A što to?
http://saradoks.blog.rs/blog/saradoks
<p>Čitaoče, ko god da si, dobro mi doš'o! Ne znam koja te je muka naterala da navratiš, ali kad si već tu, ostani na šoljicu smeha ili par njih, kako već voliš. U krajnjem slučaju, nakon čitanja mož' da odahneš i kažeš sebi "Uh, dobro je, makar nisam ovakav/a ispao/la"! Još jedna stvar samo: život ne treba uvek da shvatamo previše ozbiljno, a moje postove UOPŠTE, jer ako bi do toga došlo, dobila bih pismo iz Specijalne psihijatrijske bolnice sa nalogom da se smesta uputim u istu na dalja ispitivanja, umesto pisma iz Hogvortsa, koje čekam već osam godina, ja mislim. Završeci mi nikako ne idu, pa rekoh aj da ne dužim više... UŽIVAJ!</p>
saradoks2026-07-04T01:17:23ZJoš jedan slučaj izgubljene mladosti
http://saradoks.blog.rs/blog/saradoks/generalna/2015/01/08/jos-jedan-slucaj-izgubljene-mladosti
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: medium; font-family: georgia, palatino">Hvala
vam najviše što zbog vas svoju zemlju mrzim, što sam spremna svakog trenutka da
odem i da se ne osvrnem ikada više. Hvala vam najviše što ste ubili budućnost,
uzeli svu volju i odneli nam mladost, da živi i nasmejani ne dočekamo sutra.
Hvala vam što gledate u nas kao da gledate u prazno, jednu maglu izgubljenih
slučajeva, jedno mrtvo more uzaluda, sram da nas bude što nebesa su nam dala
šansu, kad jedne ovozemaljske dostojni nismo. Hvala vam što zbog vas postajemo
truli i slabi, ogorčeni i gladni, što naša stvarnost je gorka, naš trenutak
večnost prolaznosti, a naše oči Nijagarini vodopadi. Oborite glavu, skrenite
pogled, kad ni stida dostojni niste. Bes nas blagoslovio! Uzalud nas krstio!
Upali smo u svetu vodu ništavila! Isti među praznima! Jedno sirotište, jer ova
zemlja nam nije majka! Od nas su svi svetovi odustali! Na stubu osramljeni! Gurnuti
od sveta, osamljeni! Nikom dužni, za nepostojeće grehe krivi! Žrtve sistema! Plaćamo
tuđe greške, služimo tuđe kazne, još nerođene su nas prokleli! Naše su sve
bitke unapred izgubljene. Živimo svoje već odbrojane dane u tišini pozajmljenih
trenutaka. Za nas je sadašnjost novi krug pakla. I vrtimo se kao na ringišpilu.
Tumaramo u mraku. Čekamo svoj novi dan, znajući da za to ćemo morati da
preguramo noć. A naša izgleda neće proći skoro...</span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="text-align: justify"><span style="font-size: medium; font-family: georgia, palatino">Ne gledaj u nebo, neće ti se pogled susresti sa čudesnim plavetnilom ili beskrajem posutim zvezdama. Te crne oblake što vidiš, to se smrt nad nama izdigla. Nije vetar to što fijuče, to te ona sebi doziva. Pomno te prati, modrim očima gleda, sprema se da prst uperi. Izgleda da samo ona na nas zaboravila nije...</span></span></p>Generalna2015-01-08T17:58:00ZsaradoksJedan tipičan srpski Božić
http://saradoks.blog.rs/blog/saradoks/humor/2015/01/04/jedan-tipican-srpski-bozic
<p style="text-align: justify; margin: 0px 0px 6px; color: #141823; line-height: 19.3199996948242px"><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino">Jedan tipičan srpski Božić: </span></p><p style="text-align: justify; margin: 0px 0px 6px; color: #141823; line-height: 19.3199996948242px"><span style="font-size: medium"><span style="line-height: 19.3199996948242px; font-family: georgia, palatino">To tako funkcioniše, univerzume dragi. Svako domaćinstvo žrtvuje prase za bolje sutra. Uz prase se prilože razni propratni rekviziti, počev od samog predjela, odnosno kupljene neke salame iz prošlog milenijuma od pilećih prsa, kiselih krastavčića iz tempa i predprošlogodišnjeg ajvara, čisto radi reda, da se ne baci kad za slavu nije moglo da se uvali gostima, pa preko glavnog jela, odnosno sarmi uvijenih nedovoljno ukišeljenim kupusom, što se na</span><span style="line-height: 19.3199996948242px; font-family: georgia, palatino"> </span><span class="text_exposed_show" style="line-height: 19.3199996948242px; display: inline; font-family: georgia, palatino">majčin novi skerletni stonjak od indijske svile raspadnu dok ih do tanjira preneseš, onda gustog pasulja zlj kvaliteta, što se otac zeznuo i umesto aleve paprike posuo ga cimetom, onda posnih punjenih paprika, čisto da se stavi nešto u tu divnu babinu činiju zlatnih cvetnih oboda iz doba Jugoslavije, pa sve do boba, koji komšika poslala jer smo joj dali prošli put, obzorom na pojavu viška istog, čisto da se ne ukiseli i ode u propas'. Ali sve je to nebitno, jer zvezda ručka i dugo očekivani pečeni posetilac, a ujedno i tragični junak običajnog obreda je presveto žrtveno prase, koje se doduše jako deformisalo, jer ga je usput svako od ukućana mažnjavao po malo pri svakom susretu. Za familiju se prodaje priča u kojoj se svaljuje krivica na babu, koja na osnovu iste nije dobro podgojila prase. Baba, šta će, pa se pridruži kolektivnoj laži, dok u svoju odbranu uzima loš kvalitet koncentrata i oskudan apetit žrtvenog praseta. Familija je mrko gleda, dok temeljno glodje svaki delić prasjih rebarca, k'o da će ih u muzej posle izlažu, kao posmrtne ostatke za dugovečno sećanje. Otac donosi neko vino iz Arandjelovca, berba '52. godište, poslato još čukundedu Dobrivoju u čast, za ratne zasluge i službu državi. Sad, svi znamo da je samo presipao "Ždrebčevu krv", par flaši što za slavu dobismo, u stakleni zeleni petolitarski bokal koji ostavio još avgusta u mračni kutak poduma, čisto da se uprašnjavi i poprimi antičku notu i onako ponosan pred gosti obriše paučinu z magičnu krpu sa naizgled netaknutog božanskog napitka. Utom prababa, neupućena i pride u poodmaklom stadijumu demencije, donosi sveću da se zapali, ipak je Djurdjevdan danas. Nema svrhe da je ubedjujemo u suprotno, pa je posadimo ispred televizora, gde joj pustimo dvd izdanje "Porodičnog blaga", onu epizodu gde se deda Tripku moča, kako bismo završili ručak na miru.</span></span></p>humor2015-01-04T20:12:12ZsaradoksNa Badnje veče...
http://saradoks.blog.rs/blog/saradoks/humor/2015/01/04/na-badnje-vece...
<span style="font-size: medium; font-family: georgia, palatino">Od davnih davnina naš dragi, srpski narod poznat je po svojoj civilizovanosti. Jedan od dokaza ove tvrdnje jeste događaj poznat kao obred nalaganja badnjaka, odnosno onoga što ostane od istog nakon što se narod pokolje i grabeći ogoli celu poveću granu hrastovine do te mere da dok dođe do vatre od nje ne ostane gotovo ništa. Popovi vide lud narod pa brže-bolje potrče do obližnje crkve da se spasu<span class="text_exposed_show">, obzirom da se pobesnela masa unervozila čekajući da se završi liturgija, dok su u glavi kovali planove kako da najbrže dođu do badnjaka i slame, sapletu il' zgaze onog ispred sebe i u povratku nagrade sebe za uspešnu 'berbu' po kojom časicom grejane rakije, dok se u pozadini iz parka čuje pucnjava petardi koje bacaju pobesneli tinejdžeri.</span></span>humor2015-01-04T19:48:05Zsaradoks31.12. la presveta mučenica Ja:
http://saradoks.blog.rs/blog/saradoks/humor/2014/12/31/31.12.-la-presveta-mucenica-ja
<div>31.12. ako ste ja izgleda ovako:</div><div><br /></div><div>1. BUĐENJE:</div><div>Ko li zvoni od jutra ranoga, seme mu? AUPM 12:56!!! KAKO?!?! Možda su drugarice rešile ranije da stignu i iznenade me! Ko će inače meni da zvoni na vrata, sad već kad su very important komšije uzele pare za sijalice u hodniku zgrade i pare za kante, koje nisu ni kupljene, ali bože moj, i kad je već komšinica došla da vrati 10 dinara kojih nije imala kad je bila prošli put, jer jelte ne voli da ostaje dužna. Jao, vidi na šta ličim, al' šta me briga, navlačim mantil, čupava i nikakva, kao pacov koji je upravo ispao iz centrifuge trčim ka vratima i...</div><div>- DE STE KUČ... Ou. (upizdumaterinu) Dobar dan.</div><div>...kad ono poštar. Ou šajt. Pošla mi suzica niz lice. Pogledam u svoju crnu kostur majicu pastom umazanu, zeleni donji deo pidžama koji nosim još od 6. razreda, vunene čarape la baba homemade i narandžasti bademantil. Totalno sam moderna. De, šta toliko piše više?</div><div>- Prijatan dan Vam želim!</div><div>- Takođe! (I crkni usput)</div><div>/baš sam much praznična so praznična very praznična many praznična/</div><div><br /></div><div>2. Mislim da je jako dobra ideja da stavim mleko na šporet i zamajem se po internetima. A da pritom mleko ne pređe, jer sam rekla da ovog puta ću da pazim i neću da dozvolim da me mnoštvo zabave omađija i izgubim pojam o vremenu. Ali avaj! Mleko prešlo, usvinjilo šporet, usmrdelo stan, a ja lagano ustajem i smejući se pevam svoju himnu "BRAVO SARA DEBILU" jer nije ni prvi ni poslednji put. Zasigurno. Brišem šporet i cvilim jer u rukama držim krpu koja mnogo smrdi na buđ i mrtve dinosauruse, zamišljam mnoštvo bakterija koja upravo vrši juriš ka mojoj ruci, zamišljam kako mi ista truli, raspada se, crkava i još jedna suzica kreće da mi klizi niz lice. Ovo je kraj. Vidim neku belu svetlost kroz prozor, koja znam da je od snega, ali pravićemo se da je kraj, da ispoštujemo moj današnji trenutak kompletnog sjeba.</div><div><br /></div><div>/A od koje je važnosti ova informacija za vas? Prema poslednjoj analizi mog istraživačkog tima, došli smo do zaključka da u moru gluposti koje pročitate po internetima, jedna više-manje nije na odmet, niko još nije umro, ali ako se baš tebi to desi, daj da zabeležimo u moj kriminalni dosije, spremna sam na sve posledice svojih nedela. Poz./</div>humor2014-12-31T15:21:27ZsaradoksŽivimo do petka, pa opet ispočetka
http://saradoks.blog.rs/blog/saradoks/humor/2014/12/31/zivimo-do-petka-pa-opet-ispocetka
<p style="text-align: center; margin: 0px; font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><strong><u>Živimo do petka, pa opet ispočetka </u></strong></p><p style="margin: 0px; font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"> </p><p style="margin: 0px; font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><em>Subota ujutru: prvo buđenje i kovitlanje misli</em></p><p style="margin: 0px; font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><span style="font-family: inherit"><em><br /></em></span></p><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">Koji je vek, milenijum, godišnje doba? Gde sam ja to? Kako sam kući došla uopšte? Želudcu dragi, sarađuj! Svarićeš šta god da se u tebi nalazi, pa makar ti poslednje to bilo! A grlo? VODA. Dajte mi vode da se napijem. Voda je moj spas. A kad bih mogla makar 12 tona tešku bolnu glavu sa jastuka da podignem, bilo bi jako divno baš. Diši duboko i sve će bit' kul. Lezi na leđima, niko još ne povraća uvis...valjda. I TI DANU GLUPI ŠTO SVANU, UGASI SE DA TI JA NE DOĐEM! Ne, gospođice, spusti roletne, za boga miloga! Dobro i jastuk preko glave je prihvatljiva alternativa. Nemoj taj jastuk da upovraćaš, jastučnica je od indijske svile, čega god. Majka će te ubit'. Jao, uspavaj se samo. I moli boga da ne osete alkohol u vazduhu. Kad bi alkohol iz mene ispario i ja bih isparila, jer sam alkoholna cela. Pogledaj poruke. Zadnja poslata drugarici u 04:47, sadržaja "Esi mi živa?". Dobro, pravopis je na nivou. Ali nikada više alkohol okusit' neću! Ovo je konačno! Mislim da ako se sad uspavam i ustanem oko 17 h biće.....</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit"><br /><em>Subota oko 17h:</em></span></p><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit"><br /></span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">...jako sjajno i previše kul! Sliku imam, ton nemam. Danas sam u sloumoušnu, Ne postojim! Egzistencija mi lebdi u vazduhu, mozak si ne mog' nađem, razmišljam i obrađujem primljene informacije puž podataka u sekundi, imam osećaj za prostor oko sebe koeficijenta ćorava baba, čupava i bleda kao zombi, samo se ne mog' nadišem, al' bilo bi lepo da se ne kuva u kući danas ništa, obzirom da na hranu ne smem ni da pomislim, a kamoli namirišem istu. A zvuci... O zvucima nećemo! Znam samo da čujem i najmanji zemljotres na Tajlandu kao da se ispred mene dešava, PA POBOGU, MAJKA, NE MORA BAŠ ŠERPU ISPUSTAŠ SAD. Po principu zakasnelih reakcija, zvuk padanja šerpe dopr'o je do mene 12 minuta nakon originalnog pada, 12 puta intenzivniji po principu mog osetljivog čula sluha. Sve mi smeta. Nek se svet smakne danas, neću se naljutim. Samo da se završi ovo sranje...odnosno stanje, da 'prostite.</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit"><em><br /></em><em>Subota oko 21h:</em></span></p><p style="margin: 0px"><em><br /></em></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">Dobila sam konstruktivnu kritiku od strane sebe same da bih trebala da uzmem nešto da jedem možda danas, a da to nije koka-kola...ako još uvek imam želudac. Hmm, posna punjena paprika? Ne mož' ništa od jedne da mi bude...sem ako ne nađem CRVIĆA malog unutra, ni manje ni više, što, NARAVNO, jesam. Zar ste sumnjali? Pa, jepse živote lutalico! Neću jedem, neću pijem, pa uzmite mi i dušu, i telo, i SVEEE! E, baš mi srećna slava!</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit"><br /></span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit"><br /></span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">A sve je lepo počelo, kao što i uvek počne. Daju se obećanja, krše se obećanja.</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">Neće pijemo.</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">Dobro, neće mešamo.</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">Ne mož' se odlučimo, pa neka ide život!</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">I ide život, nikog ne čeka.</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">Petak ode, subota dođe. Dobar se provod naplati celovikendnim mamurlukom, koji se neretko produži i na ponedeljak. Al' ajd' da smo na tome kvit. Prvo se jave rupe u sećanju, onda dođe osoba označena kao "treznija od svih" i obelodani sve ono što ne bi baš ni želeo da čuješ. Bolje da je ostalo na "ne znam i ne sećam se". </span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">Moto nakon petka: </span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">1. Čega se ne sećam, nije ni bilo!</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">2. Podsetnik: Nikada više neću da pijem.</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">End date: Petak</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">Po sistemu vi ne znate da računate vreme. </span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">Nikad=Petak</span></p><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">A što to?</span></p><p style="margin: 0px"><span style="font-family: inherit">JER SAM TAKO U MOGUĆNOSTI.</span></p></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"></div>humor2014-12-31T14:40:29Zsaradoks