Hofmanika

Hofmanika http://nenatkriljiva.blog.rs/blog/nenatkriljiva nenatkriljiva 2026-07-03T16:08:54Z Neka moj rob bude slobodan ili prica o Jonasu i Luisu http://nenatkriljiva.blog.rs/blog/nenatkriljiva/generalna/2015/01/19/neka-moj-rob-bude-slobodan-ili-prica-o-jonasu-i-luisu Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto - crvena, i crna; u to doba znao sam da u kandzama sunca leži ubojito koplje nehitnuto, da pitomom pastiru planinu pojedo&scaron;e, da isti taj pastir blagonaklono i nevino gledao je na ružnorukog gmizavca kome Bledi Nobili obuko&scaron;e tri miliona bundi zimskih. A &Scaron;arena Dobra Pčela ra&scaron;irila je svoja topla krilca i rekla : &bdquo; Nebesa moja, za&scaron;to uvek dobijam i bitke koje sam želela da izgubim? &bdquo; . A Sagorela Jagoda zatreptala je i jo&scaron; jednom, jo&scaron; samo jednom poku&scaron;ala da zaustavi Začaranog Zmijolikog Pacova; a Veliki Lovac dostojanstveno je seo u drveta kro&scaron;nju koja je već bila u jezivom , jarkom plamenu dok su Bledi Nobili znali da posle plamena i ki&scaron;e dolazi vreme za njih. Posle ki&scaron;e doći će izuzetno vreme, vreme Bledih Nobila,, Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto crvena, i crna, i ba&scaron; tu, na rukama ovim gde tamna je krv bila, sada se oseća miri&scaron;ljavi vazduh &scaron;to izvire iz du&scaron;e; i ba&scaron; tu , gde mutno - crvena je krv bila, sada beličasto plava reka lagano teče, i ba&scaron; tu gde crna je krv bila, dan se beli sada ugnezdio,, Dozvoli da te mirisne i čiste duče dah obuzme, pogledaj na jugoistok, dan se rađa na mojim rukama, uzmi reku iz mojih ruku, uzmi je, ti si dečak usnulih očiju, ti si Alani i jednoga dana gradiće&scaron; novi svet,, Sada ću na kolenima hodati, i otići ću daleko k Divnom Gospodaru; milost i&scaron;tem, poslednja predaja ne postoji. &bdquo; Jonas, &scaron;estogodi&scaron;nji dečak , prekinuo je svoj monolog, ničeg vi&scaron;e nije mogao da se seti, i nije mogao u sećanje da prizove tu jedinstvenu Priliku koja se njemu, samo njemu ukazala. Rukama se svoga lica dokopao, prekrio je lice dlanovima,, &bdquo; Žao mi je oče, samo sam ovo upamtio, mnogo mi je žao. &bdquo; - rekao je okovani dečak Jonas svom okovanom Ocu Luisu. Jonas i Luis živeli su na koncu planete, u jednoj dalekoj zemlji zvanoj Tuata In Dagda kojom gospodare Bledi Nobili. &bdquo; Jesi li u potpunosti siguran da ti se taj čovek ba&scaron; takvim rečima obratio? Jesi li zaista video ruke njegove? - upitao je rob Luis svog sina roba Jonasa. &bdquo; Predragi moj oče, veruj mi, veruj u sve &scaron;to sam ti preneo,, taj čovek je veličanstven, miran i nečujan, kretao se ka zapadu praćen suncem u zalasku. On ima oči kakve nikada nisam video,, okamenjene oči pune topline,, okamenjene stoga jer nisu želele da gledaju naopaki svet Bledih Nobila. &bdquo;-uzbuđeno je govorio Jonas. Sada je Luis bio uzbuđen: &bdquo; Okamenjene oči, kaže&scaron;,,naravno to može biti samo On, samo On. &bdquo; &bdquo; Ko je to bio oče? Kako se zove čovek taj? Dozivao sam ga da se vrati ali on je oti&scaron;ao na zapad, daleko, predaleko. Za&scaron;to je oti&scaron;ao tako daleko? Luis je uzeo dah da odgovori : &bdquo; Ne može da se navikne. &bdquo; &bdquo; Na &scaron;ta to ne može da se navikne“ - zapitkivao je bez prestanka Jonas. Luis je uzeo dah da odgovori. Nastaviće se... Generalna 2015-01-19T12:28:36Z nenatkriljiva Čestitamo http://nenatkriljiva.blog.rs/blog/nenatkriljiva/generalna/2015/01/19/cestitamo2 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. Generalna 2015-01-19T12:24:48Z nenatkriljiva