaljke unazad. Kako su odmicale u proslost moja najdublja secanja, sakrivena negde u meni da ih se ne bi secala, su pocela da mi prolaze ispred ociju, kao neki nemi film. Secanja, emocije, sve se vratilo i bilo je kao tempirana bomba. Samo je cekalo okidac i vreme da pukne u meni.

Sedam jabukovih semenki

, 15 2014 21:33:25 +0100

Jednom mi je drugarica ispricala pricu, ako pojedes jabuku i nadjes unutra tacno sedam semenki sanjaces onog za koga ces se udati. Moram priznati gledala sam je sa nevericom, sve dok se meni to nije dogodilo.

Jedno popodne posle skole, dosla sam kuci umorna, posle sat vremena odmora prijela mi se jabuka, rekoh ajde ustacu. Ustanem ti tako ja i uzmem jabuku, jedem, jedem i pojedem, sve vreme sam razmisljala o tih sedam semenki i kao da sam znala da cu ih naci. Otvorim ja jabuku kad unutra sedam semenki, deset puta sam brojala da vidim dal sanjam. Postupim ja po uputstvu, uvijem semenke i maramicu i uvijem crveni konac oko maramice. Kad sam krenula na spavanje stavim ti ja to ispod jastuka.
SAN. Vise nego stvaran. Sve same slike, na svim slikama JA, ali razliciti momci, sve dok te slike nisu stale na jednu.
ON i JA. Na Zemunskom Keju idemo stazom pored splavova, na slici je okrenut iz profila pa nisam tacno sigurna kako izgleda, tako iz profila gleda u mene, a crne loknice mu padaju preko lica, visok, zgodan, gura kolica sa bebom! A ja, Duga tamna kosa, tamniji ten nego sto imam sad, osmeh preko usiju,izmedju 25-30 godina, i u blazenom stanju, samo sto se ne porodim.
Odjednom se trzem iz sna i od svih tih slika zavrti mi se u glavi, pocinjem da mislim da umisljam, odem skuvam kafu i saberem se malo. A onda ukapiram da nisam umislila, al opet sve mi to nekako cudno, pa resim da se posavetujem sa drugaricom, zovem ja nju ispricam joj, i dogovorimo se da se nadjemo da joj sve lepo objasnim i ispricam jer od uzbudjenja sam pricala mnogo nepovezano. Nadjemo ti se mi, ispricam ja njoj celu pricu. Onako slatko mi se nasmejala i rekla da to sve sto sam sanjala to su slike koje cu imati, i to su sve moji buduci momci, ispricala mi je za neku drugaricu od njene mame koje je isto tako sanjala sliku sa vencanja, i posle par godina kad se udala videla istu tu sliku koju je sanjala. Ona i njen muz ispod nekog drveta.
A sta ti ja znam, mene nije kostalo da probam, nisam vise u tom ushicenju kao sto sam bila, imam ja jos ihahaj do tad. Al ko ce ga znati.
Znam jedino da jedva cekam taj dan.

San, tako lep nacin da pobegnes od stvarnosti

, 14 2014 22:05:12 +0100

Da li cesto sanjate? Da li vam se snovi ostvaruju? Ni meni. Cesto se izmedju nasih snova, sasvim polako, necujno, dok smo jos bunovni, usunja stvarnost. Tada pocinje jos jedan dan cija ce se svrha ispuniti kada padne noc.

Moji snovi su zasnovani ne na realnim scenama, poput onih iz decijih animiranih filmova ili knjiga, imaginarnim osobama, nestvarnom svetu. Satkani su iz niza bisernih suza koji mi paraju lice dok sam budna. Postoji niz ljudi koji veruje da svaki san ima svoje znacenje, ako je to istina, zar ne bi znacilo da moji snovi oznacavaju slobodu od nepisanih pravila ovog vec iskvarenog sveta. Dugo sam razmisljala da li postoje dva sveta i da li je moguce da u ovom zivim dok sam budna, a kad odem na spavanje nastavljam zivot u drugom. Nazalost jos uvek mi se ne da da saznam odgovor na svoje ne tako jednostavno pitanje. Moj svet snova je jedna velika bajka, pun ljubavi, nade i saosecanja bez licemera, briga i kao najvaznije bez ZLA. Do skoro sam se vodila parolom: ''Ako verujete u bajke, pokusajte da ih zivite''. Onda samar realnosti, prvom pomisli da stvarnost moze biti idealna, drugi samar cim pocnem zaliti za snovima, BAM treci samar ako samo pomislim sazaljevati sebe i tako u nedogled dok mi realnost ne nametne svoj stav, a on glasi:''Glumi odbojnost da ne bi bila povredjena, ravnodusnost i radost. Sakrij emocije, iskljuci empatije, ukljuci mozak i glumi, glumi sta ti padne na pamet, samo ne sebe''. Zivot sa ove strane sna je jedna velika sarada dok je sa one strane sna nirvana. Zaista, nikada me nisu bolele reci uvrede koliko me je bolelo to sto ih nisam zasluzila. U snovima njih nema, tamo vlada ravnopravnost i harmonija sa svetom oko mene. Zato brze jurim ka svetu iz snova...

Zato vas molim, razumite me ako vas cude moji rani odlasci na spavanje. Nisam ja kao obican svet. Potrebno je mnogo hrabrosti da otkrijes svoje snove drugima. Imam svoje ludilo i zivim u drugoj dimenziji. Sa demonima koji uzimaju oblike ljudi, borbu vodim u ovom svetu, u svetu snova nemam vremena za stvari i ljude koji nemaju dusu.