Slavko Jovičić

PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: Nevjerovatno, ali istinito

, 23 2008 20:21:38 +0200

Puls - Kolumna

Tri takozvane nevladine organizacije, koje, uzgred rečeno, uopšte nemaju svog članstva, već se, jednostavno, radi o grupama samozvanih boraca za zaštitu ljudskih prava, "Amnesty international", Helsinški komitet za ljudska prava u BiH i "Hjuman rajts voč", pozvale su vlasti BiH da ne deportuju u Siriju Imada al-Huseina, koji je imao ratni pseudonim Abu Hamza al-Suri.

Ove nevladine organizacije, bolje rečeno njihova samoizabrana rukovodstva našla su dobra uhljebljenja za odlična lična primanja, jer je poznato da se takve organizacije finansiraju iz raznih izvora.

Ovdje, u BiH, skoro da je nezapaženo prošlo saopštenje ovih takozvanih boraca za ljudska prava.

U svom saopštenju, ove organizacije navode da se Al-Husein, u slučaju deportacije, suočava sa ozbiljnim rizikom da postane predmet torture i lošeg postupanja, te da bi odmah trebalo da bude oslobođen iz imigracionog pritvora u Lukavici, u koji je smješten 6. oktobra ove godine.

- Vlasti BiH trebalo bi da se ponašaju u skladu s vladavinom zakona. Sve mjere koje se preduzimaju treba da budu u skladu s međunarodnim obavezama, na čije se poštivanje BiH obavezala - skoro ultimativno vapi i zahtijeva Nikol Dakvorf, direktorka za programe u Evropi i Srednjoj Aziji organizacije "Amnesty international". O kakvoj hipokriziji i licemjerstvu se radi, nemam potrebe da posebno naglašavam.

Međutim, ove organizacije idu i dalje te sebi dopuštaju da se miješaju i u rad organa i institucija ove zemlje, što se, vjerovatno, nigdje u svijetu ne dešava. Eto, ove takozvane nevladine organizacije navode da, u ovom trenutku, ne postoje legitimni osnovi za zadržavanje Al-Huseina u pritvoru, te da je malo vjerovatno da postoji rizik bijega zbog njegove porodične situacije.

Tako, pridruženi direktor Odjeljenja za Evropu i Srednju Aziju organizacije "Hjuman rajts voč", Ben Vard, smatra da bi nezakoniti postupci deportacije protiv Imada al-Huseina trebalo da budu prekinuti odmah. Isti taj direktor i ostali direktori ovih organizacija nikada nisu tražili da se Abu Hamza procesuira pred nadležnim sudom u BiH, jer postoje brojni dokazi o počinjenim stravičnim ratnim zločinima ovog bjelosvjetskog probisvijeta i teroriste, koje je, zajedno sa svojom islamskom braćom i bjelosvjetskim ološem te najvećim kriminalcima, počinio nad Srbima i Hrvatima u srednjoj Bosni, u toku građanskog rata u BiH.

Nikada se te takozvane organizacije za zaštitu ljudskih prava nisu zapitale da li svojim selektivnim i jednostranim pristupom krše osnovna i građanska prava porodica koje, evo, trinaest godina nakon rata, tragaju za svojim najbližim članovima, koji su bili žrtve Abu Hamze i njegove islamske bratije, koja je, bježeći od zakona iz matičnih država rođenja, pohrlila u BiH, dobrovoljno se stavljajući na raspolaganje muslimanskoj armiji. Svakome u svijetu jasno je da su mudžahedini bili najkrvoločniji ratnici i promoteri najradikalnijeg islamskog terorizma, ne samo ovdje, u BiH, već je njihov rukopis terorizma poznat u mnogim svjetskim metropolama i prostorima - od Kosova i Metohije, Njujorka, Vašingtona, Madrida, Londona, do svakodnevnog terorističkog djelovanja u Iraku, Avganistanu...

Žalosno je kako ovakve organizacije štite ljudska prava... Ipak, siguran sam da su upravo ovakvi zahtjevi upućeni iz Sarajeva, a neupućeni stranci samo su se, onako usput, prikačili, po sistemu nek se nešto radi, da bi se na taj način opravdala sredstva koja bogati Soroši i razni drugi izdašno daju!

PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: Srpska opstaje

, 26 2008 20:33:05 +0200

Puls

Svakim danom umjesto da se politička situacija u BiH relaksira i smiruje, ona se, zahvaljujući neodgovornim političarima iz reda bošnjačkog naroda, samo usložnjava i, rekao bih, komplikuje te dovodi do usijanja i tektonskih poremećaja međunacionalnih odnosa u BiH.

Politički establišment lociran u Sarajevu čini sve da se ionako komplikovana situacija u FBiH prebaci na teren RS i da se za sve nedaće u BiH, sasvim neopravdano i tendenciozno, optuži Srpska i proglasi kao remetilački faktor unutrašnje (de)stabilizacije prilika u BiH.

Iako su i Srbi jedan od tri konstitutivna naroda i u Federaciji, kao i u cijeloj BiH - njih tamo niko ništa i ne pita, a i kako bi kad je FBiH skoro potpuno etnički očišćena od srpskog naroda. Ta matrica traje već trinaest godina.

Dakle, sa njom se krenulo odmah poslije potpisivanja Dejtonskog sporazuma i nastavila se vrtiti i realizovati u sarajevskoj kuhinji. Zabrinjavajuće je što se takvoj politici diskriminacije prema i ono još malo preostalih Srba u FBiH, nažalost, ne nazire kraj.

Na svaki dozvoljen i još više na nedozvoljen i protivustavan način, skoro pa traumatično političko i ekonomsko stanje u FBiH želi se fakturisati RS, što je samo još dodatni vid pritiska na srpski narod i na rukovodstvo RS.

Možda bi se ova situacija mogla i razumjeti kada bi se vezala samo za predstojeće lokalne izbore i nastojanje bošnjačkih političara da se za takvu politiku pridobiju birače! Ali nije tako. Intencije svih bošnjačkih političara, pa usuđujem se reči i svakog Bošnjaka, idu u smjeru osporavanja postojanja Republike Srpske i nama je jasno da takva nastojanja nikad neće ni prestati...

Ali, nije protivzakonito, niti protivustavno sanjati i živjeti u virtuelnom i imaginarnom svijetu iluzija. Na to svaki pojedinac ima pravo, ali te iluzije se prenose i na kolektivitet. Neostvarene želje Bošnjaka, a one su - ukidanje Republike Srpske, ipak ostaće samo na nivou želja. Jer, stvarnost je sasvim drukčija i dijametralno je suprotna od bošnjačkih ciljeva.

Republika Srpska je ustavna kategorija, što samim tim implicira i njeno međunarodno priznanje kao entiteta u sastavu BiH i tu nema ništa sporno! Ali, bošnjačka udružena politička i intelektualna elita, potpomognuta bošnjačkim nevladinim organizacijama, pa onda i svim udruženjima građana, te naravno i vjerskom islamskom zajednicom koja se u cijelom ovom projektu nikako ne može zaobići, dakle svi oni zajedno - imaju samo jedan cilj - ukinuti Republiku Srpsku i stvoriti unitarnu BiH.

Koriste se sva sredstva da se ukinu ustavne nadležnosti RS, da se oslabi ekonomska moć i evidentan napredak Srpske. Jer, svi ekonomski parametri i pokazatelji pokazuju da je RS bolji dio BiH. I umjesto da se FBiH takmiči u svom razvoju sa RS - ne, političari iz Federacije i naravno sa nivoa BiH iz reda bošnjačkog naroda čine sve da umanje značaj napretka Republike Srpske. Čak se prijeti i ratom ako se ne ostvari bošnjački san, a on je nestanak Republike Srpske.

I da je ovo normalna i demokratska država, svi takvi koji raznim protivustavnim aktivnostima ruše i BiH, odgovarali bi za najteža krivična djela, djela udruživanja radi rušenja ustavnog poretka ove zemlje

Naša poruka iz Republike Srpske jasna je i na fonu je očuvanja Ustava BiH, i mi ništa drugo ne tražimo, niti imamo neke druge aspiracije. Takođe, moramo dobronamjerno upozoriti Sarajevo da prestane s uvredama i optuživanjem srpskog naroda za sve i svašta.

Koliki god budu i naredni pritisci i ataci na Republiku Srpsku, a sigurno je da će biti još intenzivniji, još jači, još žešći i još odlučniji - Republika Srpska će, i pored svega, opstati i ostati!

Napomena: Ovaj tekst će sutra biti objavljen u dnevnim novinama - Fokus kao moja kolumna. Tekst sam već prije dva dana objavio na svom blogu i on je mnogo opširniji i sveobuhvatniji i pod drugim naslovom. Ali, zbog standarda i prostora u novinama i u novinarstvu, tekst je mnogo kraći, ali nije izgubio na suštini, niti onoj mojoj glavnoj ideji, koju sam imao kad sam ga pisao

Slavuj.

Анкете и проценти...

, 21 2008 18:15:48 +0200

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

О боже, опрости ми. Јер нисам сигуран да ли и ти знаш, као што, истина неки, наши свезнајући политичари све знају??? Ипак, могу са сигурношћу да кажем да они ништа не знају или се, на волшебан начин, никад доказан ниједном чињеницом - играју са расположењем и мишљењем јавног мнења. Јер, у БиХ никада није недостајало игара и играрија на разне теме и варијације.

Ето тако, читам у штампи изјаву предсједавајућег НАТО Координацијског тима Савјета министара БиХ, који је прошле седмице рекао да више од 50 одсто грађана подржава приступање БиХ НАТО савезу?!

Постављам себи, па наравно и другима питање – откуд замјеник министра одбране зна да се ради о таквом проценту? На основу чега, ето, он зна да, баш више од половине грађана у БиХ, тако жељно жели приступање најјаћој политичкој и војној алијанси у свијету.

Који су то параметри, однодно евентуално релевантни подаци са којима располаже дотични функционер, а да при том народи у БиХ ништа о њима не знају.

Дакле, кад су то народ(и), односно грађани и гдје казали, односно исказали своју вољу и у којем проценту, да ли су уопште и за приступање БиХ НАТО савезу? Нигдје и никада. Једини мјеродаван начин би био да је у БиХ расписан референдум који би тек тада - јасно и недвосмислено показао (не)расположење народа - је ли за или против укључења БиХ у НАТО алијансу?

Други опет неки, такође политичари, излазе у јавност са „подацима“ да преко 80 одсто грађана у БиХ жели приступање БиХ у равноправно чланство у Европску унију.

Поставља се исто питање – откуд ти и такви проценти и на основу чега се дошло до тог постотка, кад се народ(и) у БиХ никада ни о чему нису изјашњавали.

Тако, поткрепљујући своју тезу, тај функционер још каже да ће се до краја године спровести велико истраживање о мишљењу грађана о приступању НАТО савезу.

Зар се не ради о контрадикторној изјави, ипак доброг познаваоца прилика у ЕУ, који прво зна процентуално мишљење грађана (сиц!), али који одмах додаје да ће се накнадно путем некаквог истраживања доћи до података и процента оних који желе да БиХ постане чланица НАТО савеза.

Овдје и сад, у БиХ, најнепопуларнија је ријеч – референдум. Та ријеч, по мишљењу политичара из Федерације БиХ, односно из реда бошњачког народа, одмах асоцира на референдум о издвајању Републике Српске из БиХ и стварање самосталне државе.

Морам да кажем да су то бесмислена размишљања која долазе из Сарајева. И она циљано своје упориште имају у скретању пажње са основних народних проблема (егзистенција, запошљавање, преживљавање, бољи животни стандард ...итд.) на Републику Српску, као наводни реметилачки фактор у БиХ. То су заиста небулозе и сулуди покушаји да се главе дође Републици Српској.

Овај, што је у јавност изашао о процентима, није неозбиљан политичар, знам га добро. Али, такође, знам да се, исто тако, не бави бацањем граха по столу и да му се, на тај начин, није указала коначна идилична слика просперитетне БиХ, када већ једног дана постане чланица евроатланских интеграција.

Кад се већ ради о граху, не знам да ли дотични уопште воли и да једе грах? Распитаћу се и до тада ћете бити ускраћени за тачан одговор. Јер, не волим да нагађам ни о чему, нити да се кладим, чак и онда кад сам сасвим сигуран да бих добио опкладу.

О граху ћу још нешто да кажем, мада не знам да ли би и разбацивање граха могло чак и наговијестити – кад ће се то и десити да БиХ постане чланица НАТО савеза?! За пет, или можда десет, или двадесет година?! Хипотетички гледано, може се само закључити – остаје да се види?!

Дакле, ради се о неозбиљним и неодговорним изјавама. Али, сасвим озбиљно и поуздано знам - да сам као појединац заинтересован да БиХ , што је могуће прије, постане равноправан члан европске заједнице народа и за моје опредјељење није ми потребан ни грах, нити нека друга анкета, која никакав релевантан одговор неће дати.

Јер, на исто питање, сасвим ће бити дијаметрално различити одговори и задати проценти у Сарајеву, односно у Бања Луци, као и у Мостару...

Проценти су заиста чудо (???), мада не би требало бити тако, јер аксиоми у математици се недоказују. АЛИ, У НАШОЈ СТВАРНОСТИ У БиХ - СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ, ПА ЧАК И ОНО ШТО ЈЕ НЕМОГУЋЕ?! Можда и због тога проценти конститутивних народа се никада неће моћи ни приближно усагласити, јер све зависи ко и из којег угла нешто захтијева, односно "процентује" или тврди?

На основу еклатантних података - знам са 100% сигурношћу да сви Бошњаци, опет са 100% жеља настоје да у догледно вријеме нестане Република Српска!? Е, сад сам и ја на реду да нешто 100% потврдим, а то је - да се бошњачке жеље никада неће остварити!

Срби, онако математички потковани и без било каквих анкета - тврде и знају - да ће Република Српска 100% бити трајна! У тих сто одсто процената је и мој дио.

Све дакле, зависи од тога - ко је наручилац и у које сврхе, за које потребе, ко плаћа наручене већ готове резултате процентуалних анкета, наравно по жељи купца? А, зна се да су све анкете лажне и да су изрежиране у корист наручилаца и онога ко је одријешио кесу да се, на тај начин, дакле куповином, дође до потребних и унапријед задатих процената и одговора на анкетна питања...

УЧИЛИ СУ МЕ (НАС) НА ПОГРЕШАН НАЧИН

, 19 2008 21:37:09 +0200

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Они...?! Да. Они...Претходно су фалсификовали историју и на тај монструозни идеолошки начин - избрисали су из наших сећања, кроз векове, огромно српско страдање, а посебно у Другом светском рату. Јаме напуњене српским костима су забетонирали и истину су дубоко у њима сахранили. Никада нису ни помислили да на достојанствен начин сахране српску децу, српску младост и старост, коју су, по највише, они жртвовали и убијали...Били су им важни само идеали. Једино Срби нису знали да за идеале гину будале! Сви други народи су то пре нас схватили.

И у том времену и већ тада, пре мање од пола века, паметни народи су почели са припремама за стварање сопствених националних држава, дакако за своје потомке, а нас су уљуљкивали и слуђивали "братством и јединством"!? И на крају, само су Срби остали без праве и јединствене српске државе. О боже, каква наивност и каква заблуда наших недавних предака и сународника.

У нама су, наметнутом и препарираном историјом, убијали сваку и помисао да кажемо - ко смо, да кажемо шта смо...Нестајали смо у срамним беспућима лажи. Падали смо врло лако, али смо тешко устајали. Но, ипак смо се подизали гордо и достојанствено. Никада нам у историји није било лако, али смо из огромних потешкоћа, скоро увек, на волшебан начин, успевали да прво - сами себе победимо, па онда и оне друге, многе. А, никада их није било мало...

У последњем рату су нас убијали, рањавали, затварали, силовали су нам мајке, сестре и децу и ни то им није било доста. Користили су све методе и средства да нас униште. Медијски и лобирањем покушали су нас употпуности сатанизовати. Многе светске але и лопуже су се биле уротиле против нас. Сметали смо им само зато што никада нисмо били понизни и што нисмо дозволили да у нама убију дух честитог и поносног народа.

Кроз цело наше постојање, увек смо се бранили, а они су након тога још жешће кидисали на нас. Убијали су нас, кидали су нам делове тела, развлачили су нам памет, па им је чак и то било мало. Све нас је то страшно болело, али бол пред њима нисмо показивали. Трпели смо и истрпели. Нису нас никада понизили, нити докрајчили! А, то су, у ствари, само желели.

Ето, ваљда због тога, или пак из нужде, и ја сам постао писац.

Научио сам да налазим речи. Раније, док сам био тинејџер, уххх... давно је то било, речи су налазиле мене. Речи свакакве: губаве, туђе, квргаве, убуђане . Бивало је ту и тамо и нежних речи, али су их, мени много важни људи, нестрпљиво "утрљавали" у мене. А касније, доста касније, препарирали су ми мозак и цели ментални склоп ужеглим плусквамперфектима и јаловим футурима. Речима које су ударале, заударале, које су обећавале, лагале, које би ме вређале, у типичан низ ређеле, шапатима који би шаптаче напаљивали, а мене недовољно расањивали.

Данас су много "модерне" речи: имплементација, прагматизам, реформа, комформизам, лустрација, експерти...

Кад чујем реч ЕКСПЕРТ, баш ми онако, из чиста мира, буде лоше (!?). Данас у БиХ има више тзв. експерата за све и свашта, него у целом свету заједно! Чуј експерт??? За шта? Знам само да су резултати свих тих тзв. експерата равни нули. Јер, шта су то они, сви заједно, доброг учинили да народу или народима буде боље!? Ма ништа!? Заправо, тзв. експерте су измислили само медији и те им етикете лепе као етикете на флаше "Јелен пива". А, углавном сви ти тзв. експерти, као уосталом, и булумента разних врста и фела тзв. аналитичара, скоро увек служе се само накнадном памећу и додатно сами себе промовишу у месије и спаситеље свега и свачега, уместо да спашавају јадни народ од својих небулозних изјава, коментара, потеза, идеја, идеологија и разних фразеологија...

Опомињујући пано крај пута: Власеница - Зворник

Срећан сам што постадох писац. Што умем сам да налазим речи. Јер раније... док сам био ово што сад нисам, речи су налазиле мене... Написах, ето, књигу - најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти у претходном грађанском рату у БиХ од 1992 - 1996. године - "СИЛОС"...Написах је 1997. године и то на властитом и стравичном искуству сопствене патње кроз коју сам пролазио 44 месеца. Наиме, био сам у пет муслиманских логора смрти од 26. маја 1992. - до 19. јануара 1996. године... Иако сам у уводу рекао да сам постао писац, сад заиста знам да нема тих речи којима бих могао описати све патње, нити начине на које су ме мучили муслимански злочинци.

Једноставно, и да знам све то описати, сигуран сам да ме ниједан читалац не би разумео!? Тачније, нико ме не би схватио, јер људски ум још није на том степену "схватљивости", односно прихватљивости доживљеног и преживљеног страдања.... Иако имам меморисане грађе за барем још пет књига, нажалост, мало сам и превише лењ??? Али, пишем много текстова за разне новине. Објављујем ауторске текстове на многим порталима...и што би се ракло: има ме стално у новинама, у медијима.... И да закључим. Нису нас уништили иако им је то био једини циљ. А, никада и неће!!! Идемо даље...Усправно и достојанствено!

PIŠE Slavko Jovičić: Matične knjige

, 18 2008 22:56:03 +0200

Puls

18.09.2008

Već desetak dana vodi se velika politička i medijska polemika vezano za vraćanje matičnih knjiga, koje su 1992. godine odnesene iz Dervente i Bosanskog Broda i koje su bile pohranjene u susjednoj Republici Hrvatskoj.

Tačno je utvrđeno da se radi o 512 knjiga, u kojima su upisana 2.084 građanina Posavine. Kad se kaže građanina, podrazumijeva se, da se radi o Hrvatima koji su prije rata živjeli u opštinama Derventa i Bosanski Brod.

Sasvim je legalno nastojanje hrvatskih predstavnika iz najviših struktura vlasti u BiH, koji se opravdano zalažu da se svim tim licima iz matičnih knjiga omogući da imaju pravo glasa na predstojećim lokalnim izborima u BiH. I tu ništa ne bi bilo sporno, da nisu druge stvari sporne i skoro zaboravljene.

Činjenice govore da su se te matične knjige više od 16 godina nalazile u "izbjeglištvu", u Slavonskom Brodu, dakle u Republici Hrvatskoj?! Odmah se postavlja i ključno pitanje - otkud te knjige u susjednoj državi i čiji je bio interes da se one odnesu iz Dervente i Bosanskog Broda i da se pohrane na teritoriji susjedne zemlje. Bez mnogo analiza odgovor je lako pronaći.

Zapravo, u odgovoru su sadržani mnogo važniji drugi detalji, koji za divno čudo, skoro nikome nisu zapeli za oko. A, oni su toliko važni da naprosto iziskuju mnogo širu i detaljniju elaboraciju

Dakle, sam pronalazak matičnih knjiga posavskih Hrvata u susjednoj Hrvatskoj, ne smije da zamagli suštinu, a suština je u tome - da ovaj slučaj otkriva pravu istinu o ratnim dešavanjima na tom prostoru. Bez bilo kakve dodatne argumentacije, prvi utisak koji se, sam po sebi nameće, otkriva istinu koju srpski narod na tom području dobro zna, a ta istina jeste neprebolna rana o stradanju srpskog naroda. Ima li još bilo ko - ko nije čuo za nezapamćene zločine u Sijekovcu.

O zločinima nad Srbima na području Broda pisao sam u nekim ranijim tekstovima, kao i o počinjenim stravičnim zločinima u 10. logora, koje su hrvatske ustaše, zajedno sa muslimanskom zločinačkom sabraćom osnovali na području Broda i to samo za Srbe. U kakvim uslovima su živjeli i kakve su sve torture doživljavali govori i ovaj jedinstven zločinački dokument po kojem su hrvatske i muslimanske ustaše mogle iz logora po sopstvenim željama da izvode Srpkinje i da se nad njima seksualno i zvjerski iživljavaju.

Napominjem da sam svu ovu dokumentaciju /13. tomova/ predao tadašnjem glavnom tužiocu Karli del Ponete sa kojom sam se u tri navrata sastao, jednom i na njem poziv u Hagu. Ali, ta spodoba i zvijer u ljudskoj koži nikada nije ni pomislila da podigne optužnice nad Hrvatima i muslimanima koji su počinili nebrojene ratne zločine nad Srbima.

Zločinac Karla del Ponte je imala samo jedan zadatak - da što više optuži Srba i to iz najvišeg civilnog i vojnog rukovodstva, kako iz Republike Srpske, tako i iz Srbije.

I da zaključim, regularna vojska Republike Hrvatske je, te 1992. godine, izvršila agresiju na BiH i na ta područja, odnosno na srpski narod! Drugo, matične knjige otkrivaju i druge detalje, koji jasno ukazuju da je hrvatska vojska na tom području počinila stravične zločine nad srpskim narodom; da je pored počinjenih zločina od strane hrvatske države u tim krajevima opljačkana sva pokretna imovina, pa je, eto, neko imao toliko vremena da je čak vodio računa da odnese i da sačuva i matične knjige u kojima se vode upisani Hrvati, dok su Srbi ispisani iz tih knjiga o upisanim rođenjima, i upisani su u druge, tužne knjige mrtvih. Dakle, Srbi su zauvijek ispisani iz života, jer su doživjeli stravična stradanja.