Iz pera jedne mame

Iz pera jedne mame http://libertade.blog.rs/blog/libertade "...Ja sam JA i neću da potčinim svoj ukus jednodušnom sudu čovečanstva. Ako ne volim neku stvar, ne volim je, to je sve; ne vidim nikakav razlog da se pretvaram da volim nešto samo zato što većina voli ili se pretvara da voli..." - Džek London libertade 2026-05-14T22:00:26Z ZVORNIK I TAČKA http://libertade.blog.rs/blog/libertade/generalna/2015/04/29/zvornik-i-tacka <div style="text-align: justify"><img src="http://www.blogger.ba/slike/310131.3835540.jpg" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="200" height="149" align="middle" /></div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify">Sauče&scaron;će porodici policajca, i sauče&scaron;će porodici napadača. I žao mi je, i njihovih očeva, i braće, i porodice... I koga god da ste spomenuli i kakve god da ste razloge naveli za&scaron;to je ovo moralo ovako da se zavr&scaron;i. Nije moralo, ni ovo sada, ni ono nekada. Ali nekada se nisam ja pitala, nije se pitala ni moja generacija. Pitali su se na&scaron;i i Va&scaron;i očevi, i stričevi, i dede. Majke nisu, sigurna sam da nisu. Verujte: to je jedini istina. Svaka od ove tri proklete strane, na ovom prokletom Balkanu ima svoju verziju istine, ali jednu ne možete poreći – kriva je Va&scaron;a generacija. Pitate se posle kako se je moguće da su pojedini mladi u stanju da mrze? Rećiću Vam i u njihovo ime – deca ne znaju da mrze, decu samo možete naučiti da mrze. I upravo zbog toga sada se ne smete Vi pitati, sada se nećete Vi pitati, sada se pitam ja, pita se cela moja generacija. Svi mi koji smo u tim prokletim devedesetim bili nerođeni, učili da prohodavamo, da pričamo ili sedeli u &scaron;kolskim klupama. Mi se sada pitamo, ja se sada pitam. I kažem dosta je!</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify">Ostavite pro&scaron;lost tamo gde jeste, ostavite porodicama da je ožale, bez da im kopate po nezaraslim ranama svakog Božjeg dana sa pobudama iza kojih ne stoje nimalo humani niti saosećajni ciljevi. Mi ćemo pustiti generaciju na&scaron;ih roditelja da ožali gre&scaron;ke koje je napravila. A Vi pustite nas koji smo preživeli da živimo.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify">Ta izgubljena generacija, moja generacija, kojoj svakodnevo silovanjem svih dnevnih i nacionalnih medija poku&scaron;avate da ostavite u amanet mržnju – ta generacija je odrasla, stala na noge, ta generacija sada gaji svoju decu. Barem to poku&scaron;ava. I neće dozvoliti ni Stipi ni Mustafi ni Draganu da im to oduzmu. Neću dozvoliti svojoj deci da odrastaju u jednoj nezdravoj, mržnjom zatrovanoj sredini, sredini u kojoj smo se samo na&scaron;li igrom slučaja – tu i tada smo rođeni. Niko nas nije pitao, niko nas i dalje ne pita.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify">Možda smo Vam i mi, Va&scaron;a deca, u poređenju sa Va&scaron;im Alahom/Bogom/Isusom sa Va&scaron;om lipom Hrvatskom/jedinstvenom Bosnom/Velikom Srbijom manje bitni, ali morate da znate ne&scaron;to: moja deca su bitnija od svih Va&scaron;ih nacionalno/verskih netrpeljivosti i hu&scaron;kanja, na&scaron;a deca su bitnije od Hrvatske, Bosne i Srbije zajedno – jer ako izgubimo njih neće vi&scaron;e biti ni Bosne ni Srbije ni Hrvatske- jer neće vi&scaron;e biti budućnosti. Njihovo odrastanje je bitnije, njihov osmeh i njihova sreća. I njima je apsolutno nebitno da li će danas u parku praviti kule od peska sa juniorom Stipom, juniorom Mustafom ili juniorom Draganom. Nebitno je i meni, dok god vidim osmeh na njihovim licima. I ne interesuje me ako je Vama bitno, zagrizite i otćutite – ako niste mogli zbog nas, Va&scaron;e dece, uradite to zbog Va&scaron;e unučadi.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify">I zato, kao dete, kao majka i roditelj, kažem Vam – dosta je. Uni&scaron;tili ste jednu generaciju, na&scaron;u generaciju, i ne sme Vam se dozvoliti da to uradite  i sa generacijom na&scaron;e dece. Ali, Va&scaron;e vreme prolazi i hvala Bogu/Isusu/Alahu da prolazi – malo ste nam zla ostavili u amanet. Lepu/lijepu/lipu ste nam budućnost ostavili! Zvornik i tačka, dosta je.</div> Generalna 2015-04-29T22:03:21Z libertade KAD JE FRIZER EKONOMISTA http://libertade.blog.rs/blog/libertade/generalna/2015/01/23/kad-je-frizer-ekonomista <div style="text-align: center"><img src="http://img2.timeinc.net/instyle/images/2011/wrn/070611-poll-scissors-300.jpg" border="0" title="undefined" width="300" height="400" align="top" /></div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><h2 align="center" style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: center; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline"> </h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline">            Prema istraživanju "The Wall Street Journal" Bosna i Hercegovina je u 2014.god. dobila neslavno prvo mesto u svetu po procentu nezaposlenosti sa 44,3%. U Srbiji je taj procenat 20,8%, u Hrvatskoj 22,7%, u Crnoj Gori 15%, a u Makedoniji 31,2%. Oprostite na ciframa, ni ja ne verujem da su tačne, ali takve kakve jesu, motaju se po Internetu. U grubom prevodu to znači, da na području biv&scaron;e SFRJ otprilike čitav jedan Beograd ne radi (  i to ne prema popisu br.stanovnika glavnog grada Srbije, već računajući sve one neprijavljene po boravi&scaron;tu, studente plus zaposlene). To je oko 2,5 miliona ljudi, a koliko otpada na porodice?</h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline">            Pročitala sam pre neki dan članak o jednoj mladoj ženi, jednoj izuzetnoj ženi koja je 25 godina svoga života provela u obrazovanju i usavr&scaron;avanju. Preko osnovnog, srednjo&scaron;kolskog, fakultetskog obrazovanja i mastera tj, vi&scaron;e njih. Osetila sam divljenje prema njenom radu, trudu, upornosti i odricanju. Jasna mi je bila namera tog inteligentnog uma i taj vapaj, na taj javno pisani način, za poslom – jer, očigledno je da je sve druge alternative poku&scaron;ala. Nije me iznenadilo to &scaron;to u ovoj državi (čitaj : Bosna i Hercegovina, Srbija, Hrvatska – svejedno je) za nju nema mesta. Nije me ni iznenadilo to &scaron;to joj država nije ponudila neku mogućnost. Iznenadili su me komentari njenih sugrađana, nisam sigurna da je i jedan bio pozitivan. Komentari su se svodili uglavnom na to da devojka traži stolicu, da nije spremna da radi (da niko u ovoj državi nije spreman da radi običan fizički posao, da posla ima, ali želje za tim poslom ne), do komentara njenog zakasnelog i neostvarenog majčinstva i porodice. Ne bih ulazila u analiziranje ličnosti komentatora.</h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline">            Rećiću Vam dve stvari:</h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline">Prvo, zamislite da ste radnik na građevini (trenutno se toga mogu setiti kao najtežeg fizičkog posla za mu&scaron;karca) ili mlada mama zaposlena u nekoj poslovnoj jedinici po 12 sati u toku jednog dana za neku sme&scaron;nu platu koja nije dovoljna da pokrije osnovne potrebe nje i njene porodice. Vreme provedeno sa decom ovde dolazi na drugo mesto, kad ne postoje osnovni uslovi za zadovoljenje egzistencijalnih potreba. I sada zamislite tu majku, ili tog oca, čija deca odrastaju i dolaze do one prekretnice u životu od koje će im zavisiti daljni razvoj karijere. &Scaron;ta ćete im reći? Da li ćete reći 'Ovoj zemlji fali radnika, traži ti posao, sine, sa mnom na gradili&scaron;tu; ili ti kćeri sa mamom u drugoj smeni'? Ne verujem. Daćete sve od sebe, odrećićete se i onoga &scaron;to imate i nemate da bi svojoj deci priu&scaron;tili neku svetliju budućnost, po mogućstvu manje sivu i sumornu od Va&scaron;e.</h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline">Tu dolazim do stavke br.2 – obrazovanje tj, nastavak obrazovanja. Jer, ako potičete iz porodice srednjeg ili nižeg staleža, a Va&scaron;e dete ima osnova za dalje – to dalje ćete videti kao ključ njegovog boljeg života. Taj fakultet, i to obrazovanje ćete videti kao vrata za neke bolje i finansijske i materijalne mogućnosti Va&scaron;eg deteta. I naravno, ako ima osnova za to, da ćete insistirati na njemu – jer Vi najbolje znate kakav je Va&scaron; život bio, i kakve su Va&scaron;e gre&scaron;ke bile i Vi to, kao roditelj, ne želite svom detetu. Naravno, da fakultet nije alfa i omega obećanog života, ali je činjenica da Vam otvara &scaron;irok spektar mogućnosti za zaposlenje koje bez njega ne biste imali. Tako bi trebalo da bude, bar na papiru. Nažalost nije tako, ni u teoriji ni u praksi. </h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline">Naravno, da postoji određen broj ljudi koji izvesno uspeju i bez njega, i koji doguraju daleko dalje od mnogih ljudi sa sedmim stepenom. Ali kod takvih ljudi je izražena harizmatičnost, jaka doza samoinicijativnosti i samoodricanja – i to je tip ljudi koji bi uspeli bilo gde i bilo kada, bez obzira na vreme, mesto i okolnosti. Takvi ljudi su izuzetni i retki.</h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline">Veliki broj zemalja Evropske Unije trenutno ima potrebu za niskoprofilnim zanimanjima. Za&scaron;to je to tako? Zato &scaron;to domicijalni Englezi, Francuzi, Nemci itd. &scaron;koluju svoju decu za neke bolje poslove. Zatim, većina ljudi koji su pobegli sa Balkana, iz ovih ili onih razloga, je popunjavala tu rupu u profesijama – birajući i pristajući na svaki posao koji su mogli pronaći. Međutim, ti isti na&scaron;i Balkanci su sada tamo oformili porodice i većina njih sada, uz spoznaju sopstvene pro&scaron;losti, daje svoju decu na dalje usavr&scaron;avanje u obrazovnom smislu. To je logično i jedino normalno, jer svako od njih želi za svoju decu ne&scaron;to bolje. Logični sled okolnosti je da i dalje ostaje ta rupa u niskoprofilnim zanimanjima, koja će se i dalje puniti ljudima pristiglim sa druge strane granice. Pojedine zemlje, tipa Francuske, su to re&scaron;avala na neki drugi način npr.kada se zadovolji potreba sa fizioterapeutima taj smer se zatvara na svim koledžima &scaron;irom zemlje, a otvara se onaj smer za kojim postoji realna potreba. Smer fizioterapeuta će se ponovo otvoriti kada to trži&scaron;te potražnje bude zahtevalo. </h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline">Ali ne zaboravite, da je to slučaj u ekonomski razvijenim zemljama, pravno i formalno uređenim. Kod nas postoji ta rupa u zanimanjima, ali ne iz istih razloga. Naravno, da preveliko fabrikovanje trenutno ekonomista, a nekad pravnika – doprinosi dodatnom haosu na trži&scaron;tu rada. Ali to nije pravi problem ovih prostora. Činjenica je da je na Balkanu trenutno preveli broj visokoprofilnih zanimanja, ali isto tako niskoprofilnih zanimanja je sasvim dovoljno: zanata i SSS (ne podcenjujem nijedno zanimanje, naprotiv upravo ova zanimanja drže jednu zemlju stabilnom i produktivnom). Kao &scaron;to je nezamislivo da imate obrazovanu generaciju bez kvalitetnog profesorskog kadra, isto tako ne možete imati trpezu bez hleba, a hleb bez pekara čija svaka smena počinje kada mi uveliko spavamo, i čiji su i trud i odricanje neupitni. Kao &scaron;to Vam je bitno da Va&scaron;a poseta bolnici bude utemeljena na stručnosti izabranog doktora, isto tako znate da u većini slučaja iskustvo, znanje i briga drugog medicinskog osoblja (sestara) oko Vas je nekad podjednako, a če&scaron;će i vi&scaron;e bitna. Dakle, to nije osnovni problem stope nezaposlenosti u BIH. Osnovni problem je taj &scaron;to veliki broj ljudi sa SSS uz dodatak dobre veze ili novčanih sredstava radi posao koji bi trebali obavljati ljudi sa vi&scaron;om ili visokom stručnom spremom. Većini poslodavaca se to itekako isplati, jer koeficijent isplate plata na osnovu stepena stručne spreme svakako nije isti. Dakle, de&scaron;ava se to da npr.frizer sa zavr&scaron;enim trećim stepenom obavlja posao ekonomiste. Taj isti ekonomista, sedi kući, redovno se javlja na Biro i očekuje svoju &scaron;ansu koju naravno ne dobija. A sada na sve to zamislite komentare njegovih sugrađana koji ga prekorevaju &scaron;to sedi i čeka, a neće da radi, a npr.mesto frizera je upražnjeno. Da li sada ovaj ekonomista treba da se prekvalifikuje u frizera, ili bi frizer trebao početi raditi posao za koji i jeste obučen? Shvatate li sada nelogičnost istog? Frizer radi kao ekonomista, ekonomista ne želi posao frizera posle uloženog vremena, truda i novca u to da bude ba&scaron; ekonomista, i kritike od naroda uz komentare &bdquo;pa on ne želi da radi, da hoće – može, posla uvek ima“? A gde su kritike upućene frizeru, poslodavcu, Inspekciji rada? Ovo je samo jedan izmi&scaron;ljeni primer, a verujem, svako od Vas će se setiti barem jednog pravog iz realnog života. </h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline">Dakle, lično smatram (možda i gre&scaron;im, ali ako pojedini iamju pravo na ismevanje tuđih uspeha, onda ja svakako imam na svoje mi&scaron;ljenje) da posla na ovom Balkanu ima ili treba da ga bude – onog trenutka kada frizer bude uzeo četku u ruke, automehaničar legne ispod auto – tada će ostati i posao ekonomiste ekonomisti i pravnika pravniku. A ja, ja ću i dalje živeti u ubeđenju da se rad, trud, odricanje i obrazovanje isplati i da će nekad (ako ne u moje, onda bar za vreme moje dece) ponovo postati bitno &scaron;ta zna&scaron;, a ne koga zna&scaron;.</h2> <h2 style="margin: 6pt 0cm 9pt; text-align: justify; line-height: 16.8pt; vertical-align: baseline"> </h2>   Generalna 2015-01-23T13:26:02Z libertade ČUDO ŽIVOTA http://libertade.blog.rs/blog/libertade/generalna/2015/01/22/cudo-zivota <img src="http://media-cache-ak0.pinimg.com/736x/02/7a/3d/027a3d640d360ae8609965cddbe3b18c.jpg" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="300" height="300" />             Da li ste se ikada osetili blagoslovenim? Onako istinski. Iz dna du&scaron;e i srca. Da li ste osetili da je svaki dan bajkovito čudan, svaki ponedeljak Vam dođe kao nedelja, svaki mesec kao godi&scaron;nji odmor, a svaki dan kao Nova Godina? Da li ste osetili ikada da je nebo na neki neverovatan način usmerilo svu svoju pozitivnu energiju ba&scaron; u Va&scaron;e biće i nagradilo Vas, poklonom prelepim i nedostojnim Vas i Va&scaron;eg života? Da li ste...? Jer ja jesam. Već dva puta.             Ne znam kakav je bio dan kada sam se rodila. Znam da je bio april, davne osamdeset i neke, ne znam da li je padala ki&scaron;a, ili je bilo Sunce, ne znam koja je muzika svirala. Znam samo da je mojim roditeljima život postao lep&scaron;i i bogatiji, tada i jo&scaron; jednom za godinu dana. Tog dana mog rođenja se svakako ne mogu setiti. Ali, svakako znam od kada sam ja počela da računam svoj život, jednom, pa jo&scaron; jednom. Znam, jer tada sam se ponovo rodila, pa jo&scaron; jednom posle toga.             Neko je jednom rekao : &bdquo;Majka se ne postaje. Majka se rađa sa rođenjem svoga deteta“. Sada znam i na &scaron;ta je mislio. Oduvek sam znala da ću biti majka, to je bilo neosporno. Da li ću imati svog Princa i svoju bajku, to je nekako bilo sporedno. Naravno, neko gore je složio kockice i sve to lepo uredio, pa je i meni stigao moj Princ i moja bajka. Oduvek smo znali da GA želimo. Da, NJEGA. Jer od trenutka kada sam osetila to čudo novog života u sebi, znala sam da je ON, znala sam da je DEČAK. Nisam od onih ljudi koji se raduju najpre rođenju malenog prestolonaslednika, ili vi&scaron;e preferiraju princeze – na pitanje '&Scaron;ta čekam?' oduvek sam odgovarala 'Bebu'. Ali jednostavno, znala sam da je to ON. Znala sam i kako će se zvati, i kako će izgledati, i koju boju okica će imati. Ne pitajte me kako. Jednostavno, znala sam. Kakvog sam ga želela, takvog sam ga i dobila. Trenutak kada sam ga privila na grudi i obećala da ću ga čuvati od svega na ovome svetu, i da ću ovaj svet čuvati samo za njega. Tog trenutka sam i umrla i rodila se, i plakala i smejala se. Tog trenutka znala sam da je počeo jedan novi život, lep&scaron;i, ispunjeniji, radosniji i &scaron;areniji; život za koji ću se uvek boriti.             Rodila sam se jo&scaron; jednom, u trenutku kada mi je moj anđeo spustio rukice na stomak i pitao: &bdquo;Mama, ja želim seku. Da li je to seka?“ . Tada sam pomislila da ne&scaron;to ima u onoj dečijoj iskrenoj intuiciji. Jer, i ovaj put sam znala da je to ONA, da želim NJU, i da će ONA i biti. Samo &scaron;to sada nisam znala kakve će me okice pogledati. Valjda kad imate jednu bebu, sve bebe vidite kroz taj jedan lik. Moj Princ je dobio okice dnevnog neba, a moja Princeza boje noći. Zagrlila sam je čvrsto i obećala jo&scaron; jednom, tom malenom stvorenju da ću je čuvati od sveta i da ću svet čuvati samo za nju. Tada sam se rodila drugi put.             Vreme je pro&scaron;lo negde između prljavih pelena i razbacanih igračaka, između smeha i suza, prvih koraka, reči i zubića. Gledam ih dok spavaju, ta malena i nežna bića, ti mali delovi mene, koje sam nosila pod srcem i koje nosim u srcu – gledam i živim svoj Raj.             I osećam se blagoslovenom. Onako istinski. Iz dna du&scaron;e i srca. Osećam  da je svaki dan bajkovito čudan, svaki ponedeljak mi dođe kao nedelja, svaki mesec kao godi&scaron;nji odmor, a svaki dan kao Nova Godina. I osećam da je nebo na neki neverovatan način usmerilo svu svoju pozitivnu energiju ba&scaron; u moje biće i nagradilo me, poklonom prelepim i možda nedostojnim mene i mog života.  Ali znam da ću svaki tren, svaki sekund svoga života uložiti u ta dva mala, nevina bića koja spavaju pred mojim očima. I obećavam, po ko zna koji put, da ću ih čuvati od sveta i da ću svet čuvati samo za njih. Generalna 2015-01-22T15:43:43Z libertade JEDNOM KADA ODEŠ IZ SVOG MESTA http://libertade.blog.rs/blog/libertade/generalna/2015/01/21/jednom-kada-odes-iz-svog-mesta <img src="http://i128.photobucket.com/albums/p170/nemaga1/kestenb.jpg" border="0" title="undefined" width="400" height="300" align="top" />             Nekada, samo nekada pomislim ko to gore deli karte i raspoređuje gde i kada će se ko od nas roditi. Možda u tim retkim trenucima mira, agnostik u meni i pomisli da negde gore postoji ta Božja ruka koja pucne prstima i ja se rodim te i te godine, negde ovde na brdovitom Balkanu. &Scaron;teta, &scaron;to je ne mogu zamoliti za cut & paste opciju do nekih plaža na Havajima, ili bar do svetla Pariza... Ali eto, tu smo gde smo, i to ne možemo promeniti.             Rođena sam u jednom malom mestu. Koliko malom možete zamisliti kada nekom Ameru poku&scaron;avate objasniti gde se to, za Boga miloga, nalazi ta Srbija... E, tako ja, mojim Srbima, poku&scaron;avam objasniti gde se to, u njihovoj zemlji, nalazi to malo mesto, to posebno mesto. Ljudi kada odu, iz tako malog mesta, po pravilu ga se stide. Možda to i nije tako, ali sam nebrojeno puta bila svedok promenjenih akcenata (ćiju-ćiju j*****) i svojatanja glavnog grada ili bar onog malo bližeg i malo većeg kao svog. Ne, za mene je moje mesto bilo i ostalo centar sveta, tako da bi moja obja&scaron;njenja i&scaron;la otprilike ovako: &bdquo;Znate li gde se nalazi Beograd? Beograd je 80 km od mog mesta (za potrebe teksta od sada ćemo ga zvati jednostavno MM – moje mesto). A znate li gde se nalazi V.? Ono je 20 km od MM.“ Interesantno, da se nikada moje mesto ne nalazi kraj Beograda ili V., već je početna i jedina odrednica za računanje svih udaljenosti i mesta. A kako bi bilo drugačije. Za MM ne samo &scaron;to me veže porodica, već me veže i moje detinjstvo. Čitavo jedno bezbrižno, radosno, ispunjeno smehom i bojama detinjstvo. Međutim, generalno je vezano za skoro svako mesta u Srbiji (sem Beograda naravno, eventualno Novog Sada, Ni&scaron;a i Kragujevca) – da tu nema perspektive. Malobrojni je uspeju sebi stvoriti. Kada ste rođeni u jednom tako malom mestu imate tri opcije: 1. Zaljubiti se i ostati 2. Otići i raditi 3. Otići i studirati 4. Zaljubiti se i otići.  Sve ono između je rezervisano za malobrojne. Ja sam počela od treće, a zavr&scaron;ila sa četvrtom. Beograd me je dočekao ra&scaron;irenih ruku. Kako je jednom moj kum rekao: &bdquo;Beograd nudi za nekoga sve, ali za svakoga po ne&scaron;to“. Istina je, ali i dalje onaj osećaj dok autobus ide Ibarskom magistralom i približava me nečemu tako neraskidivom mome srcu – nije se dao izbrisati. Kažu, čekaj, treba vreme da prođe, ni&scaron;ta se ne de&scaron;ava preko noći. I u pravu su, ali izgleda da mome srcu ni godine nisu tu puno pomogle. Znam, da je nebo iznad Kalemegana isto tako plavo, i trava na Adi podjednako zelena, i voda Dunava isto tako mutna – ali moje srce je tražilo nijanse. Onda, shodno godinama i nečijim divnim očima stavka broj tri je pre&scaron;la u stavku broj četiri. Sada sam tu gde sam, drugi grad, druga zemlja, isti ljudi. Nemoguće je ne zaljubiti se u ovaj grad, u njegove drvorede, u zelenu vodu Vrbasa. Trebalo mi je i tu godina, da bih se jedno jutro probudila i shvatila da ne samo &scaron;to sam zaljubljena u mog dragog, u moja dva Anđela, da sam se nekako preko noći zaljubila i u ovaj grad. Ali... I dalje kada, kada se približimo tabli koja nas uljudno obave&scaron;tava da napu&scaron;tamo na&scaron;e susede i kad vidim tablu na kojoj pi&scaron;e Srbija, ne&scaron;to se u meni prelomi, po stoti put. Dragi me večito zeza: &bdquo;Da stanemo, da poljubi&scaron; svoju svetu zemlju?“ I &scaron;to smo bliže, ja vi&scaron;e nisam ja, ja sam ona neka druga; sa svakim pređenim kilometrom imam osećaj da se dete u meni sve vi&scaron;e budi od želje i čežnje za roditeljskim domom. Ona živa ograda ispred moje kuće već odbrojava dane, ali meni je najlep&scaron;a i najzelenija – moja je, i ista je kao nekada dok sam se oko nje jurila sa batom. I nekad je gore bio posađen orah, sad ga vi&scaron;e nema, i on je moj, sa njega me je deda skidao. I miris lipe na ulazu mog dvori&scaron;ta, i svaka travka u tom dvori&scaron;tu, i vinova loza, i cveće na terasama,  i mamina kafa, i tatin zagrljaj, i svaki osmeh moje porodice – sve je to za mene one way ticket to past. I dalje osećam miris kestenova  koji su nekada krasili na&scaron;u ulicu, i dalje znam svaku stopu tog malenog grada, svako drvo i svaki žbun. I dalje mi stopala gore, od neke detinje želje, dok hodam ulicama moga mesta. Dok sinu pokazujem sva ponosna gde se mama nekada igrala, dok &scaron;etam curicu. I svaki put mi je MM lep&scaron;e nego ikada, i ljudi mi se čine nasmejanijim nego ikada. I volim ovih svojih par ulica, i taj jedan semafor koji vi&scaron;e ne radi nego &scaron;to radi, i svakog od tih ljudi na ulici koje sretnem, svaki prolaznik kome se nasme&scaron;im i kažem &bdquo;zdravo/dobar dan“, i svaka prelepa curica, momak kojih se sećam jo&scaron; dok su prohodavali... jer za sve to, i sve njih me veže ne&scaron;to neizbrisivo – jedno prelepo detinjstvo, topla kuća, srećna porodica. Svi su oni deo moga detinjstva, i moga srca. A onda se vratim u na&scaron; grad (jer ono je samo moje, a ovo je već na&scaron;e) , sa svojom novom malom porodicom, &scaron;etamo njegovim ulicama – i radujem se tom novom, lepom životu. I sa osmehom gledam svog sina koji kaže : &bdquo;Mama, ja puno volim svoj grad“. I znam da je tako, jer mu i toliko malom vidim u tim očima tu istu iskru koju ja nosim dok hodam ulicama MM. I da zaljubljna sam u ovaj grad, ali i svesna sam da ako ikada može&scaron; voleti neko mesto, svim srcem i onom dečjom nesputanom ljubavlju : to je mesto gde si se rodio, odakle si potekao, gde su tvoje noge prvi put dodirnule tlo.I zato Božja ruko, jedini cut/paste koji mojoj du&scaron;i treba u trenucima nemira, prljavih pelena i razbacanih igračaka – jeste onaj do mog mesta i moje Ulice Kestenova. A za Pariz ću se već nekako i sama pobrinuti.   Generalna 2015-01-21T14:30:56Z libertade ZAKASNELA BOŽIĆNA PORUKA (iz ARHIVE) http://libertade.blog.rs/blog/libertade/generalna/2015/01/20/zakasnela-bozicna-poruka-iz-arhive <div style="text-align: center"> <img src="http://cdn.sanovnikopedija.com/wp-content/uploads/2013/03/Badnjak.jpg" border="0" title="undefined" width="400" height="300" /></div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> Stigao je Badnjak. Zora će nam doneti Božić. Dodu&scaron;e, kod Katolika je malo poranio (ili kod nas zakasnio?). Muslimani su ga već proslavili u nekom drugom datumu, pod nekim drugim imenom.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> Da se ne lažemo - nikada nisam bila neki vernik. Ateista je malo prete&scaron;ka reč, možda bih se svrstala pod agnostik? Po&scaron;tujem, ali ne verujem. Komunističko dete, iz takve i takve porodice. Matorci me zeznuli, pa usadili neke druge vrednosti. Od Nove Godine do Nove Godine. Bez slave. Bez kr&scaron;tenja. Božić je onako uvek bio usputan, za čestitati dobrim prijateljima, vernicima.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> Onda su se vremena promenila. Za druge na jedan način, za mene na neki drugi. Do&scaron;li su klinci i poželela sam da ne&scaron;to promenim, možda da im nadoknadim ono &scaron;to sam ja propustila, ili da ih upoznam sa nečim lepim, vrednim tradicije i običaja. Moji klinci znaju za jedan Božić, njega smo već proslavili. Danas smo i pijukali, i tražili po slami. Uneli smo i badnjak. Smokve su na stolu, i suve &scaron;ljive, i voće. Proslavili smo i Svetog Nikolu, i sa rado&scaron;ću otvarali crvene čarapice na prozoru. I Deda Mrazu smo ostavili kolače i mleko. Pre samo dve nedelje smo uživali u božićnoj kuvanoj &scaron;unki za doručak. Ah,da - Bajram nam nije pro&scaron;ao bez divnih baklava...</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> Nije da ja nisam znala ove običaje od ranije, bar one, bliske meni, mojoj veri. Nekako, valjda mi je uvek bilo mrsko da u razgovoru sa najboljim prijateljem, koji drži rakijicu u jednoj ruci, a svaka mu druga psovka - obja&scaron;njava meni kakva sam ja to Srpkinja i Pravoslavka, a ne postim za vreme Velikog posta - obja&scaron;njavam njemu, Srbinu i Pravoslavcu, verniku - da je post hranom samo sekundaran u pravoslavlju, da post duhom je ono glavno, bez alkohola i bez psovki. Moja vera je oduvek počivala i zavr&scaron;avala se na 10 Božjih zapovesti. Smatram da je mojoj veri to dovoljno, smatram da je svakoj veri to dovoljno.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> Ali, moji klinci će znati... Sve običaje, i mamine, i tatine, i tetine... Moji klinci odrstaju u jednoj raznolikoj kulturnoj, verskoj, nacionalnoj porodici. I znaće. Ja to smatram bogatstvom. Sve te na&scaron;e različitosti koje nas spajaju za istom, danas prazničnom trpezom. Gledam lica moje porodice, nekad se pitam kad bi nas neko gledao sa strane da li bi mogao da nas podeli po tome ko je ovde Pravoslavac, Katolik ili Musliman. Njima to nije ni bitno, nije ni meni. Bitna mi je ta sloga, i taj mir. Jer, na kraju krajeva, to i jeste duh ovih praznika.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> Ali, vidim da nije tako svima. Malopre, uspavam klince, uletim na Fejs, procunjam po dnevnoj &scaron;tampi - kad imam &scaron;ta da vidim. Moje divne, drage Srbe po komentarima, o&scaron;trih jezika na nacionalnoj ili verskoj osnovi. Pozivaju na razne gluposti (gluposti vam u glavi!). Da se razumemo, to sam isto čitala i od strane Katolika 25-og pro&scaron;log meseca, i od strane Muslimana tokom Bajrama; ali nekako sam se nadala da moji Srbi, moja braća, veliki vernici - znaju &scaron;ta je sam smisao i duh Božića... Eto, ne ide da im ja kao neki agnostik obja&scaron;njavam.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> I ne razumem čemu sve to. Jo&scaron; manje razumem čemu sve to na ovaj radostan dan. Pustite istoriju/historiju svojim tokom - ne možete je menjati. Zatrpajte je negde, zatvorite u mračan sobičak, zaključajte, a ključ bacite. Ako vam se ne dopada - zaboravite je! Ako vam se istorija ne dopada - menjajte budućnost! Ali, molim Vas, oslobodite moju decu, va&scaron;u decu od te bolesti koje vučemo za sobom, od te mržnje  i netrpeljivosti koju nam je natovarila generacija na&scaron;ih roditelja. Zar treba da je ostavljam u amanet na&scaron;oj deci? Neko je jednom lepo rekao - po nacionalnosti najvi&scaron;e volim kad je neko čovek - dobar čovek.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> Dakle, dragi moji Srbi, moja braćo Pravoslavci, želite da pokažete i dokažete ne&scaron;to? Pružite ruku, osmeh, sutra sviće najradosniji dan Pravoslavlja. Pokažite &scaron;ta je oprost, &scaron;ta je dobrota... Nasme&scaron;ite se na ulici slučajnom prolazniku, ustanite deki u autobusu, ustupite baki red u prodavnici, dajte staru odeću u Crveni krst... Pogledajte lica va&scaron;ih sugrađana, ona se ne razlikuju od va&scaron;eg. NA LICIMA IM NE PI&Scaron;E KO SU. A vi, dragi prijatelji, Katolici i Muslimani, budite nam dragi gosti, podelite sa nama mali deo na&scaron;e tradicije, uživajte u na&scaron;em prazniku. Jer, ako pogledate na&scaron;a lica - videćete da se ona ne razlikuju od va&scaron;eg. NA LICIMA NAM NE PI&Scaron;E KO SMO.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"> </div> Generalna 2015-01-20T14:48:49Z libertade OPROŠTAJNO PISMO GOSPODINU X I GRADSKOJ TOPLANI http://libertade.blog.rs/blog/libertade/generalna/2015/01/19/oprostajno-pismo-gospodinu-x-i-gradskoj-toplani <p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; margin: 3pt 0cm 6pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial"><img src="http://www.lobi-info.rs/wp-content/uploads/2013/09/l-600x344.jpg" border="0" title="undefined" width="400" height="300" /> <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">Dobro jutro, Gospodine X ! Dobro jutro, Gradska Toplano!  Dobro Vam bilo ovo hladno i smrzlo januarsko jutro! <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">Ovih zimskih dana, pogotovo kada je temperatura napolju u minusu dosta često mislim na Vas. <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">Eto, kraj sve rodbine, poznanika i prijatelja, ja sam se u novogodi&scaron;njoj noći i božićnim praznicima setila Vas. <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">Da ne budem toliko skromna, mislim da Vas se setila većina Banjalučana. Svako ko je bar jednom imao problem sa Toplanom, setio se Vas. <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">Eto, Gospodine X, rekoh kada toliko već razmi&scaron;ljamo o Vama, red je i da Vam neko poželi srećnu nastupajuću 2015. <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">Opisaću Vam detalj na&scaron;e prazničke atmosfere: "Mama, za&scaron;to je ovako hladno u stanu?", budi se moj sin jedno jutro. Temperatura na termometru pokazuje sme&scaron;nih 15 stepeni. "Jesi li zvala Toplanu?", uleće suprug sa pitanjem. Nisam. Koga da zovem? One jadne x, y & z ljude koje se javljaju na telefon i trpe verbalne napade mama čija se deca smrzavaju? Da opet dođem kod Vas Gospodine X? Po koji put? Peti, &scaron;esti? Poslaćete mi nekoga da izmeri temperaturu? Ja Vam kažem kolika mi je temperatura u stanu. Ali to nije isto, Vi odgovarate, ne meri se tako temperatura. Pustite Vi kako se meri, ja Vam kažem kolika ja, a za mojih preko 1000 KM godi&scaron;nje kojima Vam plaćam Va&scaron;u toplu stolicu u Va&scaron;oj jo&scaron; toplijoj kancelariji - zaslužujem bar optimalnih 20 stepeni. Možda niste ozračili radijatore? Jesam, Gospodine X, po X puta u toku jednog dana, ako sam i&scaron;ta naučila o grejanju to je kako da ozračim radijatore. Pa, eto, poslaćemo Vam opet nekoga. Nećete, moraću opet da dolazim, da Vas vučem za rukav, da slu&scaron;am kako mi sa visine obja&scaron;njavate moj problem. Mene ne zanima Va&scaron;e obja&scaron;njenje, ja sam novinar, a to nije moja struka - Va&scaron;a je Gospodine. I na kraju, doćiće gospoda x,y i z koju ćete Vi poslati - "x" će se praviti da je veći od Toplane, da on meni čini uslugu; "y" će ne&scaron;to promrmljati kroz zube, jer će ga biti sramota gledajući moju decu da izgovori bilo kakve laži; a "z" će reći - eto, nije do Toplane. Kod Vas je sve u redu. Eto, lo&scaron;e grejanje je svuda... I tako u krug, Gospodine X, Vi na tronu Gradskog grejanja kome se obraćamo svi mi ostali smrtnici. Jer, Vi ste ti kome nas prebacuju sa centrale kada ne mogu da se izbore sa nervoznim majkama. Jer, Vi ste ti koji nam obja&scaron;njavate da je sve u redu, ali eto slabo nam vam je grejanje. Jer Vi ste ti kome očigledno nije jasno, &scaron;ta to po Bogu mi svi vi&scaron;e hoćemo od Vas. Nadam se da ćete se jednom setiti, da nije dovoljno reći, već poku&scaron;ati ne&scaron;to uraditi po tom pitanju. Banja Luka ima problem sa grejanjem već godinama, sa novim priključcima, sa velikim dužnicima kojima ne smete da pisnete, sa slabim cevima... Nije dovoljno reći - Ok, do Toplane je, a godinama ni&scaron;ta ne preduzimati da se to re&scaron;i. Nama ne treba Va&scaron;a konstatacija, već re&scaron;enje - zato ste plaćeni Gospodine X i gospodo iz Toplane. Ali, eto nikako da se setite, da treba ne&scaron;to i preduzeti po tom pitanju. Nije dovoljno, samo uzeti pare, i prodavati prazne priče. Mene ne interesuju Va&scaron;i problemi. <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">Živimo u kapitalističkom dru&scaron;tvu - Vi prodajete uslugu, ja je plaćam. To bi isto bilo kao kad bi ste Vi npr. oti&scaron;li u pekaru po hleb, a iza&scaron;li sa jednom kiflom. Volela bih da zamislim tog pekara, Gospodine X, koji Vam govori - eto, znam da ste platili hleb, ali možete da dobijete samo ovu kiflu. Znam da je problem do pekare, ali stvarno Vam ne mogu drugačije pomoći. Tu nastaje problem Va&scaron;eg kapitalizma, ja plaćam uslugu, ali je Vi ne isporučujete.  <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">I tako u očekivanju iz godine u godinu da se problem re&scaron;i, ulazi suprug jedno jutro i nosi one norve&scaron;ke radijatore i trijumfalno mi saop&scaron;tava:" Gotovo je. Skidamo se sa Toplane!" Jesi li normalan? Zna&scaron; li &scaron;ta znači centralno grejanje? U svakoj prostoriji ti je toplo, ne razmi&scaron;lja&scaron; o struji, o drvima, uglju... " Dobro, ženo. A zna&scaron; li ti &scaron;ta je centralno grejanje? Ne zna&scaron;." I u pravu je. Ne znam. Ovo svakako to nije.  <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">I zato, Gospodine X i Gradska Toplano, zbogom i doviđenja! Lepo smo se družili! Žao mi je samo onih čika na liniji prvog udara koji moraju da trpe gnev građana. Žao mi je i onih majstora koje &scaron;aljete samo da bi konstatovali da nemamo grejanje. A Vas i ne ba&scaron;, ne Vas kao Vas, jer ja Vas zapravo ne poznajem, sem na profesionalnom planu. Možda ste u privatnom životu zbilja draga osoba. Dakle, Gospodine X i Gradska Toplano, želim Vam uspe&scaron;nu Novu Godinu. Želim Vam privatno da Vam svaki problem bude re&scaron;en učinkovito i  jednostavno, kako ga i Va&scaron;i majstori re&scaron;avaju. I da ne zaboravim, u najkraćem vremensko roku, kao i kod gospode na centrali; sa onloliko vremena i pažnje koliko i Vi pružate Va&scaron;im sugrađanima i njihovim problemima. I na kraju, Vama lično, želim topao dom i da se u novoj 2015. ogrejete onoliko koliko smo se i mi grejali kraj Vas do sada! <p class="MsoNormal" style="margin: 3pt 0cm 1.8pt; text-align: justify; text-indent: 35.4pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial"> So long & goodbye - ne videli se vi&scaron;e nikada!   Generalna 2015-01-19T14:43:51Z libertade POTREBNA KRV DESETOGODIŠNJOJ DEVOJČICI - BUDITE HUMANI http://libertade.blog.rs/blog/libertade/generalna/2015/01/19/budite-humani-pomozite-detetu <img src="http://cdn.nezavisne.rs/2015/01/640x427/20150117210017_284064.jpg" border="0" title="undefined" width="640" height="427" align="top" /> Desetogodi&scaron;nja Jelena Ljubojević iz Srpca koja je oboljela od akutne mijeloidne leukemije, u Beogradu čeka na transplataciju ko&scaron;tane srži i hitno joj je potrebna krv nulte krvne grupe. Testiranje potencijalnih davaoca se vr&scaron;i radnim danom od 08h do 10:30 h na Institutu za transfuziju krvi Srbije, ul. Svetog Save br. 39, Prvi sprat, odsek za donorske afereze. Neophodno je da kada dođete tamo kažete da ste do&scaron;li na testiranje za davanje trombocita za Jelenu Ljubojević, broj dosijea 2043. Kada zavr&scaron;ite, obavezno se javite Jeleninom tati da može pozvati sutradan Institut i proveriti rezultate testiranja, i ako budu dobri on će Vas kontaktirati kad zatreba da date trombocite za Jelenu. Rezultati važe 30 dana od dana testiranja.  Drugari iz Beograda, desetogodi&scaron;njoj curici je potrebna nulta krvna grupa. Mala je hospitalizovana u Beogradu, a porodica tamo ima malo poznanika, pa samim tim i malo potencijalnih davaoca. Znam da su većina vas dobrovoljni davaoci krvi, ovo je isto, samo je potrebno konkretnoj osobi, i to detetu. 29.januara joj je zakazana transplatacija ko&scaron;tane srži, i zato je potrebno dosta jedinica krvi u rezervi. Proceduru sam Vam objasnila, a broj telefona Jeleninog tate Zorana je: +381641189974Ako ste u mogućnosti, odvojite malo vremena, budite humani i pomozite ovoj curici.  Generalna 2015-01-19T09:12:07Z libertade AFERA PETOVALENTNA VAKCINA (između objektivnosti novinara i ozlojeđenosti roditelja) http://libertade.blog.rs/blog/libertade/generalna/2015/01/18/afera-petovalentna-vakcina  <img src="http://rokaj.ba/wp-content/uploads/2014/02/vakcina.jpg" border="0" title="undefined" width="400" height="200" /> Bura koja se podigla oko procesa imunizacije u Republici Srpskoj naglo je pro&scaron;la. Propraćena bez puno medijske pažnje i prostora. Ostali su samo roditelji da se pitaju da li su dobro postupili. Na polju imunizacije na ovim prostorima dugo se ni&scaron;ta nije menjalo. Nakon toga je 2012. do&scaron;lo do pomaka u vidu nove petovalentne vakcine, Pentaxima ili Infanrixa. Vakcina je uvr&scaron;tena u Fond, i vi&scaron;e nije bila rezervisana samo za one koji mogu da je priu&scaron;te. Sem apoteka, koje su izgubile svoj profit jer su istu prodavale za 80 KM, svi su bili zadovoljni. Do juna pro&scaron;le godine. Tada petovalentna vakcina odjednom nestaje. Iza toga se kriju tri neuspe&scaron;na tendera koje je Ministarstvo zdravlja raspisalo. Postavlja se pitanje da li se zaista niko na njih nije javio, ili uslovi koje su nudili ponuđači (a koji važe za sve) nisu odgovarali Ministarstvu zdravlja RS. Bilo kako bilo, petovalentnih vakcina vi&scaron;e nema. Negde u isto vreme, raspisuje se novi tender, ali ovaj put za trovalentne vakcine. Negde između zvaničnih brojki, cena i cifara zaboravlja se na roditelje. Problem  roditelja, ne bi smeo da bude taj &scaron;to je Institut za javno zdravstvo RS zakazao sa tenderima za nabavku petovalentnih vakcina, niti &scaron;to na vreme nije pokrenut tender za nabavku trovalentnih vakcina. Takvi tenderi i njihovi uslovi ne važe samo za RS, već za ceo svet. Problem roditelja ne bi smeo da bude taj vakum između nabavke vakcina u kome su ostavljena na&scaron;u deca. U svetu gde  roditelji odlučuju da li da vakcini&scaron;u svoje dete, danas i ovde - roditeljima je onemogućen bilo kakav izbor. Odjednom u jeku nesta&scaron;ice vakcina Ministarstvo Zdravlja RS se setilo da apoteke možda ne po&scaron;tuju &bdquo;hladan lanac“ i da nije bezbedno za decu da kupiti tu istu vakcinu u toj istoj apoteci koja se pre samo dve godine mogla kupiti. A kada su se snalažljivi roditelji dosetili da na ledu donesu vakcine iz susednih država (jer tamo je to dozvoljeno, valjda se samo kod nas ne po&scaron;tuje taj &bdquo;hladni lanac“) zabranjeno je svakom lekaru da dete vakcini&scaron;e petovalentnom. Roditelji koji nisu bili spremni na kompromis, bili su prinuđeni da vode svoje dete van granica Republike. Snalazili su se do susednih nam zemalja, jer su im svi ostali izbori bili onemogućeni u njihovom gradu i državi. Fond i Ministarstvo zdravlja RS su se oglasili da su na&scaron;li adekvatnu zamenu – trovalentnu vakcinu. Međutim, tender za trovalentnu je raspisan u junu, i deca su ostavljena u vakumu bez vakcina. Ponovnim uvođenjem trovalentne vakcine Ministarstvo zdravlja RS nije ispo&scaron;tovalo Pravilnik o imunizaciji, koji je donet pre samo dve godine gde su  deci konačno omogućili da dobiju tehnolo&scaron;ki savremenije vakcine. Niko ne poriče valjanost trovalentne vakcine. Činjenica da je prostor biv&scaron;e Jugoslavije godinama odolevao epidemijama je dovoljan pokazatelj da su ove vakcine iz Torlaka dobre. Ali, ostaju roditelji koji ne žele da svoje dete revakcini&scaron;u trovalentnim, ako je dete već primilo jednu dozu petovalentne. Za njih, trovalentna vakcina nije adekvatna zamena za petovalentnu. Razlog za&scaron;to su se odlučili za nju jeste upravo taj jer smatraju da je ona daleko bolja od trovalentne: drastično su smanjena neželjena dejstva, smanjen broj uboda, u sebi nema aktivnih ćelija i reakcija je manje burna... Svako ima pravo na svoj izbor, i da obezbedi detetu ono &scaron;to smatra najboljim za njega. Problem je kada mu je taj izbor onemogućen od strane države u kojoj živi.   Kao roditelja, ne znam da li vi&scaron;e vređa činjenica da su zaposleni u Fondu za to vreme iznosili neistine kako petovalentna vakcina treba da stigne, a dobro su znali da tender nije pro&scaron;ao i da je tek u toku tender za trovalentnu. Ili obja&scaron;njenja takođe data u Fondu da &bdquo;petovalentna se vi&scaron;e ne proizvodi“. Ili možda to, &scaron;to za razliku od susednih zemalja, Evrope, pa i celog sveta – samo Republika Srpska misli najbolje za svoju decu time &scaron;to im onemogućava vakcinisanje petovalentnom, a primorava ih da se vrate na trovalentnu. To može samo služiti na čast, i njima i nama koji smo to dozvolili. Iz perspektive čoveka, ozlojeđena sam na neprofesionalnost, licemerje i laži koje su izno&scaron;ene u toku celog vakuma sa vakcinama. Iz perspektive roditelja uop&scaron;te, užasava me pomisao da je napraviljen takav propust i to u prevenciji zdravlja dece, i to u procesu imunizacije koji je u odnosu na druge stavke Ministarstva zdrvstva RS tek mali procenat budžeta. I na kraju, iz perspektive roditelja moje dece, ogorčena sam &scaron;to mi je na svakom koraku onemogućeno da pružim detetu imunizaciju koja je, smatram, za moje dete najbolja.                             <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">. <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 14.55pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">  <p class="MsoNormal" style="text-align: justify; margin-bottom: 0.0001pt; line-height: 15.85pt; background-image: initial; background-attachment: initial; background-size: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-position: initial; background-repeat: initial">      Generalna 2015-01-18T14:39:52Z libertade JE SUIS http://libertade.blog.rs/blog/libertade/generalna/2015/01/17/je-suis <img src="http://www.independent.co.uk/incoming/article9971190.ece/alternates/w620/Charlie-Getty.jpg" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="400" height="300" align="top" />   Već duže vreme razmi&scaron;ljam &scaron;ta bi trebalo napisati. Osećam moralnu obavezu kao znak solidarnosti sa svojim nastradalim kolegama. I kao čovek, jer to je jedino bitno. Možda već zamara čitati o tome, ali možda bi ba&scaron; trebalo – možda bi ba&scaron; svaki novinar na svetu trebao napisati jedan ovakav članak, preplaviti Internet, da i jednom za deset godina ovakvi naslovi iskaču sa svake stranice pretraživača. Problem je možda u tome &scaron;to se moj naslov ne uklapa u onu jednu sentencu &bdquo;Je suis Charlie“ koja je isplivala iz mora anonimnosti i urezala se u sećanje svakog čoveka na zemlji, za vjek vjekova. Da, problem je u tome &scaron;to bi moj naslov bio duži, zasigurno duži od ovog članka. Ono &scaron;to se desilo se ne može drugačije opisati do samo jednom rečju – UŽASNO. Ono &scaron;to je tome predhodilo, u najmanju ruku je oličenje kiča, &scaron;unda, neukusa, netolerancije, verske i kulturne. Bar po meni. To nije novinarstvo koje ja po&scaron;tujem. Ali to je najmanje bitno. Ne ide se pu&scaron;kom na pero, niti nasiljem na reč – u tome je poenta ovog bunta. Zato solidarnost. Zato su novinari na jednoj strani, zato bi trebali i morali biti. Zato &scaron;to se na ovo ne bi smelo ćutati i prećutati. Zato &scaron;to ovome ne smete tražiti opravdanje, niti jedno! Ne sme da postoji opravdanje za one koji su u stanju da hladnokrvno i proračunato oduzmu samo jedan ljudski život, a kamoli... Koliko god da je užasan i gnusan sam ovakav čin, posledice ovog dela, bojim se, biće jo&scaron; stra&scaron;nije. Počev od same Francuske, gde je ovakav čin najvi&scaron;e pomogao Nacionalnom Frontu; preko jačanja islamofobije koja je zahvaljujući medijima op&scaron;te prisutna, do samog pominjanja Kristalne noći u nekom jezivom modernom krsta&scaron;kom pohodu. Ovo će dati opravdanje mnogim zlodelima i zlotvorima koji će sebe pravdati strahom od terorizma. Čak, gledajući sa strane verskog fanatizma (ako je to zaista bilo u pitanju, ali to je opet neka druga priča u koju sada ne bih ulazila, a to će, nadam se, vreme pokazati) – ovakav akt ne samo da nije pomogao muslimanskom narodu, već je samo otvorio Pandorinu kutiju za islam u Evropi. Domino-efekat je pokrenut. Jer sada između terorističkih akata od strane islamskih fanatika i istovetnih odgovora od strane islamofobista/fanatika – stradaće nedužan narod, onaj neradikalan, nesvrstan ni u jednu od te dve struje. I na samom kraju se vraćam na početak i na sam naslov i moj sopstveni problem: &bdquo; Je suis Charlie...“. Pre neku godinu novinske stupce je punio Brejvik, stalno čitamo o masakrima u &scaron;kolama, nad decom, ženama, nevinim i nedužnim civilima, počev od Amerike pa &scaron;ire. Ali, nisu sva ta dela okarakterisana kao čin terorizma. &Scaron;ta bi trebalo biti po veri i nacionalnosti da bi bio terorista? A &scaron;ta ne sme&scaron; biti da bi bio okarakterisan kao žrtva terorizma? &Scaron;ta je terorizam? Terorizam jeste nasilan čin izazvan da stvori strah i nesigurnost civila, a izveden pod velom religijskih političkih i ideolo&scaron;kih ciljeva. &Scaron;ta onda nije terorizam? Prema tome: -  JE SUIS Charlie -  JE SUIS ubijeni policajac na dužnosti -  JE SUIS Marko Ivković -  JE SUIS Milica Rakić -  JE SUIS 16 novinara RTS koji su ubijeni na svom radnom mestu '99 (sećate li se?) -  JE SUIS Srbija i narod Srbije tokom 1999.god -  JE SUIS sve jedan nedužan Srbin i Albanac ubijen na Kosovu nakon 2000.god. -  JE SUIS SFRJ -  JE SUIS sve jedna beba, dete, dečak, devojčica, majka, sestra, žena, sin, otac i brat koji su nedužni stradali na ovim prokletim prostorima u ovim prokletim godinama; sve jedan Srbin, Hrvat i Bo&scaron;njak; sve jedan Pravoslavac, Katolik i Musliman -  JE SUIS sve jedan ne-komunista koji je stradao posle II svetskog rata -  JE SUIS sve jedan borac koji je stradao boreći se protiv Hitlera -  JE SUIS sve jedno nedužno dete, žena i čovek nastradalo usled terorističkog akta -  JE SUIS Avganistan, Somalija, Nigerija, Pakistan, Meksiko, Sirija, Irak, Centralno-afrička Republika, Sudan, Libija, Nikaragva, El Salvador, Kambodža, Ruanda, Gvatemala, Venecuela, Haiti, Palestina, Izrael, Somalija, Iran, Kuvajt, Gvineja, Kenija.... JE SUIS sve jedan nedužan čovek koji se nađe sa one strane ni&scaron;ana, a terorista je – svako ko se nađe sa one druge strane. Zato, svete, imaj iste ar&scaron;ine za sve. Imaj istu kaznu, za svakoga ko je u stanju da povuče taj obarač, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. I imaj isto po&scaron;tovanja za svaku nedužnu žrtvu na ovome svetu, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Možda će&scaron; onda i početi ličiti na svet.       Generalna 2015-01-17T14:26:10Z libertade