Slavko Jovičić

ТО ЈЕ ТА НАОПАКА И НЕОДРЖИВА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА!

, 24 2016 19:14:23 +0200

24.5.2016.

Скандалозне увреде Кавазовића: Не дозволите да "влах" влада Сребреницом!

Вођа Исламске вјерске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић, на недавно одржаном скупу у Швајцарској одржао је скандалозан говор препун увреда, гдје је припаднике српског народа назвао "власима".

----------------------------------------------
Кавазовић је говорећи о наредним локалним изборима позвао Бошњаке да се региструју и гласају у Сребреници и да не допусте да "влах влада у Сребреници".

"Нећемо халaлити никоме ко буде могао, а не буде хтио. Свако ко може дати свој глас, свако ко може се регистрирати, свако ко може дозволити да 'влах' не влада у Сребреници. Нек му је харам ( забрањено, недозвољено или нечисто) ако то не учини... То је наше и то не можемо оставити", закључио је Кавазовић.

-------------------------------------

Први видео у којем реис Кавазовић говори како 'влах не може владати Сребреницом' убрзо је обрисан са сервиса YouTube.
Корисник је уклонио овај дио видеа на којем Кавазовић жестоко вријеђа Србе!.

-----------------------------------------------

ЛИНК - Говор реиса Кавазовића у Швајцарској

У међувремену и овај дио говора реиса Кавазовића

је склоњен са сервиса YouTube.

Али знамо ми шта је говорио

поглавар Исламске заједнице у БиХ.

------------------------------------------------------------------------------------

У свом другом говору, такође у Швајцарској, објашњавајући вјерницима како да се односе према предстојећим локалним изборима Кавазовић је, између осталог рекао да постоје два начина:
"Или да се крвљу залијевамо или сваке четири године да идемо на изборе и да потврдимо свој суверенитет. Бирајте Бошњаци да ли да сваких 20-30 година крв лијемо или да изађемо на изборе. Наша кућа је наша обавеза ,а сачувати Сребреницу, поготово. Ваља се против њих и мезаровима (гробљима) бранити. Останите будни за своју домовину".

ЛИНК . Кад нас Бошњака буде 60 посто у БиХ,

даће Алах ...

----------------------------------------------------

НАПОМЕНА:

Добро ми знамо шта су реисови и бошњачки снови и како би то изгледало кад у БиХ буде 50 одсто Бошњака и шта би све чекало СРБЕ и зато је постојање Републике Српскеједина гаранција опстанка СРБА!

Наша је срећа што је РЕПУБЛИКА СРПСКА уставна категорија и што је без сагласности СРБА нико и никада неће укинути!

Данас, 14.10.2015. је: Покров Пресвете Богородице

, 13 2015 20:34:28 +0200

Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.

Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ.

Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.

Лоповлуку нигдје краја нема ... Краде ко и кад стигне. Лопови се "размножавају" као кишне глисте.

, 12 2015 10:17:28 +0200

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Да ли је могуће постичи бар једну од двије ствари које су битне за живот. Прва је како у свему, односно у овој свјетској параноји остати нормалан, а друга је како остати поштен? Не вјерујем да је могуће обје ствари одједном постичи и тако водити живот.

Да би се остварило бар нешто за почетак била би потребна мотивисаност и инспирација и то одмах. Требало би да се човјек трансформише у оно што није, а заправо би требало да буде. Но како то и урадити кад је врло тешко уздичи се изнад летаргичног стања и друштвене охолости у којој нико не брине о човјеку.

Дакле, мотивација је само парадигма у хаосу безнађа у којем најбоље пролазе лопови „на мах“. А то значи – до чега год дођу, а знају да је туђе – то одмах треба и мазнути. Степен ризика је у великом распону и то од нуле, па до прихватљивог процента од око 5о одсто да ће у нечасним радњама неко бити и ухваћен што не значи да ће на крају бити и осуђен.

У нека стара времена то би се могло назвати лоповлуком. Данас се то зове - отуђивање. Међутим, методе су исте и јасно су дефинисане у присвајању туђег рада, труда и енергије као личне и извлачење користи преко туђе грбаче. У архаичном сленгу то би се могло свести на свима јасну дефиницију пљачкашког стања: „Ко је шта јамио – јамио је“! И тиме се затвра круг, али не затварају се и лопови и то је суштина стварности.

Давно је славни Томас Едисон рекао: „Сви краду у трговини и индустрији. И сам сам много украо. Али ја знам како да крадем“.

Новокомпоновани бизнисмени и лопови, па и политичка мафија је, изгледа, имала на уму Едисонове ријечи и то их је охрабрило да што више и више краду. Не треба очекивати да ће неке од ових ријечи код одређених група повлашћених лопова изазвати било какав осјећај одговорности.

Одговорност? Од одговорности нема ништа или боље речено она не постоји, јер не постоји ни образ код оних који би осјећали нелагоду, срамоту, стид или покајање што су стални, а не дописни чланови мафијашког естаблишмента. Има ли неко коме то данас није јасно да живимо у свијету у којем се вриједности и људска достигнућа афирмишу што већим лоповлуком и банковним контом обезбијеђеним мафијашким активностима.

Но и поред свега човјек би требао остати привржен себи и својим циљевима које ће сопственом памећу, радом и упорношћу моћи и да оствари. Јер, ипак, само поштење је начин да се личном мотивацијом обезбиједе потребни предуслови и полет који би требао сваког човјека да вуче напријед и да га гура на путу просперитета. Дугорочно гледано, кад и до када?

Поново о резолуцији о Сребреници и опет о државама предвођеним Енглезима и другим страним лобистима који настоје да ионако лоше стање у БиХ још више закомпликују и дестабилизују.

, 12 2015 10:10:37 +0200

Од онда па до данас - ништа се није промијенило осим људи и функција!
Ни данас ниједну ријеч из писма не бих промијенио.

Писмо истог садржаја упутио бих и данас, мада су се промијениле само неке околности. Садашњи предсједник Народне скупштине Србије је Маја Гојковић, а ја сам у позицији грађанина "државе" коју нико не жели да гради, већ је разним резолуцијама само разграђује.

У БиХ ништа није могуће ако не добије сагласност све три конститутивна народа - Срба, Бошњака и Хрвата. Наравно да не треба заборавити и оне који се декларишу као остали /"Сејдић-Финци"/.

******************************************************

Славко Јовичић Славуј

Посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине

ОТВОРЕНО ПИСМО

Народна скупштина Републике Србије

Председници Славици Ђукић-Дејановић

Поштована председнице,

Молим Вас да са овим Отвореним писмом, које упућујем Вама, упознате све Клубове посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Наиме, познато Вам је да је Европски парламент изгласао резолуцију о проглашењу 11. јула даном сећања на "геноцид" у Сребреници. Ништа ту не би било спорно да се не ради о једностраном и селективном обилежавању страдања само једног народа у БиХ.

У грађанском рату на просторима БиХ страдали су сви. Страдали су и Бошњаци, и Срби, и Хрвати, али и други припадници националних мањина.

Никада се не сме заборавити да је истина једна и да је она недељива и да нико нема ексклузивно право на само своју истину.

Пре трагичних догађаја од 11. јула из 1995. године када су у Сребреници страдали Бошњаци, нажалост, ни до данас није утврђен тачан број страдалих, нити начин на који су убијени Бошњаци, односно да ли се радило о само цивилима или о огромном броју муслиманских војника који су падом Сребренице одбацили оружје којим су претходних година починили страшне злочине над Србима.. Заправо, још никада нико није обзнанио ниједан податак о каквим се злочинима радило у том периоду. Дакле, и дан данас је безброј контраверзи које се вежу за Сребреницу и сва ратна дешавања. Да кажем да осуђујем сваку врсту злочина без обзира над киме су почињени!

У свим тим причама, нажалост, потпуно се занемарује чињеница да се пре 11. јула 1995. године десила и српска Сребреница. Од почетка рата 1992. године, те кобне 1993. десила су се стравична убиства и погром над српским народом у самој Сребреници, те у Братунцу и у ширем подручју Сребренице када су злочиначке фаланге предвођене Насером Орићем зверски ликвидирале преко 3.500 углавном српских цивила и потпуно су спалиле преко 50 српских села.

Поштована председнице,

Као што вам је, такође, познато – Насер Орић је у политичком суду у Хашком трибуналу ослобођен, понајпре због тадашње главне тужитељице Карле дел Понте, која је намерно бирала најблаже тачке оптужнице. Заправо, Карла дел Понте намерно није хтела да оптужи Насера Орића иако сам јој лично у Хагу предао бројну документацију и доказе о непобитним зверствима Насера Орића. /Напомена: У то време сам био на волонтерској функцији потпредседника Савеза логораша Републике Српске/.

Надам се да Народна скупштина Републике Србије неће ратификовати поменуту резолуцију Европског парламента, јер би то било признање да је у протеклом рату страдао само бошњачки народ!? Потврђивањем резолуције – Ви и цела Народна скупштина Републике Србије би поново убили десетине хиљада српских жртава које су страдале у рату у БиХ.

Такође, надам се да посланици Народне скупштине Републике Србије неће подлећи притисцима неких тзв. невладиних организација које траже да Србија призна нешто са чиме нема никакве везе.

Вас обавештавам да ћу врло брзо поднети кривичне пријаве против Наташе Кандић, Соње Бисерко, Биљане Ковачевић-Вучо /нпа: у међувремену је преминула/, Сташе Зајовић и још неких – који чине злочин у миру против српског народа у Републици Српској и БиХ.

Ниједна од поменутих особа се ниуједном граду у БиХ не зна сначи без туристичког водича, али зато већ годинама без икаквих доказа оптужују српски народ и наносе нам велику штету.

У нади да Народна Скупштина Републике Србије неће прихватити поменуту резолуцију и то само зато што та резолуција није објективна и што је усмерена против српског народа у целини – примите моје најсрдачније поздраве!

18. јануар 2009. године.

С поштовањем,

Славко Јовичић Славуј

Источно Сарајево

-----------------------------------------------------------------

НАПОМЕНА: Писмо сам послао на Богојављење 18. јануара 2009. године. Као да сам га јуче писао с обзиром на поновну, не знам коју по реду иницијативу за прекрајање историје и потпуну пристрасност страних лобиста на чијем челу су и неке стране државе попут Велике Британије и њихових европских сателита.

МАРКУ ЂУРИЧИЋУ бронза, МИЛИЦА МАНДИЋ без медаље!

, 29 2015 19:38:45 +0200

Члан теквондо репрезентације Србије МАРКО ЂУРИЧИЋ освојио је данас бронзану медаљу на Европском првенству у олимпијским категоријама које се одржава у Налчику, у Русији.

ЂУРИЧИЋ је у категорији преко 87 килограма на старту побиједио Румуна са 21:11, а затим Руса Кузњецова, али га је повреда спријечила да се бори у полуфиналу.

Посљедњи такмичарски дан био је половично успјешан. МАРКО ЂУРИЧИЋ је у тешкој категорији освојио бронзу што је сјајан резултат. Имао је пех већ у првој рунди прве борбе. Због пада концентрације, Румун га је погодио ногом у нос и дошло је до прелома. Марко је тада показао свој највећи квалитет - храброст и снагу, и до краја борбе је и поред повреде, убједљиво побиједио Румуна.

У другом колу, у борби за медаљу МАРКО је победио искусног Руса, који је прије тога избацио првака Европе Бјелоруса Силу. Полуфиналну борбу морао је да преда, јер је официјални доктор то савјетовао због повреде.

Олимпијска шампионка из Лондона 2012. МИЛИЦА МАНДИЋ такође је учествовала на ЕП, али је изгубила у елиминацијама. МИЛИЦА је имала мноштво грешака у мечу елиминација и није никакво изненађење што је неславно прошла на Европском првенству.