Tokom poslednjih desetina godina, košarka se razvila od klasičnog u jedan moderan sport. Na primer, stvari su se promenile od običnog šuta za dva poena ka bacanju sa udaljenosti za 3 poena; od jednostavnih polaganja do dobro manevrisanih “Alley-Hoops” [zakucavanje uz asistenciju] i umetničkih zakucavanja. Kao i poslednje, ali ne i zanemeravajuće – odeća: Počelo je sa šorcevima iznad kolena a trenutno se nose šorcevi dužine ispod kolena.

Košarka još uvek uspeva da digne publiku na noge. Nije ni čudo što je već dostigla reputaciju najpoznatijih sportova ikada. Košarka je tako popularana, da se skoro u svakoj zemlji u Aziji , Evropi i SAD igra. Skoro svaki čovek zna kako se igra košarka. Mnog puta sam vidjao ljude koji igraju basket unutra i napolju, ali u većini slučaja se ipak igra napolju pored ulice. Specijalna sportska oprema, osim lopte i koša, nije upošte potrebna pojedincu da igra ovu igru. Navešću neke od glavnih razloga zašto je košarka kao sport učvrstila svoj položaj gotovo u celom svetu:

1. Sport koji nije skup.
Košarka je skoro svima dostupna. Sve što je potrebno je lopta i košarkaško igralište sa ivicama. Lopta ne košta mnogo, osim ako bi želeo baš da kupiš skupu koju koriste profesionalci. Imaš dosta izbora i različite cene. S druge strane, pronalaženje košarkaškh igrališta takodje nije problem. Postoji mnogo škola i zajednica koji otvaraju svoje kapije za pojedince koji žele da igraju. Kada je reč o sportskoj opremi, ne moraš da kupiš skupe patike ili odeću . Samo počni da igraš basket sa stvarima koje imaš. Neki ljudi zaista igraju košarku bosi ili u papučama. Međutim, patike su ipak neophodne da bi se izbegle povrede, jer noge imaju bitnu ulogu u ovom sportu.

2. Lako pristupačan.
Kao što sam rekao, košarka može da se igra svuda. Ukoliko ne možeš da koristiš terene u javnim i privatnim školama, postoje druge društvene institucije koje će ti to omogućiti. Neke lokalne zajednice pokušavaju da sagrade javne sportske hale. Ako želiš da igraš, sve što treba da uradiš je da odeš do najbližeg košarkaškog terena koji je na raspolaganju u tvom kraju ili do lokalnog košarkaškog kluba.

3. Osnove košarke se lako uče.
Ako znaš kako da tapkaš, vodiš loptu i pucaš na koš, već poseduješ osnovno znanje da igraš. Vodjenje lopte se lako nauči, čak i samo gledajući kako se to radi. Šutiranje na koš je takođe jednostavno, mada je potrebno mnogo vežbe da bi to radio poput profesionalaca. Jednostavno ubacuješ loptu u obruč i gledaš kako poentiraš. Sa druge strane nalazi se odbrana. Niko ne može da kaže da je igranje odbrane teško? Naravno, ako igratš protiv dobrog igrača, onda svakako jeste. Međutim, osnove odbrane se lako primenjuju. U principu treba samo da stojiš ispred protivničkog igrača koristiteći svoje telo da mu blokiraš prolaz, i koristitš ruke na propisani način da ga sprečiš da šutira ili doda loptu.

Naravno, ono o čemu ja pričam je u suštini samo osnova košarke. Kad igraš na višem nivou, onda sve ovo postaje komplikovanije. To što ja pokušavam istaći, jeste da se potrebne veštine za ovaj sport daju se lako naučiti, a istovremeno ćeš se i zabavljati.

4. Mnogo je zabavno!
Košarka pruža mnogo zadovoljstva. U mogućnosti si da se družiš i upoznaš druge ljude sa sličnim interesovanjem. Uvek je zabavno kad se sastaneš sa istomišljenicima.

Smatram košarku popularanom, ne zato što je svako igra, nego zato što svi vole da je igraju. Razmišljajući o navedenim razlozima, možeš lako shvatiti zašto se košarka smatra popularanim sportom među svim ostalima.

5. Pravila su jednostavna.
Rekreativna košarka “u parku” ima jednostavna pravila. U većini slučajeva igra je ograničena osnovnim pravilima driblinga i izbegavanja svakog oblika čvrstog telesnog kontakta kada je igrač u fazi šutiranja. Ova pravila su vrlo jednostavna i laka za razumevanje i to je ono što čini ovaj sport toliko ”cool” da igraš sa tvojim prijateljima u toplim večerinjim satima. To je baš genijalno.

6. Pristupačni košarkaški kampovi ili seminari.
If you want to learn more about the sport and improve your basketball skills, you can attend basketball camps or clinics. They are available and basically open for everyone. These camps provide excellent tutors who can help you polish your shooting, dribbling, and other basketball abilities. Before signing in on a clinic make sure to pay attention to the overall skill level.

Ako želiš da saznaš više o ovom sportu i usavršis svoje košarkaško umeće, možeš posetiti košarkaške kampove ili seminare. Oni su u principu dostupni za svakoga. Ovi košarkaški kampovi angažuju odlične trenere koji mogu da ti pomognu da usavršis svoj šut, dribling i druge košarkaške sposobnosti. Pre nego što se prijaviš, obrati pažnju na kom nivou se nalaze tvoje veštine.

7. Televizijski prenos u celom svetu.
Jedan od uzbudljivih delova je da košarku možetš videti svuda. To je, zapravo, ono što ljudi vide na televiziji i to ih inspiriše da igraju ovu igru. Brojni sportski televizijski kanali podržavaju mnoge lige, kao što su NBA, VNBA, koledz košarka, Olimpijske igare, i ostale lokalne košarkaške utakmice. Čak i ako ne igraš, i dalje možeš da doživiš ovu igru gledajući je na televiziji i uživajući u udobnosti svog doma.

Ja bih ipak dodao još jedan bitan faktor:

8. Novac!
Sigurno mnogo ljudi igraja basket iz zadovoljstva. Ali ima i drugih motiva zbog kojih bi se neko bavio ovim sportom. Naime, činjenica je da igrači u prvoj ligi skoro svuda u svetu, zaradjuju više nego tamošnji prosečni gradjani, a to motiviše talentovane igrače (a i njihove roditelje) da nastave da se bave ovim sportom, sa nadom da se obezbedi sigurna egzistencija i položaj u društvu. Mnogi čak donesu i odluku npr. da se pre profesionalno bave košarkom, a ne da studiraju. Što po mom mišljenju nije dobra odluka. Studiranje ili školovanje pored igračke karijere je obavezano. To je jedan vid osiguranja u slucaju da se ne ostvari željena sportska karijera ili ista bude onemogućena zbog ozbiljne telesne povrede.

Evo nekih statističkih podataka koji nisu zanemarljivi. Zarada košarkaša jako varira, ali najbolji igrači mogu dobitjati milione. Prema Forbs-u, u 2004.-oj Michael Jordan je zaradio 35 miliona dolara; Shaquille O’Neal 31,9 miliona $; Kevin Garnnet 29,7, Kobe Bryant 26,1, Grant Hill 25,9, a LeBron James nekih 21 milion $. Evo podataka o prosečnim godišnjim platama ako bi igrao u jednom od prva tri tima u NBA (po izveštaju USAToday u 2004-2005 sezoni): * Dalas Maveriks $ 5.900.000 * Nev York Knicks $ 5.505.000 * Minnesota Timberwolves $ 4.837.633

A kod poslednja tri NBA tima: * Charlotte Bobcats $ 1,100,000 * San Antonio Spurs $ 1,100,000 * New Jersey Nets $ 939.480…

Ali naravno zarada zaista ipak zavisi samo od toga u kojoj zemlji živiš, u kom klubu igraš i najbitnije, koliko si stvarno dobar!

CSKA- Da li je to ova sezona ?

makimaki13 — Thu, 19 Feb 2015 20:19:11 +0100

CSKA iz Moskve redovno ulazi u najuži krug potencijalnih osvajača Evrolige, ali na kraju redovno razočara. Svake godine ulažu mnogo novca, ali nikako da ispune svoj cilj.

U poslednjih par godina dolazili su do završnog turnira ali nisu uspevali da završe sezonu kao sto im je bio plan. U prošlogodišnjem polufinalu izgledalo je kao da će imati priliku da konačno uspeju, ali su ispustili +15 sa kraja treće četvrtine i Makabi ih je srušio sa košem u poslednjoj sekundi. Sezonu pre toga jedva su postigli 50 poena i Olimpijakos ih je, u polufinalu, lagano savladao. U sezoni 2011/12 su opet izgubili sa košem u poslednjim sekundama. Te sezone su do finala došli sa samo 2 poraza. Pre toga je bilo slicnih sezona, kada su sa jako malo poraza dolazili do finalnog turnira ali nisu uspeli osvojiti. Ove sezone isto važe za jedne od favorita za osvajanje Evrolige i pokazuju dominaciju u dosadašnjem toku takmičenja.

PROMENE U EKIPI

CSKA su na kraju prošle sezone napustili Nenad Krstić, Vladimir Micov i Džeremi Pargo od bitnijih imena. U klub su došli Nando De Kolo, Manučar Markoišvili, Demetris Nikols i Pavel Korobkov. Na prvi pogled, po imenima bi se reklo da je CSKA više izgubio ali igra i rezultati pokazuju drugačije. Tehnički, otišao je prvi centar Nenad Krstić a nije dovedena nikakva zamena pod košem.

Svakako najveće pojačanje je Nando De Kolo. Povratnik iz NBA lige gde u San Antoniju i Torontu nije uspeo da se izbori za značajniju ulogu u timu (za dve sezone prosek za 11.9 minuta 3.8 poena i 1.7 asistencija) i pored toga standardni reprezentativac Francuske, je ipak prevazišao očekivanja. U postavci igre Itudisa gde su na terenu često i tri nominalna pleja (Teodosić, De Kolo i Džekson), pruža sjajne partije, pogotovo u Evroligi. U najjačem evropskom klupskom takmičenju u proseku za 25 minuta ima 15.1 poen, 3.7 skokova i 2.9 asistencija uz sjajne procente šuta (54.8% za dva, 42.4% za tri i 90.3% slobodna bacanja). Možda i najimpresivniju partiju je pružio protiv u tom trenutku prvoplasirane ekipe ACB lige Unikahe, kojoj je za 24 minuta ubacio 28 poena bez promašaja.

Ipak, neko posebno poštovanje od mene ima za pobednički koš sa Evrobasketa 2009. protiv Grčke. Pobednik tog duela je išao na Španiju u četvrtfinalu. Francuska je izgubila od Španije u tom okršaju ali se karma pobrinula da ovaj potez De Kolo-a bude unovčen u narednim duelima ove dve reprezentacije.

LIDERI EKIPE

Ekipe ne postaju šampionske bez lidera a čini se da ih CSKA ima trojicu. Prvi je naravno Miloš Teodosić. Ove sezone beleži najbolje brojke u Evroligi u dosadašnjoj karijeri. U proseku ima 16.9 poena (3.5 više od prethodne najbolje sezone), 7.27 asistencija (prethodno pet), skoro tri skoka po utakmici i 41.3% za tri poena (samo je 2009/10 šutirao preko 40%). Doduše, ima i dosta grešaka (3.9 po meču) i to je segment u kome će imati prostora za poboljšanje.

Iza sebe ima fantastično odigran Svetski kup sa reprezentacijom Srbije i čini se da je rad sa Sašom Đorđevićem vrlo pozitivno uticao na daleko zrelije igre Teodosića. O Teovim asistencijama je suvišno pisati. Dovoljno je pogledati, primera radi, nekoliko dodavanja sa meča sa Unikahom, posle čega postane jasno da će uvek smišljati nove i nove načine da uposli igrača.

Iako je imao bogate ponude (pominjala se i NBA liga), odlučio je da potpiše novi trogodišnji ugovor sa CSKA sa glavnom željom da konačno osvoji Evroligu. Dosadašnjim igrama je pokazao da je spreman za taj korak.

O Nandu De Kolou smo već pisali a treći igrač odlučujući igrač u postavci igre Itudisa je Soni Vims. Amerikancu je ovo treća sezona u CSKA a četvrta u Evropi, gde i pored povreda, pruža partije na vrlo visokom nivou. Uz 13.9 poena u proseku u Evroligi, ima i 4.9 skokova i 4.3 asistencije što je najviše od svih igrača koji ne igraju poziciji pleja.

Za razliku od nekih drugih američkih igrača u EL poput Gaudloka iz Fenera, Soni Vims nije tip igrača koji će se ispucavati do iznemoglosti da bi zadovoljio svoj ego već nije retka situacija kada je i prvi asistent ekipe. Ipak, čini se da je u izboru za pobednički šut na utakmici, ipak iza Teodosića i De Koloa. Promašaj protiv Makabija u polufinalu Evrolige prošle godine, kada je imao dovoljno vremena da uposli samog Kauna pod košem, verovatno stvara određenu dozu pritiska na Vimsa ali verujem da može da se izbori sa time i ostavi trag u CSKA poput legendarnih Holdena i Lengdona.

OSTATAK TIMA

Pored svih navedenih igrača, CSKA ima još nekoliko igrača koji pružaju još dosta opcija za Itudisa pred najvažnije duele. Na prvom mestu je tu Kajl Hajns, 198 visoki Amerikanac kome je dovoljno samo da pogledate listove pa da Vam bude jasno koliko ga je teško izgurati iz reketa. U prvoj fazi Evrolige je gađao čak 73.3% iz igre i kao neki rezervni centar odlično čuva reket uz pojedine dobre napadačke role. Ima dve Evrolige sa Olimpijakosom pa će i to njegovo iskustvo itekako dobro doći u završnim borbama.

Tu je i starosedelac Vitalij Fridzon sa svojim trademark-om, trojkom iz ugla (40.7% za tri) zatim Demetris Nikols koji vrlo solidno koristi svoje minute za sada, pogađajući 14/24 za tri poena (58.3%). Manučar Markoišvili dolazi polako sebi i može se očekivati njegov značajniji doprinos u narednim utakmicama dok je Pavel Korobkov igrač koji će povratkom nekih igrača izgubiti vrlo solidnu minutažu iz prvog faze takmičenja.

Sa zdravom ekipom, verujem da je CSKA apsolutni favorit za osvajanje Evrolige. Odlično su popunjeni na svim pozicijama i vodi ih trener koji već ima iskustva u pravljenju „dinastija“. Glavni konkurenti su im Barselona koja ima dosta problema sa povredama i Real Madrid. Madriđani su jači nego prošle sezone pošto su shvatili da se Evroliga ne uzima sa Burusisom kao prvim centrom (zanimljivo je da su ekipe po njegovom odlasku uglavnom procvetale).

Svakako iz te konkurencije ne treba isključiti ni Olimpijakos kao ni zvaničnog šampiona Makabi. Tu su još i turske ekipe poput Fenerbahčea i Efesa, koje zbog trenerskih veličina koje ih vode, takođe ne bi smeli olako da otpišemo.

U prethodne tri sezone, Evroligu je osvajao autsajder na Fajnal Foru. Vreme je da ove godine zablista neki od favorita što bi, u najmanju ruku, odgovaralo i rukovodstvu ULEB-a pošto je to jedini način da se opravdaju velika ulaganja u takmičenju koje trpi sve više kritika zbog malih prihoda koje donosi.

Košarka

Osam razloga zašto ljudi vole košarku

CSKA- Da li je to ova sezona ?