Šta to volimo u Pedeset nijansi i šta nas vreba u pozadini ovog bestselera?

, 12 2015 16:37:39 +0100

Jasno je da žene vole pažnju i bezrezervnu ljubav, još kad je upakovana uz savršeno zgodnog, mladog, poštenog biznismena to je dobitna kombinacija. Takav muškarac mogao bi da im traži i da seku vene, one bi pristale, te tako i uz malo BDSM seksa dobismo ceo paket za tržište gladno ljubavi i erotike. Žene su oduvek padale na romantične priče, muškarci na pornografiju, a trilogija Pedeset nijansi (siva, tamnije i oslobođeni), kao štivo sa obe teme, idealno je za razonodu i luftiranje mozga od dnevnih problema kod oba pola. No, ako ste ranije čitali nešto više od ljubavnih/erotskih vikend romana tj. ukoliko u literaturi tražite bar trunku logike, da ne kažem neku dubinu ili, sačuvaj Bože, još i pouku, onda ovo neće odgovoriti vašim željama. Kliše zaplet, površno građeni likovi, suludi raspleti, svega i svačega počupanog iz najrazličitijih žanrova pa onda smućkano u istu priču, mnogo se htelo, ali se malo uspelo jer je autorka (E. L. Džejms) pojurila za tiražem (budući da je radila kao televizijski producent, ide joj od ruke da prepozna potrebe tržišta), ali ne i kvalitetom (doduše, sumnjam da joj je to i bio cilj obzirom da se danas živi za brzu slavu i puno para).

No, šta je tu je i sada je pred nama priča o nestvarnoj ljubavi između biznismena i studentkinje začinjena sa malo vezivanja svim i svačim, tu su i bičevi i poneki povez na očima (ništa što već decenijama nije prisutno u medijskim sadržajima). Glavni muški lik, Kristijan, naizgled idealan i poželjan (valjda zato žene i poludeše za ovom knjigom) obleće oko glavnog ženskog lika, Ane, postupno je upućujući u njegove potrebe u njihovom odnosu (Ana misli da je to iz ljubavi, ali on samo traži nastrani seks) i kad ona ne pristaje da ga slepo sluša (na kraju prve knjige ga ostavlja) on shvata šta zapravo oseća prema njoj i sa mesec i po dana poznanstva odlučuju se za brak (druga knjiga) što dovodi do lečenja njegovih trauma prošlosti (uz pravu ženu u rekordnom roku) onda stigoše i deca (treća)… Jednom rečju – BAJKA! Tu i tamo pretera on u kontroli, ali muškarci ionako po definiciji misle da im to i pripada, a Anino veliko, zaljubljeno srce sve prašta. Nema veze što je on „spolja gladac, unutra jadac“ i emotivno je zastrašuje, izoluje od sveta, progoni, povremeno lema po guzi (tad baš nije bila dobra), ona zna da to stanje još nije znak za uzbunu jer, zapravo, „nema ljubavi bez patnje i bola“, samo je pitanje koliko će ko da izdrži!

Ljubav zna da bude slepa, ali ovde su pobrkani vekovi! Ili Ana ili autorka imaju užasan problem sa svešću ili knjigu nije ni pisala žena već neki neupućeni ženomrzac pa to onda još i pije vodu! Čitajući knjigu, ja svo vreme provedoh u svađi sa Anom i to me je izluđivalo! Na prvi pogled savremena i obrazovana, Ana je žena koju ne privlače raskoš i glamur, a sticajem okolnosti biva uključena u taj svet. Zaljubljena do ušiju u čoveka koji je, po njenoj definiciji, zgodan, neodoljiv, seksi, ali je svojim pretnjama i kaznama ujedno i zastrašuje, ona polako gubi kontrolu nad sobom jer nema dovoljno snage da Kristijana podigne sa dna, a da usput i sama ne bude ranjavana. Sve bi to još i bilo razumljivo da ona od prvog susreta sa Kristijanom ne pokazuje znake izgubljenosti u prostoru i vremenu (ali ne od zaljubljenosti). Nasuprot onome što o njoj saznadosmo na početku, ona odjednom prelazi u drugi lik - kao da je pobegla iz porodice Amiša (izvinjenje Amišima J) pa su joj zapažanja i reakcije iz prošlog veka: konstantno joj se zacrvene obrazi na pomen bilo čega što ima ili nema veze sa seksom, kao da je tinejdžerka; devica u 21. godini života u Americi pa valjda zato i nije upoznata sa činjenicom da bogati najčešće imaju mogućnosti da eksperimentišu i zabava im je obično droga i razvratan seks, doduše njen izabranik samo htede malo sado-mazo seksa uz apsolutnu kontrolu njenog života… pa da proba, možda to i nije tako loše – ubola premiju!?; on je dražesan pa je ne bičuje pri prvom seksualnom iskustvu i ona mu je na tome zahvalna, ali ipak mora kasnije malo da je izlupa, tek da ga mine želja, no navići će se već ona, uverava je on, a i ona samu sebe?; kada mu se ipak suprotstavi jer, Bože moj, nije dobro podnela njegov kaiš, on joj objasni da više neće moći da joj veruje jer je samo trebala da iskoristi lozinku, a ona mu se izvinjava što je zaboravila!?; usput saznaje da on ima i mračnu pozadinu koja je uzrok takvog bolesnog ponašanja, ali to ne izaziva preveliki šok jer ona valjda nikada nije čula da traume ostaju za ceo život (niti da se bilo kakav napredak ne meri danima) i olako se upušta u posao njegovog ličnog psihijatra!? Bez imalo samopoštovanja, naivna do glupavosti (on je prvo zastrašuje, kažnjava, pa se izvinjava, a ona reaguje kao beskičmenjak) i bez trunke snage u sebi da mu se u bilo čemu suprotstavi (pred njim postaje nimfomanka koja ne može jasno da misli), gle vraga, već u drugom nastavku njena izgubljenost dovodi do neviđenih promena na njegovoj bolesnoj psihi i on kreće ka ozdravljenju brzinom svetlosti (da, stvarno!), a do kraja trilogije ona već prelazi u treći lik - izrasta u akcionu junakinju koja se vešto iskrada obezbeđenju, uspeva da za nešto više od pola sata iz banke odnese 5 miliona dolara u kešu, pištoljem se razračunava sa dugogodišnjom uigranom bandom prevaranata, pri tome ugrožava svoj i život svoje nerođene bebe, a sve to zbog Kristijanove polusestre koju poznaje tek koji mesec!? Koliko ličnosti ona ima u sebi? Doduše, kaže ona narodna: „Tiha voda breg roni!“, što bi možda značilo da Kristijan nije primetio (a ni čitaoci) šta se sve krije iza naizgled naivne Ane i da ona to samo zavarava svojom pasivnošću, a zapravo razbija barijere (žena je izbezumljeni pritajeni tigar)! Tako ona potpuno sjebanog tipa (kako on samog sebe naziva) reši da promeni samo svojom ljubavlju iako u sebe nema ni trunku poverenja da bi bilo šta mogla da uradi pravilno - nije li joj to preveliki zalogaj za prvu vezu u životu? Jasno je što misli da prvi mora da joj bude i poslednji, ali kako ona zna koji je to pravi put za njegovu muku kad nema nikakvog iskustva sa vezama? A i da li bi njena ljubav bila tako slepa i bezgranična da on nije bio upakovan u dijamantsko pakovanje? Ma da, ljubav ne zna za granice, samo je njihova malo lakša za gutanje široj čitalačkoj publici.

A šta to Anu izdvaja od svih drugih (Kristijan ih je pre nje imao 15)? Ana ima srećnu priču od početka: roditelji je vole (čak i očuh, koji je u Americi po definiciji neki zlostavljač, kod nje je duša od čoveka), društvo je poštuje i voli, mladići jure oko nje, ali ona bira najpoželjnijeg (s mračnom tajnom koja se gubi kao rukom odneta kad se ona pojavi) i žive srećno do kraja života! Kako? Po rečima njegovog psihijatra, Kristijan je u emotivnom smislu tinejdžer, seksualni sadista lečen svim metodama koje su poznate današnjici, ali ništa nije urodilo plodom. I onda dolazi Ana koja ga leči čarobnim štapićem – umesto da ispravlja njegovo iskrivljeno shvatanje života ona se, zapravo, samo uklapa u njegove potrebe i dovoljno naivna i nevina (jer to još uvek kod muškaraca i "gvozdena vrata otvara") kao brzinsku terapiju primenjuje zavođenje mladalačkim igrarijama hoću-neću (što sasvim odgovara njihovoj emotivnoj zrelosti). Ali, ako je Anina potreba bila da bude potčinjena (kako ju je Kristijan i procenio pri prvom susretu) onda ne znam što se svo vreme kao bori protiv toga - valjda zato da svi uvidimo njenu čednost. Ona više plače nad njegovim mučnim detinjstvom nego on, a i više nego nad sopstvenim problemima (majčinska ljubav koju muškarci obožavaju), njegove pare joj uopšte ne trebaju, vidi ona da on baš i nije čist sa zahtevima u kontroli, ali pred većinom zažmuri od silne ljubavi… Pored njene anđeoske dobrote sve druge su samo rogate veštice! Ona izgleda ima prirodni dar da oceni šta je to idealna veza, kako je održati (pasivna i neupućena sa Kristijanom, a zverka sa njegovim bivšim i trenutnim udvaračicama, kao i njenim potencijalnim udvaračima), neženju iz uverenja/bolesti za mesec i po dana zna da preokrene u zavisnika od braka, da mu objasni kako biti otac neće nikako oštetiti njihovu konstantnu potrebu za seksom (koji je njemu, kako on kaže, neophodan u svrhe lečenja psihe), naravno, zna da će biti savršeni roditelji jer su oboje bezgrešni i još uspeva da je ne nazovu sponzorušom jer sve radi isključivo iz ljubavi. Pa da, razlikuje se od drugih jer je savršena! I u prošlosti su se žene žrtvovale za svoje muškarce, na ovaj ili onaj način, ali ne beše da su one bile i zadovoljne takvom ulogom. Verovatno zato što nije bilo moguće da se sve uvale prebogatim ljubavnicima koji će iz bitange izrasti u njihovog ličnog princa!

Svakako, ova bajka ima srećan kraj jer joj se sva muka sa Kristijanom (uporno je uplakana, isfrustrirana, prestravljena) morala isplatiti da bi narod poželeo to da guta do besvesti. No, na nesreću drugih žena današnjice, čak i kad ste spremne da dovoljno dugo izigravate nečiji otirač i kad te on i posle svih tvojih majčinskih žrtvovanja i slepe ljubavi šutne zbog druge (to je još i najbolje, može i da vas psihički i fizički maltretira svaki put kad npr. pogledate drugog tipa, posle se izvini i nikom ništa) ostaje vam da zamišljate kako, eto, neke od toga još imaju i koristi. Čak su se i Kristijanove bivše uporno pitale što njih nije zadržao kad su bile jednako ponizne (to je i bio deo obaveze ugovora koji su sve potpisivale), ali ne posreći se svakoj. Njih mi baš bilo žao, sve su imale nesrećniju sudbinu od njene i baš bi im prijalo makar malo njegove pažnje, a i para, ali na bedu obično i ide druga beda, a to je i u crnoj hronici dosadno, a kamoli u romanu koji treba da razonodi narod u ovom trulom vremenu.

U svakom slučaju, roman je takav kakav je, sad stiže i film i neviđena pomama za kartama objašnjava koliko smo nemoćni pred životom i njegovim izazovima, koliko malo znamo i da nam i dalje serviraju samo „hleba i igara“, a mi se na to hvatamo! Što se ženskog dela publike tiče, biće da su Kristijanovo ponašanje shvatile kao pažnju (koliko god ona posesivna i bolesna bila) koju one ne umeju da izmame iz svojih jačih polovina kod kuće. A možda današnjoj ženi samo nedostaje nekadašnji dominantan muškarac, pa tako ćutke vole Kristijana i maštaju da će im muževi, možda, nekada povratiti pređašnji, muževniji oblik (ako već mogu muževima da zažmure na mekoću, onda mogu i Kristijanu na malo preterane kontrole i par nepotrebnih udaraca). A što se muškaraca tiče, verujem da ih može interesovati samo onaj deo o seksualnim poduhvatima likova, ali usput moraju da obrate pažnju da Ana već ima muškarce koji je vole, a ipak bira onog što je mnooogo zgodan i premnooogo bogat! Knjiga, dakle, poručuje da će vam seksualne perverzije i kontrola uspeti ukoliko prethodno ispunite ovo dvoje i nađete dovoljno veliku izgubljenicu da vas prati u tome! A ako vas obostrano (ili mnogostrano) samo zanima da poboljšate seks, volite se ljudi jer to još nikome štetu nanelo nije (svi imaju pravo na svoj izbor zabave u krevetu, dokle god su sve strane zadovoljne), ali ove knjige baš i nisu nešto preterano inovativno ni rekle o tom pitanju.

Šta bi sve moglo da se zaključi iz ove trilogije: kada požele da njihova lepša polovina od nespretne devojke postane seksi mače, muškarci samo treba da joj kupe skupe krpice, žene već imaju urođeno znanje kako da iz patika krenu u zanosni hod u visokim potpeticama; u urbanim delovima Amerike još uvek postoje devojke koje su nevine, a napunile su 21 godinu i nisu sigurne šta tačno da očekuju u krevetu (da vise s plafona ili leže u krevetu njima je isto); takođe postoje i problematični muškarci koji imaju detaljan ugovor o svim seksualnim obavezama oba partnera koji ne znaju da žene samo hoće brak i decu, ali kad im se lepo objasni, sami u to trče; pre svake otpočete akcije žene treba prvo da se dobro zapitaju šta jača polovina ima da im uradi ukoliko im se to ne svidi (nebitno da li treba da odete do prodavnice u kratkoj suknji ili porazgovarate s njegovom bivšom); kada vas dečko presavije preko kolena i izlema jer nesvesno prevrćete očima to vam samo zvuči kao neki prethodni vek, vi u stvari treba da se na to naviknete (možete da plačete malo jer vas sve boli – i duša i telo, ali više na pomisao koliko je tek surova njegova prošlost); sve traume iz detinjstva leče se za oko mesec dana tako da terapeuti više nemaju potrebu da rade (dovoljno naivne i obavezno nevine devojke preporučuju se kao brzinska terapija)…

U nestvarno gorućem iščekivanju filma rađenog po ovoj priči nadam se da će neko da zažmuri na sve kontradikcije unutar nevešto izgrađenih likova, na tanke zaplete i nestvarne rasplete. Da nekako, kako to za potrebe filma najčešće i biva, pomere radnju na ono što tržište jedino i interesuje (suluda količina akcije i seksa) i da bar tako umanje nedostatke koje je autorka ostavila. I koliko god da je loša u pisanju (uz sve ostalo navedeno ona upakova BDSM seks, psihičke poremećaje, brak i decu u isti koš) prevelika reklama koja je uložena u ovaj projekat kazuje nam samo jedno: delom provejava nevinost koja se postupno upućuje u tajne modernih perverzija jer nam je to, zapravo, Veliki Brat propisao nastavak „Uputstava za sveopšte ponašanje“ te tako još od obaveze dopuštanja pokreta gejeva, preko istopolnih brakova, oduzimanja dece strejt roditeljima jer nisu pozitivno nastrojeni prema prethodnim i davanja te dece istopolnim roditeljima, sad dobismo objavu da su od ove sezone u upotrebi obavezni lanci i katanci s tim da, već u idućem obraćanju, možemo očekivati da se ukine obaveza da uz taj manir morate imati brak i decu. A ko to odavno već sprovodi apsolutnu kontrolu i ko su mu potčinjeni, svima je jasno.

Svašta nešto...

Šta to volimo u Pedeset nijansi i šta nas vreba u pozadini ovog bestselera?