A što to?
http://saradoks.blog.rs/blog/saradoks
<p>Čitaoče, ko god da si, dobro mi doš'o! Ne znam koja te je muka naterala da navratiš, ali kad si već tu, ostani na šoljicu smeha ili par njih, kako već voliš. U krajnjem slučaju, nakon čitanja mož' da odahneš i kažeš sebi "Uh, dobro je, makar nisam ovakav/a ispao/la"! Još jedna stvar samo: život ne treba uvek da shvatamo previše ozbiljno, a moje postove UOPŠTE, jer ako bi do toga došlo, dobila bih pismo iz Specijalne psihijatrijske bolnice sa nalogom da se smesta uputim u istu na dalja ispitivanja, umesto pisma iz Hogvortsa, koje čekam već osam godina, ja mislim. Završeci mi nikako ne idu, pa rekoh aj da ne dužim više... UŽIVAJ!</p>
Još jedan slučaj izgubljene mladosti<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: medium; font-family: georgia, palatino">Hvala
vam najviše što zbog vas svoju zemlju mrzim, što sam spremna svakog trenutka da
odem i da se ne osvrnem ikada više. Hvala vam najviše što ste ubili budućnost,
uzeli svu volju i odneli nam mladost, da živi i nasmejani ne dočekamo sutra.
Hvala vam što gledate u nas kao da gledate u prazno, jednu maglu izgubljenih
slučajeva, jedno mrtvo more uzaluda, sram da nas bude što nebesa su nam dala
šansu, kad jedne ovozemaljske dostojni nismo. Hvala vam što zbog vas postajemo
truli i slabi, ogorčeni i gladni, što naša stvarnost je gorka, naš trenutak
večnost prolaznosti, a naše oči Nijagarini vodopadi. Oborite glavu, skrenite
pogled, kad ni stida dostojni niste. Bes nas blagoslovio! Uzalud nas krstio!
Upali smo u svetu vodu ništavila! Isti među praznima! Jedno sirotište, jer ova
zemlja nam nije majka! Od nas su svi svetovi odustali! Na stubu osramljeni! Gurnuti
od sveta, osamljeni! Nikom dužni, za nepostojeće grehe krivi! Žrtve sistema! Plaćamo
tuđe greške, služimo tuđe kazne, još nerođene su nas prokleli! Naše su sve
bitke unapred izgubljene. Živimo svoje već odbrojane dane u tišini pozajmljenih
trenutaka. Za nas je sadašnjost novi krug pakla. I vrtimo se kao na ringišpilu.
Tumaramo u mraku. Čekamo svoj novi dan, znajući da za to ćemo morati da
preguramo noć. A naša izgleda neće proći skoro...</span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="text-align: justify"><span style="font-size: medium; font-family: georgia, palatino">Ne gledaj u nebo, neće ti se pogled susresti sa čudesnim plavetnilom ili beskrajem posutim zvezdama. Te crne oblake što vidiš, to se smrt nad nama izdigla. Nije vetar to što fijuče, to te ona sebi doziva. Pomno te prati, modrim očima gleda, sprema se da prst uperi. Izgleda da samo ona na nas zaboravila nije...</span></span></p>
http://saradoks.blog.rs/blog/saradoks/generalna/2015/01/08/jos-jedan-slucaj-izgubljene-mladosti
, 08 2015 17:58:00 +0100