Slavko Jovičić

Цртица из савакодневице....Америчко-НАТО-вски хегемонизам и доминација Европске уније пријете опстанку човјечанства

, 03 2014 15:07:04 +0100

Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Патерналистички ставови су врло опасни, јер у крајњој линији они за циљ имају амбицију за старатељством над онима другим и другачијим, а све због изражених тежњи за хегемонизмом и доминацијом!

Стварне патерналистичке амбиције показују само они који су јаки над онима који су слаби. Та брига није искрена нити је поштена, нити је са намјерама да се слабијем помогне. Заправо, ради се о бризи ради својих интереса и личне користи.

Нема владања над другим без доминације, а свака доминација се остварује силом и моћи. Таквим недемократским методама /ма коме је до демократије и стало!/ служе се они најјачи и они који своје тежње остварују силом. Сила се у почетку манифестује најблажим вербалним методама, које касније еволуирају у притисаке и уцјене и на крају се користи и оружје. То значи да се иде и до коначног слома и пораза, односно иде се и до коначног уништења оног слабијег и беспомоћнијег.

Нико своје хегемонистичке циљеве никада није остварио љубавним „методама“, већ напротив, то је могуће само гажењем свих људских права и потпуне немоћи оних који су слабији, јер да нису слабији пружили би какав такав отпор тиранима.

Но, то у вечини случајева изостаје, јер за илустрацију таквог стања најбоља је народна пословица: "Шукаст се никад не боде са рогатим“ . Значење и поруку која долази из пословице они најјачи никада нису уважавали, него су силом крчили себи пут да би стигли до својих циљева, занемарујући право и правду других, углавном слабијих.

Зато су у свјетским размјерама неравноправно распоређени моћ и сила. Право и правда остају тако само фикције и они су непостојећи инструменти за одбарну слабијих и угњетаваних народа, а њих је и највећи број на овој планети, планети земљи из које све потиче и у коју се на крају крајева све и враћа, па и сам живот, који не смије бити у рукама разних циркузаната, а нити се смије дозволити да га многи авантуристи врте као на рингишпилу!

МИЛОРАД ПАВИЋ ...За сјећање и за памћење...

, 15 2014 07:06:45 +0200

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /15. октобра/ рођен је

славни српски књижевник

МИЛОРАД ПАВИЋ

ДАНИЛО КИШ ....ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

, 15 2014 07:03:27 +0200

На данашњи дан умро је

славни књижевник ДАНИЛО КИШ
За сјећање и за памћење....

Формирање власти на нивоу БиХ и у ентитетима...

, 14 2014 18:58:38 +0200

Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Оно што је донедавно било незамисливо сасвим је изгледно и могуће да се догоди у Босни иХерцеговини. Јер снови у БиХ постају реалност и кад је та реалност незамислива и апстрактна. Све што нигдје у свијету није могуће, могуће је у БиХ и обрнуто. Сасвим је небитно који је редослијед и која је варијанта у питању – да ли из немогућег прерасти у могуће или из могућег прећи у немогуће.

Наиме, мање више изборни резултати у БиХ се већ знају, мада ће Централној изборној комисији БиХ требати најмање двадесет и више дана да саопшти коначне резултате избора.

На нивоу БиХ могуће је да власт формирају СДА као најјача и побједничка странка у Федерацији БиХ, па и на нивоу цијеле земље са Странком за бољу будућност Фахрудина Радончића, што је до само прије мјесец па и мање било незамисливо. Сви памте реторику и политичку “рафалну паљбу” на релацији Изетбеговић – Радончић и обрнуто. Али пошто у политици нема љубави и симпатија, већ се ради о голим интересима, онда се сви анимозитети брзо заборављају, тешке ријечи које су се чуле и отровна копља се бацају у трње или се закопавају у земљу. Почиње да се гради интересна љубав, а само је интерес као категорија непролазан.

Бакир Изетбеговић је стари-нови члан Предсједништва БиХ, као што је смрћу лидера СДА Сулејмана Тихића постао и неформално-формални предсједникстранке, коју је иначе основао његов отац Алија Изетбеговић. Колалиција са Радончићем је могућа ако Изетбеговић понуди Радончићу мјесто предсједавајућег Савјета министара, а што је сасвим могуће, јер би на тај начин и дефинитивно са свих нивоа власти скинули Златка Лагимџију и његов СДП, коју ни Изетбеговић, а ни Радончић никада нису сматрали за бошњачку странку. Тиме би Лагумџијина странка отишла у историју, јер је скоро немогуће да се може опоравити од оваквог изборног дебакла.

Шта је са Хрватима у Федерацији и на нивоу цијеле БиХ? И ту су наступиле нове околности. ХДЗ БиХ и Драган Човић се у великом стилу враћају на политичку сцену са које одлазе Лијановићи, Живко Будимир, Звонко Јуришић итд. Заправо, никада ни Човић а ни прваци ХДЗ нису признавали ни Лијановиће, ни Будимира, па ни ни било кога другог другог као "аутентичне”представнике Хрвата, осим изворног ХДЗ, како су то изворни "хадезеовци" стално и наглашавали. Изетбеговић и ту има рјешење, које је најближе стварности. Највјероватније је да ће Изетбеговић странци Човића понудити мјесто премијера Федерације, како би на тај начин заједно са Радончићем Изетбеговић учврстио и забетонирао све полуге власти у Федерацији. А то значи да би двојац Бакир и Фахро и дефинитивно спријечили формирање трећег /хрватског/ ентитета унутар БиХ.

Што се тиче Срба мало је јаснија ситуација. Нову извршну власт и парламентарну већину извјесно је да ће са СДА и СББ правити СДС, затим ПДП /Младен Иванић/ и Чавић. У том случају наћи ће се и мјесто у Савјету министара БиХ за Младена Босића /највјероватније је да Босић буде министар иностраних послова/. Такође, још лакше је наћи нову функцију и мјесто за Огњена Тадића. Тадић би у том случају био нови министар правде у Савјету министара.

Човић и ХДЗ би морали пристати на тај сценариј, јер поучени ранијим искуством неће дозволити Жељку Комшућу који са својом “фронтом” постаје битан фактор на политичкој сцени на нивоу БиХ, као и у самој Федерацији да заузме хрватску “квоту” слободних мјеста у извршној власти – у Влади Федерације, односно у Савјету министара БиХ. При таквом развоју ситуације, послије осам година СНСД би на нивоу БиХ замијенио улоге са СДС, односноСНСД би отишао у опозицију.

Дакле све опције су у игри, но како у БиХ ништа није могуће предвидјети такоје и ово само једна од могућих и најизгледнијих варијанти да се конституишевласт у Федерацији и на нивоу БиХ. У сваком другом случају биће скоро немогуће постићи консензус око парламентарне већине која је предуслов за избор извршне власти на нивоу Федерације БиХ, а самим тиме и на ниво заједничких органа.

Око формирања власти у Републици Српској готово да је све јасно и познато.

ИЗБОРИ У БиХ - пропали политичари, пропали самозвани аналитичари опште праксе и њихови помагачи....

, 13 2014 16:09:41 +0200

Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Завршени су избори у Босни и Херцеговини. Резултати су и познати, али су и непознати. Дакле, познати су прелиминарни, непотпуни односно привремени резултати избора. Међутим, то нису и коначни резултати. Коначни резултати избора неће се знати све док то не саопшти Централна изборна комисија БиХ. А то ће потрајати, не мало, већ много дуже. Због компликованог изборног закона, па и саме процедуре гласања, великом броју грађана у БиХ изборни закон је потпуно непознат. Но и поред свега, крајњи рок да Изборна комисија БиХ саопшти коначне резултате је 11. новембар (!).

Истина, за неке нивое власти и то оне највише резултати ће се знати за неколико дана, јер треба све довести “уред”. Кад кажем уред, онда се подразумијева да ће се збрајати резултати по изборним мјестима, па по општинским изборним комисијама, као и по изборним јединицама и цјелокупни изборни материјал ће се доставити у Централну изборну комисију, а онда ће се све поново прегледати, пребројавати, утврђивати....

На све то додаће се гласови из такозваних фамозних врећа, а то су гласови оних који су гласали у дијаспори, па онда гласови оних који су гласали у одсуству и гласови оних који су због непотпуних идентификационих података гласали на непотврђеним гласачким листићима и на крају гласови које су прикупљали такозвани мобилни бирачки тимови /кућне посјете болесницима који нису могли доћи на изборна мјеста/.

Ово ће бити разумљиво само онима које ово интересује и ко се добро разумије у Изборни закон Босне и Херцеговине. Мада је мало таквих, поготово кад се помене категорија такозваних компензационих мандата. Закључак би могао бити – све је компликовано до зла бога.

Сад кад се бар по нешто зна неке странке ће славити, јер су оствариле зацртане и пројектоване резултате. Неке ће туговати, јер тек сад ће схватити колико су била нереална њихова очекивања и апетити у борби за власт. Јер избори, поједностављено гледано – нису ништа друго осим борбе за власт, како странака, тако и појединаца за разне функције.

Неке странке ће нестати са политичке сцене, јер нису ништа урадиле, заправо прогутала их је њихова нереална жеља да буду неки важан политички фактор.

Такође, сви ће заборавити такозване политичке аналитичаре који су “висили” по медијима, поготово на оним пристрасним приватним телевизијама, које су мислиле да се избори добивају испирањем народне памети и сервирањем лажи, неистина и фаворизовањем својих политичких пулена и странака са којима су се сродили и политички, а неки и економски и на крају и срасли. Дакле, ти такозвани аналитичари опште праксе за све и за свашта, на крају се показало и доказало да су били ни за шта, јер ниједна њихова прогноза се није показала као тачном. Нико се више и не може сјетити њихове памети којом су обасипали медије и путем којих су даноноћно покушавали да слуде народ.

У истом кошу остаће и они политичари “у покушају” који су без икаквих реалних аргумената покушали да се домогну власти. И они након дебакла пакују кофере, спаљују предизборне текстове својих говоранција, јер трагове бруке треба сакрити. Али то ће поћи за руком само оним виспреним и већ изверзираним ликовима у таквим работама.

Остали ће се вратити у преостале потрошене политичке маргиналце који су били упамћени само дестак дана и то опет захваљујући неким приватним телевизијама које су се заједно са тим маргиналцима понадале да ће моћи заједно да подијеле изборни колач.

Можда би се то и десило да није било народа. Међутим, народ, односно бирачи то нису дозволили.

Ниједно име нећу да помињем, а могао бих барем десетак, тек онако да их се народ присјети, мада су већ заборвљени.

Но, ипак желим да на пристојан начин завршим овај текст...