Global

Slučaj „Šarli Ebdo“ nameštaljka, iza islamizma stoji CIA

, 24 2015 06:51:09 +0100

„Moramo najzad da shvatimo ko se stvarno nalazi iza ratova i atentata „pod lažnom zastavom“, a u ime demokratije, u ime tržišta, u ime lažnih „ljudskih prava“ ! Otkrijmo ko se to samo služi fanatičnim islamizmom, ili nekim „Šarlijem“: zapadno-američki globalisti i imperijalisti.“ rekao je u intervju za SRBIN.INFO povodom napada na redakciju „Šarli Ebdo“ francuski istoričar i geopolitičar IV BATAJ.

Francuski istoričar i geopolitičar Iv Bataj

Šta stoji iza terorističkog napada na redakciju časopisa „Šarli Ebdo“?

Prvo, za ovaj događaj su svi čuli. Uz krike „Alahu Akbar !“, 7. januara u Parizu nekoliko njih otvorilo je vatru na redakciju satiričnog lista „Šarli Ebdo“ i ubili glavne urednike i dva policajca zaduženih za bezbednost.

Ovo krvoproliće napravilo je ogromnu buku, jer je taj časopis, koji je bio poznat po svojim karikaturama, predstavljao u stvari simbol vladajuće liberalno-libertarijanske ideologije u nastavku šezdesetosmaške depresivne, cinične i izgubljene generacije.

Treba znati da je „Šarli Ebdo“ bio jedan veoma prljavi cinik koji je napadao i ismevao sve što je bilo pravo, uspravno ili, bilo kome sveto. I, kao što to u životu biva, po nekom čudnom imanentnom pravilu, urednici ovog praljavog lista koji su vukli po blatu sve što je bilo časno, završili su svoju karijeru kao sardine u konzervi.

Ali, u stvari, treba znati, oni su poslužili kao topovsko meso američke CIE! Na žalost, ovi ljudi ništa nisu poštovali, i ne bi danas poštovali čak ni te koji ih oplakuju noseći parolu „Ja sam Šarli“.

Šta bi tu mogao da bude napad pod tzv. „lažnom zastavom“?

Ovaj događaj, o kome se u početku nije mnogo govorilo, kao ni o 11.septembru u Njujorku, naglo je hipermedijatizovan, na sve moguće načine eksploatisan i raširen u informacije svih zemalja. Tako je ovaj prvi atentat na časopis, budući da ih je bilo više (sledio je atentat na jednu policajku, kao i krvoproliće sa taocima, uz ukupno 20 mrtvih u roku od tri dana) kao glavni target imao novinare, a trebalo je , u stvari da odigra ulogu jakog okidača solidarisanja čitave novinarske kaste.

Sve ovo ukazuje na to da je meta pažljivo birana, ali ne samo zbog toga što je ovaj nedeljnik nedavno bio objavio karikature Muhameda. Ovaj događaj treba smestiti u kontekst obojen udvostručenom tenzijim na liniji Istok-Zapad.

Treba ga smestiti u kontekst tenzije koju su izazvale američke i zapadne sankcije prema Rusiji zbog ukrajinskog rata s jedne strane, a sa druge, zbog odluke francuske vlade da prizna prava palestinskoj državi i čak i ulazak palestinskog pitanja u tzv.međunarodni sud pravde, što je do sada bilo nezamislivo.

Takođe, znamo da je generalni direktor francuske naftne kompanije Totala poginuo (u stvari, ubijen) pre dva meseca u Moskvi, kada je njegov avion u noćnom poletanju sa aerodroma Vnukovo, udario u jednu mašinu za čišćenje snega. Naravno, dobro obavešteni krugovi znaju da to nije bio slučajni udes, iako ga je, najverovatnije, CIA izvela na ruskoj teritoriji.

Iv Bataj svedoči u korist Radovana Karadžića u Hagu

Direktor Totala, Kristof de Maržeri počinio je „duplu grešku“ nastavljajući saradnju sa ruskim energetskim firmama uprkos sankcijama, ali, njegov najveći „zločin“ bilo je njegovo zalaganje da se u finansijskim transakcijama napusti dolar !

Što se palestinskog pitanja tiče, ono je dovelo do otvorenih pretnji Francuskoj od strane izraelskih glasnogovornika. Diplomata Fredi Ejtan (Freddy Eytan) čiji je otac bio poznati službenik Mosada, otvoreno je izjavio 6.januara ove godine: „Ako hoćemo da rešimo izraelsko-palestinski sukob, moramo da diskvalifikujemo Francusku (…)“. Naravno, nije nepoznato kako Izraelci žele da reše izraelsko-palestinski sukob.

A najbolji način da se Francuska „diskvalifikuje“ jeste upravo serija atentata koji gađaju ili arapsko-muslimansku populaciju (jer je ovih ljudi, sa ili bez francuskog državljanstva, otprilike 7 miliona u Francuskoj), ili , s druge strane, jevrejsku populaciju (koja je dosta uticajna u Francuskoj). Ovi atentati bi, uz upotrebu pre svega islamista, bili podloga koja bi tražila cionističku ili neku drugu osvetu.

Sami Francuzi pritom, u sendviču taoca u takvim atentatima, bili bi posebno optuženi od jednih (a to već neko vreme i jesu) da favorizuju „islamofobiju“, a od drugih da favorizuju „judeofobiju“ (antisemitizam).

OVO BI POARO ODMAH VIDEO
Iako nemam dokaze, nepogrešivom intuicijom osećam da je devojka, tzv. „pomagačica terorista“ lažan lik sa lažnim imenom Bumedijen koje joj je dato da bi senzibilizovalo Francuze koji su živeli u Alžiru i koji se sećaju Bumedijena. Ta devojka je najverovatnije bila agent neke od stranih službi koji je poslužio da se digne još veća prašina oko atentata. Ona je, posle događaja , kao slučajno bez traga nestala i tvrdi se da je preko Turske pobegla u Siriju, ali je najverovatnije da se ona nalazi u nekoj angloameričkoj sferi sa novim, odnosno svojim pravim imenom. To je misterija iz istog registra kao i tri lične karte terorista koje su , tobože, „zaboravljene u napuštenim kolima “ pre atentata. U stvari, sve je unapred režirano, kako bi neka imena bila odmah poznata.

Tu je glavna zamka za Francuze koji nisu ni u jednom ni u drugom lobiju. Ta zamka je posebno važna i zbog nadolazećih predsedničkih izbora u Francuskoj 2017. godine na kojima predstavnica Nacionalnog Fronta , Marin Le Pen, prema istraživanjima, već zauzima pobedničko mesto.

Sve ovo što se sada dogodilo, uračunajući tu i demonstracije posle krvoprolića – predstavlja, na žalost, samo generalnu probu onoga što treba da bude „izvedeno“ u toku same izborne kampanje 2017. godine ! Jedan od ciljeva jeste upravo uništenje Nacionalnog fronta Francuske, ali i svega što bi , od jakih stranih lobija, oslobodilo Francusku.

Oba ova elementa (i islamofobija i judeofobija) važna su da bi se razumele operacije koje su počinili „fanatici Al-Kaide“, koji, naravno, nisu reagovali samostalno u ovoj priči. Zapadne tajne službe, a pre svega CIA i Mosad, odavno manipulišu i pojedince i grupe koje je moguće upotrebiti u tzv. „false flag“ operacijama, odnosno operacijama „pod lažnom zastavom“.

Da li su novinari „Šarli Ebdo“ provocirali publiku ? Šta je bila svrha ovog lista ?

Politička optika post-šezdesetosmaške generacije u Francuskoj danas je ravna nuli. Mnogi ljudi te generacije izgubili su sve ideale i smestili su se u moderne i informacijske profesije i poslove, kao i u domen onoga što nazivamo „obrazovanje“. Međutim, većina njih su postali ekstremni neoliberali, cinični, istrošeni i bez ikakvog morala.

Ti „modernisti“ su često bivši levičari koji su se odlično uklopili u anglosaksonsko merkantilno društvo i pokrili se različitim nejasnim idejama o „ljudskim pravima“, o „zaštiti manjina“, o „zaštiti homoseksualaca“ i slično…

Bivše ideje levice oni su zamenili mondenskim društvenim temama koje skidaju i papagajski preuzimaju iz anglosaksonskih časopisa i revija. Zato uopšte ne čudi što takvi intelektualno modifikovani organizmi benavo i nekritički slede agitatore kao što su Kušner, ili Bernar Anri Levi kojima je upravo potrebno obolelo i bolesno francusko društvo da bi u njemu lično napredovali.

Jer, ako bi francusko društvo bilo zdravo i suvereno, takve osobe bile bi postavljene tamo gde im je pravo mesto i ne bi imale nikakav uticaj. Zato je jasno da su oni spremni na sve kako bi sprečili podizanje Francuske sa dna haosa u kome se ona danas nalazi.

Zašto po vama postoje dupli standardi kada su u pitanju žrtve časopisa „Šarli Ebdo“ naspram žrtava islamskog nasilja u Siriji i Libiji, ili novinara-žrtava u toku kampanje Nato bombardovanja SRJ ? Snosi li za to odgovornost i francuska država koja je finansirala islamiste u Siriji ?

Rekao sam da je nemoguće razumeti francusku spoljnu politiku u poslednjih nekoliko godina (posebno u godinama: Sarkozi-Oland) ako se ne uzme u obzir i prećuti uticaj stranih lobija. Dva najznačajnija lobija u Francuskoj su : cionistički i američki lobi. Predsednik Oland predstavlja u Francuskoj samo jedan naduvani balon na kome, udarajući ga i bušeći ga, vežbaju Obama i Netanjahu.

Ove dve grupacije lobista deluju najčešće u sinergiji, a imaju jaka uporišta u štampi, publikacijama i politici. Jedan broj Sarkozijevih i Olandovih ministara bili su pripadnici French American Foundation (FAF), tj.jedne organizacije koja unapred bira političare i osigurava njihovu promociju. To je , naravno, mešanje u unutrašnje stvari Francuske, kao što to čini i tzv. „Predstavljajući savet jevrejskih institucija Francuske“ (CRIF) koji svake godine zahteva raport od većine članova francuske vlade, terajući ih da odgovaraju na pitanja i na zahteve postavljene u toku jedne redovne godišnje večere.

Ovaj Savet mnogi smatraju glasom zvaničnog Izraela u Francuskoj, tako da u Francuskoj nisu ni potrebne sve te silne nevladine organizacije kao u drugim zemljama. To su samo najvažniji organizmi uticanja na vlast, ali postoje i mnogi drugi. Ovi lobiji postavljaju svoje prijatelje u ministarstva, posebno u ministarstvo spoljnih poslova, u ministarstvo unutrašnjih poslova, u ministarstvo odbrane i finansija.

Francuska politika, dakle, u potpunosti zavisi od težine ovih lobija. I arapsko-islamski svet je takođe pokušao da razvije svoje lobije, ali njegov uticaj nije ni približno onaj koji imaju američki i cionistički lobi. Jedini značajniji uticaj islamski svet ima preko finansijskog sektora Emirata i drugih „naftnih monarhija“, ali za njih znamo da su one pod anglosaksonskom kontrolom. Od njih zavisi prodaja i kupovina oružja. Jasno je dakle, da u ovakvom sistemu nema nikakvve nezavisne ili suverene politike francuske države!

Rat protiv Gadafijeve Francuske bio je u početku lična stvar Sarkozija koji je prosto želeo da eliminiše onoga (svedoka) koji je bio toliko naivan da mu poveruje na reč o prijateljstvu i da mu da novac za izbornu kampanju. Ovo je ujedno odgovaralo i Goldman Saču (Goldman Sachs) koji je dugovao veliki novac libijskom vođi (libijskom „raisu“).

Gadafi je smetao zapadnim finansijskim institucijama i zato jer je želeo da stvori afričke nezavisne institucije, kao i afričku nezavisnu monetu. S druge strane, Englezi su hteli da se osvete Gadafiju jer je svrgnuo njihovog manekena, kralja Idrisa u vreme dok su oni imali baze u Libiji. Zbog svega ovoga Gadafi je likvidiran.

Međutim, vidimo da su svi ti ljudi koji se ,tobože, bore protiv „islamske opasnosti“, pomagali i naoružavali najgore islamiste. Oni su to radili ne samo u Libiji, nego i u Avganistanu, u bivšoj Jugoslaviji, u Siriji i sada u Iraku. Radili su to i na Kavkazu i u kineskoj pokrajini Ksinkijang.

Dakle, tzv.“arapska politika Francuske“, kako ju je nekada zvao general De Gol, nije uopšte shvatljiva ako se zaobiđe gušenje francuske politike i institucija od strane izraelskih agenata uticaja. Kao što je to bio Bernar Kušner pod Sarkozijem, tako je i Olandov ministar spoljnih poslova Loren Fabijus intimno povezan sa cionističkim entitetom.

Najveći pobornik SAD u Francuskoj, Bernard Henri Levi, čita „Šarli Hedbo“

Ovi atentati šire sliku o Muslimanima kao o ubicama i „Vahabitima“. Kome odgovara ta vrsta islamofobije ?

Muslimani koji se žale na „islamofobiju“, ne shvataju da je ona , kao i „judeofobija“ (antisemitizam), istovremeno i osuđivana, ali i podsticana.

Atentate u Francuskoj čine najčešće osobe koje su išle ili su slate da se bore protiv (kao u Siriji), najčešće laičkih režima. Te su se osobe u Francusku vratile sa oružjem.

Na taj način francuska vlast u stvari je podsticala upravo onaj terorizam koji je , kobajagi, osuđivala.

To upravo rade i Amerikanci, ali uvek kod drugih, uvek na tuđim teritorijama…

Francuska priznaje Palestinu, ne želi sankcije Rusiji, da li su atentati povezani sa ovim činjenicama? Da li se može reći da su nedavni događaji u stvari „francuski 11.septembar“ ?

Odgovor na vaše pitanje je DA. Udar 7. januara i narednih dana jeste upravo francuski 11.septembar. Iako je ovde bilo manje žrtava, odjek ovog krvoprolića je, iz razloga koje sam naveo, potpuno isti. Gađana je medijska najjača šireća meta, kao i sva štampa snobovskog podsmevanja.

Da su napali ozbiljniji list „Mond“, to bi iz psiholoških i socioloških razloga imalo mnogo manje efekta. Ali „Šarli Ebdo“ je bio glavni organ vladajuće ideologije i glavni trojanski konj! Nemoguće je zamisliti neku „gazetu predgrađa“ na mestu „Šarlija“ kao mete, jer je bila potrebna upravo ova poznata novinarska meta pariskih i lažno kosmopolitskih snobova !

Na unutrašnjem planu takva spirala provokacija i nemira, povećaće tenzije među samim Francuzima, kao i među imigracijom. Za ovo će sigurno biti napadan i okrivljavan Nacionalni Front Francuske, iako on ne snosi nikakvu odgovornost za ono što se desilo. Sve francuske vlasti, i leve i desne, posle generala De Gola odgovorne su za instalaciju jevtine radne snage miliona islamskih imigranata, odnosno za jednu potpuno neodgovornu politiku koju je Nacionalni Front u Francuskoj uvek osuđivao.

Treba takođe znati da američka ambasada već godinama radi na političkom instrumentalizovanju francuskih predgrađa u kojima su upravo ovi imigranti kao i njihova potonja generacija, najbrojniji. Francuske vlasti nisu ništa učinile da sve ovo spreče.

Iv Bataj i Pjer Henri Binel, bivši oficir francuske službe bezbednosti, čuven pomoći Srbima i odlasku u zatvor zbog toga

Sada ćemo slušati kako se prigodna „antirasistička retorika“ pojačava, a ona će, naravno, biti prvo upravljena protiv Nacionalnog Fronta Francuske, zaobilazeći sve one koji su najviše doprineli da se taj rasizam razvija. A to su najviše cionistički krugovi.

Drugo, Oland nema nikakvu šansu da bude ponovo izabran 2017. godine, ali bivši predsednik Sarkozi, zvani „Amerikanac“, uprkos svim svojim aferama, pokušava da se vrati u vlast. Ali, na predsedničko mesto posebno pokušava da se plasira trenutni premijer Francuske Manuel Vals koji za sebe tvrdi da je „preko svoje supruge doživotno vezan za Izrael“.

Jedina prepreka svim tim njihovim planovima vezivanja za Ameriku jeste Marin Le Pen koja je dobila ogromnu političku podršku i unutar Francuske, ali i spolja, posebno od Vladimira Putina. Zato je napravljena čitava strategija koja bi trebalo da joj prepreči put i da je onemogući da pobedi na izborima 2017. godine!

Ponavljam, dakle, ovi atentati koji su počeli prvim udarom na „Šarli Ebdo“, nose snažan pečat psiho-političkih akcija tajnih službi. Ciljajući „sveto pismo“ post-šezdesetosmaške liberalne i libertarijanske paradne generacije danas bogato utovljene u Parizu, atentaori su izabrali najbolju metu, i treba priznati da su autori ove manipulacije uspeli. Kao i „Pusi Rajot“ u Moskvi, kao ili „Femen“ u Kijevu, i „Šarli“ je takođe bio referenca debilnih kadrova degenerisane Francuske koja kleči pred stranim pritiscima i koja pljuje po samoj sebi.

To što pljuje po sebi samoj još i da se razume , ali ona pljuje i po onima koji su drugačiji o nje, po Srbima, Rusima, slobodnim Francuzima i po svemu onome što je danas u Francuskoj uspravno, što je zdravo i što je istinski sveto! Ovo se ne može oprostiti.

Kao u priči o 11.septembru, jučerašnji ludaci Al-Kaide, ili današnji ludaci islamske države, ne treba da nas zavaraju. Iza ovih marioneta kojima se samo služe angloameričke i slične združene tajne službe, iza njihovih uposlenih izvršilaca koji su uvek korisni idioti, bili oni „borci za slobodu“, ili „teroristi užasa“, stoje upravo oni koji žele da srozaju i ponize Francusku, Srbiju i čitavu Evropu. Oni koji ove zemlje žele da udave u svetskoj vladi sektaša i lihvara. Naravno, da zato žele uništenje i onih država koje im se danas opiru, kao što je to Rusija.

Ne smemo da se prevarimo po pitanju dijagnostike ko nam je neprijatelj. Ne jurišajmo na muslimane kao bik koga matador namamljuje draperjom, nego naučimo da otkrijemo ko je prijatelj, a ko neprijatelj. Moramo najzad da shvatimo ko se stvarno nalazi iza ratova i atentata „pod lažnom zastavom“, a u ime demokratije, u ime tržišta, u ime lažnih „ljudskih prava“ !

Otkrijmo ko se to samo služi fanatičnim islamizmom, ili nekim „Šarlijem“: zapadno-američki globalisti i imperijalisti. Zato danas moram da kažem: Ne, ja nisam Šarli, mnome niko ne može da se služi !

Kao Francuz koji se bori za pravdu, mogu da kažem nešto drugo:

Ja sam Milica Rakić !
Izvor: srbin.info

Namještaljka Charlie – hoćemo li se uspjeti izvući iz pakla kojeg nam pripremaju psihopati?

, 20 2015 02:43:35 +0100

Malo tko se sjeća što se dogodilo 11.09.2001. kad su naše građanske slobode nepovratno uništene u jednoj dobro smišljenoj insajderskoj operaciji za koju su optuženi ljudi koji i dan danas mirno žive u zemljama Srednjeg Istoka. Još manje ljudi se sjeća Hitlerovih isplaniranih akcija u kojima su Židovi optuženi za terorizam poput paljenja Reichstaga. Povijesne knjige jako dobro opisuju što se dogodilo nakon toga. Pa ipak, mi ništa nismo naučili iz povijesti, danas je maleni Charlie postao puno više od manipulacije s kojom se okoristio dobro skriven vrh vladajuće piramide, dok se strah i mržnja usmjeravaju prema svim ljudima islamske vjere kako bi se pokrenuo još jedan krvavi obračun svjetskih razmjera.

Manipuliranje masama je jedan od glavnih prioriteta patokracije, kako bismo shvatili što nam se danas događa pogledajte kratki video uradak o nacističkoj “fals flag” operaciji koja je imala za cilj ujedinjavanje Nijemaca iza nacističke stranke i okrivljavanja Židova za paljenje Njemačkog parlamenta.

Ja nisam Charlie, prestanite me lagati i gurati u sukobe

Predatori u ljudskom ruhu i te kako znaju kako maniplirati s nama, psihopate – opasni paraziti bez imalo empatije i osjećaja krivnje sve će učiniti što je u njihovoj mogućnosti kako bi javno mnijenje fokusirali na lažne mete dok oni bez ikakve medijske pompe rade ono što im je na umu. Njihovi ciljevi su uništenje svih građanskih sloboda, jedna globalna policijska država i istrebljenje svih onih koji se ne slažu s njihovim ciljevima. Takvi „opasni elementi“ su Rusija i predsjednik Putin te svi oni koji podržavaju samostalnost Palestine i Sirije.

Jako nam je dobro poznato kako su završile zemlje poput Iraka i Libije koje su svoja zemna bogatstva pokušali prodati u svim drugim valutama osim dolara. Te zemlje su proglašene neprijateljima demokracije i SAD je, sa svojim sudionicima u zlodjelu, od tih zemalja napravio ruševine i političke crne rupe koje stalno tinjaju s novim ratovima i ustancima. Kina, Indija, Rusija, Brazil i Južnoafrička republika (BRICS) su brojnim ugovorima u samo dvije godine uspjeli istjerali petro dolar iz većine novčanih transakcija, a to se SAD-u nikako ne sviđa jer je stabilnost SAD-a ovisna o jačini papirnatog dolara koji se mora vrtjeti u svim naftnim i plinskim naplatama inače postaje potpuno bezvrijedan.

S druge strane Rusija svoju stabilnost zahvaljuje ogromnim količinama zaliha crnog zlata, i jednostavnoj činjenici kako je rublja jedina svjetska valuta koja počiva na državnim zalihama pravog zlata. Od zlatnog pologa za državne valute su primarno odustale države poput Velike Britanije i SAD-a kako bi bez ikakva problema mogli mešetariti svojim novcem te kako bi mogli tiskati papirante novčanice izmišljajući različite bankarske i mešetarske malverzacije s kojima će bogati postati još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

Takve malverzacije imaju pogubno djelovanje na svjetsku ekonomiju, a dovoljno je napomenuti dva primjera, krah svjetske burze s kraja dvadesetih godina XX. vijeka i kraha burze iz vremena vladavine Busha mlađega. I jedan i drugi slučaj je popraćen isceniranim sukobima svjetskih razmjera, pri čemu je prvi završio Drugim svjetskim ratom, a drugi padom blizanaca (WTC) i hajkom na zemlje Srednjeg Istoka koje leže na gotovo nepresušnim izvorima nafte i rijetkim vrstama elementa na kojima počiva moderna tehnologija.

Iako nam se po medijima na sve moguće načine pokušavaju utrapiti fotografije uplakanih ljudi koji drže papiriće na kojima piše „Ja sam Charlie“ dobro bi bilo da razmislimo kako je moguće da nikoga nije interesiralo besramno ubijanje iračke, afganistanske, libijske, sirijske i palestinske djece dok je Charlie Hebdo, mali neovisni satirični list, u samo nekoliko sati postao moto slobodnog, demokratskog i pravičnog svijeta. Matrix World je neovisna stranica s urednicima volonterima koji su razasuti na svim stranama svijeta, nemamo cenzora niti sponzora i pišemo uglavnom o temama koje ste vi predložili. Nama je jasno kako je teško pokrenuti cenzurirane medije s dobro plaćenim glavnim urednicima koji odgovaraju vlasnicima teškima desetke milijardi dolara.

Noam Chomsky je jako lijepo objasnio da mediji sviraju glazbu koju im nametnu sponzori i vlasnici. Prije nekoliko dana u razmaku od samo nekoliko sati svi profesionalni mediji su počeli pisati iste stvari, objavljivati iste slike, svi su u glas počeli govoriti jedno te isto. Gotovo istovjetnu situaciju smo imali i za vrijeme navodnog napada na Ameriku, rijetki mediji su ostajali glas razuma, a još rjeđu su ukazivali na stvarnog krivca, krivca koji danas iskorištava Charliea kako bi nas jednom za uvijek pretvorio u zombije s kojima se jednostavno upravlja i od čijih sloboda nije ostalo ama baš ništa.

Da stvar bude gora, Charlie je navodni sinonim slobode govora, ljudi iz uredništva Charliea Hebdoa su umrli braneću slobodu pisanja i objavljivanja, pa ipak malo tko obraća pozornost da je jedan od žrtava napada bio islamske vjeroispovijesti. Pariški policajac Ahmed Merabet je čuvao uredništvo lista Charlie Hebdoa iako je taj isti list ismijavao njegovu vjeru na sve moguće načine. Ahmed Merabet je pravi heroj u ovoj situaciji on je junak priče, on je pravi borac slobode govora i izražavanja.
Trenutak u kojem su zločinci ubili Ahmeda Merabeta, pravog heroja ove nesretne priče. Počivaj u miru Ahmede.

Trenutak u kojem su zločinci ubili Ahmeda Merabeta, pravog heroja ove nesretne priče. Počivaj u miru Ahmede.

Da ima pravde u današnjem svijetu, mi bismo po medijima viđali slike u kojima se traži pravda za Ahmeda. Na slikama, majicama, kapama i drugim uporabnim predmetima (koji se počinju prodavati na Internetu) bi velikim slovima pisalo „JA SAM AHMED.“
Ja sam Ahmed, trebalo bi pisati po medijima, jer je val mržnje prema msulimanima u potpunosti izmanipliran od strane najvećih zločinaca iz sjene.

Ja sam Ahmed, trebalo bi pisati po medijima, jer je val mržnje prema Muslimanima u potpunosti izmanipuliran od strane najvećih zločinaca iz sjene.

Ratovi donose OGROMNU dobit

Iako se nekima ne čini da su ratovi profitabilni, dovoljno je podsjetiti da se zarada od prodaje oružja i ratnog materijala uglavnom ostvaruje u američkim dolarima. Ubojstvo par ljudi se smatra zlodjelom dok je po ekonomskoj računici genocid ogroman povod za zaradu najgorih vrsta sociopata koji profitiraju na mučenju i ubijanju stotina milijuna ljudi.

Wall Street Journal je 2012. godine objavo informacije o kompanijama koje najviše zarađuju od ratova. Drugim riječima taj ugledni list nam je otkrio tko najviše profitira od ubijanja ljudi bez obzira tko stoji iza obarača nekog oružja.

Podaci se baziraju na istraživanju neovisnog instituta pod nazivom Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI), koji je podatke sakupio u 2009. i 2010. godini.

Zbigniew Brzezinski u tenutku objašnjavanja CIA-inog plana za trvaranje Al Kaide i načina na koji će Amerika dobavljati oružje i municiju borcima Osame bin Ladena. Što mislite tko je najveći proizvođač i prodavač oružja na svijetu?

Zbigniew Brzezinski u trenutku objašnjavanja CIA-inog plana za stvaranje Al Kaide i načina na koji će Amerika dobavljati oružje i municiju borcima Osame bin Ladena. Što mislite tko je najveći proizvođač i prodavač oružja na svijetu?

Zanstvenici u SIPRI-ju su objavili kako je prodaja oružja u samo jednoj godini narasla za vrtoglavih 60%, uglavnom kroz ugovaranje novih poslova s najvećim vojskama svijeta, dok se staro ili rashodovano oružje i tehnologija prodavala sumnjivim preprodavačima i trećerazrednim zemljicama na čijim vrhovima stoje diktatori svih boja i oblika.

Razvoj modernog naoružanja i zarada proizvođača oružja reflektiraju stanje i potrebe na terenu. Svih deset najbogatijih vojnih kompanija surađuju s vojskom SAD-a, a od 100 najvećih proizvođača oružja, 44 je utemeljeno u SAD-u. Od deset najprofitabilnijih vojnih kompanija, sedam pripada Amerikancima dok se na osmom i devetom mjestu nalaze britanske i talijanske kompanije, a na desetom mjestu se nalazi konglomerat zemalja EU-a.

Obratimo pozornost na imena i brojke koje nam je otkrio SIPRI:

Na desetom mjestu je: United Technologies (NYSE: UTX)

Zarada od oružja 2010.: 11,41 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 54,33 milijarde dolara

Zaposlenih: 208,220

Sektor: zrakoplovstvo, elektronika, precizna mehanika

Na devetom mjestu je: L-3 Communications (NYSE: LLL)

Zarada od oružja 2010.: 13,07 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 15,68 milijarde dolara

Zaposlenih: 63,000

Sektor: elektronika, vojne usluge

Na osmom mjestu je: Finmeccanica

Zarada od oružja 2010.: 14,14 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 24,76 milijarde dolara

Zaposlenih: 75,200

Sektor: zrakoplovstvo, artiljerija, projektili, vojna vozila, ručna oružja i municija

Na sedmom mjestu je: EADS

Zarada od oružja 2010.: 16,36 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 60,60 milijarde dolara

Zaposlenih: 121,690

Sektor: zrakoplovstvo, elektronika, projektili, svemir

Na šestom mjestu je: Raytheon (NYSE: RTN)

Zarada od oružja 2010.: 22,98 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 25,18 milijarde dolara

Zaposlenih: 72,400

Sektor: elektronika, projektili

Na petom mjestu je: General Dynamics (NYSE: GD)

Zarada od oružja 2010.: 23,94 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 32,47 milijarde dolara

Zaposlenih: 90,000

Sektor: artiljerija, elektronika, vojna vozila, ručna oružja i municija, vojni brodovi

Na četvrtom mjestu je: Northrop Grumman (NYSE: NOC)

Zarada od oružja 2010.: 28,15 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 34,76 milijarde dolara

Zaposlenih: 117,100

Sektor: zrakoplovstvo, elektronika, projektili, vojni brodovi, svemir

Na trećem mjestu je: Boeing (NYSE: BA)

Zarada od oružja 2010.: 31,36 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 64,31 milijarde dolara

Zaposlenih: 160,500

Sektor: zrakoplovstvo, elektronika, projektili, svemir

Na drugom mjestu je: BAE Systems

Zarada od oružja 2010.: 32,88 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 34,61 milijarde dolara

Zaposlenih: 98,200

Sektor: zrakoplovstvo, artiljerija, elektronika, projektili, vojna vozila, ručno oružje i municija, brodovi

Na prvom mjestu je: Lockheed Martin (NYSE: LMT)

Zarada od oružja 2010.: 35,73 milijarde dolara

Ukupna zarada 2010.: 45,80 milijarde dolara

Zaposlenih: 132,000

Sektor: zrakoplovstvo, artiljerija, elektronika, projektili, svemir

A što je sa zastrašivanjem?

Ako nam još uvijek nisu jasni razlozi za nastanak sindroma zvanog Charlie, možda bismo naše čitatelje trebali podsjetiti na nevjerojatan niz događaja iz zadnjih nekoliko mjeseci. Svima onima koji gledaju naše domaće dalekovidnice nije promakao zadnji pokušaj Izraela da pod krinkom borbe protiv HAMASA mjesecima zvjerski ubija nenaoružane ljude Palestine u području Gaze. Tužno je da je većina „popušila“ priču o borbi protiv terorizma, a da pri tom gotovo nitko nije uzeo u obzir da je većina žrtava na palestinskoj strani bila mlađa od 14 godina. Osim povika kako se izmišljaju zločini nad djecom Palestine, „mudre“ glave su na koncu počele pjevati drugačiju pjesmu, tvrdeći da HAMAS koristi djecu kao živi zid, kako bi od medija isprovocirali osjećaj empatije.

Iako se Palestinci u području Gaze nalaze u najvećem zatvoru na svijetu, zatvoru koji je opasan visokim betonskim zidom i morem na kojemu izraelska ratna flota osigurava stopostotnu karantenu, Izrael je bezobzirno ubijao te jadne izmučene ljude pričinjavajući ih zvijerima u ljudskom ruhu, zvijerima koji malenom Izraelu ne daju da živi u miru i dobroti.

Nakon što je javnost počela sagledavati istinu, potpuno drugačiju od one koju su „svirali“ židovski mediji i vlada, u Europi se počelo događati nešto na što nitko nije računao. Države su počele upozoravati Izrael da prekine s genocidom, a nakon što se Izrael oglušio na diplomatske poruke, parlamanti su počeli razmatrati potrebu za priznavanjem Palestine.
Irski parlamentarci su prvi dali potporu Palestini, nakon toga Francuzi su pokazali kako misle svojom glavom, no taj proces je završio s nesretnim Charleyem.

Irski parlamentarci su prvi dali potporu Palestini, nakon toga Francuzi su pokazali kako misle svojom glavom, no taj proces je završio s nesretnim Charliem.

Irska i Francuska su bile najbučnije u zahtjevima za priznavanje Palestine, pa je izraelski premijer benjamin Netanyahu 23.11.2014. otvoreno zaprijetio Francuskoj, republici s velikim dijelom populacije islamske vjeroispovijesti, tvrdeći kako je „velika pogreška“ ako Francuski parlament prizna palestinsku suverenost.

02.12.2014. u Francuskom parlament je 339 zastupnika glasalo „za priznanje Palestine“ dok je protiv bilo „151“ zastupnika.

I tada se 07.01.2015. dogodio Charlie. Besprijekorno profesionalno obučeni teroristi su upali u centar Pariza ubijajući bez ikakve zadrške svoje mete, pri tome urlikajući „Alah je velik“ kako ne bi bilo nedoumice o tome tko je i zašto počinio zločin.

Dan nakon atentata glavni istražitelj terorističkog napada policijski komesar Helric Fredou počinjava suicid u svom uredu. U nepunih par sati od normalnog i odgovornog policijskog službenika koji je dobio tako odgovoran zadatak, svjetski mediji stvaraju sliku očajnog depresivca o čijim se karakternim i mentalnim manama može napisati cijela knjiga.

Kolege policajci su ostali osupnuti njegovim navodnim bijegom iz realnosti, ne znajući što je njihovog kolegu (koji nikada nije pokazivao nagovještaje depresije, a kamo li suicidnih namjera) natjeralo u smrt.

Nakon toga istragu preuzimaju ljudi iz tajnih službi.

Ostalo je povijest.

Možda vam se čini dok čitate ove retke kako svijet ima pravo na mir i istinu, no predatori u ljudskom ruhu su se uvijek ponašali poput virusa, virusa kojeg nije briga hoće li u grob za sobom povući i ostatak planete.

Da je to istina najbolje možemo vidjeti iz nekih iznimno interesantnih informacija.

Bivši službenik Bijele kuće, ekonomist i kolumnist – Paul Craig Roberts je izvanredno opisao zašto je stvorena „fals flag“ operacija u Parizu:

Ubojstvo 12 ljudi u Francuskoj treba potaknuti stvaranje vazalskog statusa Francuske prema Washingtonu. Osumnjičenici za taj navodni teroristički napad mogu zaista biti krivi za to zlodjelo ili samo obični manekeni, no mi se moramo prisjetiti kako je FBI stvorio i iskoristio niz navodnih terorističkih napada kako bi Amerikancima u glave uturio navodnu opasnost od terorizma. Nikako ne smijemo zaboraviti niti činjenicu da je francuski predsjednik Francois Hollande neposredno prije napada u Parizu izjavio kako se ekonomske sankcije prema Rusiji trebaju što prije okončati i povući. To je prema mišljenju Washingtona malo previše slobode za jednu Francusku. CIA trenutačno ulaže velike napore kako bi obnovila politiku hladnog rata koja je nastala neposredno nakon završetka Drugog svjetskog rata. Danas je jasno da je hladni rat započeo tako što su ondašnje špijunske službe SAD-a stvarale napade u suverenim europskim zemljama te su optuživale komunističke grupe za ta zlodjela. Današnja situacija nije ništa drugačija od onoga što se dogodilo prije gotovo 65 godina.

“Nisam Charlie” će postati kovanica svih onih koji razmišljaju svojom glavom, svih onih koji ne žele postati umno kontrolirane žrtve najgorih predatora na dvije noge.

Američke tajne službe stvaraju „fals flag“ operacije (lažne napade) po Europi kako bi stvorili val mržnje prema Muslimanima, no također na takav način žele ojačati ovisnost EU zemalja o agresivnoj američkoj politici te ih prisiliti da bespogovorno sudjeluju u ratnim igrama iz njihove sfere utjecaja.

Napad na Charlie Hebdoa je interni posao NSA-e (Američka agencija za nacionalnu sigurnost) a za to zlodjelo će biti optuženi ljudi koji imaju otvorene neprijateljske stavove prema zapadnjačkoj politici, točnije koji su protivni američkom ratu protiv islamskih zemalja. Ova operacija je unaprijed smišljena i zapravo za sada savršeno djeluje sve što su američke tajne službe zamislile.

Muslimani su optuženi za ovaj zločin i s vremenom će se podmetnuti navodni dokazi koji će takvo što potkrijepiti. Strah od radikalnih terorista će ponovno približiti Europu Washingtonu.

Američka vlada podmeće što god želi svojoj javnosti, oni mogu izmisliti kakvu god priču žele i američki narod će takvim pričama povjerovati. Siguran sam da se i dan danas tvorci takvih (ne)dijela smiju na lakovjernost ljudi.

Dok veliki broj ljudi premeće po glavi kako je moguće da se u centru Pariza ubijaju ljudi, tvorci globalne diktature pokušavaju obrlatiti svačiji um, ne samo da ne sumnjamo u njihove riječi, već da nikada više ne dozvolimo sebi slobodu postavljanja pitanja i razmišljanja vlastitom glavom.

Dok čitate ove retke u tijeku je globalni rat za svaku ljudsku dušu, dok čitate ove retke smišljaju se nove operacije za koje će se naći novi žrtveni janjci.

Dok čitate ove retke polako ali sigurno jača i raste utjecaj državnog terorizma, diktatura psihopata na vlasti neće moći proći bez prolijevanja krvi i bez uništavanja suvereniteta država na koje smo navikli. Na nama je hoćemo li se nastaviti pitati, hoćemo li nastaviti tragati za djelićima istine, hoćemo li se suprotstaviti manipulacijama ili ćemo postati moguće kolateralne žrtve nekog budućeg scenarija a la Charlie Hebdo ili 9-11.

Autor: Ljubica Šaran
Izvor: matrixworldhr.com

Noam Chomsky: 10 strategija medijske manipulacije

, 20 2015 02:36:54 +0100

Američki filozof, politički aktivista i lingvista Noam Chomsky, profesor na MIT-u, sastavio je listu deset najčešćih i najefikasnijih strategija kojima se, korišćenjem medija, pribegava manipulaciji stanovništvom.

Zahvaljujući medijskoj propagandi stvarani su ili uništavani društveni pokreti, opravdavani su ratovi, promovisane određene ideološke struje, pa čak data uloga medijima kao proizvođačima stvarnosti.

Kako otkriti najčešće strategije za razumevanje ovog psihosocijalnog alata u kojem nedvosmisleno svi učestvujemo? Podsticanje gluposti, promocija osećaja krivice ili konstruisanje veštačkih problema a potom njihovo magično rešavanje, samo su neke od tih taktika.

1. PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Ključni element društvene kontrole je strategija distrakcije ili ometanja koja će odvratiti pažnju javnosti od važnih pitanja i promena o kojima odlučuje politička i ekonomska elita, kroz tehniku kontinuiraih ometanja plasiranjem beznačajnih informacija. Strategija distrakcije je vrlo bitna i za sprečavanje javnog interesovanja za osnovna saznanja iz nauke, ekonomije, psihologije, neurobiologije i kibernetike.

“Držite pažnju javnosti daleko od stvarnih društvenih problema, okupirajte im misli pitanjima bez važnosti. Držite javnost zauzetom, zauzetom, zauzetom, tako da nema vremena za razmišljanje, vratite ih natrag na farmu među druge životinje.”
Izvod iz knjige “Tiha oružja za tihi rat”, Cody Goodfellow

2. STVORITI PROBLEME PA PONUDITI REŠENJE

Metoda se naziva i “problem-reakcija-rešenje.” Ova metoda stvara problem, “situaciju” koja izaziva reakcije u javnosti, nakon čega se nude rešenja kojima bi se, u normalnim okolnostima, javnost protivila.

Na primer: Pustiti da se razvije i pojača urbano nasilje ili dogovoriti krvave napade kako bi javnost sama zatražila nove sigurnosne zakone i pravila, iako na štetu sopstvene slobode. Ili: stvoriti ekonomsku krizu, te prihvatiti recesiju kao nužno zlo i na kraju smanjiti socijalna prava i redukovati javne službe.

3. STRATEGIJA POSTUPNOSTI PROMENA

Naterati javnost da prihvati neprihvatljivo, tj. primeniti postupno prihvatanje promena, na kapaljku, ako treba i godinu ili više. Na ovaj su način uvedeni novi radikalni društveno-ekonomski uslovi (neoliberalizam) tokom 1980-tih i 1990-tih: privatizacija, nesigurnosti, fleksibilnost, masovna nezaposlenost – zapravo promene koje bi izazvale revoluciju kada bi se uvele odjednom.

4. STRATEGIJA ODLAGANJA

Još jedan način prihvatanja nepopularnih odluka jeste njihovo predstavljanje kao “bolnih i nužnih”, kako bi se zadobila saglasnost javnosti za buduće promene. Lakše je prihvatiti buduću žrtvu nego trenutno žrtvovanje. Prvo, jer se napor neće desiti odmah. Drugo, jer javnost ima sklonost ka očekivanju da će se sve “sutra popraviti”, te da će se njihovo žrtvovanje verovatno izbeći. To daje javnosti više vremena da se navikne na ideju promene i da je na kraju prihvati sa rezignacijom.

5. UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA

Većina reklama usmerenih na širu javnost koristi govor, argumente, likove i naročito dečije intonacije, kao da se obraćaju maloj deci ili mentalno nedovoljno razvijenm osobama. Što više žele zabluditi gledaoce, to više primenjuju infantilne tonove.
Zašto?

“Ako se obratite osobi kao da je u dobi od 12 godina ili manje, tada će, zbog sugestije, vrlo verovatno odgovor ili reakcija te osobe biti lišena kritičkog osećaja kao i u osobe od 12 godina ili mlađe.”
Izvod iz “Tiha oružja za tihi rat”

6. KORIŠĆENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika koja se koristi za izazivanju kratkog spoja u procesu razumnog prosuđivanja. Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom za implementaciju i prihvatanje ideja, želja, briga, bojazni ili prinuda, ili pak indukovanje određenih ponašanja.

7. DRŽATI JAVNOST U NEZNANJU I PROSEČNOSTI

Učiniti javnost nesposobnom da razume tehnologije i metode koje se koriste za njihovu kontrolu i porobljavanje.

"Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi razlika između obrazovanja viših i nižih slojeva ostala nepremostiva".
Izvod iz “Tiha oružja za tihi rat”

8. OHRABRIVANJE JAVNOSTI DA BUDE ZADOVOLJNA SVOJOM PROSEČNOŠĆU

Promocija stava u javnosti da je moderno i poželjno biti glup, vulgaran i neobrazovan…

9. STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Usmeravati pojedinca da veruje kako je on jedini krivac za vlastitu nesreću, zbog neuspeha svoje inteligencije, svoje nesposobnosti ili nedovoljnog truda. Dakle, umesto pobune protiv ekonomskog sistema, pojedac ne deluju jer samog sebe krivi za neuspehe, što dovodi do depresivnih stanja kojem je jedina uloga sprečavanje akcije. A bez akcije nema revolucije!

10. UPOZNATI POJEDINCA BOLJE NEGO ŠTO ON POZNAJE SAMOG SEBE

Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvario je sve veću provaliju između znanja koje poseduje prosečan čovek i znanja koje poseduju i koriste vladajuće elite.
Zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, “sistem” ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu. Sistem je u mogućnosti da bolje razume običnog čoveka nego što on poznaje sam sebe. To znači da, u većini slučajeva, sistem poseduje više kontrole i ima veću moć nad pojedincem nego što pojedinac ima nad samih sobom.

Noam Chomsky - “10 strategies of manipulation” by the media

Prevod: Željko Dabović, Akuzativ.com

Katolička crkva na silu kastrirala dečake koji su se žalili na silovanje

, 06 2015 22:20:47 +0100

Holandska katolička crkva kastrirala je desetak dečaka u 50-tim godinama prošlog veka da bi ih „izlečila od homoseksualnosti“ ili „kaznila zbog optužbi prema sveštenicima za seksualno zlostavljanje“

Izveštaj koji prenose brojna udruženja za ljudska prava govore o „uklanjanju testisa operacijom kao tretmanu za homoseksualnost dece ili kazni zbog optužbi sveštenika za seksualno zlostavljanje“. Trenutno je otvorena istraga da bi se doznala imena nesrećne dece.

Brutalna svedočanstva iz tog doba su ovakva:

Henk Heithuis drugi s leva

„Jednom smo pitali **** da skine pantalone kada su devojke otišle. Nakon što je to učinio ostali smo šokirani jer je bio totalno osakaćen. Kasnije nam je odgovorio kako se to dogodilo. Jednom prilikom su ga zavezali za krevet. Kožica između penisa i testisa mu je odstranjena te je uspavan u ambulanti. Kasnije je isto učinjeno i ostalim dečacima. Mogao je čuti njihovo vrištanje.“

The Telegraph je dodao kako je reč o dečacima ispod 21 godine, koji su danas penzioneri, i ima ih najmanje deset. Dokazi o kastraciji postoje i bitno je samo videti ko će biti kažnjen i na koji način. Iz ovog transkripta je zaključeno da je reč o Henku Heithuisu koji je kastriran 1956., nakon što je policiji prijavio seksualno zlostavljanje od strane sveštenika. Taj muškarac je poginuo dve godine kasnije u saobraćajnoj nesreći.

Policija je dete tada odvela u katoličku ludnicu gde se crkva pobrinula da se tako nešto ne ponovi. To dovoljno govori kolika je bila sprega vlasti i crkve u tadašnjoj Holandiji. Crkva je kasnije priznala kastraciju, ali uz papir na kom je bio Henkov potpis uz izjavu da je „kastracija odrađena na vlastiti zahtev“.

Ministarstvo je samo od 1945. primilo 1.800 izveštaja o zataškanim seksualnim prestupima bolesnika u svešteničkim odorama koje je crkva na još bolesniji način prećutala. Ovo udara ozbiljne temelje nekom novom zakonu koji bi osobe kažnjavao i po zapovednoj odgovornosti kada je zataškavanje pedofilije u pitanju. Uvereni smo da bi kazneno gonjen bio i sam vrh katoličke crkve.

Papa Benedict XVI je nedavno homoseksualnost i istopolne brakove prozvao „pretnjom za budućnost čovečanstva“. Zanima nas samo kako će reagovati na kastracije zbog optužbi o pedofiliji. Kakva je praksa verovatno za tako nešto neće imati vremena u protokolu…

Izvor: Telegraph
Autor: Ratko Martinović

Zvanična istina o Kosovu i Metohiji je - laž!

, 02 2015 13:17:04 +0100

Profesor ekonomije na Otava univerzitetu Mišel Čosudovski dobitnik je Zlatne medalje za zasluge Republike Srbije za svoje pisanje o ratu koji je NATO vodio protiv naroda Jugoslavije. U ime srpskog predsednika Tomislava Nikolića medalju mu je uručio ambasador Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu na Univerzitetu u Otavi.

Ova zakasnela vest izuzetno je obradovala aktiviste srpske zajednice u Kanadi, koji dobro znaju ko je profesor Čosudovski i koliko je, vođen potrebom da se saopšti istina, pisao je i o US-NATO agresiji protiv tadašnje Jugoslavije.

Prošlo je 15 godina od NATO bombardovanja, a nemilosrdno se vrši revizija istorije od strane Amerike i NATO zemalja. Čini se da u ostatku sveta mirno prihvataju taj čin?

– Namera jeste da se istorija ponovo napiše, ne samo o ratnom periodu 90-ih, nego i za celokupni period posle Drugog svetskog rata. Moramo da se podsetimo da je 60-ih i 70-ih godina prošlog veka Jugoslavija bila model ekonomskog i socijalnog progresa, i to su i mnogi na zapadu priznavali. Prvi put sam posetio Jugoslaviju 1967. godine dok sam studirao u Holandiji i svi smo bili impresionirani onim što je bilo postignuto. U nekim aspektima socijalne zaštite bilo je naprednijih rešenja nego u zapadnoj Evropi. Taj period ne možemo odvojiti od onoga što sledi i onoga što se dogodilo ranih 80-ih i nakon Titove smrti, jer je to, zapravo, početak ekonomske destabilizacije države koja je zavisila od zapadnih kreditora. Uslovi koji su tada nametnuti Jugoslaviji trasirali su put, prvo, za postepeno izumiranje tog društvenog projekta i za uništavanje onog što je bilo postignuto i, zatim, za raspad federacije. Suština federalnog sistema bila je da centralna vlada pomaže republičke vlade kod fiskalnih aranžmana, a taj aranžman je bio uništen od strane zapadnih kreditora i Međunarodnog monetarnog fonda. Republike su bile ostavljene same sebi i to je dovelo do jednostranih proglašenja nezavisnosti. Ne bi se to desilo da reforme tokom 80-ih nisu bile izvedene i to nije nešto što se desilo preko noći.

Kada je izbio rat, svi su bili protiv Srba. Kada se rat završio, NATO je bombardovao Srbiju, Crnu Goru i Kosovo. To je rat u kontinuitetu?

– To je deo vojne i obaveštajne agende. To je politika osvajanja: uništenje i rasparčavanje čitave zemlje. USA i NATO su kreirali razlike u tom društvu podržavajući pobune. Mi znamo da su bosanski muslimani bili povezani sa Al Kaidom koja je opet, podržavana od Cie. Znamo da je Amerika podržavala uvoz oružja u Bosnu. Mi, takođe, znamo da je hrvatska vojska bila podržana od američke kompanije MPRI koja pruža usluge za angažovanje plaćenika u ratu i za vojnu obuku. Poznato je i da je operacija “Oluja” koja je bila protiv srpske manjine izvedena uz pomoć američke vojske. Sve to je bilo deo programa uništavanja multinacionalne, narodne države.

Ipak, oficijelna istina je drugačija

– Vi pitate zašto se istorija aranžira i revidira. To se radi dobro organizovanom medijskom propagandom u celom svetu, nije to ograničeno samo na slučaj Srbije. Pa, cela svrha je da se istorija ponovo napiše. Srbi su demonizovani, oni su nazvani krivcima za rat, a zapadna vojna alijansa kreirala je podelu između Srbije i bivših jugoslovenskih republika. Moramo da shvatimo da su sve bivše jugoslovenske republike destabilizovane, ne samo Srbija. Ako posmatrate šta se desilo npr. u Makedoniji, prvo, cela ekonomija je uništena, a u isto vreme je korištena ista matrica etnička podele, ovaj put između Albanaca i Makedonaca. Znamo i da je istorija svih bivših jugoslovenskih republika ponovo napisana i da one sada smatraju da njihova prošlost nema ništa sa Jugoslavijom. One krive Srbe za rat. U Srbiji takođe, ima dosta animoziteta prema kosovskim Albancima, a ja bih rekao da su kosovski Albanci uprkos podrške koja im je data od strane NATO-a, takođe žrtve rata. Oni imaju teritoriju koja je kontrolisana od strane američke vojske i koja je totalno ekonomski osiromašena.

U biti, način da se dođe do istine i da se istorijski korektno sagleda šta se, u stvari desilo je da se uđe u dijalog sa svim etničkim grupama bivše Jugoslavije, jer su sve one žrtve tog rata. Na žalost, sada oni mrze jedni druge, što je, naravno, deo agende. Slično, je i u Ukrajini, tamo su ljudi živeli zajedno stotinama godina, govorili istim jezikom, a sada su kreirane podele. I to je deo agende. Zapadna vojna alijansa je rasturila i slomila multietničko društvo i u suštini paralizovala projekat koji je nastao na Balkanu.

Kako prevazići mržnju na prostorima bivše Jugoslavije?

– Ljudi moraju da razumeju da to što im se dogodilo nije bio proizvod građanskog rata, to je bio proizvod stranog mešanja. Oni moraju da razumeju da su njihovi lideri bili izmanipulisani da služe zapadnim interesima. Osiromašenje Jugoslavije nije bilo nešto što se događalo zbog unutrašnjih faktora. O svemu tome mora da se razgovara, to mora da se obelodani i da postane tema diskusije.

Kako, kad niko ne želi da čuje istinu?

– Da, ali istina mora da se kaže.

Kako da to Srbija uradi, kada u međunarodnim institucijama ne žele da čuju. Za njih je to gotova stvar, ne žele da se podsećaju na ono što su sami uradili.

– Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Shvatam da je u pitanju vrlo jaka propaganda koja uključuje fabrikovanje vesti i informacija i ponovno pisanje istorije. Mi vodimo alternativnu medijsku grupu (naš sagovornik je osnivač i direktor Centra za istraživanje globalizacije i urednika vebsajta globalresearch.ca, i pokušavamo da otkrijemo te laži i fabrikovane “istine” koje se plasiraju na dnevnoj bazi. I nije to lak zadatak. Ne verujem da išta drugo možemo da radimo sem da govorimo istinu. Sve dotle dok laž prevladava i dok god se istorijski proces revidira i piše ponovo od strane onih koji su napali Jugoslaviju, nema nazad, da tako kažem. U Srbiji mora da se pokrene pokret koji bi sagledao period od više od 30 poslednjih godina, ta istorija mora da se razume. Nadam se da ću nekada u bližoj budućnosti biti u mogućnosti da konačno sastavim kratku knjigu o Jugoslaviji, prikupio sam mnogo materijala o tom periodu, ali zbog stalnih obaveza na drugoj strani, nikad nisam stigao da je završim.

Šta mi obični ljudi možemo da uradimo da bi svet postao bolje mesto?

– Ako govorimo o Srbiji, morate da obnovite neke elemente suvereniteta u oblastima ekonomske i socijalne politike. To nije lak zadatak, jer svet postaje monolitan, struktura trgovanja je definisana i određena od strane zapadnih organizacija. Mislim da bi uspostavljanje bilateralnih odnosa sa drugim zemljama uključujući Rusiju i Kinu bio korak u pravom pravcu, iako nijedna od tih zemalja ne predstavlja model koji treba slediti, jer imaju istu vrstu socijalne nejednakosti kao u bivšim jugoslovenskim republikama. Ovo je vrlo teško pitanje? Mora da postoji osećaj nacionalne svesti koji je definisan u odnosu na to šta narod želi da postigne. To znači standard, zdravstvena zaštita, obrazovanje za njihovu decu, sigurnost zaposlenja i tako dalje. Sve su to vrlo značajne stvari koje su bile dobro postavljene u bivšoj Jugoslaviji, i to nekako ponovo mora da postane tema razgovora . “Kakvo društvo mi želimo i kako da dođemo do njega”, to je pravo pitanje koje treba sebi da postavite. Sigurno je da se do pravih odgovora ne može stići i da se ne mogu bazirati na neoliberalnoj agendi. Ta agenda je bila nametnuta Jugoslaviji i na kraju je to i dovelo da raspada zemlje.

Fidel Michel Chossudovski - 1 Sud za NATO zločince iz 1999.

Prof Čosudovski u svom obraćanju povodom uručenja medalje između ostalog je rekao:

– U poslednjih 15 godina zapad ponovo piše istoriju američke i NATO agresije. Za zločine zapadne vojne alijanse redovno se okrivljuju žrtve. NATO intervencija je nazvana humanitarnom akcijom. Vrlo je značajno, zato, da istorijat tih zločina ne sme biti zaboravljen. Ne postoji nešto što se zove humanitarni rat. Ratni zločinci i politički arhitekti rata protiv Jugoslavije 1999. godine moraju biti identifikovani i neizostavno privedeni pravdi.

MMF je utemeljio raspad Jugoslavije

Profesore Čosudovski, šta za vas znači ova medalja?

– Znači mnogo, naravno, jer je to priznanje za moje pisanje o istoriji rata, ali i o tome šta je dovelo do njega. Počeo sam da radim istraživanje o Jugoslaviji sredinom 90-ih godina prošlog veka usredsređujući se na Dejtonski sporazum i reforme koje su nametnute Jugoslaviji početkom 80-ih. Neke od tih reformi imale su razarajuće posledice, jer je Svetska banka nametnula ono što se zvalo program bankrota, a to je značilo da je veliki deo industrijske baze doslovno morao da zatvori svoja vrata. Nametnute su, dakle, smrtonosne mere Međunarodnog monetarnog fonda, i to je postavilo temelje za rat, zapravo to je bio deo namerne ekonomske destabilizacije Jugoslavije.

„Copy-paste“ koncept

– Zvanična istina je laž. To ne važi samo za Jugoslaviju, to važi i za ovo što se trenutno dešava u Iraku, Siriji, Ukrajini. Laž nadvladava. To vam je “copy and paste” koncepta koji se prvi put primenio u ratu protiv Jugoslaviji, a ovde govorimo o 1999. godini. Tada nam je rečeno da je to humanitarni rat, spasavanje etničkih Albanaca. Mi znamo da je ovo laž. čak i u izveštaju nemačkog ministarstva inostranih poslova se kaže da nije bilo humanitarne krize na Kosovu, a ako je i postojala, bila je izazvana od strane (takozvane) Oslobodilačke vojske Kosova koja je bila povezana sa italijanskim organizovanim kriminalom i podržavana od strane CIA i, naravno, NATO-a, ističe naš sagovornik.

Milošević lažno optužen, pa ubijen

– Rat u Bosni, i to znamo odlično, izazvan je propagandom. Setimo se samo načina na koji su zapadni mediji počeli da optužuju Srbe u vezi sa koncentracionim logorima. Kada su pokazani ljudi iza žice kao u koncentracionom kampu, to su u stvari bile lažne slike, a sve se to dešavalo za vreme Klintonove administracije. Srbija ne može jednostavno da zatvori oči i da kaže mi ne želimo da govorimo o tome, to je prošlost. Pogledajte demonizaciju srpskog vođstva iz tog vremena. To nije pravdanje Miloševića, ali je činjenica da je zapad došao i intervenisao kriminalnim vojnim angažmanom i onda su optužili srpske lidere za ratne zločine osnivajući lažni Haški sud. I kao što znamo, a to je dobro dokumentovano, Milošević je ubijen, veli naš sagovornik.

(Vesti-online.com) - 3 Decembar, 2014 Srijeda u 6:40

Zašto su Kosovo i Krim nebo i zemlja?

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin izjavio je danas u Beogradu da se proglašenje nezavisnosti Kosova i Krima značajno razlikuju i da je Kosovo "u skladu sa međunarodnim pravom" - deo Srbije.

Čepurin: Nikita Hruščov je Krim "poklonio" Ukrajini

"Kosovo nikada pre Drugog svetskog rata nije imalo teritoriju koju danas ima. Krim ima tradiciju državnosti još od 15. veka", rekao je Čepurin u beogradskom Medija centru, na panel diskusiji "Od Kosova do Krima: jednostranosti i manipulacije u vezi sa pravom na samoopredeljenje".

On je objasnio da je nekadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov Krim "poklonio" Ukrajini, ali da je to bilo u neskladu sa ustavom nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. "Albansko stanovništvo dobilo je 1988. godine referendum o autonomiji, u skladu sa ustavom SFRJ. Dakle, Beograd je bio spreman da Kosovu da autonomiju, dok Kijev nije poštovao to pravo Krima", rekao je on.

Prema njegovim rečima, u Kijevu se dogodio "državni udar", a nove vlasti nisu dobile podršku svih regiona u Ukrajini. "Nove vlasti preduzele su jednostrane korake, koje su smanjivale autonomiju Krima. Nezavisnost je kasnije na referendumu podržalo 96 odsto stanovništva Krima", rekao je on. Osim toga, istakao je ruski ambasador, u procesu proglašenja nezavisnosti Kosova "ogromnu ulogu " imao je spoljni faktor, što se za Krim ne može reći. "Faktička nezavisnost Kosova bila je rezultat mešanja Saveta bezbednosti UN", naglasio je on.

Čepurin je podsetio na obavezujuću rezoluciju za sve zemlje kojom se predviđa da je Kosovo pod suverenitetom Srbije. "Za Krim sličnog obavezujućeg dokumenta nema", rekao je Čepurin. On je ponovio da Rusija po pitanju Kosova ima čvrst i jasan stav i da ga neće menjati.

Izvor: srpskapolitika.com

Zastrašujuća istina o Evropskoj uniji koju Srbima nisu rekli

, 02 2015 13:01:43 +0100

Želite li da živite u zemlji u kojoj parlament ne donosi zakone, a predsednika ne bira narod? Želite li da Republika Srbija pristupi federalnoj diktatorskoj superdržavi?

Pogledajte kratak pregled neverovatnih činjenica o Evropskoj uniji od kojih mnoge sigurno nećete nikada čuti na glavnim srpskim televizijama ni pročitati u srpskim novinama.

Gotovo su svi tzv. Očevi Evrope, od kraja Prvog svetskog rata na ovamo, zastupali ideju o Evropi kao o saveznoj državi (nasuprot De Golovoj ideji o Evropi kao zajednici suverenih država), ali se plan federalizacije sprovodio polako, korak po korak: od jedinstvenog tržišta za ugalj i čelik, ekonomske zajednice i unije pa do potpune federalizacije Evrope (uspostavljene Lisabonskim ugovorom kako se naziva Ustav Evrope). Danas je EU u punom smislu savezna država.

Zakoni EU su iznad zakona država članica. I vrlo su opsežni: ustav EU ima 170. 000 stranica. Svi dosad izdani Službeni listovi EU, u kojima Unija štampa svoje brojne propise, teški su poput jednog nosoroga.

Evropska komisija (birokratska vlada EU u kojoj papire piše preko 30. 000 eurokrata) može pokrenuti tužbu pred Evropskim sudom protiv zemlje članice za koju smatra da je prekršila neku odredbu evropskog prava. Kazne za neposlušne države članice su astronomske.

Evropska je komisija sasvim nadnacionalna i svim evropskim komesarima izričito je zabranjeno da slušaju bilo kakve savete iz zemalja iz kojih potiču. Oni moraju da rade isključivo u interesu Unije, a ne u interesu zemlje članice. Samo Komisija ima pravo predlaganja zakona i nadzire, usmerava i ima vlast nad čitavim zakonodavnim procesom. Podsećamo, uvek kada izvršnu vlast prestane kontrolisati volja naroda – demokratija se pretvara u diktaturu!

Prema tome, EU nije parlamentarna demokratija, nego federalna diktatura.

Prvi predsednik Evropske komisije bio je potporučnik u nemačkoj vojsci za vreme Drugog svetskog rata, član Nacionalsocijalističkog Javnog Dobra (NSV) , nemačke “dobrotvorne ustanove” organizovane po uzoru na Nacističku stranku, a koja je preuzela i mnoge državne poslove, kao i član Nacionalsocijalističke komore pravnika i sudija. Zvao se Valter Holštajn.

Predsednika Evropskog veća ne biraju narodi Evrope, to nije izborna funkcija kao u demokratskim državama. Predsednika Evropskog veća postavlja – Evropsko veće!

Srbija će, uđe li kojom nesrećom u EU, finansirati Ujedinjeno Kraljevstvo s više miliona evra godišnje, na način da će biti u obavezi da u godišnji budžet EU uplaćuje deo razlike zbog smanjenog prinosa Ujedinjenog Kraljevstva. Na primer, mala Slovenija plaća 14 miliona evra, a siromašna Rumunija čak preko 50 miliona evra za Veliku Britaniju! Taj izdatak koji EU otima od svih država članica naziva se UK – korekcija. Jeste li ikad čuli za to?

Uvešće PDV i na ono na za šta ga još ne plaćamo, jer se Evropska unija dobrim delom finansira od PDV – a zemalja članica pa ultimativno zahteva najmanje 5% PDV – a (pri čemu nema ništa protiv ako on bude još veći).

Dakle, Unija će uvesti porez na hleb i mleko, znači osnovne namirnice koje koristimo svakodnevno, a smanjiti na hranu za bebe. Znači, smanjenje poreza na hranu koju koristimo samo prvih par meseci svog života, a povećanje poreza na namernice koje koristimo ceo život!

Zanimljiva je i činjenica da obrnuto ne važi: Evropska unija, naime, samo od novih zemalja koje joj pristupaju zahteva najmanje tih 5% PDV – a, ali to nije obveza starih sedam članica – one taj PDV ne trebaja da uvedu, ako ne žele. Zgodno, zar ne?

Uđemo li u Uniju, zahvaljujući evropskom oporezivanju neminovno će doći i do drugih poskupljenja. Tako će plin obavezno poskupeti 30 – 100% (najverovatnije ipak, kao i struja i cigarete, samo do 50%), kafa 5 – 23% pa lož ulje i drvo za ogrev 15%. Srpskim građanima, ako se odluče da žive u Uniji, poskupljenja ne ginu. I to neće biti hir vladajuće stranke (ma koja bila na vlasti), nego je naprosto reč o usklađivanju s evropskim propisima koje se mora sprovesti, jer se Srbija na to obvezala.

Stimulacije u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU temelje se na dva osnovna principa: 1. Starije zemlje članice dobijaju više; 2. Bogatije zemlje članice dobijaju više. U početku nova država članica prima samo mali deo para a do punog iznosa može se dokopati tek kroz 7 – 10 godina. Otprilike, u vreme kada postepenim povećanjem stimulacija nova zemlja članica dogura do punog iznosa, ističe vreme počeka na pravo stranog kupovanja poljoprivrednog zemljišta i tada stižu multinacionalne korporacije sa svojim kapitalom koji se meri u milijardama evra i kupuju sve.

Stranci će moći kupovati nekretnine pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije (mada građani Srbije to isto pravo nemaju i neće imati u nekim zemljama EU), a kad se dosele ovamo, imaće pravo i glasa na našim izborima, i ući u sistem vlasti.

Srpski radnici, moći će da se zapošljavaju u zemljama EU pod istim privremenim ograničenjima pod kojima su to pravo imali građani Poljske, Češke, Slovenije i drugih zemalja nakon protekla dva proširenja. Ali, građani EU od prvog dana srpskog članstva imaće potpuno ista prava pri zapošljavanju u Srbiji kao i Srbi. Drugim rečima, njima odmah sve, a mi ćemo se kod njih moći zaposliti tek za nekih sedam godina! Dakle, ni tu nema pravde.

Svi čelni i uticajni ljudi u EU (Hose Manuel Baroso, Herman van Rompej, Angela Merkel itd.) redovni su posetioci sastanaka Grupe Bilderberg, na čiju su inicijativu na sadašnje položaje i postavljeni.

U telima Unije uobičajeno je zemlju iz koje dolazite nazivati ne njenim imenom, već ”zemljom koju najbolje poznajem”.

Ukupni godišnji trošak EU iznosi vrtoglavih 1. 147. 885. 101. 616 eura, a samo za flotu luksuznih službenih automobila članova Evropskog parlamenta izdvaja se 5, 25 miliona evra. Kako iko može očekivati da će nešto dobiti od tako skupe savezne države? Upravo suprotno: pristupanje Uniji Srbija će skupo platiti.

Ako vam se neki od navedenih podataka čine neverovatnim složite kockice i upoznajte pravo lice Evropske unije… Videćete da ni pola nisu rekli!

Izvor: srpskapolitika.com

Čime NATO avioni zalivaju Srbiju poslednjih 8 godina?

, 02 2015 12:04:14 +0100

Da li je nemačko ratno vazduhoplovstvo odobreni prelet preko Srbije iskoristilo za izbacivanje štetnog otpada i zašto Ministarstvo zdravlja na tom prostoru sprovodi pojačanu kontrolu vode?

Drugog juna ove godine, u tri i petnaest popodne, pilot JAT-ovog aviona na liniji Tivat – Beograd, prijavio je oblasnom centru kontrole letenja da na otprilike dvanaest nautičkih milja sa svoje desne strane, a na dvadeset milja od Valjeva, vidi drugi avion i da iz tog aviona ispada nešto nalik na veliku ledenu loptu. Odmah potom su i pilot i kopilot potvrdili i daljinu aviona od deset milja, zabeleženu i na instrumentu, i padanje nepoznate “lopte” od celih minut i trideset sekundi, pre no što je, doslovce, udarila u oblake nad Maljenom. Nepoznati avion je ubrzo prostom komunikacijom identifikovan kao avion nemačkog ratnog vazduhoplovstva na letu GAF 383/074, koji je tog dana poleteo iz Prištine prema Nemačkoj, noseći, prema deklaraciji, pored ljudstva i opasni materijal. Na pitanje kontrole letenja šta je to izbačeno iz aviona, potpukovnik Šref, vođa ovoga vazduhoplova, rekao je da njima nije poznato da se bilo šta desilo, da su im svi “parametri normalni”. I do dana današnjeg, niko još nije utvrdio šta se tačno dogodilo, još manje šta je izbačeno. A ništa se nije ni čulo o ovome. U svakom slučaju, Nemci su ubrzo porekli da se bilo šta desilo. S ruge strane, domaće institucije su, očito, suviše kasno odreagovale da bi se bilo šta otkrilo. Tako je ova priča dobila svoje dve strane: srpsku i nemačku.

“Svedoci ovog događaja su dvojica pilota JAT-a, nosioci ICAO međunarodnih licenci”, kaže Velibor Vukašinović, direktor sektora bezbednosti letenja u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo. “Nakon Valjeva, avion je odleteo preko Bosne za Nemačku. Ne verujem da su na Maljenu zalivali travu i cveće”.

Ali, kako je do ovoga došlo?

U pitanju je jedan od dva preleta za koji je nemačka ambasada u Beogradu još 3. maja tražila preko Ministarstva spoljnih poslova dozvolu od našeg Direktorata civilnog vazduhoplovstva a ovaj je odobrio, zatraživši prethodno mišljenje pomenutog ministarstva kao i Ministarstva odbrane. Drugi let je trebalo da se izvrši devetog juna. Kako saznajemo, u zahtevu koji je ambasada dostavila MSP-u Srbije, stoji da se let izvodi na relaciji Priština – Landsberg, da će avion prevoziti više desetina kilograma oružja, municije, desetak kilograma zapaljivih aerosola, kompresovani nitrogen, kiseonik, boju, baterije, dijagnostičku robu i, konačno i najspornije, 0,04 kg “infektivne supstance”. Potpisnik zahteva je potvrdio da vođa vazduhoplova poznaje i Čikašku konvenciju (koja reguliše ponašanje vazduhoplova na tuđem nebu) i sve ostale međunarodne propise, pa i zakone zemlje domaćina. Iako Srbija već dugo nije prisutna na teritoriji svoje južne pokrajine, u itinererima većine onih koji su danas vlast na Kosmetu, Priština se još vodi kao tačka “7” srpske teritorije. Logično je, dakle, što su se obratili vlastima u Beogradu.

Neobična je, međutim, ruta kojom je avion išao.

“Avion je iz Prištine išao najpre ka Skoplju, zatim ka tromeđi Srbije, Bugarske i Makedonije, pa prema Blacu, i dalje sredinom poteza Kraljevo – Kragujevac do Maljena, Valjeva i Loznice”, kaže Vukašinović. Stvar je u tome da je ova ruta dva i po puta duža od one koja je sporazumom sa NATO-om o statusu njihovih snaga u prolasku kroz našu zemlju, potpisanim prošle godine. NATO ruta, koju koristi KFOR, jeste linija od Kosmeta do istočne Bosne preko teritorije Raške oblasti i severne Crne Gore. Ne liči na Nemce da troše gorivo na let duži za celih 360 nautičkih milja, no što je potrebno.

Ovo nije jedini takav let. Samo u periodu od 1. januara 2006. godine do 31. maja napravljeno je čak 142 takva preleta, sa potpuno istim sadržajem tovara, što se može zaključiti na osnovu zahteva za prelet koji su isti kao i onaj od 3. maja. Od tih 142, 134 preleta su išli navedenom rutom, a osam je od Blaca išlo prema severu Srbije i granici sa Mađarskom.

Elem, avion koji je leteo duplo duže no što mu je trebalo, nosio je, po deklaraciji, opasan teret. Inače, pomenuti C 160 može da nosi do 16 tona tereta, a da ispusti iz vazduha čak 8 tona! Kao što se vidi iz ranije priloženih listi tereta koje su davane uz zahtev, redovno se pojavljivala i tzv. “infektivna supstanca”. Šta je to tačno, odgovora za sada nema. Zasigurno je da nije u pitanju gorivo – kada gorivo curi, vidi se jasan, tanak mlaz.

S druge strane, Nemačka nastoji da opovrgne iskaz JAT-ovih pilota. To pokazuje i diplomatska nota našem Ministarstvu spoljnih poslova u kojem se čak ceo slučaj naziva – “navodnim incidentom”. Šta više, u noti se naglašava da je osoblje nemačkog aviona zapazilo drugi avion u vazduhu. To bi trebalo da bude ne tako diskretno prebacivanje moguće krivice na taj “drugi avion”. Jer, ono što Nemci nisu znali, jeste da je upravo taj drugi avion onaj isti onaj JAT-ov koji je i prijavio incident. Zapravo, u tom trenutku to su bila jedina dva aviona u vazdušnom prostoru zapadne Srbije.

Prema tvrdnjama nemačkog ministarstva spoljnih poslova, istraga je odmah pokrenuta i do sada ništa nije pronašla. Bar ne nešto neobično. U izjavi koju je komanda Luftvafea poslala NIN-u, stoji već nešto detaljnije objašnjenje. Te gde je išao avion, te opis događaja i kako je pilot proverio na licu mesta ima li nečega neobičnog, te kuda je posle leta otišao avion.“Drugog juna 2006. godine, nemački transportni avion (tip Transal C-160) bio je u misiji iz Prištine ka Nemačkoj (Landsberg i Vunstorf) sa zadatkom da preveze vojno osoblje, svoje osoblje i vojnu opremu. Let je bio u rutinskoj misiji KFOR-a za zamenu osoblja.

Prema međunarodnim pravilima, diplomatske dozvole su bile zatražene i odobrene su od odgovarajućih službi. Dodatno je izdata dozvola za prevoz opasnog tereta. U vezi sa ovim letom, prevoza opasnih materija i rizičnog tereta zapravo nije ni bilo. Tokom leta, još u okviru teritorije nad kojom Srbija ima suverenitet, posada je bila obaveštena od odgovarajuće kontrole letenja da je posada drugog vazduhoplova koji je leteo u blizini da je uočila delić (česticu) koji se oslobodio (otpao) i odleteo od “Transala”. Inspekcija koja je odmah preduzeta na palubi “Transala” nije otkrila bilo kakva oštećenja ili upadljivosti pa je stoga vođa leta odlučio da nastavi sa misijom i sleti bezbedno u nemačku vazduhoplovnu bazu Landsberg, gde su stručnjaci ponovo pregledali vazduhoplov. Po okončanju istrage koja nije dala nikakve rezultate, vazduhoplovu je bilo odobreno premeštanje u nemačku avio-bazu Vunstorf gde je bezbedno okončao svoju misiju.

Nemačko ratno vazduhoplovstvo nema objašnjenje za to šta je zapravo videla posada drugog aviona. Nemački vojni avioni se stalno proveravaju i održavaju. Svi domaći i međunarodni propisi o bezbednosti letenja, i procedure, se u potpunosti poštuju.”

Luftvafe nije odgovorila šta se podrazumeva pod “infektivnim supsatncama” (infectious substance) niti zbog čega je korišćen taj čudni koridor za let preko Srbije.

Za neke detalje ovog slučaja moguće je pronaći i relativno logično objašnjenje. Na primer, moguće je da je KFOR, da bi pojednostavio stvar, tražio odobrenje za određeni sadržaj u avionu, ali da to ne znači da je svaki put letelica bila i napunjena svim stvarima sa liste. Ipak, zanimljivo može biti i to da je nemačka strana, nakon što je incident prijavljen, za avgust mesec zatražila samo dva preleta, i to upravo NATO-rutom, dakle onom kraćom, preko severa Kosova i Sanyaka. Tako i za septembar.

Šta je dakle palo na maljenske oblake nije poznato. Na Kosmetu posao izmeštanja otpada svake vrste rade mnogobrojne firme. Međunarodna zajednica je od početka misije u pokrajini bila i te kako zainteresovana da reši problem opasnih materija.

Naravno, sve ovo i dalje ne znači i da se sa sigurnošću može reći da je nešto stvarno opasno i izbačeno iz nemačkog transportnog aviona. Ipak, u najmanju ruku, izbacivanje tereta iz aviona bez najave znači kršenje Čikaške konvencije i moguće je da se Nemci zbog celog slučaja ne osećaju najlagodnije. Ipak, pitanje je kako će se čitav slučaj završiti i hoće li biti ikakvih posledica po bilo koga. Jer, iako je kontrola letenja odmah prijavila događaj Ministarstvu spoljnih poslova, MUP-u i Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, nije poznato da je ijedna naša institucija reagovala, sve dok to nije pokrenuo sam Direktorat. Bilo bi, inače, prirodno očekivati da će odmah neke ekipe izaći na teren, pročešljati barem Maljen. Međutim, prava reakcija države je izostala sve do 14. juna, kada je Direktorat za civilno vazduhoplovstvo sazvao sastanak na ovu temu, kome su pored predstavnika MSP-a, MUP-a, bili i predstavnici Ministarstava nauke i ekologije, odbrane, zdravlja i nadležnih uprava. Ministarstvo spoljnih poslova je odmah potom reagovalo. Nedelju dana kasnije, nemačke kolege su im odgovorile pomenutom notom. I, nikakve istrage naših organa nije bilo, osim što je Ministarstvo zdravlja pojačalo nadzor vode na ovom prostoru.

Nikakvu istragu nije sprovela ni Uprava za zaštitu životne sredine Srbije, koja je deo Ministarstva za nauku i ekologiju. I oni su za događaj saznali tel 16. juna, na pomenutom sastanku. Štaviše, Miroslav Nikčević, direktor ove Uprave, kaže i da Uprava nije bila uključena u bilo kakvu istragu te da je “rasvetljavanje i rešavanje ovog događaja u nadležnosti ugih državnih organa”.

Sa zakašnjenjem od dve nedelje, istraživati detalje incidenta, možda je bilo i izlišno. Kada nešto udari u oblake, to je isto kao da je tresnulo o beton – rasprši se. Jedino što se dve nedelje nakon samog događaja moglo učiniti je da se proveri kuda su ti isti oblaci potom otišli i istresli svoj sadržaj.

Autor: Milena Miletić
Izvor: vozd.in.rs

Sintetički vitamini i većina lekova su obična prevara!

, 31 2014 21:28:45 +0100

Poznate novine i mediji među kojima su Time, USA Today, LA Times, a kod nas u regionu 24 sata, Index.hr i Dnevnik.hr šire na sve strane negativne informacije o vitaminima, mineralima i dodacima prehrani.

Kroz različite senzacionalne naslove pokušavaju nam reći da nas vitamini mogu ubiti.

“Studije razotkrivaju da vitamini povećavaju smrtnost starijih žena” – USA Today.

“Bezveze smo trošili tolike novce na vitamine i dodatke prehrani!” – Time.

“Neki vitamini mogu povećati rizik od smrtnosti” – LA Times.

“Nova studija pokazuje: vitamini nanose više štete nego koristi” – News.com.au.

“Znanstvenici dokazali: Vitaminski dodaci povećavaju smrtnost kod starijih žena” – Index.hr.

“Dodaci vitamina i minerala više štete nego što koriste zdravlju” – 24 sata.

“Znanstvenici: Velike doze nekih vitaminskih nadomjestaka povećavaju smrtnost” – Dnevnik.hr

Postoje tisuće članaka koji nam na različite načine pokušavaju reći: “Nemojte uzimati vitamine! Oni su štetni za Vaše zdravlje!”

Postoji samo jedan problem: cijela ova priča nije ništa drugo nego prevara! A sada ćemo objasniti i zašto.

1. Istraživanja je provodila farmaceutska industrija

Ova mreža prevare je ništa drugo nego pokušaj zastrašivanja ljudi da prestanu uzimati prirodne dodatke prehrani da bi poboljšali svoje zdravlje.

Da bi ostvarili svoj cilj, mediji su izvukli “znanstvenu” studiju, koja je objavljena u Archives of Internal Medicine te koja je bazirana na lažnim zaključcima. Nakon toga su je dodatno “interpretirali”.

Najprije, moramo spomenuti da časopis Archives of Internal Medicine, u kojem je objavljeno istraživanje, pripada Američkoj Udruzi Liječnika (AMA) koja ima dugačku povijest javnih napada na prirodne dodatke prehrani i općenito na alternativnu medicinu.

Jednom je AMA čak bila pred sudom zbog pokušaja diskreditiranja pa čak i kompletnog uništavanja kiropraktike – grane alternativne medicine – u Americi.

Takve organizacije, koje pripadaju farmaceutskoj industriji, nikada ne propuštaju svoju priliku da napadnu alternativne načine liječenja i prirodne lijekove.

2. Rezultati studije su dobiveni iz netočnih izvora

Studija se zapravo zove “Dodaci prehrani i smrtnost među starijim ženama” (Dietary Supplements and Mortality Rate in Older Women“ – Arch Intern Med. 2011;171(18):1625-1633)

U studiji se tvrdi da je preispitano koje su vitamine i minerale unosile 38,772 starije žene tako da su im poslane 3 ankete tijekom 18 godina, s pitanjem koje su vitamine i minerale uzimale.

Stanite malo! Je su li to znanstvena istraživanja ili anketa? Ankete nemaju nikakve veze sa znanstvenim istraživanjima. Rezultati anketa su netočni – to se dobro zna.

Ni jedan ugledni časopis neće objaviti rezultate “znanstvenih” istraživanja dobivene takvim putem. Ali AMA u svojoj želji da diskreditira alternativnu medicinu prešla je i ovu granicu.

3. Rezultati ankete su preinačeni

Osim toga što su rezultati anketa netočni, oni su još i dodatno preinačeni. Na 4. stranici izvještaja u PDF formatu nalazi se tabela 2, koja pokazuje postotak “rizika za zdravlje”, povezanog s uzimanjem određenih vitamina i minerala.

Što znače brojke u tabeli:

1.0 – neutralni rezultat (nema porasta smrtnosti)
manje od 1.0 - smanjenje smrtnosti
iznad 1.0 - povećanje smrtnosti

Što nam zapravo pokazuje tabela?

Vitamin B kompleks je povezan sa 7-postotnim smanjenjem smrtnosti
Vitamin C je povezan s 4-postotnim smanjenjem smrtnosti
Vitamin D je povezan s 8-postotnim smanjenjem smrtnosti
Magnezij je povezan s 3-postotnim smanjenjem smrtnosti
Selen je povezan s 3-postotnim smanjenjem smrtnosti
Cink je povezan s 3-postotnim smanjenjem smrtnosti

Nažalost, ove podatke AMA niti mainstream mediji nisu objavili, nego su objavljene negativne brojke poput ovih:

- Folna kiselina je povezana s 9-postotnim povećanjem smrtnosti
- Bakar je povezan s 31-postotnim povećanjem smrtnosti

Moramo napomenuti da je na početku istraživanja bakar uzimalo 57 žena, a na kraju samo 24 (ostale su odustale) – što je u istraživanju protumačeno kao 50-postotna smrtnost zbog uzimanja bakra!!!

Nakon toga, da bi još pogoršali i zakomplicirali stvar, istraživači su “interpretirali” rezultate anketa da bi dobili rezultat koji njima odgovara.

Prema vlastitom priznanju, proizvoljno su prilagodili dobivene rezultate “dobi, razini obrazovanja, stanovanju, zdravstvenom stanju, pretilosti, fizičkoj aktivnosti, itd” sudionika ankete.

Na takav način, rezultati ankete su bili toliko iskrivljeni, da ih više nije moguće prepoznati.

4. Nije uzeta u obzir razlika između prirodnih i sintetičkih vitamina i minerala

Još jedna činjenica koja kompletno diskreditira cijelu ovu studiju: istraživači se nisu sjetili pitati sudionike ankete koje su vitamine oni uzimali.

Nitko ne zna koliki broj sudionika je uzimao prirodne, a koliki – sintetičke vitamine.

Koliko je tih žena kupovalo jeftine sintetičke vitamine koji se mogu pronaći u svakom supermarketu? Brendovi koje ih proizvode tvrde da su to vitamini, ali oni to uopće nisu!

To su kemikalije, štetne poput ostalih farmaceutskih lijekova. Postoji velika vjerojatnost da je većina starijih žena upravo konzumirala štetne kemikalije pod nazivom “vitamini”.

U očima modernih znanstvenika ne postoji razlika između nutrijenta dobivenog kemijskim putem u laboratoriju i njegovog prirodnog ekvivalenta. No, nutrijenti iz prirode su drukčiji!

Na primjer, vitamin C u prirodi nikada ne postoji u izoliranom obliku – uvijek se nalazi zajedno s drugim antioksidansima i fitonutrijentima.

Zato se vitamin C iz prirodnih izvora (na primjer, iz šipka) razlikuje od vitamina C stvorenog u laboratoriju.

Današnji znanstvenici o tome na žalost ništa ne znaju te zbog toga ne provode razliku niti u svojim istraživanjima.

Izbjegavajući razgraničenje prirodnih i sintetičkih vitamina, autori studije na kraju odbacuju sve vitamine kao opasne za zdravlje.

Možemo zaključiti da je ova studija – totalna prevara koja nema veze sa znanošću!

Kome ide na ruku takva propaganda?

Vjerujem da je moderna medicina nastala s plemenitim ciljem olakšati patnju čovječanstva. Iskreno želim vjerovati da je cilj većine liječnika pomoći svojim pacijentima.

Ali, farmaceutska industrija polako preuzima stvar u svoje ruke.

Farmaceutska industrija nema veze s liječenjem. Njezin cilj je prodaja sve većih količina lijekova i ostvarenje sve većeg profita.

Čim se više ljudi razboli, više se lijekova troši. Čim više lijekova trošite, sve ste bolesniji – i sve više Vam je lijekova potrebno. To je začarani krug iz kojeg je teško pobjeći.

Uglavnom se prodaju lijekovi koje ništa ne liječe, već samo smanjuju simptome bolesti.

Koliko smo puta čuli da je pronađen novi lijek za rak – i ništa nakon toga? Naravno, jer su daljnja istraživanja prekinuta zato što pronalaženje takvih lijekova nije u interesu farmaceutske industrije.

Njihova “marketinška kampanja” uključuje mnoge začuđujuće metode, a diskreditiranje alternativne medicine i prirodnih lijekova putem medija je mačji kašalj naspram njihovih ostalih metoda.

Prava istina

Vitamini Vas neće ubiti, ali farmaceutski lijekovi na godinu ubiju milijune ljudi u svijetu.

Zbog cijepljenja je zdravlje naše djece uništeno.

Kemoterapija je ubila više ljudi u svijetu, nego rak.

Postoje prirodni antibiotici, antioksidansi i sredstva za jačanje imuniteta, koji su neškodljivi i ne uzrokuju stvaranje otpornih bakterija.

Rak je izlječiv uz pomoć jednostavnih, dostupnih i bezopasnih prirodnih metoda.

Farmaceutske tvrtke šire lažne informacije, pokušavajući Vas zastrašiti i misleći da ste glupi.

Mike Adams
Prevela: Svetlana Pasarić

Izvor: web-tribune.com