Slavko Jovičić

PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: PISMO PRIJATELJU

, 11 2009 19:45:03 +0200

Puls

11.06.2009.

Narod kaže - "sve je moguće"! Ali mnogi, takođe, kažu da nije moguća drvena peć! Evo, ja kažem da jeste!

Pa, moguća je drvena peć i to za jednokratnu upotrebu! Ili u drugom slučaju kao suvenir! Sve te varijante, naravno, zavise od toga ko i kako i iz kojeg ugla gleda na određene stvari.

Svako ima pravo na svoje mišljenje i to je individualno pravo svakog pojedinca. Isto tako, nije zabranjeno sanjati, željeti, maštati... Bio bih obradovan da se čuju mnoga mišljenja, ali da ih izgovaraju ljudi koji će se pritom javno identifikovati i koji će stajati iza svojih izgovorenih riječi ili još bolje - koji će stajati iza svojih urađenih djela, bez obzira kakav je njihov karakter ili efekat. Na taj način, i meni bi bilo mnogo lakše razumjeti mnoge, jer bih onda znao koga uz sebe imam kao pouzdanog saborca u realizaciji naših ideja, ciljeva.

Naravno, nikada niko neće moći da donese zakon o ljubavi, odnosno neće moći da ultimativno zahtijeva ili naredi onom drugom da to prihvati i da voli ako on (taj) to ne želi ili jednostavno ako neće. Jer, kao što želimo da živimo u slobodi i da imamo sva ljudska prava, isto tako moramo imati i obaveze da poštujemo ustav i zakone koji sprečavaju nasilje ili bilo kakvu dominaciju jednih nad drugima... Svaka diskriminacija, bez obzira na njen karakter ili njeno usmjerenje prema bilo kome ili bilo čemu, jeste vrlo opasna i ona je, u stvari, nedopustiva!

Izvini "prijatelju" što ti ovako pišem. Zvao bih ja tebe mobilnim, ali izgleda da si u romingu i neću da ide na tvoj trošak. A, pravo da ti kažem - ne znam da li bih ti sve ovako javno i transparentno i rekao putem telefona, jer "prisluškuju me", pa ko velim da je bolje da ti neke stvari ovako napišem. Jer, ono što nije za(na)pisano, nije se ni desilo!

Ako si ikada čuo šta ja govorim ili šta radim, onda si mogao da zapamtiš da najveću zahvalnost dugujem najboljim sinovima iz našeg naroda - srpskim junacima, koji su svoj život ugradili u temelje i stvaranje Republike Srpske. Prethodnih godina bio sam više nego razočaran (ne)brigom ovog društva za porodice i djecu čiji su očevi dali svoj život za opstanak i ostanak srpskog naroda na svojim vjekovnim ognjištima. U posljednje dvije-tri godine stanje se popravlja, istina ne onako i onim tempom kako bih ja to želio, ali popravlja se i to je vidljivo u skoro svakom segmentu našeg društva i našeg prolaznog ovozemaljskog života!

Eto, ovdje na ovom vječito trusnom i tektonski poremećenom balkanskom prostoru i permanentnoj vjetrometini - narodi su se međusobno ubijali i šta smo na kraju dobili? Dobili smo nesreću za sve i zato se samo pragmatičnom i realnom politikom mogu rješavati mnoga još uvijek otvorena pitanja, a ne ratovima koji se kroz vjekove ciklično i generacijski ponavljaju i događaju. Dosta je više stradanja srpskog naroda, ne dosta, već i previše!

Историја никад није била српска „учитељица живота“!

, 30 2009 19:50:35 +0200

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Наравно да не могу, нити желим да било кога убеђујем у неке ствари. Али, више пута сам писао да су Срби највећи проблем сами себи, јер ми никада кроз нашу славну, али и истовремено и тагичну историју – нисмо могли „сами са собом“!

Mноги пријатељи ме врло често обавештавају шта се пише на бошњачким порталима, моћном “оружју“ савремених медијских комуникација и у вечини случајева – медијских манипулација!

Ето, отиђите рецимо на било који бошњачки портал, а сви су бошњачки сајтови скоро истоветни и уверићете се да сви Бошњаци оркестрирано нападају сваког српског политичара, без обзира на страначку или неку другу припадност, односно на његову функцију у хијераргији власти - ентитета или земље.

Не треба посебно наглашавати да су изливи беса и вређања највише усмерени према Милораду Додику. Бошњацима је само важно да се ради о политичару - Србину и ту су сви јединствени у осудама и у синхронизованим пљувањма по свему што је српско.

Иако је Федерација у огромним проблемима - тамо нећете наћи ниједну реч осуде својих бошњачких политичара све док су њихове активности усмерене против интереса и самог постојања Републике Српске...

Тамо није битно да ли се ради о Додику, Радојичићу, Живковићу, Калабићу, мени... или о Босићу, Иванићу, Михајлици... Дакле, огромна вечина Бошњака је уједињена у томе и одмах фронтално крећу и кидишу на институције и на уставни и територијални интегритет Републике Српске и позицију српског народа!

А, то није ништа друго, већ отворени напад на Дејтонски споразум, односно атак на Устав Босне и Херцеговине. И народ би рекао – „ником ништа“!

Ево у последње време све своје политичке активности највише усмеравам на економска питања и залажем се за бољи живот који је у интересу за све у БиХ, али ни то за бошњачки пук није важно. За њих је важно што сам Србин и одмах се на моју адресу упућују бројни увредљиви медијски коментари и не престају лична вређања.

Да одмах кажем да сам против тога да Срби требају тако да раде, односно против тога сам да Срби своје активности усмеравају против било којег другог народа или појединца у БиХ. Али ми смо зато ненадмашни и спремни смо да нападамо своје најистакнутије политичаре и зато су Срби сами себи проблем.

И уместо да сву своју енергију усмеримо на очување Републике Српске и њених институција, без обзира ко је тренутно на њиховом челу, ми се, ето, по старом обичају, сами између себе гложимо и свађамо до истребљења.

Карађорђа нису убили Турци, већ Срби и то је наш несрећни историјски усуд, који нас прати и пратиће и даље!

Ако би, не дај боже, изгубили још било коју институцију и надлежност Републике Српске или у крајњој линији, ако бисмо изгубили Републику Српску, онда нам неће бити важно, нити ће нас спасити ни то хоће ли на власти уместо Додика бити Иванић, односно Босић, или Михајлица, нити сви ми заједно!

Тужно је слушати и читати српско српске обрачуне и зато смо у миру кроз целу своју историју губили све.

Скоро да нисам прочитао изјаву ниједног српског политричара из опозиције који је званично осудио Резолуцију Конгреса СДА у којој се тражи стварање Републике БиХ и њено "васкрсење", али сам зато прочитао бројне коментаре о осуди најпопуларнијег лидера и председника најјаче странке у БиХ СНСД-а и председника Владе Републике Српске Милорада Додика.

Понављам свима - ако Срби не направе много веће јединство и не схвате да су угрожене институције, па и сама Република Српска, онда нам ниједан лидер и ниједна странка неће требати! Многи од нас тога нису свесни.

Упозоравам све критизере актуелне власти у Републици Српској да ово није време за српско српске савађе, нити обрачуне!!! Хоћемо ли се икада опаметити и хоћемо ли схватити шта су нам приоритети? Нажалост, нећемо!

Сами себи смо највећи непријатељи!!! Тужно и жалосно!

Ево, лично ја - нисам ушао у политику ради тога да будем неки битан фактор у политици. Ја сам у политику ушао из два разлога:

1. Штитити и чувати уставну и територијалну позицију Републике Српске у оквиру Устава БиХ и

2. Штитити интерес срспког народа, у целини, наравно, колико ми то дозвољава моја функција и капацитети које имам!?

Мене не интересује ниједан политичар, нити било која странка која нема ова два циља у приоритету! Ова два политичка циља би требала бити српска политичка "Библија", без обзира о којем се српском политичару ради и на којој се он функцији налази.

Знам и уверен сам да је Милорад Додик на истоветној платформи и зато сам уз њега и зато му дајем сваку могућу и максималну подршку!

А, раде ли то и неки други? Нажалост не! На крају крајева, нико нам неће требати, ако се, не дај боже, остваре циљеви сваког Бошњака. Потпуно сам свестан да у тим њиховим циљевима нема разлика, без обзира о којем се политичару, странци, верском службенику или обичном човеку ради! Морам да признам да ја све њих одлично разумем и то није ништа ново.

Али не разумем нас Србе и то је највећи проблем, но, ни ово није ништа ново, нажалост!

Жељко Комшић и koмшијско комешање?!

, 23 2009 18:10:57 +0200

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Мало је новинског простора да би се само чак и побројали сви политички, дипломатски и правосудни гафови и лакрдије хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића.

Најновији и најбизарнији је недавни авантуристички потез Жељка Комшића када је, очито исфрустриран легалним потезима Тужилаштва Републике Србије, које је сасвим оправдано и на међународном праву заснованом легалитету и легитимитету оптужило и путем Интерпола расписало међународну тзв. црвену потерницу за 18 лица бошњачке и хрватске националности који су држављани Босне и Херцеговине, а за које постоје основане индиције да су планирали, учествовали и да су, изван сваке разумне сумње, и починили ратни злочин 02. маја 1992. године над припадницима тада регуларне Југословенске народне армије у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Том приликом, у наведеном предмету o почињеном ратном злочину, сва осумничена лица су директно учествовала или су, по командној одговорности, одговорна за стравичан ратни злочин у којем су убијена 42, те рањено 73 и заробљено преко 200 војника и официра тадашње ЈНА.

/ НАПОМЕНА: Годинама уназад Добровољачка улица се више не зове тако. Сарајевске /бошњачке/ власти су јој променули име и сад се зове - Улица Хамдије Крешевљаковића. Дакле, могли су јој променути име, али никада бошњачка страна неће моћи избрисати нити уништити истину о почињеном ратном злочину, који су починиле муслиманско-хрватске војне и полицијске формације над припадницима ЈНА!/

Жељко Комшић

Није тешко закључити да је Жељко Комшић исфрустриран и озлојађен у својој немоћи посегао за, најблаже речено, глупаријом и по сили „реципроцитета“ 21. овог месеца је Тужилаштву БиХ поднео кривичне пријаве против Добрице Ћосића и Зорана Лилића. Уједно, Жељко Комшић је затражио од надлежних институција БиХ да распишу међународну Интерполову потерницу за бившим председницима Савезне Републике Југославије, Добрицом Ћосићем и Зораном Лилићем?! У само својој оптужници, Жељко Комшић, ничим изазван, је путем саопштења из свог кабинета навео да је Добрица Ћосић као председник Савезне Републике Југославије од 15. јуна 1992. године до 1. јуна 1993. године обављао дужност председника СРЈ и да је био главнокомандујући оружаних снага те земље, те је, како Комшић истиче, руководио активностима и акцијама које су њему подређене оружане снаге СРЈ спроводиле на територији БиХ!?

Такође, захтев је упућен и за покретање истраге и расписивање међународне потернице против Зорана Лилића, бившег председника СРЈ који је ту дужност овбављао у времену од 25. јуна 1993. године до 23. јула 1997. године, који је као главнокомандујући оружаних снага СРЈ био упућен и руководио је активностима и акцијама које су њему подређене оружане снаге проводиле на териториоји БиХ до потписивања Дејтонског споразума.

Како је наведено из Комшићевог кабинета, поред ова два, у припреми је и подношење кривичних пријава и против других високих званичника бивше СРЈ за које постоје основи сумње да су починили најтежа кривична дела против интегритета БиХ, против човечности и вредности заштићених међународним правом, у периоду од 1992. до 1995. године.

Ето, тако стоји у оптужници коју је поднео Жељко Комшић?!

У први мах сам помислио да су поменуту оптужницу подигли – булумента антисрпских активиста и занемарљивих ликова као што су: Наташа Кандић, Биљана Ковачевић-Вучо, Соња Бисерко, Сташа Зајовић, Соња Лихт, Борка Павичевић, Чеда Јовановић, Ненад Чанак, Наташа Мичић, Жарко Кораћ анд компани. Али, истину сам сазнао исту вече гледајући ТВ БХ1 која је саопштила аутентичност пријаве и име ауторског дела тог памфлета – Жељка Комшића...

Вратићу се овој теми, али да се неколико година вратим уназад и да све подсетим на неке дипломатске гафове, тада младог јуноше и СДП-еовог „јастреба“, дипломате и бившег амбасадора БиХ у Београду.

Сада већ давне 2003. године, негде крајем фебруара месеца Жељко Комшић, актуелни амбасадор БиХ у Београду је поднео оставку на своју дипломатску функцију. Рекло би се ништа чудно, нити изненађујуће, јер је његов партијски лидер Златко Лагумџија изгубио власт у БиХ. Распала се тадашња Алијанса чији је неприкосновени шеф био Златко Лагумџија, неспорни ментор Жељка Комшића.

Дакле, иако је поднео оставку на место амбасадора БиХ у Београду, ето, супротно свим дипломатским процедурама – Жељко Комшић је узео себи за право да се супростави одлуци тадашњег министра иностраних послова БиХ Младену Иванићу који је до именовања новог амбасадора у Београду, вођење амбасаде поверио тада првом отправнику послова Радомиру Богдановићу. Али, злоупотребљавајући свој положај иако је поднео оставку на амбасадорско место, Жељко Комшић је нострификовао као отправника послова беха амбасаде у Београду висококог службеника Мирсада Муховића.

И тај дипломатски скандал показује како и шта је радио Жељко Комшић. Противећи се одлуци министра иностраних послова БиХ Младена Иванића, Комшић је свим расположивим средствима распалио по Иванићу, оптужујући га да „спроводи“ политику отимања предајника и стварања САО“, да је нарушио националну структуру руководећег кадра. Комшић је тада оптужио и Радомира Богдановића, тврдећи да се ради о човеку који има држављанство Србије и Црне Горе. Комшић је тада изјавио и следеће: „У складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима, као отправника послова именовао сам висококог службеника амбасаде БиХ Мирсада Муховића, који би до доласка новог амбасадора требало да води послове“ – поручио је тада јавности Комшић.

Истине ради, нагласићу да је Радомир Богдановић већ био отправник послова југословенске амбасаде у Сарајеву и да има и БиХ и југословенско држављанство, те да је МИП БиХ, одлучио да Богдановић буде у техничком мандату, све до именовања новог беха амбасадора у Београду.

Овде желим да направим једну малу дигресију. Са ове временске дистанце заиста смешно изгледа чињеница да је Радомир Богдановић имао двојно држављанство и да је то био "државни" проблем, јер се ради о ниже рангираном дипломатском службенику, у односу на чињеницу да данас министар иностраних послова БиХ Свен Алкалај, поред држављанства БиХ има и држављанство Републике Хрватске?! И то, очито је, не забрињава члана Председништва БиХ Жељка Комшића?! А, и зашто би? Разумљиво, за онога ко жели да схвати све односе у Босни и Херцеговини.

Но, да наставим о "амбасадоровању" Комшића у Београду. Дакле, сам је за себе рекао да ће остати у амбасади до 6. марта исте те године, до рока који му је одредило тадашње Председништво БиХ, мада је у то време тврдио како је он свој посао у Београду завршио на „лични захтев“?! На бројне Комшићеве оптужбе нико из амбасаде БиХ у Београду није реаговао, али остаће забележена изјава тадашњег порпарола Министарства иностраних послова Миранде Сидран-Бешлагић. Она је тада све Комшићеве изјаве прокоментарисала као ратнохушкачке и једностране и одбацила је све што је он изрекао и то је, колико је мени познато, остало у архивама Министарства иностраних поcлова БиХ.

Треба, такође, подсетити на још једну чињеницу, а то је да је Председништво БиХ 29. јануара 2003. године разрешило дужности амбасадора Комшића и он од тог датума више није био амбасадор. Већ сам напред рекао да је то био лични захтев Комшића и он је то образложио чињеницом да је његова Социјалдемократска партија, чији је био члан, доживела дебакл на тадашњим општим изборима у БиХ..

Остаће забилежено да је Жаљко Комшић тада направио незабележен дипломатски скандал, јер је игнорисао све налоге својих надређених, а посебно министра иностраних послова Мадена Иванића, јер је као „одлазећи амбасадор“ он правио „распоред“ именовања у амбасади?! Из свега је лако закљућити да је Комшић имао намеру да испровоцира скандал у амбасади у Београду да би заштитио сам себе. Из његове намере и борбе да постави Мирсада Муховића за отправника послова, само се крила перфидна намера Комшића да преко свог човека Муховића покрије све оне противзаконите радње и дипломатске послове које је Комшић обављао у Београду изван дипломатских правила.

Такође, треба нагласити да су Комшићеви брутални дипломатски иступи били изван било каквих дипломатских правила и истина је да се он није са функције сам тек тако повукао, већ да је та формулација о „разрешењу на властити захтев“ изведена ради заштите достојанства БиХ и самог дипломате.

Ето, толико о дипломати Жељку Комшићу!

И ту не престају скандалозни потези Жељка Комшића. Сад се са дипломатског пребацују на политички полигон и све чини и покушава да се бави „одстрелом“ јавних и највиших политичких званичника и функционера из реда српског народа и ту Комшић не прави међудржавну разлику, већ у свом препознатљивом стилу наставља политичку рашомонијаду и у политичко блато уваљује како му ко допадне његових „изузетних реторичких и умних мисли“ и још више дела.

Тако 25. октобра 2007. године Жељко Комшић отворено прети тадашњем премијеру Републике Србије Војиславу Коштуници. Вокабулар Комшића све говори: „ Коштуници би било боље да се бави питањима која су му посао, односно будућношћу Србије и њених грађана, односно својом земљом, а да прсте држи даље од БиХ, јер би могао добити и по прстима и по носу и зато нека не заборави како је завршио његов претходник, Милошевић“ Да би боље разумели невероватну глупост коју је тада изговорио тадашњи председавајући Председништва Жељко Комшић, овај пут ћу само укратко подсетити шта је то рекао Војислав Коштуница, након чега је Комшић, најблаже речено, реаговао као према школском „другу“ или сарајевском јарану.

Наиме, Коштуница је тада осудио мере високог представника у БиХ Мирослава Лајчака, који је наметнуо Пословник о раду Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и који је изменио Закон о функционисању Савета министара БиХ. Коштуница је, како је тада говорио, прозрео намере високог представника у БиХ Мирослава Лајчека да путем наводне реформе полиције у БиХ жели да укине Републику Српску. Коштуница је тада врло одлучно у име Републике Србије, као потписнице Дејтонског споразума – стао у одбрану Републике Српске, па и самог премијера Милорада Додика. Дакле, Коштуница је само чврсто стао у заштиту Дејтона, а самим тим, дао је и максималну политичку подршку премијеру Републике Српске Милораду Додику у заштити уставне и институционалне позиције Републике Српске у оквиру Дејтонског споразума, па и саме БиХ.

Мислим да овакав дипломатски скандал и политичку неодговорност Жељка Комшића није уопште потребно коментарисати, но ово је само било кратко подсећање на лик и дело Жељка Комшића.

Нажалост, Жељко Комшић се ту не зауставља, већ изјављује да никада неће посетити Србију и Београд, све док правосудне институције Србије не ослободе Илију Јуришића којем се у Београду суди за почињени ратни злочин над припадницима тада регуларне ЈНА у тзв. Тузланској колони 15. маја 1992. године. Oчито је да се Жељко Комшић меша у правосудни систем друге, нама пријатељске, а Србима из Републике и братске државе Републике Србије!

Најновије, из арсенала политичких вратоломија и враголија, су и два последња Комшићева потеза. Наиме, 7. маја ове године члан Председништва БиХ Жељко Комшић је упутио захтев главном тужиоцу БиХ Милораду Барашину да покрене кривични поступак против председника Владе Републике Српске Милорада Додика због, како је то Комшић мислио и нагласио, „подстрекивања на извршење кривичног дела (чл. 30 КЗ БиХ), а у вези са чланом 246 а, став 1, КЗ БиХ који се односи на неизвршење и одбијање наређења“?!

А, шта је тада Милорад Додик рекао? Председник Владе Републике Српске Милорад Додик је нешто раније позвао Србе припаднике Оружаних снага БиХ да се врате и да не иду на војну вежбу НАТО-а у Грузију. Изјава Милорада Додика је била политичке природе и била је само у функцији да БиХ не квари добре и пријатељске односе са Русијом. Заправо, Руска Федерација се оштро супростављала војним вежбама НАТО-а на границама Русије.

По устаљеном свом обичају, Комшић се није ту зауставио, већ је, такође, од високог представника у БиХ Валентина Инска тражио да употреби тзв. бонска овлаштења и да смени Милорада Додика, председника СНСД-а и председника Владе Републике Српске, те да му забрани обављање било које политичке функције. Све је то тражио Жељко Комшић?!

И најновија лакрдија произашла из сарајевске кухиње и са башћаршијских миндерлука, а промовисана путем члана Председништва БиХ Жељка Комшића, јесте подношење пријаве против Добрице Ћосића и Зорана Лилића, бивших председника СР Југославије?! Невероватно, али истинито!

Шта након свега речи или закључити? Жељку Комшићу би боље било да је прочитао бар једну књигу академика Добрице Ћосића, једног од најплоднијих књижевника у савременој српској историји. Да је то урадио, ваљда би нешто више научио, али његово је право шта ће да чита и говори.

Међутим, никада му српски народ из Републике Српске неће дозволити, нити дати право да говори у наше име. Јер, кад би се то, не дај боже, којим случајем и десило, то би по српски народ било зло и наопако.

О ратној улози Жељка Комшића нећу много говорити, јер сам у бројним ранијим изјавама рекао да Жељко Комшић није највеће муслиманско војно признање „Златни љиљан“ заслужио зато што је рат провео радећи и некој библиотеци? „Златни љиљан“ Комшић је „зарадио“, јер се с пушком у руци борио против Срба у БиХ!

Највише муслиманско ратно одликовање - "Златни љиљан", чији је носилац и Жељко Комшић

Немам ништа против што Жељко Комшић у свом кабинету држи слику Јосипа Броза и то је његово право. Али, Комшић никада неће бити нови „Тито“, нити ће одлучивати у име српског народа и Републике Српске!!!

Убеђен сам да је због оваквих својих потеза Жељко Комшић данас у Сарајеву популарнији од свих бошњачких политичких лидера заједно. Једино испред њега је реис Мустафа Церић, који је највећи верски и политички ауторитет у једном - федералном делу БиХ и то због последњих невероватних, а поготово неистинитих изјава о угрожености бошњачког народа у Републици Србији. Али, то је нека друга тема, која такође, заслужује коментар.

И да закључим. Нисам ни хроничар, нити биограф Жељка Комшића, али само подсећања ради, направио сам најкраћи могући осврт на, слободно могу речи – антисрпско деловање Жељка Комшића. Већ у уводу сам реакао да Комшић припрема и нове оптужнице, сад се само питам где ће се зауставити? Неће ваљда на именима славних српских спортиста – Немање Видића који је један од најбољих светских фудбалера или Новака Ђоковића, светске тениске звезде који широм света проносе славу српског народа и, за подсећање Комшићу, Републике Србије, која је нама Србима из Републике Српске увек у срцу и тако ће и остати! Јер се ради о једном - српском братском народу, без обзира што смо сви ми у БиХ потпуно свесни да живимо у две суверене државе!

Нема казни нити пријава за искрену љубав!

ОПЕТ СЕНКИЋ...иако заиста не знам ко је тај човек???

, 07 2009 18:17:37 +0200

U subotu protesti širom BiH

LINK - http://www.tip.ba/2009/05/07/u-subotu-protesti-sirom-bih/

7 Maj, 2009

Početak borbe građana za građanska ljudska prava.

_____________________________________________

Одговор:

Напомена: Не рекламирам протесте, но слика плаката ме мало збуни и подсети на неке србијанске организације и "револуционаре", па се запитах да то "отпораши" из "братске" Србије нису стигли у помоћ "браћи" у БиХ, под условом, ако су посао рушења власти завршили у Грузији???

----------------------------------------------------------

НАПОМЕНА: На слици, ваљда су то ови организатори, али нисам хтео да "ризикујем" и да, не дај боже, којим случајем, заменим идентитете - јер, заиста не знам ко је који од вођа протеста!?

"Солидаришући" се са демонстрантима, ипак сам дао и свој лични "допринос", јер сам им знатно увећао слику од оне завничне, аутентичне, која се налази на горе поменутом сајту....

------------------------------------------------------------

U subotu će se održati mirni protesti širom BiH, a u Tuzli od 12 sati na Sonom trgu. Kako je rečeno na današnjoj konferenciji za medije u Tuzli, cilj je podizanje građanske solidarnosti, te pružanje podrške Tužilaštva Bosne i Hercegovine da se konačno obračuna sa kriminalom i korupcijom sa najvišim predstavnicima vlasti u oba entiteta.

Predsjednik Udruženja građana Front koje koordinira aktivnostima protesta u Tuzli Danijel Senkić smatra da u državi poput naše, u kojoj dva pogona štrajkuju odvojeno u jednoj firmi, nužno treba raditi na građanskoj solidarnosti. „Poslali smo 10 zahtjeva zastupnicima u parlamentu ispred nevladinih organizacija, međutim nismo dobili odgovora osim javnog odgovora Slavka Jovičića Slavuja zastupnika iz SNDS-a i njegove prijetnje ocjepljenjem RS-a”, rekao je Danijel Senkić.

"Početkom aprila 2009. godine, Predstavničkom domu Parlamenta BiH, uputili smo deset prioritetnih zahtjeva koje treba početi rješavati kako bi se olakšao život grañana u BiH. Do danas, niko se nije oglasio niti izjasnio o zahtjevima, osim što je državni zastupnik Slavko Jovičić Slavuj iskoristio te zahtjeve za ismijavanje građana, što je rezultiralo konačnom odlukom za organiziranje navedenih protesta", istakao je uz ostalo tada Senkić.

___________________________________________________________________________

ОДГОВОР:

Жали се човек да му нико неће да одговори, па ко велим, ево ја ћу.... Ја му одговорим, иако појма немам ко је тај тип, и он се сад љути што сам му одговорио. Истина, помињене и то да су га све моје колеге у парламенту игнорисале!?

На сву срећу, па постоји текст који сам објавио на свом блогу, под насловом "Фронтовци", али и као колумну која је објављена у дневним новинама “Фокус“ и свима је тај текст доступан, те се сва истина може утврдити, ако се пажљиво прочита тај мој коментар.

Наравно, да никада до сад, а сад поготово, нисам и нећу бити под било чијим утицајем или, не дај боже, под пристиском или уценама. На најаву мени непознате тзв. невладине организације "Фронт" да ће организовати протесте „широм“ БиХ, ваљда су организатори мислили и на Републику Српску, јер је она саставни део БиХ – наравно да ми није падало на ум да озбиљно прихватим ултимативне захтеве Сенкића и његових протестаната!!!

Свих десет захтева упућених Парламенту БиХ је политичке природе и то са императивним и ултимативним захтевима.

Написао сам тај текст, као осврт на авантуристичке потезе разних комедиографа у лику извесно-неизвесног Сенкића...И замислите – тај тузлански „Че Гевара“ не одустаје од рушења власти у БиХ и баш се онако обрадујем??? Да човек нема мере и да су његови потези лакрдија од демократије, ето, затражи ОН да се и Сипа и тужилаштво, ко бива, позабаве мојим сепаратистичким циљевима!? Шта сам могао да урадим, већ да се грохотно насмејем....Али добро!

Ето, дотични каже да ја као исмејавам грађане??? Све ми се чини да је извесно-неизвесни Сенкић себе поистоветио са грађанима? Уосталом, кога он представља и откуд му право да се крије иза грађана? Којих грађана? Али, ваљда само њему знаних!

Срба из Републике Српске сигурно не и никада!

______________________________________________________________________________

Prema mišljenju predsjednika Udruženja malih dioničara Rizaha Softića ovo je odlična prilika da se predstavnicima aktuelne vlasti pošalje jasna poruka da je krajnje vrijeme da vlast počne raditi u interesu države i građana. „Mi smo otkrili jako puno kriminala zahvaljujući vlasnicima kapitala u preduzećima, otkrili smo ko su tajkuni i sa kojim organom su povezani”, kazao je Softić istakavši značaj poznavanja Krivičnog zakona i Zakona o prekršajima.

___________________________________

ОДГОВОР:

Ево га, сад је Сенкић појачан и са другим активистима и то сви су баш из Тузле!? Видљиво је из изјаве извесног Ризаха Софтића да су, ето, они и његови - открили доста криминала и да знају ко су тајкуни који су повезани и са којим органом власти?! Баш супер! Али, зна ли господин Софтић да је кривично дело и да је управо он одговоран ако зна који су то лопови и кога су то опељушили, а да то није пријавио надлежним правосудним институцијама. Зато, господин Софтић и разни Сенкићи требају да одговарају ако прикривају лопове и ако их не пријаве надлежним органима.

______________________________________________________________________________

Protesti koji će se održati paralelno u više bosanskohercegovačkih gradova samo su početak konstantne borbe građana za njihova prava, poručuju organizatori. Mladi su duboko razočarani u indolentnost vlada i pasivnost građanstva. Kako kaže omladinski aktivista iz Tuzle Jasmina Alić, od vladajućih kriminaliziranih struktura zavisi da li će se tokom narednog mjeseca organizovati masovni protest ispred Parlamenta BiH. „Ukoliko dođe do centralnog protesta u Sarajevu imat ćemo samo jedan zahtjev, a to je smjena vlasti i raspisivanje vanrednih općih izbora u BiH”, istakao je Jasmin Alić.

______________________________________________________________________________

ОДГОВОР:

Види сад овог? Ето, Јасмин би на улици смењивао легално изабрану власт!? Опаааа...Зар то није плишана револуција и рушење Устава БиХ и легално признате државе? Јесте Јасмине! Само ти морам речи да су следећи избори идуће године у октобру, па бујрум, кандидуј се и победи и ти води ову земљу, наравно не и ентитет Републику Српску, јер знам ја где би ти одвео Републику Српску? Пупупу..., не дао Драги Бог! А, не дају ни Срби, јер ми само бранимо уставну позицију Републике Српске, а тиме и Устав БиХ!!!

Такође, најдобронамерније ти кажем да Срби из Републике Српске неће учествовати ни на каквим протестима, поготово неће долазити у Сарајево, јер тамо је остала шаћица Срба, а нама из Републике Српске да долазимо, е, па и није баш згодно – јер, далек је то пут!

Не знам зашто у свој програм рада нисте ставили и зашто се нисте ангажовали да 15. маја на достојанствен и примерен начин обележите трагично страдање војника ЈНА у Тузланској колони. То би вам било паметније, али нећу вам ја ништа сугерисати, јер ви, забога заступате све грађане, па самим тим и српски народ!?! Ух...глуво и далеко било!

------------------------------------------------------------------------------------------

НАПОМЕНА: Да се не уноси забуна, моји одговори су на ћирилици из разлога да се барем на тај начин раздвоје текстови протестаната и моји одговори!

За путовања два милиона марака

, 18 2009 15:34:39 +0100

На листи „расипника” парламентараца БиХ је толико имена да се поставља питање јесу ли парламентарци прошле године ишта друго радили осим што су обилазили свет

Седиште БиХ „путника”

Сарајево – Актуелни посланици и делегати Парламента БиХ до сада су на путовања диљем света потрошили око два милиона конвертибилних марака. Тешко је набројати све земље у које су путовали, чињеница је да су ојадили буџет, а да ли је БиХ имала икакве користи од тих силних путовања то не зна нико– изјавио је „Политици” извор близак Парламенту БиХ.Наш извор тврди да је, кад је подвучена црта испод прошлогодишњих трошкова за путовања у иностранство, неславно прво место припало посланику Странке за БиХ у Представничком дому Парламента БиХ Азри Хаџиахметовић. Она је „на 12 путовања ван граница БиХ потрошила ни мање, ни више него 34.000 КМ”.

Одмах иза Хаџиахметовићеве је посланик ХДЗ 1990 Винко Зорић који је за 12 путовања у свет инкасирао 22.356 КМ, док је посланик СДА у Представничком дому Халид Гењац 10 пута боравио у иностранству и потрошио 21.000 КМ.Његов партијски колега Бакир Изетбеговић је узео, и то за само шест путовања, више од 18.000 КМ, колико је за 10 путовања, отприлике, наплатио и председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и члан Странке за БиХ Бериз Белкић.

На листи оних који су о државном трошку одлазили на светске конференције, семинаре, округле столове и скупштине је и Младен Иванић из ПДП-а и његов партијски колега Бранко Докић. Иванић је за 15 путовања наплатио 15.744 КМ, а Докић је узео 11.455 КМ и то за само седам путовања ван земље, колико је за исти број путовања потрошила и Мирјана Малић из СДП-а БиХ.

На листи „расипника” је, каже наш извор, толико имена „да се поставља питање јесу ли парламентарци прошле године ишта друго радили осим што су обилазили свет”.Истовремено напомиње да би „њихова путовања коштала кудикамо више да нису, у већини случајева, трошкове сносили организатори посета”, јер „поставља се питање колико би коштало, рецимо, 10 одлазака Мехмеда Суљаковића из Странке за БиХ у иностранство, ако је за само три путовања узео 8.600КМ”.

Ван БиХ путовали су и Славко Јовичић из СНСД-а, Денис Бећиревић из СДП-а и Екрем Ајановић из СДА, али је „путовање ових парламентараца државу коштало укупно 1.500 КМ, сваки од њих је потрошио само по 500 КМ”, док неки, попут независног посланика Момчила Новаковића, Бајазита Јапшаревића из СДА, Сефера Халиловића из БПС, те Јована Хаџи Митровића из ДНС, нису узели ни марку, односно нису ишли у иностранство на рачун државне касе.

Давор Ковачевић